Дејвид Сајмон је имао миноран значај у креирању и функционисању серије. Написао је неколико епизода (од укупно 122) и кредитује му се неколико прича на основу којих су настали сценарији за епизоде. Највећи терет серије су носили Том Фонтана (креатор Оз-а), Ерик Овермајер и Џејмс Јошимура.
Погледај Људе са Менхетна, Ханибала, Одељење за убиства, Прљаву значку, Царство порока, Сопранове и тамо је реално приказано
да људи се не крећу на екстремним скалама: добро - зло, црно - бело, него да спадају у домену средине (сиве боје) која у зависности од ситуације гравитира или ка негативној вредности (црно) или ка позитивној (бело). То код Жице није ништа ново и није Дејвид Сајмон измислио нешто епохално и генијално, такав концепт
постоји у милион серија, а у овим што сам набројао, а које важе за најквалитетније,
преовладава управо концепт који смо изнели и ти и ја.
Ипак погледај читаву серију па онда донеси закључак. Не трчи пред руду.
Наравно да се разликују. По књигама, Стенис Баратеон (по којем носиш ник) није мртав, а он се ваљда сматра јунаком.
То није случајно. Проф. др. Андреј Фурсов, професор Универзитета Ломоносов, директор Центра руских студија Московског хуманитарног универзитета и Центра за системско-стратегијска истраживања ИСАН, дао је занимљив интервју часопису: ''Геополитика'', у којем се између осталог дотакао и утицаја Игре престола:
''
Геополотика - Ви се бавите и анализом културне индустрије као форме специјалног и психолошког рата. Помно сте анализирали феномен Харија Потера. Каква је била улога овог изузетно популарног јунака књига и филмова у инжењерингу опште популације?
Фурсов - Хари Потер је реклама малтешког реда. Људе убеђују да права власт није демократија већ магија. Чаробњаштво. Осамдесетих година се десила врло важна ствар. Епска фантастика је потиснула научну фантастику. Научна фантастика - то је прогрес, наука, демократија, а епска фантастика је будућност као прошлост. То је свет неједнакости у коме постоје магија и чаробњаци којима сви морају да се потчињавају. Погледајмо шта се догодило: прође шеснаест година од првог филма о Харију Потеру: свет је у кризи и изнебуха се појављује човек који врло личи на Харија Потера, и они који су били деца у време појаве овог филма реактивирају своје сећање и њихова реакција је: о, то је оно што нам треба. Погледајте серију: ''Игре престола''. Она нас учи да се јавља нови свет и да у том новом свету велику улогу играју мигранти који прескачу преко зида и велику улогу играју жене. ''Игра престола'' је врло лукав пројекат. Планери будућности на Западу полазе од тога да се морају контролисати две ствари: духовна сфера, информације, наука, образовање. Друго подручје контроле су ресурси. Контролу над образовањем успостављају рушењем традиционалног система образовања. Права озбиљна наука доступна је само затвореним структурама и научници постају нови жреци-мађионичари, врачеви, истакнути утицајни представници културног или уопште јаног живота. За масу: дајте хлеба и игара. И, промене су евидентне. Погледајте рекламе. Чак и у цртаним филмовима руше естетику, а естетика је везана за идентитет.''
Што се мене, као мушког посматрача серије, тиче - мени не смета, што гледам лепе жене као моћнице. Боље је да гледам Денерис, Серси, Сансу, него да гледам само мушкарце. Довољан ми је био Оз, а пошто се жалиш да је серија постала поприлично женствена, онда је дошло време да гледаш нешто мужевније.
Za nešto si fanatik, tj. trebalo bi za sve za šta se uhvatiš... Fanatično kao zavisnik... Kao oni što idu u teretanu pa odlepe, fanatično, to dovedu do nivoa religije, jer ih je pre par meseci ostavila ljubav njihovog života ili nešto deseto... Znaš ono, klin se klinom izbija, pa ako prestaneš da pušiš, navučeš se na pivo ili nešto drugo...
