Književnost Najdraži stih

[Nina]

Ulaziš u pesmu kao u vrt - Pero Zubac

Ulaziš u pesmu kao u svoj vrt
slažeš reči, pomeraš mlado drveće
u nekakav red razumljiv tvom oku
tako nehajno kao što u san moj
ulaziš kao u svoj vrt
gde te svaka travka s radošću
dočekuje i sunce ti na rame silazi,
i korak ti je lak i nečujan,
kao da si i sama od sna satkana,
iz noći u noć tako sa morem
snagu premeravaš, umiruješ ga
rečima i u poslušnu pticu pretvaraš.

Ulaziš u pesmu kao u svoj dom
gde je sve oblikovano tvojom rukom,
koja i mojom rukom uzaludne
reči ispisuje koje bi da me
od tebe odbrane.

 

[Nina]

Ines se dala!

Bilo bi naopako da nije

 

[VranV]

Dok budeš pevao ko će
Tvoje breme da nosi
Dok jedini prkosiš
Siromaštvu jasnoće

U susret jetkom voću
I podsmešljivoj rosi
Dok budeš pevao ko će
Tvoje breme da nosi

Putuj pevaj prkosi
Samo te pesma hoće
I noć se tobom ponosi
Ali dok budeš pevao ko će
Tvoje breme da nosi.

Branko Miljković

 

[Istina je]

Večeras ludujemo,ko nemirno more
plovimo bezdanom do nove zore
miris divlje naranče i njenoga vrata
opija me lagano poput opijata
na mjesečini kosa mjenjala joj boje
dok nudila je ljubav i obline svoje
tek dva pokreta u jednom koraku
obgrli me nogama i zalebdi u zraku
njeno mlado tijelo,rubin nejasnoće
cvalo je te noći kao rajsko voće
duša amalgama i lice što se cakli
um su mi pomutili u srce me takli
dubok uzdah,trepet... ovlada je svime
na srcu mi utisnu otisak i ime
grlila me snažno uz poljupce vruće
i točno je znala,ona je čeznuće
osjetiom silinu i usne što se pušu
još jedan uzdah kratki i pokloni mi dušu.

I.J.