Književnost Najdraži stih

[Nina]

Sudba - Miloš Crnjanski

Na sinjem moru
Lađa jedna brodi;
Da mogu samo znati:
Kuda je sudba vodi?
Vetar talasa more,
Valovi liče gori.
Nemoćno, teškom mukom se
Sa njima lađa bori.
Prešla je bura;
More pokoja nađe.
A pena talasa grli
Poslednji deo lađe.

 

[echinacea]

 

[Istina je]

Na kraju je rekla: kralj si moje tame
Još jednom za kraj obljubi mi obraze i rame
Htjela je još jednom vrelinu moga daha na vratu
Nije znala da to mi je oružije njenom inatu
Htjela je postati vladarica u pustoši mojih šuma
A nesvjesno je postala robinja mojih opijuma
Volila me i mrzila jer želila me i druga
Nije znala da duša mi je bezbojna duga
Kod svakog dodira zadrhtalo bi joj tijelo
Osjećao sam opire se i bori a žudnjom je zrelo
Nije tražila mnogo tek dio u mojoj sjeni
Spoznao sam tek kad je nestala kao val u morskoj pjeni
Sve rime što sam joj napisao i citirao glasno
Upijala je iskreno,zaluđeno,strasno
Često hodam po kiš,nek opere svaki tren
Nisam htio drugu a nisam bio ni njen
Malo je tražila a to joj nisam mogao dati
Ponekad poželim da vrijeme se vrati
Fale mi njeni zubi,jecaji,osmjesi što paraju noć
Sad me u noćima obuzima njihove tišine moć
Tri puta sam je dobijao i gubio svaki put
Sad slika sam bez platna, tek ram napuknut.

 

[Nina]

Glavo luda - Duško Trifunović

Glavo luda - sve se menja,
šta će nama izmirenja?
Ako nije srce vruće
sve je nemoguće.

Ko ne želi da se menja
vole ga iz sažaljenja,
pamti to za ubuduće
sad je nemoguće.

Promenila riba more
rob čuvara, zvezda gore
kožu zmija, duga boje
a ti samo teraš svoje:
Zavede me u bespuće
živeti je nemoguće.

 

[Nina]

Buket - Žak Prever

Šta tu radiš devojčice
sa tim cvećem tek ubranim?

Šta tu radiš devojko
sa tim cvećem ne više svežim.

Šta tu radiš lepa ženo
sa tim cvećem koje vene?

Šta tu radiš starice
sa tim cvećem davno uvelim.

- Čekam pobednika.

 

[Nina]

Crni šal – Sanja Atanasovska

Tvoji novčanici su sajam,
a tvoja kuća je prazna tržnica.

Odlaziš u zlatarnicu
i posežeš za srebrom,
kupnju odgađaš
za drugi dan,
ostaje ti samo nakit
i šuštavi papiri
rođeni od znoja
prodani u inozemstvu.

Sve što sam htela bio je crni šal,
da mi ugreje vrat,
čak i kada sreća zarobi svemir.

 

[Nina]

Ovde te ljubim - Pablo Neruda

Ovde te ljubim.
U tamnom boru vetar se raspleće.
Svetlucanje meseca iznad nemirnih voda.
Jednaki dani idu, jedan za drugim hita.

Razuđuje se magla u likove sto plešu
Srebrni galeb od zapada se otkida
Ponegde neko jedro. Visoke, visoke zvezde
Ili crni krst nekog broda.

Sam.
Katkada osvanem, a duša mi bude vlažna.
Zvoni i odzvanja daleko more.
To je luka.
Ljubim te ovde.

Ovde te ljubim i uzalud te obzorje skriva.
Ljubim te premda je sve ledeno oko mene.
Katkada moji poljupci odlaze sa lađama teškim,
koje putuju morem tamo gde stići neće
Znam već sam zaboravljen ko ova stara sidra.

Kejovi jos su tužniji kad uz njih pristaje veče.
Život je moj umoran od uzaludne gladi.
Ljubim ono sto nemam. Oči su tvoje daleke.
Moja se dosada bori sa sporim sutonom.

Ali dolazi noć da mi zapeva pesmu.
Mesec u pokret stavlja svoja kola sna.
Tvojim me očima motre one najveće zvezde.
I kako ja te ljubim, tako u vetru borovi
svojim iglastim lišćem ime ti pevati žele.

 

[Nina]

Bol i sunce - Branko Miljković

To u šta se sjaj i bol pretvara, isto
biva: ljubav koju još pesnik ne reče,
jarki cvete kojim vrtovi se leče,
iz probitog nerva rasteš bolno i čisto.

Daj mi da vidim svršetak tvog leta,
mir tvoga kretanja što mi nemir snio,
i nepokretnost moja kad sam mrtav bio
sam u svom srcu bez munje i cveta.

Gde je uteha za ono što znamo,
nada bez onoga koji se nada, san
bez onoga što sanja, svet bez seni!

Je li to ljubav što se iz srca tamnog
u vatru premešta, iz vatre u dan,
ljubav van nas i u uspomeni?

 

[echinacea]

 

[VranV]

Bolje je želeti dobro, nego znati istinu.

Frančesko Petrarka

 

[Nina]

Na mom nebu - Pablo Neruda

Na mome sutonskom nebu ti si poput oblaka,
i tvoja boja i oblik su onakvi kakve želim.
Moja, moja si, ženo usana slasnih,
moji beskrajni snovi u tebi žive.

Svetiljka duše moje rumenilom ti boji noge.
Moje oporo vino najslađe je na usnama tvojim,
oh, žetelice moje sutonske pesme,
kako te ovi samotni snovi osećaju mojom.

Moja si, moja, i ja kličem u popodnevnom
povetarcu, a vetar pronosi moj udovički glas.
U dubini očiju mojih ti loviš, tvoj noćni
pogled se zaustavlja poput vode tvog otimanja.

Zatočenica si u mreži moje muzike, ljubavi moja,
a mreže muzike moje kao nebo su široke.
Na obali tvojih tužnih očiju duša mi se rađa.
U tvojim tužnim očima početak je zemlje snova.

 

[Waterfall]

Ako me želiš, želi me celu
Ne po osnovu svetlosti i senke.
Ako me želiš, želi me crnu i belu.
I sivu, i zelenu, i zlatokosu i crnpurastu.
Želi me danju,
Želi me noću.
I zrom na otvorenom prozoru.
Ako me želiš, ne deli me:
Želi me celu ili me ne želi.

Dulse M. Lojnaz

 

[Waterfall]

Vidim da sigurno nešto jesam.
Ovde sam.
Tamo sam.
Jedno sam.
Sve sam.
Pa ipak, ne znam šta sam i gde sam.

Krenem ponekad pa se bojim:
koračam,
a ko da u mestu stojim.

Stanem ponekad, pa se stidim:
vidim,
a ko da ništa ne vidim.

Stanem ponekad, pa se bojim:
da l’ ja postojim
ili ne postojim ?

M.Antić

 

[Nina]

O glupo srce - Sergej Jesenjin

O, glupo srce, ne tuci!
Sve nas je varala sreća,
tek prosjak se kobi sjeća…
O, glupo srce, ne tuci!

Meseca žute šare
krošnjama kestena teku.
Lali skrivam u šalvare
glavu pod koprenu meku.
O, glupo srce, ne tuci!

Nekad smo prava deca,
i plač i smeh odjednom:
dok neki večito jeca,
radost je suđena jednom.
O, glupo srce, ne tuci!

Života varka ne uspi.
Nove se napijmo snage.
Srce bar sada usni,
ovde, u krilu drage.
Života varka ne uspi.

Možda će i nas otkriti
usuda lavinska struja,
na našu ljubav odvratiti
pesmom k’o u slavuja.
O, glupo srce, ne tuci.

 

[echinacea]

 

[Nina]

Šala - Herman Hese

Moje pesme
stidljivo kucaju na tvoja vrata
da se pred tobom poklone:
hoćeš li mi otvoriti?

Moje pesme imaju
zvuk svile poput šuštanja
tvoje haljine u predvorju,
Moje pesme mirišu
kao ljupki zumbul
u tvom vrtu.

Moje su pesme u boju
krvi odevene,
u boju haljine tvoje
šuštave i sjajne.

Moje najlepše pesme
blistaju,
one su kao ti!

Pred vratima stoje
da ti se poklone:
hoćeš li mi otvoriti?

 

[Nina]

Oči - Milutin Bojić

Muče me tvoje oči nikad stalne,
čas smrtno crne, čas kô osmeh nežne,
Čas modro plave, zeleno opalne,
kristalne i meke ko pahulje snežne.

Njin gospodski pogled svud me prati.
Ja bivam nema i bezvoljna lutka
iznad koje se niz oblaka jati,
a pati što krv će tvoja u nju da se utka.

Čujem reč njinu ko vlastitu grižu,
u zvezdama ih vidim kad se rode;
čelične, one do kosti mi stižu
i sižu razorne, mutne kô proletnje vode.

Neizgladive kao večno klete
poljane, koje mrtve use zgrću,
za tuđi ujed na meni se svete
i prete te oči koje ne tamne ni smrću.

 

[Nina]

San - Vesna Parun

Usnih noćas: konjanika dva
sjahaše u mrkim kacigama.
U mraku ržu konji osedlani
i oružje vidim kako sja
ubojnim sjajem povrh griva tamnih.

Zadrhtah. Dragi moj je sanjiv, rekoh.
Daleko je još zimska gora plava,
ne gasnu još ni zvijezde za planinom.
Pustite dragog moga neka spava
obasjan rosnom, zlatnom mjesečinom.

Ja slušah dugo. Sa zamrlih njiva
jedna se ptica ozva, zanesena,
i mrmor bješe prošao kroz šumu.
A dragi moj kraj mene tiho sniva
i mirno je na starinskome drumu.

Usnu i vjetar. Ne čuh više.
Samo noć je hodom nijeme vile
kroz ravnicu koracala pustu.
Pokrih dragog maramom od svile
i ovih ga u svoju kosu gustu.

 

[Nina]

Panteon

Da sam sama,
lako bih uletala u požare,
ušetala u zatvore
da se nikad ne vratim;
ali nisam sama.

Tu si ti
i četiri izdanja naše ljubavi.
Zidovi su natopljeni pitkom laži
za žedne beskraja
i napravljeni da drže
naše kosti u sanducima
bez kraja.

Da te nema,
lako bih uskakala u poplave,
umakala ostatke razuma
u preživljeno,
ali ima te, više od prošlosti,
kô četiri stuba naše ljubavi.

Aleksandra Đorđević

 

[echinacea]

 

[VranV]

Listen: there's a hell of a good universe next door; let's go!

e.e. cummings

 

[VranV]

Ako ništa drugo ono svetlost
Svetlost ovoga jutra
Vratiće te na zemlju
Svetlost ovoga jutra
Igla je zabodena u tamnu svilu
Bela trunka na crnini
Oko otvoreno nad riznicom
U lišću tvojih dlanova
Kliziće igra darivanja
Toplog
Velika opasnost odbijanja
Bledog
Na putu slučajnosti
Grubi zid kruni svoje kamenje
Svetlost ovoga jutra
Razgolićuje preda mnom tvoje grudi
I sve mirise jednoga buketa
Od ljubičice do jasmina
Prolazeći kroz sunce
Prolazeći kroz misao
Šum mora šum je obalskog šljunka
Mahovina i miris šumskog cveta
Med miris vrućeg hleba
Paperje mladih ptica
Svetlost ovoga jutra
Plamen je koji me je stvorio
Rađa se plavkast a umire zelen
Pogled prvi prva je kap krvi
Na polju uzbudljive puti
Prva reč sreće
Osvežava svoju žestinu
Velovima rose
Nebo je na tvojim usnama

Pol Elijar (1895-1952)

 

[Nina]

Pekinška opera – Vasilj Mahno

U Pekinškoj operi izvođači su
kao posađeni beli lotosi na ravnim
poljima scene

ili postrojena mnogoljudna vojska
ranog perioda neke dinastije
koja još nije propala

ili crvena linija impresionističke kičice
koja predstavlja okretno telo drakona
ili poj ptica u rečnoj dolini
obavijenoj prozirnom svilom
tople jutarnje magle

nekoliko mladih kineza frljaju se
engleskim
puše od švercera donete
jeftine cigrete iz Kine

pored plakate koja reklamira
gostovanje Pekinške opere
i dogovaraju se
mobilnim telefonom sa prijateljicama
koji danas da posete
plesni klub

a kineska pevačica Pekinške opere
odmahuje lepezom
braneći se od njihovog dima
valjda zamahuje

 

[Nina]

Kaži – Dona Ešvort

Nikad se nemoj plašiti
da nekome kažeš
da je obasjao prostoriju
u koju je upravo ušao.
Ili ako te je nešto što je neko rekao
inspirisalo da se promeniš.

Nikad se ne stidi
da udeliš kompliment neznancu
i nemoj nikad upasti u zamku da veruješ
da ljudi koje voliš to znaju.

Kaži to.
Uvek kaži.
Tvoje će reči možda isprva zvučati malo čudno
ali u mraku noći
to seme će pasti
u nečiji mentalni vrt
i početi da klija
da skuplja snagu i cveta.

Sej seme
kud god ideš.
Nema ničeg boljeg što možeš učiniti svojim rečima
do posejati dragoceno seme.

 

[Nina]

Ljudski rod – Rejmon Keno

Ljudski rod mi je dao
pravo da budem smrtan
dužnost da budem civilizovan
ljudsku savest
dva oka koja uostalom
ne funkcionišu baš najbolje
nos na sredini lica
govor
ljudski rod mi je dao
oca i majku
možda braću ali to se baš ne zna
rođake u krznu
i pradedove
ljudski rod mi je dao
svoja tri svojstva
osećajnost inteligenciju i volju
sve na moderan način
ljudski rod mi je dao
trideset i dva zuba srce i jetru
sa ostalim unutrašnjim organima
i deset prstiju
ljudski rod mi je dao
što je potrebno za iskazivanje zadovoljstva