Književnost Najdraži stih

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
opijum:
Nisam se setila, nego mi se ova pesma dopada, i zato sam je stavila na ovu temu :D
Po, meni svako valjda ima pravo da stavi stihove koji mu se dopadaju na temi na kojoj po sopstvenom misljenju pripadaju.
Ako ti mislis suprotno, to je vec tvoja stvar, imas pravo na sopstveno misljenje, normalno, pozdrav
Kliknite za proširenje...

Ne pogresno si me shvatila tj. ja sam se pogresno izrazio. Ti stihovi su mi dobro poznati i mislio sam da kada bih ja to postovao, postovao bih na ''...koji lice na mene''. OK? ;-)
 
Sokolov greben


Na obali mora stajao sam
i galeba belog posmatrao let
visoko visoko do zenicesunca
do najlepsih mora ga nosio on
i letio kruzio spazio zgrabio zaspalu ribu na dnu
i letio kruzio vidio spazio zaspalu ribu na dnu

ptico sto ljubis zvezde sklopi krila
jer gnezdo je tvoje sad na dlanu mom
ptico sto ljubis zvezde skolpi krila
jer telo je tvoje sad u oku mom
na dlanu mom

R.A.S.M.C.
 
Mi se čudno razumemo

Mi se čudno razumemo
k'o dva bola, k'o dva vala
k'o dva mosta u otkrića:
ja te volim čudno, nemo,
ti si ona čudna mala,
mašta drevna moga bića.

O tebi su pitalice,
od vekova moje bile,
odgovor o kom se sanja.
Odgovor je tvoje lice
ti si slika one vile;
iz dečačkih nagađanja.

I stvari snovi, evo
polagano nadolaze
k'o da ide vreme tavno.
Svaki gest tvoj ja sam snev'o,
znam napamet tvoje fraze
svaku reč sam čuo davno.
 



And now the purple dusk of twilight time
Steals across the meadows of my heart
High up in the sky the little moon starts to climb
Always reminding me that we're apart
You wandered down the lane and far away
Leaving me a song that will not die
Love is now the stardust of yesterday
The music of the years gone by
medium_ella_fitzgerald.2.jpg

Sometimes I wonder why I spend
a lonely night dreaming of a song
The melody haunts my reverie,
and I am once again with you
When our love was new
and each kiss an inspiration
But that was long ago,
now my consolation is in the stardust of a song.

Beside a garden wall,
when stars are bright,
you are in my arms
The nightingale tells his fairy tale
Of paradise where roses grew
Though I dream in vain,
in my heart it will remain
My stardust melody,
The memory of love's refrain
 
memoari ubice

paranoja
u kostima vec teskim
hara.

pogled
sumoran i pretezak
resetke namice sam, nema
bekstva.

vesala...
vidis li konce neme
kako cekaju te i nemo
vise!

oprost
trazi od tihe zrtve
milostivo bese cedo
veruj.

placi
za toplim danom srece
za krvavim plocnikom tuzi
vecno!
 
NASA ZEMLJA

Trebalo bi da imamo zemlju sunca'
Velicanstvenog sunca.
I zemlju mirisljave vode
Gde je sumrak blestava sarena marama
Rumena i zlatna,
A ne ovu zemlju
Gde je zivot ledan.

Trebalo bi da imamo zemlju drveca
Visokog drveca gustog,
pognutog od brbljivih papagaja
Blestavih kao dan,
A ne na ovu zemlju gde su ptice sive.

Ah, trebalo bi da imamo zemlju radosti,
Ljubavi radosti i vina i pesme,
A ne ovu zemlju gde je radost greh.

Pesme Americkih crnaca
 
MUZIKANT

Posto mi je lice
Siroko nasmejano,
A moje grlo
Duboko raspevano
I ne pomislja
Od vas niko
Da patim kada
Trpim toliko.

Posto su mi usne
Siroko nasmejane,
Moj pritajen krik
Ne mozete cuti,
Posto su mi noge
Veselo razigrane,
Moj samrtni ropac
Niko i ne sluti.

Pesme Americkih Crnaca
 
*kiki*:
Mi se čudno razumemo

Mi se čudno razumemo
k'o dva bola, k'o dva vala
k'o dva mosta u otkrića:
ja te volim čudno, nemo,
ti si ona čudna mala,
mašta drevna moga bića.

O tebi su pitalice,
od vekova moje bile,
odgovor o kom se sanja.
Odgovor je tvoje lice
ti si slika one vile;
iz dečačkih nagađanja.

I stvari snovi, evo
polagano nadolaze
k'o da ide vreme tavno.
Svaki gest tvoj ja sam snev'o,
znam napamet tvoje fraze
svaku reč sam čuo davno.
Kliknite za proširenje...

I ja je volim!
 
***

Ti sanjas siroko otvorenih ociju
Sta li se to dogadja a ja ne znam
Pred tobom u tvojoj uobrazilji
U tome carstvu samo tvome
U toj zemlji bez kapija
I za mene bez domasaja
Za one koji shvataju muziku
Za njih bi rekli grane su rastinja
Koje se savija pod divnim teretom
Ptica koje su na njima svile gnezda
A ti
Ili oni ciji je pogled sazdan od mnogih plocica
Oni koji se igraju duznostima koje ne postoje
I ciji parabolicno duh ko ogledala pali sve
A hipoteza je njihovo zavijanje cigara
A ti
Ti stavljas svoju ruku na lice
A ja ni hrabrosti nemam da te pitam
Sta se to dogadja u tome plavom prostoru
U koji se duhom utapas
Mozda si u nekoj zemlji divljih konja
I sama ko oblast izmedj dobra i zla
Ona staza kaludjera kroz planinu
Luka gusara na Srecnom ostrvu
Ili sastavljene ruke ljubavnika
Mozda
A ja sam samo bednik izvan svega toga
Tek jedva da me pirne nalet orkestra
I nikad da udjem u salu Velike Opere
Obecao sam da govoriti necu
O proslosti
I govoriti necu
O onim sobama u kojima sam vrebao
Tvoja cutanja
Ni ona u kojoj je Tereza
Skinula dijamant sa svoje ruke
Ni ona u kojoj je Misel
Pevao a da ga ja nisam ni cuo
Radjala su se bica iz tebe
Bica koja ti ja nisam stvorio
I niko nece znati za bes
Mucenja i ljubomoru
Zaboravljanja moja kada si svirepa
Pokazivala mi samo svoju decu
I kao nehotice zapazenu
Da prolaze ispod prozora
I malocas jos uvela si coveka
Sa ocima ko zeleni smaragdi
I mozda ce tek on saznati od nje
Sve ono zbog cega umirem sto ne znam u tebi
Coveka nekog teskog i plavog
Njegovo telo
Izmedju nas je samo kao ekran
Covek neproziran ali umiljat
Rasejano neka mlecno plava tajna
Bio je to cudni i strasni dar
Dar da se daje zivot
Ali kad se islo po starinskom obicaju
Sparivanje trudnoca i porodjaj
Pa one gospe sto nose sveze rublje
I optrcavaju odaje stepenista otvaraju ormane
A tu je i onaj krik deteta i sve ostalo
Nista nije drugo do veliko slavlje i cestitanja
Od kojih otac prima blazeno svoj deo
Bled od gordosti i straha
Ali ovde rec je o drugoj vrsti rodjenja
I onaj koji nije radjao to
Ne vidi svoj lik bez stida u ogledalu
S perverznoscu da voli bica tvoje puti
Moje bolno ljubopitljivo za tvojim snovima
Onim poradjanjem protiv mene
Iz kog potice narod nastanjujuci se u nasem domu
I evo jednog od njih koji seda ispred nase postelje
I koji tezi i dise
Ah da mogu da dam ko ti dah i bilo
I rec senkama suparnickim
Mozda bi mogli i da ih cujemo
Kako se prepiru u susednim sobama
Moji sinovi zavidljivi i tvoji
Tvoje velike kceri sa sjajem bisera i pokretom vetra
Mozda bi njima pristajalo bolje
Ovaj rat izmedju nas
Koji sam citavog veka oklevao da vodim nestedimice
Jer covek nije srecan dok ne potcinjava
I na kolena ne obara onog koga voli
Zato sam pokusavao sve mogucnosti cini
Svih preljuba duha
I bacao na sebe prokletstvo
Na mestima svim vrzinog kola
I zaklinjao sve kocijase popova
Marsale carske
Kceri razbojnika
Obesvescivao zaboravljane uspomene
I krao njihove tajne grobova
Prah kostiju kusao kao rakiju
Proslost svodio na bludnicu izmedj svojih kolena
Ali uzalud
Jer samo jedan tvoj zrak svetlosti
Rasturao je sve moje aveti
I ti koracas u trijumfu
Sa svim potomstvom svojim bezbrojnim
Tim jatom tvoje svetlosti
Prolecem ljudskim u tvojim stopama
Ljubicicama tvojih vena
Kojima sam razdiran jer lice na tebe
I jos na nekog
Od koga sam verovao da te divljacki cuvam
Zarobljenicu mojih ruku
U nasim prebivalistima
Opustelim od svega drugog.

***
 
Ruzokradice

Neko bude ruzino drvo
Neki budu vetrove kceri
Neki ruzokradice
Ruzokradice se privuku
Ruzinom drvetu
Jedan od njih ukrade ruzu
U srce je svoje sakrije
Vetrove se kceri pojave
Ugledaju obranu lepotu
I pojure ruzokradice
Otvaraju im grudi
Jednom po jednom
U nekoga nadju srce
U nekoga bogami ne
Otvaraju im otvaraju grudi
Sve dok u jednog srce ne otkriju
I u srcu ukradenu ruzu
 
Receno je najdrazi stih, a vidim da svi pisu citave pesme!

Jedne se noci bese srela
na jednoj zracnoj stazi
dusa u nebo sto se pela
i angel sto na svet s`lazi.

Isprica angel pricu sjajnu
sta su nebeski vrti,
a dusa cele Zemlje tajnu-
magiju ljubavi i smrti.

Osmehnu se angel potom
na carstvo nebeskih zraka,
a dusa zaplaka za lepotom
igre svetlosti i mraka.
 
Samotna ljubav

Ponoc vec je prosla, svjetlo mi se gasi,
Na barsunu crnom lezi teska noc;
Celom mi se truni spomen tvojih vlasi
Ljubavi daleka, kad ces, kad ces doc?

Otisla si. Gdje si? Ko da umrla si,
Udaljenost ima smrti tuznu moc,
Srcem srsi, strasti, dusom sumnje, strasi
Poginut cu nocas i za dragom poc.

Ljubav nije sreca - znas li kad mi rece?
Ljubav, to je rana, i ta rana pece,
Ljubav boli, boli, kao zivot boli,


Tesko, tesko onom koji jako voli.
Nisi pravo rekla. Ljubav bol je, plamen,
Ali muci samo kad sam sam ko kamen.
 
Zapisano u sredu


U sredu smo se prvi put sreli,
a do tada se nismo znali.
U petak smo se zavoleli.
U ponedeljak posvadjali.

Opet je sreda. Sad svima kazem
dok lutam po korzu sam:
ne, nije ona lepsa ni draza
od drugih devojcica koje znam.

Pa kad je sretnem - oci krijem.
Zvizducem. Gledam u nesto drugo.
I mislim: zbilja, svejedno mi je...

Al okrecem se dugo... dugo...
 
Neko drugo more
jutrom ti osvice pod
oknima.

Neka druga ruka
u snu ti kupine na
dlanu prinosi.

Neko drugo lice u
tvojoj bistroj se zeni
ogleda.

Neko drugo uho iz
sna tvoga,
muziku za svoje uho
izbira.

Neka druga senka vitku
tvoju senku podnevom
dotice.

Ali niko drugi u tvom
snu
ne usni
a da u
budnom oku osvane.
 
Kotor


Drsko je imala godina
koliko Kotor vekova
U sebe sam je sakrio,
ko strogu tajnu cuvao
Kako usnama miluje,
kako prstima sapuce

U zemlju snova smo otisli,
kupine poljupcima delili
Bila je kraljica dodira,
moja radost nocima
Kako usnama miluje,
kako prstima sapuce

ref:
Carobnjak je bila,
u kosi je krila opojne mirise
Stalno se secam,
Kotoru vracam da opet osetim
Kako usnama miluje,
kako prstima sapuce

Galija

Ne znam zasto ali uvek padnem kada cujem ovu pesmu :-| :roll:
 
idem
od jedne ruke do druge
gde si

zagrlio bih te

grlim tvoju odsutnost
poljubio bih ti glas
cujem smeh daljina
usne mi latice rastrgle

iz presahlih dlanova
blistava mi se pojavi
hteo bih da te vidim
pa oci zaklapam

idem
od jedne slepoocnice do druge
gde si
 
Iskrena pesma

nadvila se strašna nemost
iz nje pljušti krupna kiša

mirujem na tvom snažnom telu
ti u mojim pričama se tražiš

moja soba je hronika bola
moja soba je i vasiona
tu je nekad sijala ljubav
sijala pa pala

sablast sam dragi sada
kao svaki pravi patnik
i prekrasna žena podređena
poeziji
 
*kiki*:
Iskrena pesma

nadvila se strašna nemost
iz nje pljušti krupna kiša

mirujem na tvom snažnom telu
ti u mojim pričama se tražiš

moja soba je hronika bola
moja soba je i vasiona
tu je nekad sijala ljubav
sijala pa pala

sablast sam dragi sada
kao svaki pravi patnik
i prekrasna žena podređena
poeziji
Kliknite za proširenje...

Pesma je.....ostala sam bez daha.......

Sablast sam dragi sada
kao svaki pravi patnik
i prekrasna zena podredjena
poeziji
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

VranV
e.e. cummings - stihovi, pesme
Odgovora
3
Pregleda
303
VranV
VranV
VranV
Srđan Valjarević - stihovi, pesme, odlomci iz romana
Odgovora
17
Pregleda
413
Džudi S
Džudi S

Back
Top