Književnost Najdraži stih

[lily-sid]

Buducnost je ko magla daleka,
ka njoj vodi put mi nepoznat.
Da li sreca il' tuga me ceka,
il' uteha za moj teski jad.

Ili ce mi opet magle sive
u grudima da probude zal,
nanositi srcu rane zive
i bez vatre peci kao zar.

Iz daleke i maglene tame
zasvetleo rumen suncev zrak.
Tuznoj zemlji to je smrtni znamen
njoj je smrt, al' meni mira znak.

-Jesenjin-

 

[opijum]

MUDRACI

Mudrijih nema od umrlih ljudi,
Jer oni znaju dubinu korenja,
I koliko se dugo zrno budi.

Jedino oni mogu mraz i kisu
Podneti mirna srca,uma hladna.
Ni jad ni radost njih se ne doticu.

Zadovoljni su mrtvaci jedini;
Spavaju, sanjaju oni u tisini,
Ljubav i mrznja mir im ne remete.

Zacudo, ljudi mrtvaca se klone,
I misle da sam cudan ja sto zelim
Da sa mrtvima njihov zaklon delim.


PESME AMERICKIH CRNACA

 

[Rujevit]

Ovo je fenomenalno. Imas nesto da preporucis tog tipa? Crnci, doseljenici, robovi u Americi razvili su neverarovatnu kulturu. Muzika im je fenomenalna, imaju dobar ritam ali i reci su pune, teske, natopljene, jake... Ne bih ovde da razvlacim pricu o tom problemu ali mislim da su ti ljudi zaista ljudi u pravom smislu te reci. Svasta su im radili ne bi li ih slomili, medjutim iz svega toga izasla je jedna nova, avangardna umetnost i kultura uopste.

 

[opijum]

@Rujevit, izvini, sto ti nisam odgovorila, sinoc nisam ni gledala,temu "Najdrazi stih?"
Pesma Mudraci je iz knjige, Pesme Americkih Crnaca,bibliotela "Rec i misao".U toj knjizi je zbirka njihovih pesama , bez autora.Evo jos jedne,

GROB

Kad budem u grobu svom
I nikog ne bude samnom
Sem onih sto kao ja
Moraju spavati,
Probudicu se katkad iz sna
Da bih mogao plakati.

Probudicu se katkad
Da bih mogao plakati,
Jer nemam da se bojim
Tamo
Da ce neko da vidi
Suze u ocima mojim.
Ja nemam cega da se bojim.

 

[opijum]

NEZNOST

Senke bez ljudi setaju gradom ko hetere,
pelerine plaveti dahnu iz transa,
doplovi plaho na ledjima himere
labud iz dubine svog tajanstva.

I pohode me u sumracje prividjenja parki,
na usnulom jezeru jedro zabelasa, pa mine,
samocom galeba na postanskoj marki
zaplace mesecina, pa umine.

Ja kvasac sam onog neprevazidjenog
premda ne cujem glas svoj u sluhu,
ono sto je pod bosim stopalom, to me cuva,

u skoljki bisernoj balzam je neslucenog,
pridji, o pridji, mlada u osmehu-
ti koja pokrenes tugu, ti je i oduvas.

Dragan Jovanovic Danilov

 

[Rujevit]

@opijum, nema problema sto kasnis, svidjaju mi se jako jako pesme. Potrazicu knjigu. Hvala ti.

 

[opijum]

CRNA DEVOJKA JE UMRLA

S dve bele ruze na grudima,
Sa svecom kraj nogu i cela,
Crna Madona na odru lezi
Jer se Vitezu Smrti svidela.

Vencani prsten zalozi majka
Da bi je u belom pokopala,
Kada bi videla sebe nocas
Gordo bi zaigrala i zapevala,

 

[lily-sid]

PESMA JAKIH        

Mi nećemo reči gde praznina zveči
Kao klepka šuplja
Mi hoćemo dela velikih bez reči -
Žuljeva i znoja, stradanja i vere,
Pelena iz čije žuči pčela bere
I med slatki skuplja.

Neka stupe nama samo, samo oni
Što u duši nose
Raspaljene vatre i vihor što goni
Oblake i ljulja i plimom i osekom,
I proleće svetlo javlja s groma jekom
Niz hridine kose.

Bogovi su naši bogovi što dižu
Oltare lepoti.
Oni vedra čela pred Pilate stižu,
I reč im je blaga, no silna kô reka,
Ponosita, carska, sveta reč čoveka
Što stupa Golgoti.

Mi nećemo reči gde praznina zveči
Kao klepka šuplja
Mi hoćemo dela velikih bez reči -
Žuljeva i znoja, stradanja i vere,
Pelena iz čije žuči pčela bere
I med slatki skuplja.

Aleksa Santic

 

[Gothmog]

...Tu noc kad si se udavala
Nitko ne zna zasto si plakala
Da li radi tamjana
Ili starih uspomena.
Tu noc kad si se udavala
Nitko ne zna zasto si plakala
Ili ti je kroz glavu proslo sve.

Tu noc kad si se udavala
Mene pijanog su odnijeli
Moji prijatelji, vjerni psi
Do jutra me tjesili
Da ima milion takvih kao sto si ti
I da cu te preboljeti.

Tu noc kad si se udavala
Meni kroz glavu proslo je ...

Postoje neki drugi svjetovi
Za nas bi bili rajski cvjetovi
O samo da si htjela pobjeci
Ovako stisni zube ne placi.

Tu noc kad si se udavala
Meni kroz glavu proslo je
Tvoje smijesne za maturu haljine
Sandale boje mjesecine.

Postoje neki drugi svjetovi
Za nas bi bili rajski cvjetovi
O samo da si htjela pobjeci
Ovako stisni zube ne placi.

P.S - Znam da o njima postoji dosta kontroverzi zbog njihovog ponasanja u zadnjim godinama - ali najdrazi stihovi ostaju najdrazi ... pa makar ih napisali i kasnije osvesceni "domoljubi"...

 

[opijum]

Gothmog, stihovi su divni, vzno je da ih covek oseca, razume, a ne ko ih je napisao

U SLAVU EROSA

Magla ce ti lik, a uzdah biti ime.
Leptir u cauri sto svilenu svest skriva,
u srcu trenutka, dok misao ostaje ziva
a telo se gubi, bez vlage i tezine:

olujno tvoje srce u staklenoj basti
kucace raskos vremena, starost pesme.
Sa prozora tesnih videce se cesto
tvoj korak gore-dole, koji ne meri nista.

Bices u posebnom svetu kao u masti
kad oko vidi sto se videti ne sme;
za lazne reci trazices vecito mesto,
za plemenite reci koje ne znace nista.

Bices senka koja govori, cita i pljuje,
takmac prirode majke, mogucnost i zakon.
A pesma ce tek u smrti da se cuje
i javice ti se jos nepisanim znakom.

Borislav Radovic

 

[*kiki*]

Slika
Na zidu slika: stol, igračke,
nekoliko jabuka
i prazan tanjur.

Jabuke se kotrljaju,
padaju u vrt,
uspinju se na stablo
i ponovo rastu.

Prozor je otvoren,
noć kao kiša
kaplje u prazan tanjur.

Za stolom sjedi dijete,
promatra me
i skriva ruke
iza jastuka.

Plaši se,
ne prepoznaje me,
mislim da me ne voli.

Jedno je oko plavo,
drugo sivo.

- Što si učinio od mog života?
reče dijete, a usta mu zatvorena.
- Ne znam, odgovorih, oprosti,
ne sjećam se,
zaboravio sam.
Mislio sam da je to moj život.

Serbedzija

 

[opijum]

Na svetom pragu, potajno
Sveta imena usta sapcu.
Ja znam; u hramu oboje smo
A ti mislis:sama si tu.

Ja slusam tvoje uzdahe
U snu koga zapravo nema...
Rijec o ljubavi plane...
I, Boze!O meni sanarenja...

I opet okolo-tisina,
I placni zatihne glas...
I opet sapucem imena
gresno zaboravljenih svetaca.

Sve je privid, tuga-sve laz!
Sapucem, molim se svetim!...
S tobom cu da poletim!...

Aleksandar Blok

 

[*kiki*]

Bez odraza

Ona ne zna
Koliko je lepa,
Ona misli da svojim crnim telom
Ne moze da se ponosi.

Kada bi mogla da zaigra
Gola
Pod palmama
I da ugleda svoju sliku u reci,
Ona bi znala.

Ali na ulici nema palmi,
I niko ne moze da se ogleda
U vodi od sudova.

Voring Kjuni

 

[opijum]

Rano jutro.Stazom nevidljiva,
Razgorijeva se moja zelja.
Plesu krila Serafima-
Prozracna visina, cista daljina.

Iz plavoga satora neba
Tajna ce dolje da sidje.
Bijel, bijel andjeo treba
Ruzama put da pokrije.

Cekam-burno je uzbudjenje-
Tajna zene koja place
Raskinuce zlatno prstenje
Da se bjelina otkrije jace.

A. Blok

 

[*kiki*]

Mjesecina

Od bijela kamena stepenice se uzdizu.
Na njima rosa, a u rosi mjesec pun:
stepenica svaka jednako se sja.
A carica u dugoj odjeci
penje se, penje, a rosa biserom
rub orosi njene odjece.
Do paviljona ide u kojemu
mjesecina prede niti. Zablijestena,
zastade na pragu. Ruka njena polagano
odgrne zastor od bisera: i padaju
mali kristali, zuborom skacu
kao vodopad, kroz koji sunce sja.
Zubor tad carica prisluskuje
i tuzno gleda dugo u mjesec,
u mjesec jesenji, sto sja kroz biserje.
I tuzno gleda dugo u mjesec.

Li-Tai-Pe (701-762)

 

[opijum]

PESMA

Koji smo danas dan
Mi smo svi dani
Prijateljice moja
Mi smo citav zivot
Ljubavi moja
Mi se volimo i mi zivimo
Mi zivimo i volimo se
A ne znamo sta je to zivot
I ne znamo sta je to dan
I ne znamo sta je to ljubav.

Zak Prever

 

[Kaa]

...Cities and Thrones and Powers,
Stand in Time's eye,
Almost as long as flowers,
Which daily die:
But, as new buds put forth
To glad new men,
Out of the spent and unconsidered Earth,
The Cities rise again.

This season's Daffodil,
She never hears,
What change, what chance, what chill,
Cut down last year's;
But with bold countenance,
And knowledge small,
Esteems her seven days' continuance,
To be perpetual.


So Time that is o'er -kind,
To all that be,
Ordains us e'en as blind,
As bold as she:
That in our very death,
And burial sure,
Shadow to shadow, well persuaded, saith,
"See how our works endure!"

Rudyard Kipling

 

[opijum]

KLARICINA PESMA

Poplavljen
srecom
i jadom i snom,
strepeti
nadom
i grcati njom,
klicati
s nebom,
nemeti pod njim-
Voleti!-Boze,
sta ima nad tim!

J. V. Gete

 

[opijum]

ZIVETI DOK ZIVIMO

Da;ziveti dok zivimo,
da;pravilo to ne spori.
Al' sta da radimo sa zivotom
kad boli?

Da; treba hteti mnogo,
da; nek mozak kipti vrelinom,
mada znamo kolika je malenkost-
veliko.

Da; zivi strpljivo,
da; kad boli budi u recima skrt,
sacekaj da dodje veliki profesor:
smrt.

Da: ziveti dok zivimo,
da: pravilo to ne spori.
Al' sta da radimo sa zivotom
kad boli?

Endre Adi

 

[opijum]

BODRENJE NA LJUBAV

Ljubljena , ljubav je mucna:
katkad joj zamru car i zanos,
al', veruj mi, to je jedino
nase dobro:stvarnost.

Covek sve tako zaboravi:
ziveti, lagati, mreti, dati,
al' zedj za poljuocima
i u grob nas prati.

Ljubljena, godine i dani,
nece nikad bolje doneti
ljudi ce i sutra i zauvek:
ljubiti, radjati, mreti.

I nekako, nekako to bi
trebalo zaboraviti danas:
ovaj mali, maleni zaborav
jedina je sreca za nas.

ljubljena, mi znamo za zaborav?
Ljubljena, dana i godina breme
nece srusiti nase zanose?
Nas nece pokvariti vreme?

Svejedno je kako volimo,
svejedno je sta poljubac krije;
smrt je blizu, a tako je lepo
pobediti je.

E. Adi

 

[*kiki*]

Zamagljeno staklo

Nježnosti moja, koliko je godina
bez tebe prošlo
i jedva da te prepoznajem.
Ptica koju još pamtim
ponovo maše krilima
silazeći s davnog neba,
nekadašnje zvijezde
opet će progristi
tamnu ponjavu neba
i zaslijepljen gledam
njegovo staro lice.
Ako sam kralj
ja sam i prosjak
koji okreće tebi
svoje gladne oči.
Naslanjam usne
na zamagljeno staklo
i slušam riječi
koje jedna duša
govori drugoj.

Zvonimir Golob

 

[*kiki*]

***

Kako brzo zivim! Kako sati dugi
Prolaze, ko bele ptice. Nit znah samo
Cim su povezani jedan dan za drugi,
Niti kad zapitah: zasto sve, i kamo?

U nogama sfinksa prespim svake noci,
Sa srcem sto nije ni srecno, ni placno,
Za sve sto je proslo i sve sto ce proci:

Ja ne imah nikad ni minute neme,
Da pitam kud ode uzdah sto odlece:
Toliko je uvek bilo kratko vreme
Izmedju dve suze i izmedj' dve srece.

Ducic

 

[*kiki*]

***

Opet sam te snevao
Kako zalim sto san ode te i ti s njime.
Kako bih voleo da to ne bese samo san,
San i nista vise.
Ali hvala i snu.
Sladje je snevati nego li zbilju gledati
I gusiti se od navrelih osecaja,
uspomena i teska hladna samotna zivota …

Da sladji je san
San detinjstva i mladosti
San mladosti i srece.
Hajde da snevamo …


B. Stankovic

 

[*kiki*]

***

Samoća je poput kiše.
U večeri iz mora se diže,
iz ravnica pustih i dalekih stiže,
ide u nebo gde je uvek ima.

I tek sa neba pada po gradovima.

Pada pre nego svetlost je izašla,
kad ulice se okreću spram zore,
i kad se tela što nisu ništa našla,
razočarano dele puna more,
i kad ljudi što od mržnje gore
u postelji jednoj moraju spavati.

Tada dolaze talasi samoće...


Rajner Marija Rilke

 

[*kiki*]

Vecna vatra

Rastvaram se pred tvojim imenom,
pred noćima u koje me nemilosrdno bacaš
uzvikujući reči ljubavi čije svako slovo razapinje
i zabada se u dubinu mraka
gde me slute neke davno ispružene ruke.
Kroz njihove prste, u mlazevima ističe sok višanja:
kap na mome čelu,
kap ne stopi kojom tišina opija čula tame
uvlačeći se u njene tragove lakoćom pokreta,
kap na prstima
da bi ih jedine bele ruke
prepoznale u noći - ruke iz kojih će se roditi zreli plodovi višanja.

U krv me pretvaraš
kroz nevidljive prostore razlažeš moći mraka u meni
vladas mojim ja kao da ti ne stoji nasuprot mene,
cediš sok iz plodova kao da mene gnječiš mislima
i u sažete prostore spuštas ljubav oplodjenu.

Nigde drhtaja niti trzaja pod tolikom snagom
koja pleni idejom slobodne noći i bezakonja;
ne vidi se monstruozni lik niti se prepoznaje istina
ispod plašta tame kada se pojavi ime
pred kojim drhti pustinja, pred kojim nebesa jeza obuzima
i božanstva u strahu ostaju slomljena u svojim svetovima;
jedina večna vatra kroz pepeo vaskrsava:
u njoj goreći skidam plamenom
kap po kap posut nektar višanja.
Jutro ne može da se rodi niti je prevara noći san
iza nje ostaje samo tama čije je pravo ime obmana,
povratak kroz njene prostore može biti samo večiti san:
trijumf utvara.

Kroz razjapljene čeljusti čije se poreklo nezna
svetlost koja prodje u krv ili crvenu senku se pretvara.
Moć gubi sve osim vatre
koja jedina može da stvara i uništava sebe samu.
I dok plamenovi izgaraju na mojim obrazima
sa usana cedi se u jedinu kap kao u reč
vatrom sažeta noć
prezrelih višanja.