Književnost Najdraži stih

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Na slovenskom je ovaj stih(skoro se i ne primecije :D)

Poet tvoj nov Slovencu vijenac vije,
i plete ga od petnaest soneta,
da »magistrale«, što se triput sreta,
svih drugih skupa veže harmonije.

Franc Preseren-Sonetni venac :)

Evo neki grubi prevod :)
Pesnik tvoj Slovencu novi venac plete,
sa petnaest soneta on ga tako vije
da svih drugih skladno veže harmonije
magistrale što se triput pevan sreće.
 
Moji stihovi :D


Čeznem sa ti kažem najdublje reči
Eh, ali ti si meni nedostižna,
Ko će sada moje srce da leči
Ako ne tvoja ljubav nevina.
Mislim, razmišljam, kako da ti kažem,
Nosim se teško sa osećanjima ovim
Ali neću, ne mogu da lažem,
Tako želim da prestanem da te volim.
Eto samo kada bih mogao, kada bih mogao,
Bez tebe ja da živim
Eh samo kada bih snage smogao.
 
DUBIOZNO

Vivaldi
držanje za ruke
Nad snovotekom
bogorada liht Nebo

Ona miriše knjige
Prepoznaješ li
ženu koju voliš
pita me

Ja zurim
u odsutni lik
u orošenom ogledalu
njenih očiju

Ako osmehnem se
na istok
gledajući
probudiću se


Zosim Popac
 
Žena


Ja sam svoju dušu u tvoj život preno,
i sve tvoje mane, grehe i vrline
zavoleo tamnom strašću, draga ženo,
strašću radi koje živi se i gine.

Ti si svetlost moje radosti i tuge
i molitva čista srca u samoći,
radost mojih snova u bojama duge,
vera moga bića u danu i noći.

Kad pričešće dođe duše koju zvona
zovu večnom carstvu čistote i mira,
ti si moje vere velika Madona
pred kojom se celi iz svetog putira.

Što živimo duže, vezani smo čvršće,
ti si tamna čežnja nagona i žudi,
i razblude moje, kad na meni dršće sve,
pohota se počinje da budi.

Kad instikt sa svešću počne da se bori,
kad se vani prospe mesečina bela,
crven plamen mojih strasti uvek gori
na grešnom oltaru tvog mirisnog tela.

I sto tamnih veza u nama se spaja
veza ranih snova o večnoj lepoti,
veza našom decom, radosti i vaja,
i perverzne strasti i duše i ploti.

- Sima Pandurović
 
Чезнем да ти кажем најверније речи које ти имам рећи; али се не усуђујем, страхујући да би могла посумњати у њих.
Зато их облачим у неистину, и говорим супротно ономе што мислим.
Остављам бол свој да изгледа глуп, страхујући да би то могла ти учинити.

Градинар
 
And see! the lady Christabel
Gathers herself from out her trance;
Her limbs relax, her countenance
Grows sad and soft; the smooth thin lids
Close o'er her eyes; and tears she sheds-
Large tears that leave the lashes bright!
And oft the while she seems to smile
As infants at a sudden light!
 
Žene se dele na ničije, nečije i svačije.
Ti si naišao na ničiju.
Bolje bi mnogo bilo da si naišao na nečiju.
Jer nečija je nečija,
navikla je da pripada,
pa kako je jednom bila nečija,
može postati i tvoja.
A ova što je vazda ničija,
ni na šta nije navikla.
Nije ni morala da se navikava.
A ti misliš – dobro je:
ničija je slobodna.
Pa, ničija je baš i ničija
zato što tako voli slobodu
i što nikad ne bi postala nečija.
Svačija je isto nečija,
samo što je previše nečija,
ali uz dobre razloge
može postati umereno nečija,
pa opet može postati samo tvoja.
Pa čemu onda osmeh što sam ja ničija
kad je to, zapravo,
najgore što može da ti se desi?

Jelena Lukic - Nicija
 
Čuj kako jauče vetar kroz puste poljane naše
i guste slojeve magle kroz snežni valja do...
S krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom
-pusto je nebo svo...
Inače sam odbijao da učim pesme "napamet" uvek s obrazloženjem da sam čovek a ne papagaj...
U jednoj godini srednje sam čak do polugodišta imao keca i kad sam se požalio direktoru,a on video
ostale ocene iz srpskog-dobio staru ocenu...:mrgreen:
Ovaj stih V.Ilića sam zapamtio jer je nemoguće takav sklop reči zaboraviti...
Moje stihove ne pamtim,a kažu da nisu loši...;)

Nočas su rojevima padale zvezde
htelo da padne nebo celo
i posle te kataklizme
jutro obuklo novo odelo...
 
Poslednja izmena:
U SNU ŽENE

Potražih ženu u sebi
Izaoblačnim koracima
muškosti stenje
zgnjecao sam

Magma iz mene
izliva se i hladi
na srebrnkastoj
mustri snatrenja
u prepoznato obličje

Sad veštastven
postojim u ozbiljenom
snu jedine žene vezan
u pećini opsednutosti
lancima želje

Ne razaznajem vreme
Osećam samo
život mi kap po kap
ugiba teme


Zosim Popac
 
Zal Kopp -Sve ti nudim

Sve ti nudim, što se ponuditi može,
varku sunca, da te osmjehom razbudi,
zrno uzbuđenja i klicu radovanja.
Ne nudim ti možda, vec kičmu svoju
sa mramorom, u stijeni što je srasla.
Ushite preko polja i jablanovih krošnji
mirisne obrise otvorenih šuma nudim.
Zajedno ti nudim poljupce u kosi
i na obrazima zagrljaje mojih ruku.

Sve što ti nudim ponuditi želim,
jer ne smiješ ući u maglu gustu,
niti bez mene kroz horizont proći.
Uzdignuti moraš i trebaš vidike svoje
i u snovima vrh ove pjesme osjetiti.
Zavjetrinu nudim i toplinu njihovu,
da tijelo tvojih misli prihvati sjaj
i nad proplankom osmišljene duše
otkrije mjesto pradavne istine.

Sve sam i sebe ti nudim,
da uz mene ženom se osjetiš
i u meni muža i razum pronađeš.
Dobro ti nudim za našim stolom
i kad posteljom raširimo tijela.
Cijelu vječnost nikako uzalud
vec onako, najdraža moja, stvarno.
Nudim, da ti godi zauvijek
i onda kad nas stigne starost.

Sve nudim tebi, drugo i ne želim,
ništa mi i ne treba, sve u tebi imam,
ja ne štedim sebe i zato se nudim.
Ne nudim, jer ne znam,
već znam, da imamo, ja u tebi
i ti u meni, ono što nam treba.
Ponuđeno nježnošću prihvati,
i radosno ljubav prigrli,
jer ćeš znati, kako mi uzvratiti.
 
In Memoriam

Postoji jedan neverovatan gad koji se zove
Miroslav Antić
Ždere moj hleb pravi moju decu nosi moja
Odela
Sa mojom ženom leže u krevet na moje
Rođene oči
Jer zna da sam tog trenutka sigurno negde
Daleko u Lenjingradu

I taj Antić što me je upropastio I kao
Pisca I kao čoveka
Dakle taj koji će na kraju leći u moju
Sopstvenu grobnicu
Pita me jedno jutro šta vam je boga mu
Čoveče
Izgledate mi nekako bolesni
A šta se izvinite za izraz baš njega tiče
Kako je meni
I dokle mi je

O meni se najlepše brinu oni koji me
Ostavljaju na miru
A on pere ruke mojom rakijom ima ključ od
Mog ateljea

Ljudi taj me tera da čitam knjige petlja sa
Mojim plavušama
Dere se u mojoj kući ogovara me svašta
Laže
Deca mi liče na njega a on nosi kravatu
Brije se poznaje neke ljude radi
Svako jutro se tušira pravi se da zna sve
O zenbudizmu
Prevodi knjige čini mu se da ima prijatelje
Mom sinu zamislite svinjariju mome jedinom
Sinu kupuje sladoled

Bio sam mornar bežao sam ili odem na primer
U Pariz
Pokrijem se ćebetom preko glave pustim brkove
A on me i tu pronađe u nekoj ulici Žolive
U nekom bednom hotelu
I vrati kući i rasplače me

Mati moja Melanija koja ne zna da je rodila mene
A ne njega
Više ga voli više mu veruje I on to još kako
Koristi
A on je uveravam vas on je ta upeglana stoka kojoj
Ja dižem spomenik

On je ta uvažena životinja kojoj ja pišem
Biografiju
Ovako popljuvan I sam I do krajnosti zgađen
Sto moram da mu javno pozajmim oči I dušu
I ono malo para koje sam jedva pozajmio

Kad sam ja na primer skočio sa Petrovaradinske
Tvrđave
On je uskakao u đačke čitanke
Kad me je doktor Savić lečio od alkohola
On se pravio kao da ima neke veze sa filmom

Gde god se pojavim gurao me je da ga ne obrukam
Pristajao je na kompromise cerekao se na
Prijemima
Primao je moje nagrade mešao se u moje snove
Jedan licemer

Jedan stvarni licemer
Jedan provincijalac
Jedan koji je trpeo sve ono što ja nikada neću
Trpeti
I koji sada tako fino žuri da crkne umesto mene
Da bi umesto mene
Svinja jedna
Da bi umesto mene što pre jedini živeo

Mika Antić
rodjen na današnji dan
 
Mogu li da u očima tvojim okupam želje svoje,
linijom tvoga smiješka da zavrtim svoje čežnje,
na toplim usnama tvojim da pronađem smiraj
i utopim se u cjelovu što mi nudi san?

Mogu li na stazama vrata tvoga
jezikom da našaram ime svoje ili barem inicijale,
označim tvoje prve uzdahe ugrizom blagim,
i nastavim da se spuštam putevima požude?

Mogu li tu na grudima tvojim,
tu tik ispod bradavica, da napravim logor od dodira?
Da namjestim glavu na tvome stomaku
i označim još jedno mjesto na kojem gubiš dah?

Mogu li na pupku tvome napraviti bazen od šaputanja,
i otkrivati ljepotu baršuna kože tvoje?
Da li ćeš mi dozvoliti da prvi mladež iza tvoga pupka,
upitam za put koji vodi do bedara tvojih?

Mogu li na bedrima tvojim na tren da usnim
uz mirise strasti i drhtanje tijela?
Mogu li da tvoj ritam ljubavi uhvatim?
Mogu li samo da te gledam?



Mario Vranješ - Zelim te
 
Jednostavnost

Jednostavno je: Ti već jesi.
Poslušaj sebe kako ravnomerno i duboko dišeš.
Kad si žedan, piješ. Kad si gladan, jedeš.
Divan si i savršen tako ranjiv i nezavršen,
pa rasteš i menjaš se dok prođe treptaj.
Kad nešto ne znaš, pitaj. Nisi sam.
To što ti drugi treba, čini da jače blistaš.
Kad nekog voliš, imaš. Kad sebe daješ, dobijaš.
Pogledaj svoje ruke: stvorene su da grle.
Zato ti misli uvek u daljine neke hrle,
i dobro je tako. Na putu si:
Ako padneš, ustani. Ako hoćeš, učini.
Posle sanjaj kako ti se želja ostvaruje
s blagoslovom, lako...
Jednostavno je, ne treba da se bojiš:
Ti već jesi, već postojiš...

Živka Komlenac
 
Hronika Branko Miljković


Prvog dana pomreše ptice i zmije nastaniše gnezda i vetrove
Drugoga dana ribe izađoše iz vode i voda oteče prazna
Trećega dana šuma je pošla prema gradu a grada nigde
Četvrtoga dana sazidaše ćele-kulu od lobanja i skrguta
Petoga dana šuma je skupljala kraj reke obezglavljene leševe
Šestoga dana malo vatre zaljubljeno nalik na sunce
Sedmoga dana ne zapevaše anđeli
Osmoga dana u ponedeljak prvi put zapeva ptica
od pepela i zid progovori.

 
Čežnja

Danas cu ti dati, kada vece padne,
U svetlosti skromnoj kandila I sveca,
U cistoti duse moje, nekad jadne,
Citavu bujicu proletnjega cveca.

U sobi ce biti sumrak, blag ko tvoje
Srce, sumrak stvoren da se dugo sanja.
Na oknima svetlim zabljestace boje
U taj svezi trenut prvoga saznanja. . .

Sve ce biti lepse, sve draze I vise,
Noc koja se spusta, svet sto mirno spava,
Dugo mrtvo polje na kome mirise
Krzljava I retka u busenu trava.

I tako kraj cveca ostacemo sami. . .
- Prolice se tada, kao bujne kise,
Stidljivi sapati u blazenoj tami,
I reci iz kojih prolece mirise. . .
M.Rakić
 
Pronađi neki put,
pronađi novi svet
Ja sam alergičan na strah,
a još sam gori nego pre

Nema razloga
da poverujem sve
Štedi svoj proliveni znoj,
moj bol je, ipak, samo moj

Sve kao da je san
I kao da smo tu već bili
neki dan u isti čas,
to prati nas
od malih nogu

Sanjao sam te
Kucaš eksere
Moje ruke krvare
Ja, kao, podnosim sve

Poželim na tren
da nisam više tu
Da, prosto, prestanem
da tražim zvezdu vodilju

E, vidiš, to je laž
i za to ne postoji lek
Kad misliš - gotovo,
a ono počinje tek

Jednom u životu
digni belu zastavu
i prihvati to
kao svoju pobedu

Svest za opšte dobro
Skupi ranjene,
pa im podari so,
neka se okale

Izveštačeni smeh
što odnosi tvoj greh
na listu čekanja
na listu trajanja, bez kajanja

Lice sakriva,
a ruke pune darova
I čeka da ti da
Čeka da ti da

Oči velike
Njima vidi sve
Al' on je tako star
Nema nerava

Osramoćen i sed
U očima mu led
Ista uloga
dve hiljade i kusur godina

I nikad neće stići
Nikad
Na vreme
 
SAMO

Sakrij me.
U mirisu letne oluje
Bljesku munje i
Slutnji žudnje;

Čuvaj me u snovima
Nanizanim u noćima
Krhkim od samoće.

Sakrij me.
U sećanju na ukradene
Poljupce od kiše
U očekivanju svitanja.

Sakrij me.
U prekršenim obećanjima
U uzdahu što se otima
Samotnim satima.

Sakrij me.
U priču što ima sretan kraj.
Sakrij me u zagrljaj,

- Samo ljubav mi ne sakrivaj!

Marina Ugrin
 
epilog

ovo nije ispovest.
ovo je gore nego molitva.

hiljadu puta od jutros
kao nekad te volim.
hiljadu puta od jutros
ponovo ti se vraćam.

hiljadu puta od jutros
ja se ponovo plašim
za tebe,
izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe,
podeljenu kao plakat
ko zna kakvim ljudima.

da li sam još uvek ona mera
po kojoj znaš ko te boli?
po kojoj znaš koliko su pred tobom
svi drugi bili goli?

ona mera po kojoj znaš ko te otima,
a ko plaća?

da li sam još uvek
među svim tvojim životima
onaj komadić najčistijeg oblaka u grudima,
i najkrvavijeg saća?

***
M.Antić
 
Poslednja izmena:
Hoću da znam
jednu stvar.

Znaš kako je to
ako gledam
kristalni mesec, crvenu granu
spore jeseni u mom prozoru,
ako dotaknem
uz vatru neopipljiv pepeo
ili izborano telo drveta,
sve me odvodi tebi
kao da je sve što postoji,
mirisi, svetlost, metali
poput barčica što plove
ka ostrvima tvojim koja me čekaju.

E, pa dobro,
ako malo-pomalo prestaneš da me voliš
i ja ću prestati tebe da volim
malo-pomalo.

Ako me odjednom zaboraviš
ne traži me
jer bih te ja već zaboravio.

Ako smatraš dugim i ludim
vetar zastava
što prolazi kroz moj život
i odlučiš
da me ostaviš na obali
srca u kome imam korena
zapamti
da ću toga dana,
toga časa
dići ruke
iščupati svoje korene
u potrazi za drugim tlom.
Ali
ako svaki dan,
svaki sat,
pristaneš da mi budeš sudbina
s neumoljivom slašću,
ako se svakoga dana popne
jedan cvet do tvojih usana tražeći me
o ljubavi moja, o moja
u meni se sva ta vatra ponavlja,
u meni ništa nije ugašeno ni zaboravljeno,
moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena,
i sve dok živiš biće u tvojim rukama
ne napuštajući moje.

Ako me zaboravis - Pablo Neruda
 
Ladislav Prezigalo Najljepsa pjesma

Neznam,
mozda mi je stvarno i zima, a mozda i nije
mozda to samo srce umorno dise
ili rijec svoju zadnju istinu krije

Upamti me
jer me mozda neces vidjeti vise

**********************
Ovo je stih "Najlepše pesme"
 
VEČNOST

Neko je napisao
Put u pakao posut je cvećem
Noćas je snonevidan
ječanje tišine slušao
začudo lako je bilo tegobno
poniranje u sebe

Probudio se znajući
ovo je jedan od onih dana
kada sve može da učini
čak da nestane
i da se ponovo kroz neiskaz
vremena pojavi ili već
sutra u nečijem dnevanju
opipljiv kao šašoljeća žud

Dužnicima je sve oprostio
neće da ustane ne sme
da usni jer ovo je čas
kada živi u svim svetovima
svih doba i nije važno
je li na uzglavlju kreveta
ili groba
Zosim Popac
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

VranV
e.e. cummings - stihovi, pesme
Odgovora
3
Pregleda
328
VranV
VranV
VranV
Srđan Valjarević - stihovi, pesme, odlomci iz romana
Odgovora
17
Pregleda
446
Džudi S
Džudi S

Back
Top