Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 162.466
Србија заборавља, Србија не сме да заборави. На данашњи дан 1991. године, Туђманове усташе су гранатирале Шид.У жестоком гранатирању Шида 5. новембра 1991. године четворо људи је изгубило живот, а најмање 15 је рањено, док је истовремено причињена велика материјална штета. Већ сутрадан, усташе су гранатирале и Апатин.
Терористи усташких јединица ХОС (Хрватске оружане снаге) су успели да, и поред великог присуства снага тадашње ЈНА на просторима Босутских и Спачванских шума, довуку артиљеријска оруђа из којих су тог новембарског преподнева почели бесомучну артиљеријску паљбу.
У тренуцима када су усташе гађале пре свега цивилне циљеве и то у најужем градском језгру, несналажење и неверица довели су до тога да су појединци мирно ишли улицама или у продавнице несвесни да их смрт вреба на сваком кораку. Тек када се огласила сирена која је означила опасност и када је Радио Шид објавио да је реч о бомбардовању града, већини је постало јасно да је Шид постао мета напада усташа.
Нажалост за неке је било прекасно. Реч је пре свега о цивилима који су тога дана обављали своје свакодневне послове. Смрт их је затекла управо на њиховом радном месту.
Једна од мета усташа је била и дечија установа Јелица Станивуковић Шиља. Малишане који су се тог преподнева налазили у дневном боравку, само је Бог спасио, јер је једна од граната погодила њихову трпезарију у којој су се заједно са својим васпитачицама налазили који тренутак раније.
Небрига државе према породицама страдалих као и према самој општини Шид која је према свим параметрима доживела највећа разарања и страдања на територији Републике Србије током ратних збивања 1990-их година и која је уз силна одрицања и помоћ народу РС и РСК остала заборављена од државе буквално до данашњих дана.
За злочин у Шиду нико није одговарао.
