Mitski Hrvati (narod) i mitska Hrvatska (zemlja)

[gost 428502]

Ovo važi manje-više za sve balkanske narode pa i šire. Mi možemo da se pravimo kao i oni kako su naši podaci tačni, istorija nije ekzaktna nauka.

Ne bih se složio...

 

[Khal Drogo]

Проблем са историјом, на жалост и код неких историчара, је та тежња поједностављивању и уопштавању историје и историјских процеса, ту се често тражи пандан у другим процесима или примјери у историји других народа, како би се дало неко уопштено "тумачење", а и водило неком уопштеном закључку "да, има тога, митолошког наратива, али то је код свих". А кад кажете код свих, сваки наставак води неозбиљним тумачењима. И приступ који нас води на погрешан колосјек.
Управо то имамо у чланку којим је аутор теме отворио тему (овдје), гдје се аутор тог чланка, извјесни Хрстић, који није историчар па му је (само дјеломично) опроштено, у тексту у којем покашава направити отклон од тог митолошког наратива који је укоријењен код малоумних грла у лијепој њиховој, траћи панично пандане на "другој страни".
Тако тзв "народним хрвтаским краљевима" тражи пандан на примјеру Србије тј Рашке и Босне

Već smo rekli da hrvatski nacionalno obojani povjesničari svoje nadahnuće crpe iz 177 godina nezavisnog hrvatskog kraljevstva (925-1102.), srpski iz 129 godina kraljevstva (1217-1346.) plus još 25 godina carstva, dok je bosanskim dovoljno i 86 godina (1371-1463) kraljevstva.

Проблем је што о постојању српског краљевства као и у случају Босне имамо сачуване списе, повеље и исправе, и то и повеље тих краљева и повеље упућене тим краљевима, значи више извора који нам свједоче и о постојању тих краљева и о карактеру њихових краљевина. А у историји ако имамо два или више сачуваних рукописа о некој личности, догађају, који нису препис оног другог, можемо рећи "ван сваке разумне сумње", да су те личности постојале или су се ти догађаји одиграли.
У случају наводног "првог хрватског краља" немамо буквално ништа, нити један иоле поуздан извор који би дао потврду да је та личност уопште постојала а камоли да је још био краљ па да се крунисао на неком пољу.
Помиње се неки Томислав у ЉПД, непоузданом рукопису препуном измишљотина, гдје се ништа не поклапа са неким другим извором, не претходник ни насљедник тог наводног Томислав, нити постоји тај неки угарски владар Атила у цијелом Х вијеку са којим је овај Томислав наводно љуте битке водио. И још помиње Томислава у једној реченици Тома Архиђајон и то узгред (у контексту за владања) титулишући га кнезом.
На другој страни нити један византијски или франачки рукопис из тих времена и касније не помиње тог Томислава, не помиње га ни Константин Порфирогенит који би требао бити савременик тог наводног Томислава, и тај Томислав или није постојао или бјеше безначајни локални владар, непознат за околне народе па га и нема у рукописима.

Слично је и са наводним договорним споразумом (pacta conventa) из 1102.године, који је једноставно речено фалсификат из XIV вијека.
Да је фалсификат, не оспоравају задњих деценија ни хрватски историчари, чак и у хрватској википедији то "изокола" признају (овдје), но занимљива је "излазна стратегија" код отклона од овог митолошког наратива

Neven Budak piše: »Ugovor između njega (Kolomana) i predstavnika dvanaest hrvatskih plemena u obliku u kojemu je dospio do nas svakako nije autentičan, ali je gotovo sigurno da je do nekog ugovora među njima moralo doći.«

Оно јес' фалсификат, али је морао бити постигнут неки споразум. Реално, код било којег освајања, готово увијек би освајач са лидерима покорених народа направио неки споразум (или изабере оне "кооперативне" а са осталим "под мач бато"), или би барем томе тежио, чисто да та освајања добију законски (и морално по обрасцу "ма нисмо ми освајали него смо били позвани") прихватљиву форму, међутим овдје се ради да имамо митолошки наратив успостављен на документу који је фалсификат.

 

[Khal Drogo]

Могуће да ћу отићи од теме како је то аутор замислио, али управо ћу се надовезати на чланак (овдје) којим је аутор отвотио тему и говори о томе како у данашњој лијепој њиховој брзо прихвате сваки нови митолошки наратив и то управо аутор који настоји направити отклон од митолошког наратива на томе истрајава.
Наиме аутор ставља у исту раван Јасеновац и Блајбург што је само по себи бестидно и огавно нормалним људима. Блајбург јесте мит и једна нападно наметута прича гдје се испреплићу лажи, измишљотине и манипулације, Јасеновац никако не може бити мит, та стравична прича се десила, знамо и како је почела и још много тога, поготово не може бити српски мит јер је први извјештај о овом језивом стратишту сачинила Хрватска земаљска комисија (овдје) од 15.11.45., који је објављен у виду књиге, а на стр 42 имамо процијењен и тада утврђен број жртава.
Сама лицитација .коју врши аутор чланка

ta brojka se u srpskim krugovima uporno stalno ponavlja, dok drugi navode raspon procjena od 25.000 do 700.000 ubijenih. Relevantniji povjesničari i demografi pak iznose brojku od 60-90.000 ubijenih, koja svakom normalnom čovjeku ne bi smjela biti ništa manje strašna od one preuveličane brojke. Brojka od 'samo' 70.000 umjesto recimo 700.000 i dalje ostavlja Jasenovac kao mjesto povijesnog zločina protiv čovječnosti, a NDH time nije ništa manje zločinačka država.

је морбидна и дегутантна, не оправдава га што је само новинар, бројка коју подмеће је много мања и од поименичног пописа жртава у хрватском ЈСУП Јасеновац, а у наставку тражи пандан у подваљеној причи око Блајбурга што је једноставно речено брстидно и болесно.

Још нешто је написао аутор у истом тексту који се као бори против митолошког наратива

Iako je sasvim jasno da se brojka od 1,7 milijuna ubijenih ne može odnositi samo na Jasenovac, već da je to ukupni demografski gubitak na području Jugoslavije tijekom II Svjetskog rata,

и што је постало управо нови митолошки наратив у лијепој њиховој на којем малтене сви истрајавају укључујући и историчаре попут Иве Голдштајна.
А то је да постоји неки прорачун или утврђени да су укупни демографски губици на простору Југославије током II св. рата 1,7 милиона људи.
Отворио сам тему (овдје) баш о томе. Не постоји нити један прорачун нити је и било којим званичним извјештајем утврђено да су демографски губици на простпру Југославије током II св. рата 1,7 милиона људи.
Тако нешто не постоји, на мировној конференцији у Паризу (29. 07.-15.10.1946.) комисија тадашње Југославије је изнијела прорачун од 1.706.460 (1.401.460 цивила и 305.000 војника), жртава рата а не да су то демографски губици. Могуће је било приказа већег броја од стварног, броја жртава, могуће и није, но приказане су жртве рата никајо демографски губици.
И један новији митолошки наратив у Хрватској успостављен на лажном тумачењу историјских факата, брзина којом је опште прихваћен нам говори о једноумљу које влада, а и да је прилично успјешно довршен процес лоботомије у том колективитету.

 

[Khal Drogo]

Хрвати, а ту не мислим само на припрости свијет, него и на историчаре, истрајавају на тој препарираној и дестилованој интерпретацији историје, гдје попут шведског стола узимају строго селективно оно мало списа који иду у прилог том митолошком наративу који је код њих обавезан.
Мислим, има тога и код других народа, није да нема, али има се мјере, посебно ако су неки подаци неодрживи и бесмислени, али код Хрвата мјере нема, само хорски завриште, од историчара до неуког свијета "ево ту пише". Пише, па шта?

Имамо тако случај са силном војском са којом је располагао иначе измишљени (а а иако је постојао бјеше безначајан локални лидер) "хрватски краљ" Томислав (чланак овдје);

Constantine VII Porphyrogenitus, a Byzantine emperor, chronicler, contemporary of Prince and King Tomislav, writes that during Tomislav's rule “Croatia could raise sixty thousand cavalry and one hundred thousand infantry; that she had eighty large ships, each with up to forty men, and a hundred smaller ships, each with ten to twenty young men ». Croatia, therefore, is becoming a great power on land and sea. Stopping at this story about Tomislav's mighty cavalry, we see what Ivan Jurić wrote about this issue in the book "Genetic Origin of Croats".

од 60.000 коњаника, 100.000 пјешака, 80 великих брпдова сваки са посадом од 40 људи и 100 мањих бродова сваки са посадом 10-20 људи, и позивају се на дјело ДАИ Константина Порфирогенита.
У дјелу ДАИ (најбоља обрада овдје), на стр. 150-153 заиста пише то;

међутим ту Коста пише о прошлом времену, када оише о садашњем времену (што узгред ови који се позивају на Косту не помињу), осим 30 великих бродова, код бројева коњаника, пјешака и мањих бродова умјесто броја имамо тачкице, празно. Јако, јако необично и за тадашње рукописе. Објашњење може бити које је дао Тибор Живковић, да су поглавља 29-36 и још нека су недовршена. Мало вјероватно јер онда би остало празно све, не би уписивали коњаници и пјешаци без броја.
И друго да је било каснијих преправки и прилагања касније написаних страница што рецимо тврди српски историчар Александар Митић.

Има једна баш одлична анимација (као основ је узета између осталих и Раселова књига; "Late Ancient and Medieval Population",) гдје нам је приказана историја Европе са процјењеном популацијом појединих држава или области

Зауставио сам на 925.години јер је то вријеме на које дајемо осврт, и тадашња Хрватска бјеше једна од мањих, безначајнијих територија у Европи са процјењеном популацијом од 0,3 милиона душа.
Овдје пишемо о Х вијеку, тадашња просјечна животна доб је прелазила тек 30ак година, од попуулације у најбољем случају (значи у најбољем случају, у сзварности је мање) би тек 1/4 било мушко војно способно становниптво. Прикупити у Х вијеку за војне потребе људство бјеше врашки тешко, и оне државе са јачом економском моћи (а Хрватска тада то није била) би за војску тешко ангажовале 1/10 мушког за војску способног становништва.
Е сад, уважавајући све чињенице, чак и ако није било преправки рукописа и ако је Коста или каснији преписивач то заиста написао, узимати здраво за готово ове наводе (а логичан закључак је под условом да јесте аутентичан рукопис да је у питању мегаломанско претјеривање) могу само особе оперисане од здравог разума.