Miroslav Antić

[jomini]

E, sad me vec mnogo pitas. Ali, cini mi se da lepse ti stihovi ipak stoje tamo na Tvrdjavi nego u parku. Ovako su sad Miku podelili u dva dela, da ga ima vise :wink:

Pa i nije lepše, jer ono tamo izgleda kao da je neko klještima iščupao bistu, a ploču ispod zaboravio. Ostao trag sa sve pokrivljenim šrafovima...

 

[Nestasna Ameba]

Imas neki predlog?

Ja ne bih dirala plocu sa stihovima, i mislim da je ruzno sto su Miku "iscupali" s njegove Tvrdjave na kojoj je imao atelje.

Ali, sta ces, ko jos narod nesto pita...

 

[jomini]

Mislim da bi trebalo da su bista i ploča sa stihovima jedno pored drugog, ovako,...
Poslao sam mail gradonačalnici , baš me zanima reakcija. Odgovora, naravno, nema.

 

[jomini]

BESMRTNA PESMA



1.

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
mozda ce u tebi
odjednom nesto posiveti.

Na trepavicama magla,
Na usni pepeljast trag.
Da li ikad razmisljao
o tome sta znaci ziveti?

Ko sneg na toplom danu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar tu ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?

Po merdevinama maste
u mladost hrabro se popni.
Tamo te ceka ona
lepa, al` lukava duga

I zivi!
Sasvim zivi!
Ne grickaj kao mis dane.
Siroko zvaci vazduh,
Prestizi vetar i ptice.

Jer svaka vecnost je kratka.

Odjednom: nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.

Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.

Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.

Odjednom svet, dok hodas
sve vise ti je uzan
i osmeh sve tisi
i tisi
i nekako iskrivljen.

Zato zivi, al sasvim!
I ja sam ziveo tako,
Za pola veka samo
stoleca sam obisao.

Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopako.
Al nikad nisam stajao.
Vecno sam isao.
Isao...

Ispredi iz svoje aorte
pozlaceni novac trajanja
i zasij naprsla mesta
iz kojih drhte cudjenja.

I nikad ne zamisljaj zivot
kao uplaseni oprostaj,
vec kao stalni docek
i stalni pocetak budjenja.



2.

Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stolecu
neko me slucajno pobrka
sa umornima i starima.

Nigde toliko ljudi
kao u jednom coveku.

Nigde toliko drukcijeg
kao u istim stvarima.

Proceprkas li prostore,
iskopaces me iz vetra.
Ima me u vodi,
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.

Biti ljudski visestruk,
ne znaci biti razcovecen.

Ja jesam deljiv sa svacim,
ali ne i razoriv.

A sva ta cudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.

Znas li sta su prorocanstva?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
sto vija sebe ukrug.

Pa sto bismo se oprastali?
Cega da nam je zao?
Ako ti jave: umro sam,
ti znas - ja to ne umem.

Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nesto
kao leprsav trag.

Nemoj da budes tuzan
toliko mi je stalo da ostanem u tebi
budalast, cudno drag.

Nocu kad gledas u nebo,
i ti namigni meni.

To neka bude tajna.

Uprkos danima sivim
kad vidis neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti - to ja jos uvek
sasav letim i zivim.



"Rodjen sam 1932. godine u severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam isao i u osnovnu skolu. U gimnaziju sam isao u Kikindi i Pancevu, a studirao u Beogradu. Zivim u Novom Sadu. To je cista moja biografija. U stvari, ja svima kazem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih zeleo, jos nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaza u novinama... Svakog jutra pozelim da pocnem jednu odlicnu biografiju, koja bi posluzila, ako nikome drugom, bar djacima u skoli, jer oni, nazalost, moraju da uce i zivor pisca.
Ja bih bio najgori djak, jer ni svoj zivot nisam naucio. A radio sam svasta. BIo zidarski pomocnik, fizicki radnik u pivari, kubikas na pristanistu, mornar, pozorisni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obradjivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozoristu, cak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije...
Imam i neke nagrade i priznanja. Dve "Nevenove". Jednu za zivotno delo u poeziji za decu. Goranovu nagradu. Nagradu Sterijinog pozorja. Zlatnu arenu za filmski scenario. Nagradu oslobodjenja Vojvodine. Sedmojulsku nagradu Srbije. Nosilac sam ordena zasluga za narod. Neko bi od svega toga mogao da napise bezbroj stranica. Recimo: uredjivao list "Ritam" ili uredjivao Zmajev "Neven"...
Najvise bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda cu imati mnogo raznih zivota i biti najzivlji medju zivima.
Ostalo, sto nije za najavu pisca, nego za saputanje, rekao sam u pesmi "In memoriam".
I u svim ostalim svojim pesmama."
24. juna 1986. garavi sokak Miroslava Antica zanemeo je, a pesnicka ulica u novosadskom Avijaticarskom naselju u svoje temelje ugradjuje jos jedan spomenik i legendu.
Miroslava Antica.

Obožavam čoveka!

 

[Nestasna Ameba]

Mislim da bi trebalo da su bista i ploča sa stihovima jedno pored drugog, ovako,...
Poslao sam mail gradonačalnici , baš me zanima reakcija. Odgovora, naravno, nema.

A šta misliš o tome da se na Tvrđavi na mesto odakle je "iščupana" Mikina bista postavi neka skulptura "Plava zvezda" i sl., a da se na Mikinu bistu u Dunavskom parku postavi ploča s njgovim stihovima, ali nekim drugim, ne onim s Tvrđave?

Šta misliš o tome? :wink:

Neka nam je Mike što više oko nas i u nama

 

[jomini]

Ma sve može, samo da ne bude rasparčano. Još samo da neko od onih koji mogu urade nešto po tom pitanju!

 

[Nestasna Ameba]

Joj, što volem kad smo složni

 

[jomini]

Uf... ops:

 

[Nestasna Ameba]

I niko se vise ne javlja?

 

[Daringo]

SNOVI

Velike ruke imaju ušće koje ih pretvara u okean
Veliki vetar ima prozračne puteve ka ravnici
Ja imam samo san, običan malecki san
u kome za pedalj bliže ponekoj zvezdi i ptici

U zoru od svega toga čitavo nebo izraste
na mojim rukama toplim i obrazima snenim
i dan je nalik na neke zenice graoraste
oivičene zelenim.

I uopšte, zvedo i ptico,
uopšte - celi svete,
divno je kad se u nama čekanje javi,
pa se od toga na usni nešto rumeno isplete
i nešto graorasto i zeleno u glavi.

 

[mackica ns]

Evo, ja se javljam, jaaaaaa
Što volem Miku...

I ja sam se jednom prilikom jako rastužila kad sam videla da nema Mikine biste više na đavi A vodila sam jednog momka iz BG-a da je vidi
Stvarno je u Dunavskom?

Prisustvovala sam skoro jednoj slavi, na kraju koje je - umesto da se zavijaju neke sevdalinke - jedan momak doneo knjigu i čitao nam Mikine pesme
Prvo je pročitao baš ovu 'Besmrtnu' ; a onda... Ne znam da li je negde već napisana, ali ja sam baš u raspoloženju, pa neće škoditi 8)

DRUGARSKA PESMA
Ništa ti ne razumeš,
moj najrođeniji blesane,
uobraženi prinče
što te je život razmazio.
Da znaš koliko sam noći
uznemirene i besane
drhtao kraj tvog uzglavlja,
pokrivao te i pazio.
Ti si za mene još uvek
parče tek rođenog mesa:
onaj musavko što vrišti
i celu kuću potresa.
Ja sam te, lepoto moja,
naučio da hodaš.
Svima sam plaćao piće
kad su ti zubi nikli.
Ja sam ti dao život.
Nije te donela roda.
A sada smo se, odjednom,
jedan od drugog odvikli,
kao da sve što kažem
zaista ne razumeš
i kao da sve što umem
ti triput bolje umeš.
U redu, pametna glavo.
Ja sam te ljuljao, kupao,
ponosio se tobom,
nemušte reči sricao,
i dosta svoje mladosti
zbog tebe sam prolupao
i kad je u svet trebalo
nisam se zbog tebe micao,
nego sam sav osedeo,
moj naduvenko mili,
da bi ovaj tvoj život
i dani valjani bili.
Danas kad rođendan slaviš,
sve ću svečane torte
pobacati kroz prozor
na užas rodbine cele.
Ti znaš: ja sam tvoj otac.
Mi smo od takve sorte
što ne sme da zadrhti
kad odapinje strele.
Možda još nije kasno.
Jednom se mora sve reći:
i drugarski i tužno
i grubo i srneći.
Propustio sam godine.
Ispustio te iz ruku.
Sve tvoje slabe ocene
moljakanjem sam rešio.
Večito sam se svađao
kad te drugi istuku.
Bio si moje mezimče
i tu sam najviše pogrešio.
Četrnaest ti je godina
i zar te stvarno ne vređa
da stalno za tebe podmećem
i dušu i glavu i leđa?
Hoću da jasno kažeš
kad misliš da budeš muškarac.
Zar treba i sutra da rešavam
sve što ti odraslom fali?
¨Tata, škripi u braku...
na poslu... daj za džeparac...¨
A ja ti i dalje pomažem
jer te volim i žalim.
Ne čestitam ti rođendan.
Mi smo se uzalud borili
i stvarali smo čuda,
a ništa nismo stvorili.
I evo, danas ti dajem
reč roditeljsku i mušku:
ako ne postaneš čovek
na ovoj, tek započetoj
čarobnoj stazi života
- moram ti razbiti njušku.
Makar oženjen bio,
makar u trideset petoj.
Nikad te tukao nisam.
To za dečake nije.
Al' sutra, odrasli prinče,
videćeš kako se bije.

 

[Nestasna Ameba]

Baš tu pesmu sam jednom prilikom čitala svom prijatelju koji mi se u to vreme žalio na svog sina tinejdžera...

Čovek je ostao bez reči

 

[jomini]

Kako i ne bi... :shock:

 

[mackica ns]

I momku je na toj slavi posle pročitane pesme 'nešto upalo u oko'. Tata mu je umro kad je imao 18, a baš bi mu sad tako nešto trebao da kaže

 

[*Tamarica*]

Mika je zaista izvanredan.
Ovo su njegove reci iz knjige "Hodajuci na rukama"

..."Vredi li se upustati u tumacenja stvari kojima nismo u stanju da sagledamo obim?
Milijarde godina su potrebne
da se vratimo u dubine strpljenja.Jer ogromna je strast
tog svojevrsnog cuda koje se zove:nas dvoje.
U tami prastare proslosti,bas kao i sad,
ovako,spusti mi glavu na neko bivse rame,
i zagledaj se pazljivo u plave barice neba.
Da se ti nisi rodila,neko bi morao biti voljen
na tvom mestu.Da se ja nisam rodio,neko bi
umesto mene bio tu da te voli.
Drugi bi primili poruku i drugi bi produzili
to sto se zove beskrajno.
Veruj mi,prva ljubavi,nemoguce je voleti
prvi put u ovoj vecnosti."...

 

[zoccka]

molim vas ako neko ima Mikinu pesmu "ja kad pijem" da je napise!

 

[malecka]

bas ste me obradovali ljudi...!
bas sam u nekoj bez veze krizici, ali me ovakvi stihovi, ne znam... jacaju, valjda!
divni ste!!!

 

[nena011]

Dobar dan!
ja sam prvi put na nekom forumu uopste.
Bas mi se dopala tema i procitala sam je od pocetka do kraja.Raduje me sto jos uvek traje i moram priznati sto jos uvek niste imali sastanak, tj vece Mike Antica. Da li i dalje ima zainteresovanih i kada? Ja bih rado dosla

 

[Nestasna Ameba]

Dobro nam dosla

Ukoliko bude nekog okupljanja, cemu se iskreno nadam, bices obavestena, naravno, samo redovno posecuj forum :wink:

 

[mala Princeza]

SUSRETI

Mi smo se suviše sretali na raskršćima neznanim
Mada smo različitim putevima koračali
Tinjalo nebo večernje u šiprazima zvezdanim
I uvek oblaci ždralova sa prolećem se vraćali

Mi smo se suviše sretali a reči rekli nismo
I u leta kovrdžava sa preplanulim licima
Pod kapom zelenih dudova za časak zastali smo
Pa onda prošli, odlutali, svako za svojim vidicima.

U novembru su oblaci kao buktinje rudeli
I vetar kišama umio sivo popodne ogolelo
A putevi se dužili i raskršća se žudela
Za nešto kratko u susretu što se toliko volelo.

U zime snežne, pobelele k’o tvoji isprani dlanovi
Dugo si dugo čekala pod jablanom na smetu
I vrat mi goli uvila maramom svojom lanenom
Da sivookom putniku ne bude zima u svetu.

Pa ipak ti su susreti tek kratka radovanja
Jer znam: na nekom raskršću neću te videti više
Pružićeš nekome dlanove, prestaće putovanja
I pod krov neki svratićeš da se skloniš od kiše

Spustiću tvoju maramu usput, kraj putokaza
I sa vetrom-drugarom otići nabranih veđa
Jer meni život prestaje ako siđem sa staza
I pred nečijim vratima skinem torbu sa leđa.

 

[limunada]

Da li je ova bila?

Imena

Pronadjes negde nekakvog Mishu,
nekakvog Gorana,
Dragana,
Svetu,
pronades drugare nalik na sebe
i stanes tako
i ne verujes
da ima neko kao ti - isti,
isti na ovom drukcijem svetu.

I nista ne mora da se kaze.
Sve se unapred zna i razume.

Mozda te neke Mire sad traze?
Mozda Gordana neka ne ume
bez tebe,
Jelene,
Milice,
Vide,
do nekog ogromnog sunca da ide?

I ne znas koliko kao ti,
takvih,
veceras ponovo nekog nemaju.

I ne znas koliko kao ti,
istih,
za susret s tobom bas sad se spremaju.

I ne znas ko su to, kao ti,
divni,
samocom svoje dane razblazili.

A lepo ste se mogli sresti
samo da ste se malo potrazili.

I podjes u zivot s pogresnim nekim.
Drukcijim nekim.
Nekim dalekim.

A Boris,
Vera,
Vladan
il Sanja
jos uvek samo tebe sanja

 

[divlja u srcu]

Ma Mika je faca!

 

[Nestasna Ameba]

Mika je Mika :wink:

 

[Nestasna Ameba]

Mike nikad dosta

ROĐENDANSKA PESMA

Ja mislim da smo svi redom
iz lepe ljubavi rođeni,
ogromne, čudne i drhtave
kao jasike zelene.
Posle su došle kolevke,
cucle i zubi, i ostalo.
I noći kad smo kmečali.
I pelene. Pelene. Pelene.
Svejedno je da li su oblaci
jesenjim nebom tumarali,
ili je košava bila,
ili je mećava bila,
ja mislim: oni su videli
sva sunca kad su nas stvarali.
Zato je kosa bebama
meka i topla kao svila.
Ja mislim da su se voleli
i mislim da su zamišljali
najlepše usne za nas,
najlepše oko i dlan.
I želeli su da budemo
najbolji na ovom svetu.
Da li se ikad upitaš,
ličiš li na njihov san?
Mama i tata su stari već
i kažu: ljubav vene.
A ljubav njihova ostaje
i u nama se širi.
I nastavlja se. Nastavlja
u nekom malenom švrći
što će iz našeg srca
uskoro da izviri.

 

[malecka]

PONEKAD TAKO SEBE DAMO
ZA OCHI JEDVA UPOZNATE
I NA RASTANKU CUTIMO SAMO
I NE TRAZIMO DA NAS VRATE.
ZIVIMO POSLE U TOM DRUGOM
SVE DOK MU OCHI SVETOM PLAMTE
I NE ZNAM STO NAS PAMTE DUGO
KAD MI NE TRAZIMO DA NAS PAMTE...

veceras sam STRASNO tuzna zbog jednog decka ko "ne trazhi da ga pamtim" ... kako glup osecaj...! predivan deckic, ali MNOGO nezreo, a ja ga MNOGO volim...