Miroslav Antić

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Malecka, to se kod žena zove materinski instinkt i ne postoji nijedna kojoj se bar jednom nije desio :wink:

Nemoj biti tužna jer...

OPOMENA

VAŽNO JE MOŽDA I TO DA ZNAMO,
ČOVEK JE ŽELJAN TEK AKO ŽELI.

I AKO SEBE CELOGA DAMO,
TEK TADA MOŽEMO BITI SASVIM CELI.

SAZNAĆEMO TEK AKO KAŽEMO
REČI ISKRENE ISTOVETNE.

I SAMO ONDA KADA I MI TRAŽIMO,
MOĆI ĆE NEKO I NAS DA SRETNE.

Ne kloni!
 
ovaj, bila je jedna lepa pesma koje ide nesto kao "ne zaboravi da negde postoje tvoji muzevi i moje zene i sobe u kojima su snovi zanat..." . ne mogu da se setim kako se zove ta stvar, ali ako bi neko bio dobar da je postuje ja bih mu bila zahvalna!
 
Pesma se zove Ikona, jedva je pronadjoh. Dakle...

IKONA

Zaboravi da negde na svetu postoje
nekakvi tvoji muževi,
i moje žene,
i postelje u kojima su snovi zanat.

Neka drumovi budu
za mene i tebe pruženi
ove slucajne veceri
daleko
u nepovrat.

Možda smo zato i rodjeni
da jednom tuda odemo.
Da ti milujem kosu
kao da sam ti prvi.

A posle
da jedno drugome
malo lepog dodamo
uz dve-tri mrve ljubavi
i jednu krpicu krvi.

Nikada necu zbog tebe
ici da locem rum,
ni da srocim za vecnost
najbolju pesmu kraj caše.

Malo mi se osmehni
kad se vratiš niz drum.
I nemoj da mi mašeš.

Ni ja necu da mašem.

P.S. Nema na cemu ;)
 
MIT O PTICI
(deo pesme)

XCVI
Umesto da odrastem posle ptice i da pokopam san,
samo sam zataškao smotuljak javnosti svoje jave.
A ostao sam i dalje i detinjast i začudjen.

Tako sam, eto, otvorio svoju poslednju igračku,
to veliko, to nestvarno, čemu sam
mimo svih pameti
izmerio dubinu u plićacima čovečanskog
i opipao rubove.

Ja, koji i dalje zatičem svoje telo
uvek sa nekoliko potpuno neočekivanih duša
i prolazim kroz dokaze o više vrhunaca svesti,
mogu da tvrdim: znam, napokon,
šta znači ne preleteti sebe.
 
Reka bi mogla da bude
okean, ako se zgrci
toliko ima u sebi
ogromne, vecite vode.

Al ako ikada zapne
i umori se dok trci
umrece bez daljine,
umrece bez slobode.

Umrece u njoj vetar.
Umrece sume i zita.
Umrece bokori sunca
sto se uz obalu pletu.

Zato ne sme da stane
i zato vecito hita,
sa usnama od vode,
najzednija na svetu!
.......Tako zamisljam nebo.........
 
RODJENDANSKA PESMA :D

Ja mislim da smo svi redom
iz lepe ljubavi rodjeni,
ogromne, cudne i drhtave
kao jasike zelene.

Posle su dosle kolevke,
cucle i zubi, i ostalo.
I noci kad smo kmecali.
I pelene. Pelene. Pelene.

Svejedno je da li su oblaci
jesenjim nebom tumarali,
ili je kosava bila,
ili je mecava bila,
ja mislim: oni su videli
sva sunca kad su nas stvarali.
Zato je kosa bebama
meka i topla kao svila.

Ja mislim da su se voleli
i mislim da su zamisljali
najlepse usne za nas,
najlepse oko i dlan.
I zeleli su da budemo
najbolji na ovom svetu.
Da li se ikad upitas,
licis li na njihov san?

Mama i tata su stari vec
i kazu: ljubav vene.
A ljubav njihova ostaje
i u nama se siri.
I nastavlja se. Nastavlja
u nekom malenom svrci
sto ce iz naseg srca
uskoro da izviri.
 
Rođendan

1.

Zašto mi nemamo iskustva? Zato što život shvatamo kao vatromet.
Svakog se jutra ponovo kristalno rađamo i živimo do večeri po jedan
ljudski vek.

Onda, u zoru, započinjemo novo stoleće.

U sumrak, opet, umorno umačemo glavu u nov san o nekom sasvim
drukčijem trajanju, koje će početi ujutro, iz početka.

"Svakog dana ponesi korpu zemlje na isto mesto i sazidaćeš
planinu" - kaže Konfucije.

2.

Ko stvara, a ne počne iz temelja, nikad neće ni ugledati krov.
Ko voli, a zablene se u sebe u ogledalu, kao da nikad nije ni
progledao.
Ko živi, a ne rodi se mnogo puta na ovoj zemlji, kao da nikad
nije ni postojao. "Ne primaj svet onakav kakav dobiješ, niti ga
ostavljaj takvim" - kaže dobri stari Tin Ujević.

Sačuvaj i jedan list sa Davidovim psalmom: "Jer hiljade su
godina pred tvojim očima kao jedan jedini dan."
Veruj mi, sve ih možeš proživeti od sumraka do svitanja. I kao
što je leptiru rođendan tvoje: ujutro, a starost tvoje: uveče,
baš takvi neka budu i tvoji mnogobrojni životi, a ne jednoliki u
nedogled, kao vekovna trapavost jedne sekvoje ili kornjače.

3.

Ne veruj ako ti kažu da svaki tvoj trenutak nije herojsko doba.
Ne veruj ako ti kažu da svaki tvoj trenutak nije ni čudesan,
ni pravi.
Svaki je trenutak istina, samo što poneki ima lažnog čoveka.

Moraš da smogneš snage i sebi otvoreno obećaš da ćeš ostati
tragač za večnošću u sebi, a ne za sobom u večnosti.
To je jedini sat koji sam uspeo da ti kupim od ušteđevine ove
nežnosti, sine moj.
 
zdravo svima...
imate jos jednog podanika : )
stvarno gotivim miku.
i htela sam da vas pitam da li mozda znate pripovetku "vuk" ? jako je dobra, ali nigde ne mogu da je nadjem...a citala sam je davno i ne mogu da je dobijem od osobe koja mi je pokazala...
ako znate, iskucajte, molim vas
zahvalna unapred : )
a od mene, "romansa" koja me je osvojila jako jako davno : )...

na svet sam doshao slican ljudima
koji na srcu nemaju ljusku
i sve sam menjao u grudima
za jednu pesmu dobru i ljudsku
u nebo sam se sunovratio
sa svima sam se vlazno ljubio
i kome treba neznost vratio
i kome treba bol izgubio
bichevi grana...rebra plota...
vetrovi sumrak za rukav vuku
sta sam to imao od zivota?
neciju kosu...neciju ruku...
jedno srce ustreptalo
i dva tri osmeha tiha i prosta
sve je to ponekad tako malo
sve je to, videces, sasvim dosta.
 
Da li je ovo Vuk koga tražiš? :)
Evo tek početka...

VUK

I
Kao da će kraj avgusta. Nebo se kruni i odranja žute mirise
mraka. Zatrpava me zvezdama.

Umotavam se u lišće. Tako smo bliži vetru. Osećam ga u kičmi
i u dubinama očiju.
To je moj skroviti način vajanja ovog sveta.

Dobro je u gorskom kraju što, i kada nema pljuskova, leto miriše
na plodnost, na hleb i materinstvo.
Nešto sveže i hranljivo useljava se u mozak i pomaže da mislim.

Kroz nebrušeno staklo naprlse mesečine lepo mogu da čujem
zelene dozive trava, koji do mene dopiru iz sanjive daljine, a ipak
tu su, bliski, kao da rastu pod uhom.

To ne otiču doba. To misli postaju bistrije.
 
hvala, ja mislim da je to to...inace, sta god da treba, ja sam tu da pokusam da pomognem. nemam neke posebne izvore, slabo ima mike uopste :-( bas sam se neprijatno iznenadila zbog toga, ali ono , snacicemo se ako nesto treba :)
a kako cu ja vama pomoci da vi meni pomognete, sada mi je sinulo.
prvo, ima jedna recenica koju sam zapamtila odatle...(parafraza) "u samoci smo ljudi, covencanstvu smo metez" dalje...u prici se radi o vuku i coveku, o njihovoj ustvari povezanosti - ko je vuk , ko je covek, ko kako sta oseca i koliko se ustvzri poistovecuju. na kraju ubijaju vuka a on je ubijao , covek umire, zale...ovako nabacano stvarno izgleda pomalo glupo, ali nadam se da cete moci da mi pronadjete i iskucate celo...jako bih vam bila zahvalna stvarno...tako biste spasili citava dva zivota :-)
a sto se tice " mog vuka " ja sam ga vec pronasla i verovatno vec davno pustila da ode tamo gde bi mogao da prezivi i prozivi...jer ne vredi primitomljavati, jer nije ljubav pripitomiti i promeniti, vec totalno oziveti sve ono sto on ustvari jeste :-)
 
ljudi, molim vas, pozurite! nadjite vuka! : )
a do tada od mene jos malo mike...nesto smo se ulenjili !: )

Nemoj da odesh vishe u onaj grad
Gde smo od sebe zaboravili pola.

Nikad sa zvezda nije tezi pad
Nego na beton sa kafanskog stola.

U ochima sam sve gugutke podavio,
Pa sam im dugo shaptao smeshno opelo.

I sve sam svoje osmehe okrvavio.
Nije sve belo sto lici na belo.

Peroni katkad plachu kishom.
Sat I koferi.
Svako nekud zuri nocas.

Iscepam kartu. Necu da se vratim.
Za svakim vozom ostaje samoca.

I samo mraka napune se prsti.
Ne vredi. Sad smo drukchiji, zacelo.

Bar ti sve ptice iz ociju pusti.
Nije sve belo sto lici na belo.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Baudrillard
Tijana Katić dobitnica Nagrade Miroslav Josić Višnjić
Odgovora
0
Pregleda
143
Baudrillard
Baudrillard
Baudrillard
Nagrada Miroslav Dereta: konkurs za neobjavljeni roman
Odgovora
0
Pregleda
169
Baudrillard
Baudrillard

Back
Top