Quantcast

Miroslav Antić

  • Začetnik teme malecka
  • Datum pokretanja
Л

Лилит

Gost
За 35 година стваралаштва М. Антић објавио је више од 30 књига и радио на филмским пројектима "Свети песак" и "Доручак с ђаволом". Дела: збирке песама "Испричано за пролећа", "Плаво небо", "Рождество твоје", "Псовке нежности", "Гарави сокак", "Концерт за 1001 бубањ", "Кикинда", песме за децу "Плави чуперак", "Последња бајка", Насмејани свет", "Шашава књига", "Прва љубав", "Свашта умем", радио драме "Отужни марш", "Повечерје". Вероватно сам нешто пропустила.
 

Milena_9

Zainteresovan član
Poruka
393
Voli, voli, kako da ne.
Do te mere, da evo iz glave / ako nesto fali, izvini/ :

NEPOVRATNA PESMA

Nikad nemoj da se vracas
kad vec jednom u svet kreces.
Nemoj da mi nesto petljas, nemoj da mi hoces- necas.

I ja bezim bez povratka.
Nikad necu unatrag.

Sta ti znaci staro sunce,
stare staze,
stari prag?

To je ono za cim moze da se pati.
To je ono cemu mozes srce dati.
Al ako se ikad vratis
moras znati;
tu ces stati.
I ostati.

Ocima se u svet trci,
glavom rije mlako vece.
Od reke se dete uci
ka morima da potece.
Od zvezde se dete uci
da zapara nebo sjajem
a od druma da se muci
i vijuga za beskrajem.

Opasno je kao munja
opasno je kao metak
kad u tebi becno klija
i carlija tvoj pocetak.

Ti za koran nisi stvoren.
Ceo ti je svet otvoren.

Ako ti se nekud zuri,
stisni srce i zazmuri,
al kad krenes, nemoj stati,
mahni rukom
i odjuri.

Ko zna kud ces
Ko zna zasto
Ko zna sta te tamo ceka?
Sve su zelje uvek belje
kad namignu iz daleka.

Opsano je kao munja
opasno je kao metak
kad u tebi vecno kunja
i muci te tvoj pocetak.

Ti si uvek krilat bio
samo si zaboravio.

zato leti
Sanjaj
Trci!
Stvaraj zoru kad je vece.
Nek od tebe zivot uci
da se peni i da tece.

Budi takvo neko cudo
sto ne ume nista malo
Pa kad krenes
kreni ludo
ustreptalo
radoznalo.

Ko zna sta te tamo ceka
u maglama izdaleka.

Al ako se i pozzlatis
il sve tesko, gorko platis
uvek idi samo napred.

Nikad nemoj da se vratis.

/ M. Antic/
 

kortikal

Zainteresovan član
Poruka
148
Pored onih dela cije nazive je neko vec otkucao,
preporucio bih ti, malecka, "Mit o ptici" (mada ga nisam ni ja procitao; ali sam ga onako slatko prelistao : )) kao i "Savrsenstvo vatre" - jedna od najfilozofskijih nefilozofskih knjiga... totalno drugacije od svega ostalog sto sam procitao a sto je on napisao...
Zao mi je sto nemam neki tekst pored sebe da ti prekucam, a i u glavi se malo toga lepo formulisanog odrzalo (ostali samo dugmici i emocije...).
No, prvom prilikom, serviracu nesto od mog izbora... : )
PS. Jako mi se svidja "Besmrtna pesma".
PPS. I koliko se secam parceta...

Zbog svega sto smo najlepse hteli
hocu uz mene nocas da krenes

Ma bili svetovi crni il beli
ma bili putevi hladni il vreli
nemoj da zalis ako svenes
...
da sa mnom...
pronadjes sunca komadic vreli
pronadjes hleba komadic beli
pronadjes zivota komadic zreli

il crknes ako crci treba
zbog svega sto smo najlepse hteli.
PPPS. Read u soon...
:wink:
 

Aradia

Obećava
Poruka
85
Лилит:
За 35 година стваралаштва М. Антић објавио је више од 30 књига и радио на филмским пројектима "Свети песак" и "Доручак с ђаволом". Дела: збирке песама "Испричано за пролећа", "Плаво небо", "Рождество твоје", "Псовке нежности", "Гарави сокак", "Концерт за 1001 бубањ", "Кикинда", песме за децу "Плави чуперак", "Последња бајка", Насмејани свет", "Шашава књига", "Прва љубав", "Свашта умем", радио драме "Отужни марш", "Повечерје". Вероватно сам нешто пропустила.
Propustila si..."Hodajuci na rukama" i "Horoskop"....SAVRSENO!!!
 

kortikal

Zainteresovan član
Poruka
148
Nemoj da me zezas!!! Jesi li procitala "Besmrtnu pesmu"??? Zao mi sto nemam da ti posaljem ...
Bas onako, menja pogled na svet...
Ipak, zavidim ti, pred sobom imas jedno prelepo iskustvo i saznanje... :)
 

die_happy

Zainteresovan član
Poruka
231
Ko se interesuje za ovu pesmu, evo je ovde...jeste dugacka, ali je vredna citanja. Pozdrav!

Besmrtna pesma

1.

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
mozda ce i u tebi
odjednom nesto posiveti.
Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmisljao
o tome sta znaci ziveti?
Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?
Po merdevinama maste
u mladost hrabro se popni.
Tamo te ceka ona
lepa, al lukava duga.
I zivi!
Sasvim zivi!
Ne grickaj kao mish dane.
Siroko zvaci vazduh.
Prestizi vetar i ptice.
Jer svaka vecnost je kratka.
Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.
Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.
Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.
Odjednom svet, dok hodas
sve vise ti je uzan
i osmeh sve tisi
i tisi
i nekako iskrivljen.
Zato zivi, al sasvim!
I ja sam ziveo tako.
Za pola veka samo
stoleca sam obisao.
Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam stajao.
Vecno sam isao.
Isao...
Ispredi iz svoje aorte
pozlacen konac trajanja
i zashij naprsla mesta
iz kojih drhte cudenja.
I nikad ne zamisljaj zivot
kao uplasen oprostaj,
vec kao stalni docek
i stalni pocetak budenja.

2.

A onda, vec jednom ozbiljno
razmisli sta znaci i umreti
i gde to nestaje covek.
Sta ga to zauvek iste.
Nemoj ici na groblja.
Nista neces razumeti.
Groblja su najcrnji vasar
i tuzno pozoriste.
Igrajuci se nemira
i svojih bezoblicja,
zar nemas ponekad potrebu
da malo krisom zadjes
u nove slojeve razuma?
U susedne buducnosti?
Objasnicu ti to nekada
ako me tamo nadjes.
Znas sta cu ti uciniti:
pokvaricu ti igracku
koja se zove bol,
ako se budes odvazio.
Ne lazem te.
Ja izmisljam
ono sto mora postojati,
samo ga nisi jos otkrio,
jer ga nisi ni trazio.
Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodas nestvarnog.
Prepoznaces me po cutanju.
Vecni ne razgovaraju.
Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj vestinu slusanja.
Veliki odgovori
sami sebe otvaraju.
Posle bezbroj rodenja
i nekih sitnicavih smrti,
kad jednom budes shvatio
da sve to sto si disao
ne znaci jedan zivot,
stvarno naidji do mene
da te dotaknem svetloscu
i pretvorim u misao.
I najdalja buducnost
ima svoju buducnost,
koja u sebi cuje
svoje buducnosti glas.
I nema praznih svetova.
To, cega nismo svesni,
nije nepostojanje,
vec postojanje bez nas.

3.

Ako ti jave: umro sam,
evo sta ce to biti.
Hiljade sarenih riba
leprsace mi kroz oko.
I zemlja ce me skriti.
I korov ce me skriti.
A ja cu za to vreme
leteti negde visoko.
Upamti: nema granica,
vec samo trenutnih granica.
Jedricu nad tobom u svitanja
niz vetar klizav ko svila.
Razgrtacu ti obzorja,
obrise doba u povoju
i prizore buducnosti
lepotom nevidljivih krila.
I kao necujno klatno
zaljuljano u beskraju,
visicu sam o sebi
kao o zlatnom remenu.
Prostor je brzina uma
sto sama sebe odmotava.
Lebdecu u mestu, a stizacu
i nestajacu u vremenu.
Odmoricu se od sporednog
kao galakticka jata,
koja su srasla pulsiranjem
sto im u nedrima traje.
Odmoricu se od sporednog
kao ogromne sume,
koje su srasle granama
u guste zagrljaje.
Odmoricu se od sporednog
kao ogromne ptice,
koje su srasle krilima
i celo nebo oplele.
Odmoricu se od sporednog
kao ogromne ljubavi,
koje su srasle usnama
jos dok se nisu ni srele.
Zar mislis da moja ruka,
koleno,
ili glava,
mogu da postanu glina,
koren breze
i trava?
Da neka malecka tajna,
il neki treperav strah
mogu da postanu sutra
tisina,
tama
i prah?
Znas, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.
Nista se u meni nece
ugasiti ni skratiti.
Samo cu,
obicno tako,
jedne slucajne zore
svom nekom dalekom suncu
zlatnih se ociju vratiti.
Kaznjavan za sve sto pomislim,
a kamoli sto pocinim,
osumnjicen sam za neznost
i proglasen sam krivim
sto ljubav ne gasim mrznjama,
vec novom, vecom ljubavlju
i zivot ne gasim smrtima,
vec necim drukcije zivim.
Poslednji rubovi beskraja
tek su pocetak beskrajnijeg.
Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.
Nikad se nemoj muciti
pitanjem: kako preziveti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja.

4.

Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stolecu
neko me slucajno pobrka
sa umornima i starima.
Nigde toliko ljudi
kao u jednom coveku.
Nigde toliko drukcijeg
kao u istim stvarima.
Proceprkas li prostore,
iskopaces me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.
Biti ljudski visestruk,
ne znaci biti rascovecen.
Ja jesam deljiv sa svacim,
ali ne i razoriv.
A sva ta cudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.
Znas sta su prorocanstava?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
sto vija sebe ukrug.
Pa sto bismo se oprastali?
Cega da nam je zao?
Ako ti jave: umro sam,
ti znas - ja to ne umem.
Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.
Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nesto
kao leprsav trag.
Nemoj da budes tuzan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
cudno drag.
Nocu kad gledas u nebo,
i ti namigni meni.
To neka bude tajna.
Uprkos danima sivim,
kad vidis neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja jos uvek
sasav letim i zivim.
 

glok

Zainteresovan član
Poruka
199
Zbog svega sto smo najlepse hteli
hocu uz mene nocas da krenes

Ma bili svetovi crni il beli
ma bili putevi hladni il vreli
nemoj da zalis ako svenes
...
da sa mnom...
pronadjes sunca komadic vreli
pronadjes hleba komadic beli
pronadjes zivota komadic zreli

il crknes ako crci treba
zbog svega sto smo najlepse hteli.

Ovo je deo pesme koja se zove Senka.

Inace sam veliki postovalac dela M.A. Koncert za 1001 bubanj je jedina stvar koja me je rasplakala
(pesma Porodiliste). I evo ti jedan delic:

...Gospodjice,
dalje zaista nemam vise sta da vam kazem.
Osim...mozda..
Da ste ostali najlepsa medalja iz najlepseg rata u kom su mi srce amputirali
Gospodjice
Ja nisam za vama bio onako obicno
gimnazijski zanesen
u meni je sve do tabana minirano...

Ako zelis vise ...glok@sezampro.yu... nece me mrzeti da ti posaljem
 

Milojko Vasic

Ističe se
Poruka
2.487
Ko nije plovio, ko nije brodio,
ko se od strašnih talasa skrivao,
taj kao da se upola rodio
i kao da je upola ziveo.

...

Idi i vidi šta su mornari...
Pojedi sa njima zalogaj hleba,
progutaj gutalj vode i neba,
posrći poneku psovku slanu,
istuširaj se u okeanu.

Postaćeš luđi od svake bure,
postaćeš mlađi od svakog proleća,
doživećeš za deset godina
što neko ne može za tri stoleća.


Mika Antić je zakon !
 

malecka

Primećen član
Poruka
988
Milojko Vasic:
Ko nije plovio, ko nije brodio,
ko se od strašnih talasa skrivao,
taj kao da se upola rodio
i kao da je upola ziveo.

...

Idi i vidi šta su mornari...
Pojedi sa njima zalogaj hleba,
progutaj gutalj vode i neba,
posrći poneku psovku slanu,
istuširaj se u okeanu.

Postaćeš luđi od svake bure,
postaćeš mlađi od svakog proleća,
doživećeš za deset godina
što neko ne može za tri stoleća.


Mika Antić je zakon !
WELLCOME TO MY TOPIC,MILOJKO :D
 

Milojko Vasic

Ističe se
Poruka
2.487
malecka:
WELLCOME TO MY TOPIC,MILOJKO :D
Bolje te našao, lepotice.

Evo još nešto malo od moje malenkosti.


Nepovratna pesma

1.

Nikad nemoj da se vraćaš
ako stvarno u svet krećeš.

Nemoj da mi nešto petljaš
Nemoj da mi hoćeš-nećeš.

Opasno je kao munja,
opasno je kao metak
kad u tebi večno kunja
i šunja se tvoj početak.

Svud se staje.
Svud se može.
Samo ne u iste kože.

2.

Ne gužvaj se, ne saplići
o sopstveni rep
i trag.

Sta ti znači staro sunce?
Stare staze?
Stari prag?

To je ono za čim može
da se pati.
To je ono čemu možeš
srce dati.

Al' ako se ikad vratiš,
moraš znati:
tu ćeš stati

I ostati.

3.

Očima se u svet trči.
Glavom rije mlako veče.
Od reke se čovek uči
ka morima da poteče.
Od zvezda se čovek uči
da zapara nebo sjajem.
I od druma: da se muči
i vijuga za beskrajem.

Opasno je kao zmija
opasno je kao metak,
kad u tebi večno klija
i čarlija tvoj početak.

Nek ti čelo zore ore.

Ti za koren nisi stvoren.
Ceo ti je svet otvoren.

4.

Pa daj, budi takvo čudo
što ne ume ništa malo,
vec kad kreneš - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.

Ko zna kud ćeš?
Ko zna zašto?
Ko zna šta te tamo čeka?

Sve su zelje uvek belje
kad namignu iz daleka.

Pa ako se i pozlatiš,
il' sve teško,
gorko platiš,
uvek idi samo napred.

Nikad nemoj da se vratiš.

.


... i čitam, i čitam, i čitam. I uvek kažem: Bože, kako je ovo lepo !
 
Top