Ako citas Bugare ,Puleski je bio Bugarin,za Srbe ,nema govora da je pisao na starom srpskom jeziku.....
Ukratko,rad Puleskog (koji nije bio skolovan,vec je imao romanticarski pogled na svet i drustvo) kao leksikografa,poeta,istoricara,folkloristu jasno pokazuje kako je on sebe dozivljavao. (svugde se potpisivao kao Mijak Galicki).
Njegovo prvo delo"Recnik od cetiri jazika" ili cetirijazicnik koji je objavljen u Beogradu 1873 ,ustvari je petojezicnik,jer u delu gde je srpski jezik daje leksicke materijale od dva bliska al ipak razlicita jezika,makedonskog i srpskog.
Njegovo drugo "Recnik od tri jazika" ili trojazicnik objavljenom dve godina kasnije isto u Beogradu,posebno je vazno zbog jasne koncepcije i otvorene ideje o Makedoniji,makedonskom narodu i makedonskom jeziku kao posebne u slovenskom svetu.
(sta su stari Galicani govorili o njemu to je posebna prica) -ovo zbog Sandanskog da ne misli da pisem sve u superlativima za svoje Mijake
Druga stvar oko Cvijica,kad su u pitanju Mijaci,kako to da ih sjedne strane naziva "narodna masa makedonskih Slovena"( a sdruge da nema odredjenog narodnog osecanja i narodne svesti. Kao da je to neka amorfna masa bez svog identiteta. Zosto je bilo tesko napisati,kad je vec tacno utvrdio da nepricaju ni srpski ni bugarski,da pricaju makedonskim jezikom . Zbog politike. Al mi necemo sada o politici . Tema su Mijaci i jesu il nisu makedonsko pleme.
Oko prezimena Srbinovci,imam popis svih 400 i kusur prezimena iz Galicnika.Tacno je da se medju njima nalazi i prezime Srbinoski. Pitanje je kolko je staro to prezime i kad se prvi put javlja,jer moras znati jednu stvar. U Galicniku sve porodice poticu od nekoliko rodova kao Caloski,Filiposki,Tomoski i da ih ne nabrajam sve. Nijedno od tih prezimena ne asocira ni na sta srpsko. Tako da ta analogija po kojoj zbog jednog prezimena mozes zakljuciti da je celo pleme Mijaka srpskog porekla,jednostavno ne drzi vodu. (po istoj toj logici,postoji i prezime Shabanovci ili Shainovci , dali to znaci da Mijaci imaju muslimansko poreklo .
Kad pitas za Smiljanica-Bradinu,moramo imati vidu vreme kad je pisao svoj trud.
I na kraju oko zivopisa u manastiru Sv.Jovan Bigorski. U strucnoj literaturi za taj stil freskozivopisa i kopanicarstva postoji termin MIJACKA SKOLA, Znaci ne srpska,ne bugarska,ne makedonska,vec Mijacka skola. kao sto su slikali srpske careve isto tako su slikali i radili u duborezu staro makedonsko sunce iz Kutlesa,poznatije kao sunce iz Vergine.
Потписивао се Ђорђе Пуљевски и као Ђорђи Пуљес и Ђорђе Пуљеоглу (по занимању „архитекта галички“

). Написао сам да је писао језиком
сличном старосрпском. То о четворојезичном речнику је твоје тумачење. Пулевски назива језик којим ту говори српским. У тројезичном речнику тај језик назива с. Македонски. Шта значи то с.? Да ли је то српско македонски? Попут многих који су се осећали Србо-Македонцима, својственом дуализму 19. века. На почетку речника каже да с. македонски има мијачко наречије. Мислим да он није имао јасну концепцију о македонском народу као засебној етничкј групи. Одмах до одоговора који је постирао „сандански“ пише (ћирилицом

), за оне који познају арнаутски и турски, да су сви који живе у Македонији Македонци (Турци, Срби, Цинцари...). Даље пише да сви они живе у слози као браћа што баш увек није био случај... Слажем се са старим Мијацима за Пулевског. Мислим да није баш неко са којим се треба претерано гордити. У сваком случају треба му одати признање за велики труд око прикупљања речника...
Што се Цвијића тиче он је био озбиљан научник и, вероватно, није хтео да даје мишљење по питању језика јер му то није била струка. Пренео је мишљење тадашње стручне јавности без коментара. Рекао је нешто што је тачно, а то је да тај народ нема самосталну историјску прошлост и књижевни језик. А то о неразвијеној националној свести, код многих, је такође тачно. Како би другачије било могуће да је пре стотинак година, по многим селима, пола села иде у српску, а друга половина у бугарску војску? Било је случајева да су се два рођена брата различито изјашњавала.
Родови Србиновци и презиме Србиноски је често међу Мијацима и Брсјацима. Његово порекло је од личног имена Србин. Проф. Трифуноски написао је рад „Лично име Србин на просторима Македоније“. То је било једно од популарних имена током турског ропства. Жене удате за Србине звале су се Србинице. Потврду мојих тврдњи можеш да нађеш у књизи: “ Турски документи за историјата на македонскиот народ”, Скопје, 1971. Улећеш у клише “српских” и “македонских” презимена. Имам пуно примера где су се у “турско” доба (а и дан данас!) људи који су се презивали на –ски осећали Србима. Такође, имам пуно примера међу Мијацима оних који су се презивали на –ић без обзира како су се осећали. Њих не наводиш... У сваком случају, презимена на –ски била су много доминантнија међу Мијацима него у другим деловима Македоније када је пре ослобођења од Турака било много више оних на –ић (па су их комунисти на силу преименовали)... Име Србин није апсолутни доказ о српском пореклу свих становника, али је врло индикативно. Може ли, заиста, неко чије је име Србин да нема и српску националну свест?
Што се Томе Смиљанића тиче он је сам бирао тему своје дисертације па ти примедба о времену није уопште умесна, уосталом то је било време када се коначно живело у слободи. Осим научног бавио се и књижевним радом. Објавио је на мијачком говору песме и драму „Маћедонски печалбари“. До пензионисања није заузимао никакву претерано значајну функцију за човека који је докторирао на најпрестижнијем универзитету тог доба и био полиглота. Дакле, ништа није радио из користољубља.
Заборавио си да поменеш да треба имати на уму време када је у Скопљу радио проф. Трифуноски... Препоручујем ти да прочиташ његову књигу „Македонизирање Јужне Србије“.
Што се живописа у манастиру тиче, упитај се зашто су осликани српски краљеви? У било којој цркви осликавање династија је опционо. Могли су и да не насликају Немањиће. Па ипак јесу... Зашто? Што се дрвореза тиче на њима у свим црквама има разних јелинских мотива па ме то уопште не изненаћује нити чуди. То не доказује порекло Дича Крстевића и осталих мијачких зоографа.