I baš niko neće da pojasni malo pojam meditacije?
Evo, ja ću pokušati.
Meditacija se može upražnjavati i u religijskom i nereligijskom okviru. Dok je mnogim današnjim ljudima jasno da vazduh, vodu i zemlju možemo poštovati čak i ako ne verujemo u animizam, ili da drugog čoveka možemo uvažavati čak i ako ga ne smatramo božjim stvorenjem, malo je onih koji znaju da su mistička iskustva, ili upražnjavanje meditacije, mogući i u jednom ateističkom, ili nereligijskom okviru. Meditacija može biti sredstvo artikulisanja i kultivisanja neuobičajenih iskustava, čak i izvan svakog tradicionalnog mističkog ili religijskog učenja.
Mistik je neko ko je odabrao individualni put kome nisu potrebni posrednici jer mu meditacija sama po sebi ispunjava svrhe. Napetost između mistike i vladajuće religioznosti bila je prisutna tamo gde je postojala velika opreznost i strah od jeresi, odnosno tamo gde je postojalo dogmatsko službeno učenje i niska tolerancija u odnosu na svako odstupanje.
Meditacija može biti i neka vrsta pomoćnog sredstva, podsticaja ili pretpostavke u stvaranju. Povezivanje meditativnog i estetičkog iskustva. :wink: itd.
Evo tri nivoa meditacije na primeru borbenih veština:
Nekad je meditacija u funkciji uvećanja borbene uspešnosti (taj cilj spada u
egoičku ravan). Kasnije ona omogućuje promišljanje dubljih načela borbe i nadmetanja ljudi uopšte (
egzistencijalna ravan). Konačno, upražnjavanje borbene veštine i s njom povezane meditacije ne moraju više biti posvećeni borbenoj gotovosti, nego produbljivanju meditativnog iskustva u užem smislu, preko granica nadmetanja i svrhovitosti (
transpersonalna ravan). Dok je ranije meditativna distanca posredno služila efikasnosti i poboljšanju veštine, sada se veština produbljuje do umetnosti i služi, kao meditacija, pronicanju do tačke u kojoj se nadilazi i poništava svaka vlastitost, sebesvesnost i nadmenost najboljeg.
Poneki uvereni ateista se plaši ili stidi takvih svojih iskustava ili ideje da, eventualno, meditira (kao nekog zastranjivanja), kao što su se nekad kaluđeri stideli noćnih polucija, ili plašili da će podleći polnim impulsima. Kao što su se nekada ljudi bojali da bi neka iskustva ili saznanja mogla da im izazovu sumnju i uzdrmaju veru u Boga, tako sada ovima izgleda kao da neka iskustva ili meditacija ugrožavaju njihov ateizam ili naučni pogled na svet.
Zapravo, najvećem broju ljudi potrebna je potpora u egoičkoj ravni (tome služi i većina današnjih psihoterapija).
Tako dolazimo do egzistencijalnog značenja meditacije. Mnogi u meditaciji vide sredstvo koje će im omogućiti da postignu nešto što nisu mogli da ostvare na drugi način. Ali postoje situacije i razdoblja u životu kad čovek uviđa da ima toga što mora da prežali i od čega mora nepovratno da se oprosti (svoje mladosti, ljudi, ili vlastitih mogućnosti koje su mu bile važne), da doživi neke gubitke, da se suoči sa prolaznošću, patnjom, bolešću ili smrću, na sasvim ličan način. Postoje mnogi načini na koje ljudi drže dalje od sebe ove sadržaje, kao besne pse iza ograde.
Ali, neki se sa njima suočavaju i tada u meditaciji ne traže uvećanje moći i uspeha, nego odgovor na neka opšta, egzistencijalna pitanja.
Najvažniji korak u tome jeste prihvatanje vlastitog života, ili sudbine (u dobru ili zlu) i delimične odgovornosti za nju. To je, pre svega, proces upoznavanja samoga sebe, otkrivanja vlastitog skripta (po terminologiji transakcione analize), upoznavanja vlastitih slabosti i dobrih strana. Otuda se ovo naziva i procesom identifikacije.
...
...
...
...Huh, al' je dugaaačkooo...
.Jesi li ikad pokušao?Ako nisi,probaj bar 5 min. da sjediš u seizu da ne misliš ni o čemu ili kako se kaže 'da um bude prazan'.Uopšte nije lako.
(Izvinjavam se što ne persiram.)
