Masovni prelasci katolika na pravoslavlje za vrijeme Kraljevine Jugoslavije

[АнаиванГорд]

Mogli su i Karađorđevići dati Hrvatima veća prava na lokalu. Ah da, oni su Hrvatima ukinuli državnost. Prvi put ikada.

Јао, не зезај, Карађорђевићи укинули Хрватској државност!?

 

[Casual Observer]

Jedna od zanemarenih tema u historiografiji je i masovan prelazak katolika, većinom Hrvata, na pravoslavlje za vrijeme Prve, ali i Druge Jugoslavije. Znaju li potomci tih Hrvata katolika da su njihovi preci konvertirali u pravoslavlje i koliko ih je danas u zemljama bivše Jugoslavije, osobito u Srbiji, Crnoj Gori i u Bosni i Hercegovini? Pojedini slučajevi su poznati, poput Milorada Dodika, čiji je djed bio katolik Tomislav Dodik ili Vojislava Šešelja, koji je u intervjuu danom "Omladinskim novinama" u siječnju 1983. godine izjavio da je po nacionalnosti "Jugoslaven hrvatskog porijekla". Međutim, što je s brojnim ostalim konvertititma na pravoslavlje, koji su konvertirali kako bi sebi i obiteljima mogli osigurati budućnost, jer su kao katolici bili tretirani u Kraljevini Jugoslaviji kao građani drugog reda?

Procjenjuje se da je oko 200.000 katolika, velikom većinom Hrvata, prešlo na pravoslavlje između dva svjetska rata i njihovi brojni potomci su danas dijelom nesvjesni svoga nacionalnog porijekla ili su asimilirani do te mjere da više ne mare za svoj etnički identitet, pradjedovsku religiju i pretke. Premda neki tvrde da je ta brojka donekle pretjerana, ostaje činjenica da se radilo o jako velikom broju ljudi koji su, zbog pritiska srpsko-jugoslavenskog režima morali odbaciti svoj identitet kako bi mogli preživjeti u "tamnici naroda". Sve da se radi o brojci od svega 100.000 konveritranih na pravoslavlje, danas imamo barem toliko, a moguće i znatno više potomaka nekadašnjih katolika i Hrvata koji preziru svoju rod, svoju vjeru i rade protiv svog naroda, upravo onako kako to radi Vojislav Šešelj, koji zbog kompleksa i želje da se pred Srbima prikaže "većim katolikom od pape", odnosno njihovim, napada na Hrvate i hrvatstvo, iako nikada i nikako ne može izbrisati za Hrvate žalosnu i ogavnu činjenicu, da je on sam ništa drugo nego na pravoslavlje i srpstvo konvertirani Hrvat.

O zaboravljenom i zanemarenom fenomenu konvertiranja katolika na pravoslavlje u 20. stoljeću piše se i na srpskim portalima pa ću dati kratki citat o tom dijelu, koji mi je poslužio za ovu temu.

"Ljudi svuda sve gledaju jednostrano; ali treba uzeti u obzir da uvek postoje dve strane. U ovom slučaju, treba računati na to, da se tokom međuratnog perioda procenjivalo, i verovatno preterivalo, da je oko 200.000 katolika prešlo u pravoslavlje, jer je za napredovanje bilo lakše ako si pravoslavac."

https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/zabavnik/3705851-zasto-vatikan-nikada-nije-priznao-tzv-ndh

Naravno, u te dve strane imaginarnih prelazaka na pravoslavlje u tom broju spada i ovaj poziv izvesne istoričarke književnosti da se to ubuduće spreči i hemijskim oružjem i bacačima plamena, kao da gaženje ne daje rezultate?

 

[Mstislav]

Seselj mi prvi pada na um.

 

[bmaxa]

https://sr.wikipedia.org/wiki/Покатоличавање_Срба_у_Независној_Држави_Хрватској

 

[ten11]

Slučaj na Visu ne može biti eklatantiji primjer pokušaja srbizacije.I to je planirano sa vrha vlasti od samog Ace.

 

[maybell]

ovo prvi put cujem, prakticno da ne postoji..

 

[ten11]

Jedna od zanemarenih tema u historiografiji je i masovan prelazak katolika, većinom Hrvata, na pravoslavlje za vrijeme Prve, ali i Druge Jugoslavije. Znaju li potomci tih Hrvata katolika da su njihovi preci konvertirali u pravoslavlje i koliko ih je danas u zemljama bivše Jugoslavije, osobito u Srbiji, Crnoj Gori i u Bosni i Hercegovini? Pojedini slučajevi su poznati, poput Milorada Dodika, čiji je djed bio katolik Tomislav Dodik ili Vojislava Šešelja, koji je u intervjuu danom "Omladinskim novinama" u siječnju 1983. godine izjavio da je po nacionalnosti "Jugoslaven hrvatskog porijekla". Međutim, što je s brojnim ostalim konvertititma na pravoslavlje, koji su konvertirali kako bi sebi i obiteljima mogli osigurati budućnost, jer su kao katolici bili tretirani u Kraljevini Jugoslaviji kao građani drugog reda?

Procjenjuje se da je oko 200.000 katolika, velikom većinom Hrvata, prešlo na pravoslavlje između dva svjetska rata i njihovi brojni potomci su danas dijelom nesvjesni svoga nacionalnog porijekla ili su asimilirani do te mjere da više ne mare za svoj etnički identitet, pradjedovsku religiju i pretke. Premda neki tvrde da je ta brojka donekle pretjerana, ostaje činjenica da se radilo o jako velikom broju ljudi koji su, zbog pritiska srpsko-jugoslavenskog režima morali odbaciti svoj identitet kako bi mogli preživjeti u "tamnici naroda". Sve da se radi o brojci od svega 100.000 konveritranih na pravoslavlje, danas imamo barem toliko, a moguće i znatno više potomaka nekadašnjih katolika i Hrvata koji preziru svoju rod, svoju vjeru i rade protiv svog naroda, upravo onako kako to radi Vojislav Šešelj, koji zbog kompleksa i želje da se pred Srbima prikaže "većim katolikom od pape", odnosno njihovim, napada na Hrvate i hrvatstvo, iako nikada i nikako ne može izbrisati za Hrvate žalosnu i ogavnu činjenicu, da je on sam ništa drugo nego na pravoslavlje i srpstvo konvertirani Hrvat.

O zaboravljenom i zanemarenom fenomenu konvertiranja katolika na pravoslavlje u 20. stoljeću piše se i na srpskim portalima pa ću dati kratki citat o tom dijelu, koji mi je poslužio za ovu temu.

"Ljudi svuda sve gledaju jednostrano; ali treba uzeti u obzir da uvek postoje dve strane. U ovom slučaju, treba računati na to, da se tokom međuratnog perioda procenjivalo, i verovatno preterivalo, da je oko 200.000 katolika prešlo u pravoslavlje, jer je za napredovanje bilo lakše ako si pravoslavac."

https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/zabavnik/3705851-zasto-vatikan-nikada-nije-priznao-tzv-ndh

Ako se već Dodik spominje i predsjednica RS Željka Cvijanović je pola-pola.A premijer RS-a se preziva Višković.

Prezime Višković u modernoj Hrvatskoj

Viškovići u Hrvatskoj uglavnom su Hrvati, najvećim dijelom iz Labina, a vrlo su rijetko i Talijani (iz Pule). U prošlom stoljeću relativno najviše hrvatskih stanovnika s ovim prezimenom rođeno je u gradovima Labinu i Puli. U Viškovićima u okolici Labina gotovo svaki stanovnik prezivao se Višković.

Hrvati se kako je rečeno u uvodu se ne bave time.

 

[DuKaraka]

Ako se već spominje Dodik, predsjednica RS-a Željka Cvijanović je pola-pola, a premijer RS-a zove se Višković .

Prezime Višković u modernoj Hrvatskoj

Viškovići u Hrvatskoj većinom su Hrvati, većim dijelom iz Labina , a rijetko i Talijani (iz Pule ). U prošlom stoljeću relativno najviše hrvatskih stanovnika s ovim prezimenom rođeno je u gradovima Labinu i Puli . U Viškovićima u okolici Labina gotovo svaki stanovnik prezivao se Višković.

Kako je rečeno u uvodu, Hrvati se time ne bave.

Ako je selo Viškovići postojalo prije, onda je istina, ako nije, onda su došli iz Bosne za vrijeme Soc. Jugoslavije kao i veliki dio stanovnika Labina i Raše (radili su kao rudari).

 

[maybell]

Kako ne bi moglo postojati?Srem do Zemuna je dugo vremena bio u sastavu Hrvatske ili kako se već tad zvala,Kraljevina Hrvatske i Slavonije.Koliko vojnih lica je iz Hrvatske naseljeno po Srbiji i danas su naravno Srbi.Jesi li čuo o naseljavanju ljudi iz tad škrte zemlje Dalmacije i zapadne Hercegovine u Srbiju?
Fantazirate, ja priznam uvijek su se narodi selili,u večini, sa isoka na zapad,ali šta je onda sa Rumunjima i Bugarima i ostalim koji su vaš istok?
Razne Cece,Jeremičke i sl. su se utopili u Srbe.

Sve je to deo Srbije, iako su ziveli, to je Bg jer su cesto bili neki funkcioneri ili u JNA radili, to su uglavnom ateisti...

 

[zlatkopatuljak]

Meni nije jasno jel prelazak ustaša u Srbe ili katolika u pravoslavce, čini mi se da neki ovde mešaju te stvari? Još masovni...

 

[Лекизан]

Jedna od zanemarenih tema u historiografiji je i masovan prelazak katolika, većinom Hrvata, na pravoslavlje za vrijeme Prve, ali i Druge Jugoslavije. Znaju li potomci tih Hrvata katolika da su njihovi preci konvertirali u pravoslavlje i koliko ih je danas u zemljama bivše Jugoslavije, osobito u Srbiji, Crnoj Gori i u Bosni i Hercegovini? Pojedini slučajevi su poznati, poput Milorada Dodika, čiji je djed bio katolik Tomislav Dodik ili Vojislava Šešelja, koji je u intervjuu danom "Omladinskim novinama" u siječnju 1983. godine izjavio da je po nacionalnosti "Jugoslaven hrvatskog porijekla". Međutim, što je s brojnim ostalim konvertititma na pravoslavlje, koji su konvertirali kako bi sebi i obiteljima mogli osigurati budućnost, jer su kao katolici bili tretirani u Kraljevini Jugoslaviji kao građani drugog reda?

Procjenjuje se da je oko 200.000 katolika, velikom većinom Hrvata, prešlo na pravoslavlje između dva svjetska rata i njihovi brojni potomci su danas dijelom nesvjesni svoga nacionalnog porijekla ili su asimilirani do te mjere da više ne mare za svoj etnički identitet, pradjedovsku religiju i pretke. Premda neki tvrde da je ta brojka donekle pretjerana, ostaje činjenica da se radilo o jako velikom broju ljudi koji su, zbog pritiska srpsko-jugoslavenskog režima morali odbaciti svoj identitet kako bi mogli preživjeti u "tamnici naroda". Sve da se radi o brojci od svega 100.000 konveritranih na pravoslavlje, danas imamo barem toliko, a moguće i znatno više potomaka nekadašnjih katolika i Hrvata koji preziru svoju rod, svoju vjeru i rade protiv svog naroda, upravo onako kako to radi Vojislav Šešelj, koji zbog kompleksa i želje da se pred Srbima prikaže "većim katolikom od pape", odnosno njihovim, napada na Hrvate i hrvatstvo, iako nikada i nikako ne može izbrisati za Hrvate žalosnu i ogavnu činjenicu, da je on sam ništa drugo nego na pravoslavlje i srpstvo konvertirani Hrvat.

O zaboravljenom i zanemarenom fenomenu konvertiranja katolika na pravoslavlje u 20. stoljeću piše se i na srpskim portalima pa ću dati kratki citat o tom dijelu, koji mi je poslužio za ovu temu.

"Ljudi svuda sve gledaju jednostrano; ali treba uzeti u obzir da uvek postoje dve strane. U ovom slučaju, treba računati na to, da se tokom međuratnog perioda procenjivalo, i verovatno preterivalo, da je oko 200.000 katolika prešlo u pravoslavlje, jer je za napredovanje bilo lakše ako si pravoslavac."

https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/zabavnik/3705851-zasto-vatikan-nikada-nije-priznao-tzv-ndh

Ко је то проценио да је 200 0000 католика прешло на православље између два рата?

 

[Casual Observer]

Ко је то проценио да је 200 0000 католика прешло на православље између два рата?

On lično.

 

[Gledston]

Položaj svih hrišćana bio je katastrofalan u Osmanskom carstvu, zato se taj period i naziva ,,turskim ropstvom". Pravoslavac ili katolik isto je bilo, nijedan nije bio musliman.

Па и није баш, рецимо у Босни је српска црква добијала право да скупља порезе од фрањевачких манастира, често и силом. Порта је понекад укидала ово право, али се оно одржало.

 

[Лекизан]

Па и није баш, рецимо у Босни је српска црква добијала право да скупља порезе од фрањевачких манастира, често и силом. Порта је понекад укидала ово право, али се оно одржало.

Када и од кога је добила то право?

 

[Gledston]

Када и од кога је добила то право?

Добро питање на које нема дефинитивног одговора, али има везе са уобичајеним праксама Османског царства. Османска држава није познавала институцију цркве и локалне је "митрополите" и "патријархе" (што се не поклапа увек са њиховим црквеним титулама) сматрала за просте "вође неверника" у некој области, без разликовања којој групи припадају. То је доводило до низа проблема. О овој проблематици, као и чему је све српска црква прибегавала да наплати порезе од босанских фрањеваца, можеш наћи више у:

https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/528365975

 

[Gruban]

Добро питање на које нема дефинитивног одговора, али има везе са уобичајеним праксама Османског царства. Османска држава није познавала институцију цркве и локалне је "митрополите" и "патријархе" (што се не поклапа увек са њиховим црквеним титулама) сматрала за просте "вође неверника" у некој области, без разликовања којој групи припадају. То је доводило до низа проблема. О овој проблематици, као и чему је све српска црква прибегавала да наплати порезе од босанских фрањеваца, можеш наћи више у:

https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/528365975

Znači još jedna velikohrvatska laž.

 

[Alter_Ego_]

Ne razumijem zašto misliš da si poentirao stavljanjem grba?!

Evo ti još jedan dio teksta srpskog Telegrafa, koji govori o Hrvatima kao "građanima drugog reda" u Kraljevini Jugoslaviji.

"O tome se kod nas malo govori, o toj totalnoj dominaciji Srba u svim institucijama kraljevine: Srbi jesu bili najbrojniji narod, ali nisu bili većina od 90% pa da čine 89% pripadnika ministarstva unutrašnjih poslova, ili 96% zaposlenih u ministarstvu prosvete, slično kao i u ministarstvu spoljnih poslova (sem Slovenca Antona Korošeca, koji je premijer bio pet meseci, svi ostali na tom položaju su bili Srbi); i za ovu priču nije čak ni bitno da li je to istina, već da li su Hrvati tog doba imali utisak da je to istina..."

Колико је Хрвата било на челу Владе у Аустрији или Угарској?

 

[Nebojsa.bg]

наслов у рангу лошег вица

 

[крсташ]

Istina boli i uništava sve laži pa radije bježite od ozbiljnih rasprava sa znanstvenim činjenicama sa svojim komentarima u stilu "pustih praznih priča".

Да ли постоји неки историјски извор који доказује масован прелазак католика на православље у периоду од 1918. до 1941. године? Да ли има објављена нека књига, монографија или чланак заснован на изводима из цркве (крштенице)?

 

[Metronomy]

Ništa bolji nisu ni srpski "znanstvenici " istorije, a zajedno duvaju u istu tikvu antisrbizma.

 

[Zvonimir Božić]

Tema bi se ispravnije trebala zvati "Masovni povratak katolika u pravoslavlje za vrijeme Kraljevine Jugoslavije." Jer se ti navodni masovni (a nisu bili masovni) prelazi u pravoslavlje nisu događali u Istri ni Hrvatskom Zagorju, niti među Nijemcima, Mađarima i Česima u Zagrebu, nego u Dalmaciji. Radilo se o pojedincima, a u slučaju Visa grupama ljudi, koji su dobro pamtili svoje pravoslavne pretke, nerijetko i porodičnu slavu.

Ako ne razumijemo etnogenezu današnjeg stanovništva Dalmacije, onda ne razumijemo ni taj povratak u pravoslavlje. Naime, u Dalmaciji su se od dolaska Turaka do 20. stoljeća događali populacijski i demografski procesi koji su doveli do tzv. zamjene stanovništva. Izvorni Dalmatinci selili su prema zapadu, uglavnom Italiji i, a od kraja 19. stoljeća i prema obje Amerike i Australiji. S druge strane, uz more i na otoke, spuštalo se pravoslavno stanovništvo iz zaleđa Dalmacije, Hercegovine, Bosne, pa i Crne Gore.

Ti ljudi koji su naseljavali Dalmaciju nisu se preko noći odrekli pravoslavlja, niti zaboravili pretke i slavu. Pamtilo se to generacijama nakon prelaza na katolicizam. Duž cijele Dalmacije pravoslavlje su nazivali "stara vira" ili "stara ruka" u značenju starog obreda. U Konavlima bi majka lažljivo ili neposlušno dijete grdila da je katolik: "Lacmanine jedan!" (katoliče jedan). Preciznije, lacmani su bili pokatoličeni pravoslavci.

Taj pritisak da se pređe u vjeru cara ili dužda bio je u periodu mletačke i habsburške okupacije Dalmacije prevelik, pa su čak i oni koji su bili svjesni svog pravoslavnog, a počesto i srpskog identiteta, pače o njemu pjevali i pisali, poput oca hrvatstva u Dalmaciji Mihovila Pavlinovića, s vremenom te pozicije napuštali.

Tek u vrijeme Kraljevine Jugoslavije, i u stvari samo u to vrijeme, nitko im nije branio da budu pravoslavni, ali ni nudio. Nekima je, poput Đure Vilovića čak i tada zabranjivano od same Srpske Pravoslavne Crkve da se vrate u pravoslavlje.

Tu treba imati na umu slab misionarski kapacitet pravoslavlja, posebno svetosavlja, koje nikad nije imalo taj prozelitski žar protestanata, katolika ili muslimana. Pravoslavlje je sličnije judaizmu koji "ne voli" konvertite.

Sve u svemu, da je situacija bila obrnuta, da je 1918. stvorena Jugoslavija od strane hrvatske vojske i hrvatske krune, vjerojatno bi se broj konvertita na katolicizam u takvoj jednoj zamišljenoj Jugoslaviji brojio u milijunima. Posebno kad poznajemo metode pokatoličavanja kojima se Vatikan stoljećima služio, a koje su vrlo "uvjerljive".

 

[Pumpaj Dinstanović]

Netočno, Ivo Andrić je rođen kao Hrvat, ali se kada je odrastao sam svojom voljom izjasnio kao Srbin. Konvertirao je. Baš kao Vojislav Šešelj.

Ima li ikakvog dokaza konkretnog za to za Šešelja?

 

[Khal Drogo]

Ima li ikakvog dokaza konkretnog za to za Šešelja?

Зар ти сумњаш у Сотировића?

 

[Zvonimir Božić]

Ima li ikakvog dokaza konkretnog za to za Šešelja?

Navodno hrvatsko porijeklo Šešelja nisu izmisli Hrvati, to je došlo iz srpske kuhinje, od strane njegovih političkih oponenata.

Netko je primijetio da danas zaista ima više Šešelja Hrvata nego Srba. Ono što taj nije primijetio ili ga nije zanimalo, ni ti katolički Šešelji koji su danas Hrvati, ne spore da su svi oni porijeklom iz Popovog Polja.

Popovo Polje je u istočnoj Hercegovini, gdje nikad nitko osim pravoslavnih Srba nije živio. I danas, nakon onako monstruoznog genocida i Pribilovaca, tamo žive samo pravoslavni Srbi. Da nije bilo genocida, u istočnoj Hercegovini bi sada bilo bar 2 grada veličine Trebinja, a i Trebinje bi bilo daleko veći grad.

Popovo polje je već po samom imenu pravoslavno mjesto, jer katolici nemaju popove. U tim krajevima katoličke svećenike zovu fratri.

Dakle, Šešelji su izvorno pravoslavni Srbi iz Popovog Polja. Kako Popovo Polje od mora dijeli jedno brdo, nije čudno da su neki Šešelji prešli u Dalmaciju i tamo konvertirali na katoličku vjeru.

 

[Urvan Hroboatos]

Ima li ikakvog dokaza konkretnog za to za Šešelja?

Šešeljevi predci su prešli na pravoslavlje i to je poznato.
On sam je bio Srbin i odrastao u srpskom miljeu.
Ovdje je razjašnjeno o rodoslovlju:
https://slobodnadalmacija.hr/sd-plus/spektar/seselji-isti-rod-u-dva-naroda-i-dvije-vjere-257457