Postaviću ovde ( ne otvaram teme) deo iz knjige 'Ču, ja ljubomaran'
Nikad mi padalo naom nije da šunjam, tutam, njirim, razgledam, osmatram, blesim i osluškujem kuj ide Petruša! Nikad! Ču da ja ko nesretni Maksim turam uvo vako uza zid pa da slušam šta žena priča, kad je u drugu sobu, ču ja da to učinim, pa ja kad big to učinio, uzo big dva metra konopa, i zdravo! A crni Maksim, ne! On kad je Pela u drugu sobu turi vako uvo na zid ko lengere, pa sluša! Poslije, upala srednjeg uva, prima nesretnik nekcije! Više se njemu, časti mi, puta upalilo srednje uvo, no što je Peli vatra! Više, Pela kad pali vatru puva puva, ne ostane ništa u šporet, samo vatre nema... Njemu se, ko što čuješ uvo upali za minut!
E to sam ti počo, ako je mojoj ženi, ko ponekim do provoda, sjednika, i da zlo ne čuje do onijeg stvari mimo braka, zdravo bila drugarice, traži drugu kuću! Čine bračne stvari mimo braka, nije ig sramota! To se poudava i poženi, pa onda juriš mimo braka! E ako ja znam kad sve saberem zašta nekijem brak služi, ne mako se s mjesta! Valjda da se svade! Što veli: Valja imat nekog da se š njim, za kosu počupaš! Ostalo im ljepše mimo braka! Pa ljepši je bogomi i kredenac u komšije, no šta ću, mene ovi zapo! Znaš šta bi valjalo da može, valjalo bi, očimi, da se na vjenčanje dobije pečat na ono da izvineš mjesto, pa kad šineš da se zna koji si... Fino ko na potvrdu! Piše taj i taj! E kakig bi potvrda bilo da je tako, kukala ti pamet! Bilo bi ig s više različitijeg pečata no što ig je imo Miljan na otpusnu listu!
Uglavnom, ja sam sebe od kako sam se oženio reko: Ti pratit ženu ko poneki nećeš! Nećeš vala ti ić za Petrušom, ko što ide Vukašin za Poleksijom, pa nek čini šta goj joj naom pane! Ide Vukašin za Poleksijom, oba mi oka! A znaš kako je ona zgodna, evo saćeš čuti... Uljegla bila jednom u poštu da digne naki paketić i kako je proturila glavu kroz oni prozorčić da se na potvrdu potpiše, zaposleni digli ruke uvis! Vako! Oni mislili pljačka pošte, neko se maskiro! Dali joj i pare! E eto kaka je, pa je Vukašin na nju ljubomoran! Veli mi prije neki dan veli: Gledaju je u noge... A ko da je ne pogleda brate mili, zamisli ti nosi štiklu broj četeres šes! E, bogomi, kako sam ovi njegov primjer osobito imo pred oči, sebe sam reko: Tebe vatat ljubomora neće! Ti ćeš od nje blježat! Fino sam vidiš šta se s ljudima učini kad ig ona za vrat dokopa, pa pazi! Pazi, opasna je! Čuvaj se i od nje i od ovijeg iz sela... Ne znam ko je grđi... Oće ovi u selo da te navidaju na ljubomoru, oće, prosto ne znam šta im je... Ima ig nekoliko majstori su za to! Jovan je najviši! On ima za to tačno završen fakultet! Od kako sam se oženio svaki dan nalježe, pa počne! Jesi li čuo prevarila Jelena Miluna s kumom...?! S kim ga je reko prevarila Jovane, znam da sam dobro čuo, samo jopet ne vjerujem... Veli s kumom, eto s kim, imaš li ti kuma... Reko, imam Jovane, pomjeri se s mjesta! Sjutradan jopet avetinja dođe, pa počne: Jesi li čuo, prevarila Stoja Marinka s kumom... Reko je li s onim istim... Ma ne veli no s njiovim... Kum je najopasni... Kako to reko najopasni... Tako, veli on, stalno je u kuću, pa nije sujmivo! Opasan je kum! Koje, kad njega čuješ dođe ti da kumu rečeš: Moš samo do vrata! Dalje kume krakat nećeš, da ćemo se bit! Zenu mi gledat nećeš! Samo ko tako kumu da reče, ajde ko...?! A mene se baš tijeg dana kum navrzo na kuću pošali se s Petrušom, posjedi, pa ode! On ode, Jovan ulježe, pa jopet nadoda! U sebe mislim, pričaj Jovane sad šta goj oćeš, više te ne čujem!
