Mali ilirski recnik

[Pumpaj Dinstanović]

Evo još jedne stare reči: καλύβη, kalýbē, u značenju konačište, kuća.

Reč je u grčkom prisutna u različitim varijetetima a sami Grci poseduju svoju originalnu reč sa istim značenje, καλιά. Tako da je reč verovatno pozajmljenica iz nekog od starobalkanskih jezika.

Teritorija tračkog plemena Astaja zvala se Kalibe. Kalibe je osvojio makedonski kralj Filip II (359-336. g. pre naše ere) i kolonizovao ga nepoželjnim prognanim Makedoncima.

Mesto je danas selo koje se zove Kabile u tundžanskoj opštini na jugoistoku današnje Bugarske, inače važno arheološko nalazište.

 

[sumljiv_tip]

Sada cu malo da budem Radovan, ali rec "struga", bas zuvic nekako, da ne kazem ni slovenski, nego srpski
Znaci imamo glagol "strugati", pavise njih sa tom slicnom osnovom "-tr", "trzati", "trgnuti", "strgnuti", "istrgnuti", "tresti", "trsiti", pa cak i "trcati", i kdo svih njih se podrazumeva neki nekli ili serija naglihi brzih pokreta.

 

[sumljiv_tip]

Evo još jedne stare reči: καλύβη, kalýbē, u značenju konačište, kuća.

Pogledajte prilog 592229

Reč je u grčkom prisutna u različitim varijetetima a sami Grci poseduju svoju originalnu reč sa istim značenje, καλιά. Tako da je reč verovatno pozajmljenica iz nekog od starobalkanskih jezika.

Teritorija tračkog plemena Astaja zvala se Kalibe. Kalibe je osvojio makedonski kralj Filip II (359-336. g. pre naše ere) i kolonizovao ga nepoželjnim prognanim Makedoncima.

Mesto je danas selo koje se zove Kabile u tundžanskoj opštini na jugoistoku današnje Bugarske, inače važno arheološko nalazište.

Pogledajte prilog 592230

Zanimljivo otkrice, mada opet, imamo kolibe i kod severnih Slovena

https://en.wikipedia.org/wiki/Koliba

 

[Pumpaj Dinstanović]

Zanimljivo otkrice, mada opet, imamo kolibe i kod severnih Slovena

https://en.wikipedia.org/wiki/Koliba

Pa ovo nije tema o Slovenima, već o starobalkanskoj (ili samo ilirskoj, a ja je malo proširio ukoliko izvorno nisi imao na umu, a na šta pretpostavljam da nemaš ništa protiv) leksici; šta ima veze da li imamo ili ne.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Zanimljivo otkrice, mada opet, imamo kolibe i kod severnih Slovena

https://en.wikipedia.org/wiki/Koliba

Inače, kad si već to spomenuo, treba istražiti poreklo tog toponima. Henrik Barić je smatrao da je naša reč koliba najverovatnije starobalkanska pozajmica, ali odbacujući da je grčkog porekla (što je po sudeći tačno, kao što videsmo gore)...pogledaj šta piše:

Vidim da se i Barić i ovom povodom poziva na Hesiha Aleksandrijskog. Vidim da će Hesihije biti najskuplja reč ove teme.

I pitao sam se zašto je Krahe napisao vezano za kalebe da neki smatraju da se radi o izvorno pajonskoj reči. Sada kontam zašto su to ljudi pomišljali; njem prvi spomen je kod Herodota u kontekstu opisa pajonskih sojenica. Pajonci nisu živeli previše daleko od Tračana; mogli su imati sličnu ili skoro istu reč za kuću kao i Astajci.

 

[sumljiv_tip]

Pa ovo nije tema o Slovenima, već o starobalkanskoj (ili samo ilirskoj, a ja je malo proširio ukoliko izvorno nisi imao na umu, a na šta pretpostavljam da nemaš ništa protiv) leksici; šta ima veze da li imamo ili ne.

hah, ma nemam nista protiv, samo napomenuo da ista rec postoji i kod severnih Slovena, doduse, mozda je dosla tamo naknadnim migracijama odavde, a mozda je rec o indo-evropskom korenu. Nisam spominjali na ovoj temi, cuvenu, tracansko-balticku vezu

 

[Mrkalj]

Pa ovo nije tema o Slovenima, već o starobalkanskoj leksici

Sloveni jesu Starobalkanci. To vidimo po slovenskim toponimima i genealogiji.

 

[Mrkalj]

Evo još jedne stare reči: καλύβη, kalýbē, u značenju konačište, kuća.

Pogledajte prilog 592229

Reč je u grčkom prisutna u različitim varijetetima a sami Grci poseduju svoju originalnu reč sa istim značenje, καλιά. Tako da je reč verovatno pozajmljenica iz nekog od starobalkanskih jezika.

Teritorija tračkog plemena Astaja zvala se Kalibe. Kalibe je osvojio makedonski kralj Filip II (359-336. g. pre naše ere) i kolonizovao ga nepoželjnim prognanim Makedoncima.

Mesto je danas selo koje se zove Kabile u tundžanskoj opštini na jugoistoku današnje Bugarske, inače važno arheološko nalazište.

Slaven: autohtonistički mag.


Pazi da ti ne suspenduju honorar.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Sloveni jesu Starobalkanci. To vidimo po slovenskim toponimima i genealogiji.

Tema toj priči posvećena nije. Nemam ništa protiv da se izražavaš u skladu sa nekim svojim razmišljanjima, ali ovakve replike mi nemoj ovde lupati zato što razvodnjava diskusiju i skreće sa teme (a ja mislim da je strašno interesantna...nepotrebno sad da se i ovde paralelno vode iste diskusije koje se vode na nekoliko drugih tema).

A kada smo već kod teme...

https://limbaromana.org/en/introduction-to-the-etymological-dictionary-of-the-romanian-language/

Vinereanu tvrdi da je ovaj toponim zabeležen kod Pausanije:

The noun colibă ‘hut’ is derived from PIE *k’el– ‘to hide, to cover’ with the nominal forms *k’oliā, *k’eliā-, *k’ēlā (fem.), *k’elos– (neut.) (IEW, 553). This noun seems to be derived from the nominal form k’oliā. The form is attested at Pausanias, in northern Greece (4th century, AD) as Καλύβη a form similar to present Romanian Colibe. The form is not Greek, since Greek has the form καλιά ‘hut, nest’ (see colibă). From the same root is derived the noun cuib (Aromnaian cul’bu, Megleno-Romanian, Istro-Romanian cul’b) ‘nest’, namely from the nominal form k’elos. One may notice that both these Romanian nouns have the bi-labial b added to the Proto-Indo-European root, meaning that they have a similar origin.

Pregledao sam Pausanijin Opis Helade i uopšte nisam uspeo da pronađem toponim (a i gde je? ovde samo stoji severna Grčka). Ako neko bude imao više sreće neka stavi jer mi za sada smrdi da je moguće da se radi o greški.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ovo je popis starobalkanskih reči u srpskom jeziku (prema I tomu Istorije srpskog naroda od grupe autora):
* balega
* baljav/baljast
* bač
* blavor
* vatra
* kopile
* struga
* urda
* čuka
* katun
* šiljeg
* šilježe
* frula
* čot
* gudura
* kras
* škrapa

Spominju se još i kao moguće reči starobalkanskog supstrata kod nas buza i magare.

Još jedna reč za koju lingvisti sumnjaju da možda može imati starobalkanske korene, u ovom slučaju tračko-dačke: burdelj. Burdelj je reč za tip bednijeg stambenog objekta u zemlji, za straćaru.

Burdelj se nekada u naših starih stočara znao zvati i borđej, odnosno istovetno kao sinonim. Kako ovu reč imamo i u rumunskom jeziku, biće da se radi o dva oblika; jednom romanizovanom (borđej) i jednom ostatku od neromanizovanih reči (burdelj) koju bismo možda mogli priključiti našem malom ilirskom rečniku.

 

[sumljiv_tip]

Još jedna reč za koju lingvisti sumnjaju da možda može imati starobalkanske korene, u ovom slučaju tračko-dačke: burdelj. Burdelj je reč za tip bednijeg stambenog objekta u zemlji, za straćaru.

Burdelj se nekada u naših starih stočara znao zvati i borđej, odnosno istovetno kao sinonim. Kako ovu reč imamo i u rumunskom jeziku, biće da se radi o dva oblika; jednom romanizovanom (borđej) i jednom ostatku od neromanizovanih reči (burdelj) koju bismo možda mogli priključiti našem malom ilirskom rečniku.

zvuci malo kao "bordel"

 

[Pravi Vlah]

Još jedna reč za koju lingvisti sumnjaju da možda može imati starobalkanske korene, u ovom slučaju tračko-dačke: burdelj. Burdelj je reč za tip bednijeg stambenog objekta u zemlji, za straćaru.

Burdelj se nekada u naših starih stočara znao zvati i borđej, odnosno istovetno kao sinonim. Kako ovu reč imamo i u rumunskom jeziku, biće da se radi o dva oblika; jednom romanizovanom (borđej) i jednom ostatku od neromanizovanih reči (burdelj) koju bismo možda mogli priključiti našem malom ilirskom rečniku.

У румунском језику, књижевни облик је bordei (бордеј) док борђеј је умекшани облик који се налази у банатском наречју који се такође користи од такозваних Унгурјана међу Власима Источе Србије.

 

[Барышников]

Zanimljivo otkrice, mada opet, imamo kolibe i kod severnih Slovena

https://en.wikipedia.org/wiki/Koliba

Кад већ Славен спомену КОЛИБУ, братја Пољаци је баш обожавају, ево једне КОЛИБЕ из СОПОТА.....у Пољској...

http://www.koliba.pl
https://pl.wikipedia.org/wiki/Willa_„Koliba”

Тко би рекао да су Пољаци заправо илирску реч користили за колибе?? Невероватно, ал човек се учи док је жив...

https://www.google.rs/search?q=koli...2M7kAhXmkIsKHX5ADpoQ_AUIESgB&biw=1576&bih=940

У ТО ИМЕ ЖИВЕЛИ!!!!!!!!

 

[Mrkalj]

Zanimljivo otkrice, mada opet, imamo kolibe i kod severnih Slovena

https://en.wikipedia.org/wiki/Koliba

Oni Vlasi, što su odneli vatru u Rusiju, mora da su kolibu odneli u Slovačku.

 

[Mrkalj]

Još jedna reč za koju lingvisti sumnjaju da možda može imati starobalkanske korene, u ovom slučaju tračko-dačke: burdelj. Burdelj je reč za tip bednijeg stambenog objekta u zemlji, za straćaru.

Burdelj se nekada u naših starih stočara znao zvati i borđej, odnosno istovetno kao sinonim. Kako ovu reč imamo i u rumunskom jeziku, biće da se radi o dva oblika; jednom romanizovanom (borđej) i jednom ostatku od neromanizovanih reči (burdelj) koju bismo možda mogli priključiti našem malom ilirskom rečniku.

bordello (n.)
c. 1300, bordel "house of prostitution," from Old French bordel "small hut, cabin; brothel" (12c.), diminutive of borde "hut made of planks," from Frankish *bord "wooden board" or some other Germanic source related to board (n.1). The modern form (1590s) is a result of the French word being borrowed by Italian then passed back to French with a suffix and re-borrowed into English.

 

[Pravi Vlah]

Кад већ Славен спомену КОЛИБУ, братја Пољаци је баш обожавају, ево једне КОЛИБЕ из СОПОТА.....у Пољској...

http://www.koliba.pl
https://pl.wikipedia.org/wiki/Willa_„Koliba”

Тко би рекао да су Пољаци заправо илирску реч користили за колибе?? Невероватно, ал човек се учи док је жив...

https://www.google.rs/search?q=koli...2M7kAhXmkIsKHX5ADpoQ_AUIESgB&biw=1576&bih=940

Горали, који живе на пољским Карпатима, данас говоре пољски али се сматрају изворно блиски Румунима, то јест чешким Валасима за које историја каже да су тамо стигли релативно касно, у шеснаестом веку. Део Влаха су се кретали планинама од Пиндуса у Грчкој, преко планина у Србији и Бугарској, преко Дунава, преко румунских Карпата, до Пољске и чак до реке Буга у Украјини.

 

[Pumpaj Dinstanović]

+

У румунском језику, књижевни облик је bordei (бордеј) док борђеј је умекшани облик који се налази у банатском наречју који се такође користи од такозваних Унгурјана међу Власима Источе Србије.

Ovde ima jedan vrlo interesantni rad Slavoljuba Gacovića o Torlacima i Šop(ov)ima: http://www.bulgari-istoria-2010.com/booksBG/Sl_Gacovich_TOPLAK_Razvitak_229_230_2008.pdf

Baš ima dosta i toponima po ovom; odgovarajući koncentratima starinačkih, predslovenskih slojeva stanovništva u tekstu koji je Лекизан postavio na temi o doseljavanju Slovena na Balkansko poluostrvo (u nekim slučajevima i šire). S tim što Gacović misli da je i ovo romanizam, dakle ne razmišlja o eventualnom starobalkanskom (dačkom i/ili tračkom) poreklu te reči. u slivovima Velike i Zapadne Morave postoji po jedna rečica po imenu Burdeljski potok; toponim Бурдељú u timočkom kraju i Burdelj i Burdelji kod Sokobanje.

Iz Skokovog rečnika povodom kopile:

Dakle po svemu sudeći radi se o ostatku nekog tračkog ili ilirskog (trakoilirskoj?) jezičkog supstrata.

Da se malo vrnemo na temu...evo jedne novije analize koja osvežuje Skoka. Skok je identifikovao ukupno 29 reči koje bi mogle biti, sa manjom ili većom dozom sigurnosti, 'ilirske'. Pošto smo već obrađivali kopile, evo šta autor dodaje na tu temu:

23. kopile, kopil; i u ngr., alb. (kopil). i rum (copil). Pejorativno značenje postoji u svim balk. jezicima osim u alb. toskijskom. U alb. je riječ osim toga motivirana, izvodi se iz pjell ‘rađati (o životinjama)’ (usp. i pjell f. ‘porod, potomstvo’) i ko- ‘negativni prefiks’ (Orel). Ta etimologija možda i nije točna, osobito nije jasno radi li se doista o negativnom prefiksu. U svakom slučaju, čini se da je riječ potekla iz ilirskoga, a u hrv. je mogla dospjeti i preko rumunjskog. Ie. korijen bio bi *pelh- ‘biti pun’ (usp. stsl. plъnъ, stind. pūrṇa-) ili *per- ‘rađati’ (lat. pario, parere).

Za sada mi deluje da vezano za kopile možemo biti definitivno sigurni. Mada ne razumem Matasovićevo podvlačenje da se najverovatnije radi o baš ilirskom (u užem smislu) od svih starih jezika, odnosno na čemu se zasniva to mišljenje.

 

[sumljiv_tip]

+


Ovde ima jedan vrlo interesantni rad Slavoljuba Gacovića o Torlacima i Šop(ov)ima: http://www.bulgari-istoria-2010.com/booksBG/Sl_Gacovich_TOPLAK_Razvitak_229_230_2008.pdf

Baš ima dosta i toponima po ovom; odgovarajući koncentratima starinačkih, predslovenskih slojeva stanovništva u tekstu koji je Лекизан postavio na temi o doseljavanju Slovena na Balkansko poluostrvo (u nekim slučajevima i šire). S tim što Gacović misli da je i ovo romanizam, dakle ne razmišlja o eventualnom starobalkanskom (dačkom i/ili tračkom) poreklu te reči. u slivovima Velike i Zapadne Morave postoji po jedna rečica po imenu Burdeljski potok; toponim Бурдељú u timočkom kraju i Burdelj i Burdelji kod Sokobanje.



Da se malo vrnemo na temu...evo jedne novije analize koja osvežuje Skoka. Skok je identifikovao ukupno 29 reči koje bi mogle biti, sa manjom ili većom dozom sigurnosti, 'ilirske'. Pošto smo već obrađivali kopile, evo šta autor dodaje na tu temu:

23. kopile, kopil; i u ngr., alb. (kopil). i rum (copil). Pejorativno značenje postoji u svim balk. jezicima osim u alb. toskijskom. U alb. je riječ osim toga motivirana, izvodi se iz pjell ‘rađati (o životinjama)’ (usp. i pjell f. ‘porod, potomstvo’) i ko- ‘negativni prefiks’ (Orel). Ta etimologija možda i nije točna, osobito nije jasno radi li se doista o negativnom prefiksu. U svakom slučaju, čini se da je riječ potekla iz ilirskoga, a u hrv. je mogla dospjeti i preko rumunjskog. Ie. korijen bio bi *pelh- ‘biti pun’ (usp. stsl. plъnъ, stind. pūrṇa-) ili *per- ‘rađati’ (lat. pario, parere).

Za sada mi deluje da vezano za kopile možemo biti definitivno sigurni. Mada ne razumem Matasovićevo podvlačenje da se najverovatnije radi o baš ilirskom (u užem smislu) od svih starih jezika, odnosno na čemu se zasniva to mišljenje.

da, rec "kopile" izvuci nekako neslovenski i tesko je pronaci neku slovensku paralelu...mada... pao mi je na pamet nas glagol "kotiti"... znam da ovo zvuci skroz radovanski, ali opet, sto da ne jedan mali misaoni eksperiment, nije ni kao da je nemoguce da glas"t" postane "p".

 

[Mrkalj]

У румунском језику, књижевни облик је bordei (бордеј) док борђеј је умекшани облик који се налази у банатском наречју који се такође користи од такозваних Унгурјана међу Власима Источе Србије.

То је највероватније романовлашка реч. Њена географска појавост прати кретање Романовлаха

 

[Pumpaj Dinstanović]

Oni Vlasi, što su odneli vatru u Rusiju, mora da su kolibu odneli u Slovačku.

Nema vatre kod Rusa. Reč se književno i široko rasprostranjeno uopšte ne javlja kod severnih slovenskih naroda; dakle zabeležena je isključivo na rubnim područjima, tamo gde su se Zapadni i Istočni Sloveni dodirivali sa Južnim Slovenima i sa Vlasima. Kao striktno lokalni dijalekat. Dakle, porazmisliti dosta o tome. U druge slovenske jezike reč je upala gotovo kao slučajnost, pod specifičnim uslovima verovatno, u vrlo ograničenom formatu. Kao i o činjenici da je njeno najrazgranatije značenje (najbogatije i najšire rasprostranjeno) upravo na Slovenskom jugu. To sve ukazuje na to da bi ona vrlo verovatno mogla biti starobalkanska glosa.

 

[Mrkalj]

Nema vatre kod Rusa. Reč se književno i široko rasprostranjeno uopšte ne javlja kod severnih slovenskih naroda; dakle zabeležena je isključivo na rubnim područjima, tamo gde su se Zapadni i Istočni Sloveni dodirivali sa Južnim Slovenima i sa Vlasima. Kao striktno lokalni dijalekat. Dakle, porazmisliti dosta o tome. U druge slovenske jezike reč je upala gotovo kao slučajnost, pod specifičnim uslovima verovatno, u vrlo ograničenom formatu. Kao i o činjenici da je njeno najrazgranatije značenje (najbogatije i najšire rasprostranjeno) upravo na Slovenskom jugu. To sve ukazuje na to da bi ona vrlo verovatno mogla biti starobalkanska glosa.

Ko te to brifovao? Ne bih se ja tako ubijao od udeđenosti.

WORD: ватру́шка.
GENERAL: Согласно Соболевскому (РФВ 15, 364), в с.-в.-р. тоже с а, в связи с чем гипотеза о *вотру́шка (т. е. что это слово имеет приставку о- и к. тере́ть -- ср. во́тря "отруби, мякина"; см. Грот, РФВ 15, 2; Фил. Раз. 2, 480) маловероятна. Поскольку Гоголь пишет вотру́шка, форма на а могла распространиться из акающего диалекта. Другая этимология, начиная с Миклошича (Mi. EW 376), а за ним и Горяев (ЭС 40), исходит из укр. ва́тра, сербохорв. ва̏тра "огонь", чеш. (вост.-мор.) vatra, польск. watra "очаг, огонь, тлеющая зола", слвц. vatra, болг. ватра́л "кочерга", которые рассматриваются Педерсеном (KZ 38, 311), Мейе (Статьи 2, 3 и сл.), Вальде (67) как родственные др.-инд. átharvā "жрец огня", авест. ātar- "огонь", ср.-перс. ātur-, арм. airem "жгу, зажигаю", *air- "огонь", ирл. áith "печь" (кельт. *ati-); см. также об этих словах работу Иокля (WZKM 34, 49 и сл.), который, однако, объясняет слав. слова как заимств. из рум. vatră; аналогично см. Розвадовский RO 1, 109; Гуйер, LF 47, 52. Рум. слово, по Иоклю (там же), заимств. из алб., тоск. vatrë "очаг", гег. votrë (*otër-), которое он считает исконнородственным упомянутому авест. ātar-, Хотя распространение слав. слов как будто подтверждает это предположение, точно так же как их отсутствие в древних текстах, тем не менее есть основание говорить об исконнослав. *vatra; ср. русск.-цслав. обаштритися "воспалиться (о нарывах)", обашитрение φλεγμονή (Срезн. II, 499). Поэтому нельзя не считаться с возможностью, что ватру́шка относится сюда же; см. также Соболевский, РФВ 14, 156; 15, 364; Погодин, РФВ 50, 231; Преобр. 1, 67, 68. Папротив, невероятно предположение о метатезе ватру́шка из *тварожька (от тваро́г), потому что подобная перестановка в этимологически прозрачных словах наблюдается чрезвычайно редко; против см. Грот, там же, 2, 480. Недавняя попытка объяснения из *тварожька (Махек, "Slavia", 23, 64) меня не убедила.
PAGES: 1,279

PS. I zar ne bi bilo logičnije, ako je reč albanska da smo preuzeli gegijski oblik votr, nego toskijski vatr?

Naprosto, reč je srpska, dolazi metatezom od starijeg *var+ta (up. sanskr. varda). Oblik sa -art- bio bi usvojen od slovenskih komšija da su tu bili u doba kad je vatra bila varta. Ali nisu. Oblik sa -tra- je tipičan slovenski oblik.

 

[Mrkalj]

Nema vatre kod Rusa. Reč se književno i široko rasprostranjeno uopšte ne javlja kod severnih slovenskih naroda; dakle zabeležena je isključivo na rubnim područjima, tamo gde su se Zapadni i Istočni Sloveni dodirivali sa Južnim Slovenima i sa Vlasima. Kao striktno lokalni dijalekat. Dakle, porazmisliti dosta o tome. U druge slovenske jezike reč je upala gotovo kao slučajnost, pod specifičnim uslovima verovatno, u vrlo ograničenom formatu. Kao i o činjenici da je njeno najrazgranatije značenje (najbogatije i najšire rasprostranjeno) upravo na Slovenskom jugu. To sve ukazuje na to da bi ona vrlo verovatno mogla biti starobalkanska glosa.

To, što je neka reč rumunska ili albanska, samo po sebi ne znači da je starobalkanska; je li tako, Slavene?

 

[Mrkalj]

23. kopile, kopil; i u ngr., alb. (kopil). i rum (copil). Pejorativno značenje postoji u svim balk. jezicima osim u alb. toskijskom. U alb. je riječ osim toga motivirana, izvodi se iz pjell ‘rađati (o životinjama)’ (usp. i pjell f. ‘porod, potomstvo’) i ko- ‘negativni prefiks’ (Orel). Ta etimologija možda i nije točna, osobito nije jasno radi li se doista o negativnom prefiksu. U svakom slučaju, čini se da je riječ potekla iz ilirskoga, a u hrv. je mogla dospjeti i preko rumunjskog. Ie. korijen bio bi *pelh- ‘biti pun’ (usp. stsl. plъnъ, stind. pūrṇa-) ili *per- ‘rađati’ (lat. pario, parere).

Ovo deluje malo naivno. Zar ti se ne čini?

 

[Mrkalj]

Kad imamo u vidu ovu sliku stvari:

I kada imamo dominaciju srpskih toponima po Albaniji do dana današnjeg koja ukazuje na srpsko prvenstvo na prostoru Albanije, onda vidimo zašto su neke srpske inovacije poprimili i Romanovlasi i Albanci, koji su ih iz Albanije vremenom isterali ka Dakiji.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ko te to brifovao? Ne bih se ja tako ubijao od udeđenosti.

Sama suština da Rusi ne znaju za vatru, kao ni velika većina govornika severnih slovenskih jezika, po mom mišljenju prilično je jasan ukazatelj da treba poreklo vatruške tražiti na nekim drugim stranama. To je daleko logičnije, bez obzira da li su Rusi to iz nekih ukrajinskih predela preuzeli ili reč ima drugačije etimološko poreklo, nego da su u potpunosti zaboravili koren reči (nema ga ni u jednom dijalektu; apsolutno nigde).

Što se tiče tvog citata iz Fasmerovog rečnika koji ukratko pominje npr. польск. watra to ne znači da su te reči prisutne u književnim jezicima, već generalno prisutne. Ako malo ispitaš o čemu se tu radi, reč je o isključivo graničnim područjima. Npr. u Poljskoj ona se koristi isključivo u zakarpatskom regionu, Tatri, kao i u Tešenu. Dakle, u južnim obroncima Šleske, cik prema granici sa Slovačkom. Dalje na sever, u ostatku zemlje, nijedan Poljak za tu reč ne zna, kao što je ona i u potpunosti nepoznata Belorusima i Rusima.

У Пољској реч ватра доминира нарочито у области Татре (Podhale), затим пољског дела Тешена. Међутим у северној Пољској нико за њу не зна.

Сима Тројановић, Ватра у обичајима и животу српског народа, Београд 2008, 358.

Teritorija Poljske u kojoj se upotrebljava reč vatra:

To su prilično ubedljivi argumenti da poreklo reči verovatno ne bi trebalo tražiti u nekim opštim slovenskim korenovima...detaljnija analiza slovenske leksike čitavog prisustva ove reči nas definitivno upućuje na Podunavlje.

PS. I zar ne bi bilo logičnije, ako je reč albanska da smo preuzeli gegijski oblik votr, nego toskijski vatr?

Nisam nigde tvrdio da je smo reč dobili iz albanskog fonda leksike.