Mali ilirski recnik

Mnogo, mnogo zanimljvi rad o pivu u antičkom grčko-rimskom svetu: https://open.library.ubc.ca/cIRcle/collections/ubctheses/831/items/1.0090870 Topla preporuka svima!

Brito.PNG


Etimološki, reč neki dovode u vezu sa βρὑτεα ili iz latinskog jezika brisa, a za njihovo poreklo se upravo smatra da je tračko.

Autor predlaže neku hipotezicu koja bi dovela u vezu sa grčkim jezikom, ali imajući u vidu celi kontekst i poreklo, najverovatnije je da dolazi od Tračana. Za parabiju samo se vrlo kratko kaže da ne postoji apsolutno nikakvo objašnjenje iz grčkog jezika:

Para.PNG


Ono gde postaje sve vrlo interesantno jeste fusnota br. 171, u kojoj se predlaže veza između sabaje i parabije (par-ab[a]ia / s-abaia). :zddm6:

Sabaja.PNG


Vrlo zanimljiva karta piva sa 101. stranice:

karta piva.jpg
 
Poslednja izmena:
Pravi Vlah:
Ма ајде бре, није Те љубеск него Те јубеск. Немој да се брукаш пред лепом Куманком.
Kliknite za proširenje...
Poznato je da rumunski jezik (kao i svi periferni srpski dijalekti) čuva srpske arhaizme. Nakon što su Vlahosloveni (protorumuni) romanizovani, razvoj slovenskog sloja je zaustavljen. Otud srpski arhaizmi u modernom rumunskom i vlaškom jeziku.


Da nije JUBAVI.

Oblik jubire i jubesk dolazi iz rumunske (tranzitorne) pradomovine, današnje Albanije.



Vlach Homeland.jpg


Otud i sličnost sa dalmatinskim oblikom jubav, jubit, zajubit se.

Otuda i rumunsko-albanske jezičke veze.
 
Poslednja izmena:
Ни не очекујем од тебе више од глупости које упорно понављаш. Ниси компетентан. Румунски не знаш, ни саврмени ни архаични. А ни језикословље словенских језика ти није јача страна. Да не говоримо о историји.

А мори те мисао да си посрбљени Влах.
 
Pravi Vlah:
Ни не очекујем од тебе више од глупости које упорно понављаш. Ниси компетентан. Румунски не знаш, ни саврмени ни архаични. А ни језикословље словенских језика ти није јача страна. Да не говоримо о историји.

А мори те мисао да си посрбљени Влах.
Kliknite za proširenje...
Pazi samo da odmah ne potrošiš sve argumente. Ostavi nešto i za sutra.
 
Mrkalj:
Odakle u rumunskom iubire? Iz staroslovenskog (od crkvenog) nije. Odakle je?
Kliknite za proširenje...
Има велики број словенских речи у румунском, укључуујћи iubire, од љубити. То не значи да су Румуни пореклом Словени него да су протоРумуни у једном периоду били двојезични. Словенизација Румуна и осталих Влаха је била делимична. А словенизација данашњих Срба је била потпуна.
 
Slaven777:
Ovo je popis starobalkanskih reči u srpskom jeziku (prema I tomu Istorije srpskog naroda od grupe autora):
* balega
* baljav/baljast
* bač
* blavor
* vatra
* kopile
* struga
* urda
* čuka
* katun
* šiljeg
* šilježe
* frula
* čot
* gudura
* kras
* škrapa
Kliknite za proširenje...
Ti autori su budale. (Etimologija je nauka intelektualne inspiracije.)

Struga wtf?!? (✧ prasl. *struga (rus. strúga, češ. strouha) 1. ograđeno mjesto na otvorenom prostoru za mužu ovaca (ob. na prolaznim mjestima stočara nomada) 2. otvor ograde ili tora ); balega je obloga (metatezom od oblega) kojom se oblaže kuća, katun je Loma nedavno objasnio kao slovensku reč, šiljeg je šiljavo, šiljasto jagnje, jednogodišnjak (šilježe je to isto samo hipokoristik), dok je dviska (dvic+ska, up. sa "dvica", "trica") dvogodišnja ovca, pa čak ni frula koja dolazi od vrula plos onomatopejizacija početnog v (up. svirala o s+virati : vrula : izvor, vrutak, vriti; up. sa sopela od sopot, soptati - dakle, uvek asocirano sa tokom vode), gudura koja dolazi od zvuka koji stvara vetar koji kroz nju gudi, kopile je kao pile ("ko pile") pod kvočkom (ne znaju se roditelji), blavor je balavor (kao što je vrabac vorobac), čuka je mesto gde grom udara (glagol čukati (udarati) je onomatopejni, pored Vrška Čuka, up. sa vrh Čoka), moguće je i da je sćipetarizam ali je putovao iz Albanije sa vlaškm migracijama iz Vlaške balkanske početne domovine Albanije - nikako nije starobalkanska reč, vatra je slovenska reč, to smo obradili detaljno: češ. vatra, slovački vatra, polj. watra, ukr/rusin. ватра, ватерка, rus. ватрушка, bugarski vatralj itd, a postoje i izvedenice. https://forum.krstarica.com/showthread.php/737258-Etimolomija?p=34581006&viewfull=1#post34581006 itd.

Škrapa je priobalni romanizam. Čot je "strmi lesni odsek", misli se da je iz italijanskog ciotto, a italijani kažu da je od nemačkog Schutt (šut, krhotine, lom), možda nki Rumun zna da li se na rumunskom tako kaže.

Urda je nekakav bačko-sremski lokalizam i mogla je reč i od Huna i od turaka da dođe; zaključiti da je starobalkanizam je neosnovano.

Za kras hjp kaže: ✧ ≃ njem. Karst ? ← kelt. Znači, upitno je.

Dakle, mahom to nisu starobalkanske reči nego južnoslovenske inovacije u odnosu na severnoslovenske odseljenike.

Neznanje, neznanje, neznanje plus bezmudi naučnici koji slušaju hrvatske priče o vlaškim starosedeocima i klimaju glavom... za pare srpskih poreskih obveznika.

Bugarska priča o Tračanima i tzv. "tračkom jeziku", hrvatska o tzv. "Ilirima" i njihova zajednička (sada im se i Rumuni pridružiše) o tome da su Iliri i Tračani romanizovani i da su tom romanizacijom postali "Vlasi" jedno je od naličja rasturanja srpskog nacionalnog i etničkog korpusa.

Istina je da se srpski etnički korpus rastura otkad su Grci došli na Slovenski Jug pa sve do danas.
 
Poslednja izmena:
Mrkalj:
Ti autori su budale. (Etimologija je nauka intelektualne inspiracije.)

Struga wtf?!? (✧ prasl. *struga (rus. strúga, češ. strouha) 1. ograđeno mjesto na otvorenom prostoru za mužu ovaca (ob. na prolaznim mjestima stočara nomada) 2. otvor ograde ili tora ); balega je obloga (metatezom od oblega) kojom se oblaže kuća, katun je Loma nedavno objasnio kao slovensku reč, šiljeg je šiljavo, šiljasto jagnje, jednogodišnjak (šilježe je to isto samo hipokoristik), dok je dviska (dvic+ska, up. sa "dvica", "trica") dvogodišnja ovca, pa čak ni frula koja dolazi od vrula plos onomatopejizacija početnog v (up. svirala o s+virati : vrula : izvor, vrutak, vriti; up. sa sopela od sopot, soptati - dakle, uvek asocirano sa tokom vode), gudura koja dolazi od zvuka koji stvara vetar koji kroz nju gudi, kopile je kao pile ("ko pile") pod kvočkom (ne znaju se roditelji), blavor je balavor (kao što je vrabac vorobac), čuka je mesto gde grom udara (glagol čukati (udarati) je onomatopejni, pored Vrška Čuka, up. sa vrh Čoka), moguće je i da je sćipetarizam ali je putovao iz Albanije sa vlaškm migracijama iz Vlaške balkanske početne domovine Albanije - nikako nije starobalkanska reč, vatra je slovenska reč, to smo obradili detaljno: češ. vatra, slovački vatra, polj. watra, ukr/rusin. ватра, ватерка, rus. ватрушка, bugarski vatralj itd, a postoje i izvedenice. https://forum.krstarica.com/showthread.php/737258-Etimolomija?p=34581006&viewfull=1#post34581006 itd.

Škrapa je priobalni romanizam. Čot je "strmi lesni odsek", misli se da je iz italijanskog ciotto, a italijani kažu da je od nemačkog Schutt (šut, krhotine, lom), možda nki Rumun zna da li se na rumunskom tako kaže.

Urda je nekakav bačko-sremski lokalizam i mogla je reč i od Huna i od turaka da dođe; zaključiti da je starobalkanizam je neosnovano.

Za kras hjp kaže: ✧ ≃ njem. Karst ? ← kelt. Znači, upitno je.

Dakle, mahom to nisu starobalkanske reči nego južnoslovenske inovacije u odnosu na severnoslovenske odseljenike.

Neznanje, neznanje, neznanje plus bezmudi naučnici koji slušaju hrvatske priče o vlaškim starosedeocima i klimaju glavom... za pare srpskih poreskih obveznika.
Kliknite za proširenje...
Струга, ватра, фрула су ушле у чешком, пољском, руском итд због пословењења тамошних Влаха.
 
Slaven777:
Mislim da je etimološki koren različit za te dve reči...tu možda Igor može uskočiti.

Kod kojih severnih Slovena se kaže frula?
Kliknite za proširenje...

Malo sma pozurio sa konstatacijom, ima ovo prvo, ali je clanak o rumunskoj reci

https://ru.wikipedia.org/wiki/Флуер

Doduse ima i ovo drugo, rec je o slovackoj reci.

https://ru.wikipedia.org/wiki/Фуяра

Da nije od flura, sad nesto razmisljam, od latinskog ""flare" - duvati.
Ako je tako, onda je pre romanizanm, osim ako nije od nekog zajednickog indo-evropskog korena.
 
Poslednja izmena:
sumljiv_tip:
Msm da je "vatra" istog etimoloskog porekla kao i rec "variti".

Imamo eto i slovacki magazin "Vatra"

https://en.wikipedia.org/wiki/Vatra_(Slovak_magazine)

kao i rusko jelo vatrusku
Kliknite za proširenje...
Slažem se, to je ideja metateze od var+ta koju sam izneo pre 6 godina. Posle sam našao na sanskrtski oblik varda čime je potvrđen praoblik varta (variti), što je vatra za kuvanje, za pripremanje jela, nasuprot ognju za ogrev.
 
Mrkalj:
Ti autori su budale. (Etimologija je nauka intelektualne inspiracije.)
Kliknite za proširenje...

Autor teksta je Pavle Ivić i iako je znao da odvali, budala nije. Štaviše, vrlo je oprezan u načinu na koji se izražava i pominje da nema decidnih dokaza niti jedinstvenog koncenzusa oko ovih reči. Štaviše, ako me pitaš previše je rezervisan u izjavama jer to ide do tolike mere da izgleda kao da se plašio da će mu neko živu kožu odrati što je uopšte odlučio da spomene to.

Kako bilo, ako je makar i za samo neke reči to tačno, dolazimo do toga da je starobalkansko leksičko nasleđe u našem jeziku u istoj meri ako ne i čak značajnije od starobritanskog u engleskom.

sumljiv_tip:
Malo sma pozurio sa konstatacijom, ima ovo prvo, ali je clanak o rumunskoj reci

https://ru.wikipedia.org/wiki/Флуер

Doduse ima i ovo drugo, rec je o slovackoj reci.

https://ru.wikipedia.org/wiki/Фуяра

Da nije od flura, sad nesto razmisljam, od latinskog ""flare" - duvati.
Ako je tako, onda je pre romanizanm, osim ako nije od nekog zajednickog indo-evropskog korena.
Kliknite za proširenje...

Pa da, za frulu se upravo i smatra da je ušla u jezik doseljenih Slovena direktnim kontaktom sa proto-Rumunima, odnosno neke delimično romanizovane skupine. Dakle, pitanje koje je tu otvoreno jeste mera u kojoj su posrednici od kojih su tu pozajmljenicu preuzeli bila romanizovana; da li u značajnijoj meri, odnosno kakvi su još bili starobalkanski jezički tragovi...verovatno su svirači raširili njenu upotrebu.

Dakle možda bismo mogli reći da jeste svojevrsni romanizam, ali treba napraviti jasnu distinkciju između pozajmljenica iz latinskog jezika i ovog supstrata, koji je preuzet od predslovenskog stanovništva (slabo, delimično ili potpuno poromanjenog).
 
sumljiv_tip:
Da nije od flura, sad nesto razmisljam, od latinskog ""flare" - duvati.
Ako je tako, onda je pre romanizanm, osim ako nije od nekog zajednickog indo-evropskog korena.
Kliknite za proširenje...
Pročitaj šta sam gore napisao za frulu.

Dodajem i ovo. Evo koliko logičkih grešaka ima u zvaničnoj etimologiji:

"frula ✧ rum. fluer ← ngrč. phlogéra "

ali, lat. fluere "to flow, stream, run, melt,"

Da vidimo slovenski:
vrelo, vrutak, vreti - vrula (plus, onomatopeja, daje početno f, frula)
sopot, soptati - sopila, sopela
vir, izvirati, svirati - svirala

Prema tome, pošto nastaju po istoj logici, oba od endojezičkog materijala, nema etimološke veze između rum. fluer i srp. frula.

Takođe, ako je frula, kako kažu došlo iz rumunske reči koja je došla iz, nota bene, novogrčkog (može mu se ući u trag tek od 11. veka!), onda ne govorimo o starobalkanskom sloju nego, "novobalkanskom". :hahaha: Што би рекли Далматинци - пишарија...
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top