Није поуздано утврђено, али постоје посредни показатељи. Глагољица се много дуже задржава у крајевима око Охридског језера, што упућује на то да је ћирилица настала другде.
Затим, жариште културе у то време је било на двору Цара Симеона у Преславу, који се школовао у Цариграду и довео много Грка на свој двор, ево шта о томе пише Милослав Самарџић:
Међу осталим градовима, Бугарска кнеза Бориса и цара Симеона држала је и Београд на северу и Охрид на југу. Бугарски заповедник Београда примио је 885. године протеране Методијеве следбенике и упутио их у престоницу Преслав. Ту се група поделила у два дела. Од прве, која је остала у бугарској престоници, настала је преславска књижевна школа, са главним представником Константином Прсславским, док је од друге групе, упућене на запад државе, настала охридска књижевна школа са Климентом Охридским и касније Наумом на челу. Обе школе су у прво време неговале глагољицу, да би ускоро у Преславу била створена ћирилица. Када се то тачно десило и ко је створио ћирилицу није прецизно утврђено, али је извесно да настанак ћирилице пада у време владавине цара Симеона и да њени творци нису Климент и Наум, како се дуго сматрало."Све реконструисане појединости које се износе у вези са појавом ћирилице своде се само на једну довољно сигурну чињеницу. То је бугарско порекло ћирилице", пише Петар Ђорђић у "Историји српске ћирилице". "Тако се тадашња најзнатнија словенска држава у културно-просветном погледу подвојила на напреднију област ћирилице са славном преславском књижевном школом и на забаченију област глагољице са охридском школом Климента и Наума, верних чувара великоморавске традиције".Потискивање глагољице тумачи се већом разговетношћу ћирилице, која је као таква више одговарала просветитељским и државничким плановима цара Симеона. Ћирилица је, сем тога, била далеко сличнија грчком писму, односно његовом широко распрострањеном унцијалном или литургијском типу из кога је настала, пошто су, за разлику од глагољице, у њу грчка слова уношена у изворном облику. Облик грчких слова у глагољици био је толико измењен да се кроз векове, нарочито у Приморју, одржавало уверење да она и није грчког порекла. Ћирилица је, с друге стране, наследила неке особине и од глагољице, што наводи на закључак да је њен творац ипак био неко од Методијевих ученика, само не из забачене охридске, него из напредније, преславске школе.
Настанку и ширењу ћирилице погодовала је околност што је у тим крајевима јужне и југоисточне Бугарске познавање грчког унцијалног писма било доста распрострањено, делом и због значајног присуства грчког елемента, а то познавање грчког писма самим тим је значило и познавање ћирилице. Разлике је било само у неколико нових слова написаних за ћирилицу да означе гласове којих није било у грчком језику. Погодну околност представљала је и широка употреба грчких слова за означавање бројних вредности.
