Желим питати словѣнску браћу Македонце о йезику говореном у Куманову. Йе ли се он може сматрати македонским? Тамошње нарѣчйе нема чланова, што йе основна одлика македонскога, разликуйућа га од осталих словѣнских йезика (осим бугарскога).
Тако код њих нема "човекот, моята жена, кравата, државата, градот, селото" него само "човек, моя жена, крава, држава, град, село".
Затим има винитељнога падежа, што се може видети у наредном примѣру. Затим множина женских именица йе као у србском (
жене, вране, краве), а не као у македонском (
жени, врани, крави). И када су у питању личне замѣнице стање йе потпуно йеднако са србским (
я, ти, он, она, оно, ми, ви, они), а не као у македонском (
яс, ти, той, таа, тоа, ние, вие, тие). Има йош доста граматичких и гласовних особина йеднаких србским а различитим од македонскога, да их не набраям све.
Све у свем, кумановски говор йе врло сличан говору йужне Србийе, са койим дѣли већину особина, а веома различит од македонскога, по свих кључних особеностих.
Ево и примѣра, покупљенога са мрежнога сѣдишта
http://www.kumanovac.com
Добие батко Ѓорѓија на наградну игру путовање у Африку за целу фамилију. И идев текој по џунглу, Ѓорѓија, Велика и Симче, и одед’н пут пред њима искачав Тарзан, по њега Џејн, а накрај и мајмунче Чита. И Тарзан вика и удара се у груди:
- Ја Тарзан.
Батко се исто удара у груди и вика:
- Ја Ѓорѓија.
- Овој Џејн.
- Овој Велика.
- Овој мајмунче Чита ,
И Ѓордји се врти накуде Симчета и му лепи ед’н вруќ шамар.
- Видиш ли бе битанго една, научиле мајмуна да чита, а ти двапута понављаш у прво.
