Локализми у говору далматинских Срба

[Krishna]

Моја баба машкаре спомиње као мачкаре, она је врв. побркала једно слово. Није их није запамтила, него је чула из прича.


Ово нисам напосио раније.
Од бабе сам пуно пута чуо узречице болан и буна (бона).
Што значи да су ове узречице које се сматрају типично босанским коришћене и изван Босне. Код нас наравно О прелази у У па је буна, а не бона као у Босни.

@ Пилипенда
Да ли су се у Буковици користиле узречице болан и буна/бона?

 

[Акај]

Моја баба машкаре спомиње као мачкаре, она је врв. побркала једно слово. Није их није запамтила, него је чула из прича.


Ово нисам напосио раније.
Од бабе сам пуно пута чуо узречице болан и буна (бона).
Што значи да су ове узречице које се сматрају типично босанским коришћене и изван Босне. Код нас наравно О прелази у У па је буна, а не бона као у Босни.

@ Пилипенда
Да ли су се у Буковици користиле узречице болан и буна/бона?

Мислим да коришћење ”бона” проистиче из чињенице да су стотине српских породица насељене по већински опустошеној Далмацији као и шире баш из Босне, најчешће Босанске Крајине.

Било је и доста повратних сеоба током 19. столећа из разних разлога.

 

[Krishna]

Мислим да коришћење ”бона” проистиче из чињенице да су стотине српских породица насељене по већински опустошеној Далмацији као и шире баш из Босне, најчешће Босанске Крајине.

Било је и доста повратних сеоба током 19. столећа из разних разлога.

У Северној Далмацији је било становништва досељеног у више таласа у различитим периодима, углавном из Босанске Крајине. Издвајају се 3 значајна таласа, прва половина 16-ог века, период Кандијског рата (1645-1669) и крај 17-ог века у време Бечког рата. Највећи део данашњег становништва Северне Далмације и оних који су до недавно тамо живели потичу од досељеника са краја 17-ог века.
Од друге половине 18-ог века крећу повратне сеобе из Северне Далмације у Босанску Крајину, а на интензитету добијају у 19-ом веку нарочито после 1878. године кад је Аустро-Угарска дошла у Босну и трају све до око Првог светског рата.
Огромна већина плавањских родова се доселила у Плавно из Бјелајског поља код Босанског Петровца и из саничке жупе код Кључа 1692 године. Те године је дошао већи део мојих предака, директна мушка линија из Бјелајског поља а мушка линија моје матере из саничке жупе из села Било поље. Једна линија мојих предака са ћаћине стране је забележена у турском дефтеру у околини Дрниша 1550 године.

 

[Пилипенда]

Скоро сви локализми који су постојали у Плавну су постојали и у Буковици, и обрнуто.
У Плавну се за пасуљ говорило искључиво гра, а не фажола као у Буковици. Можда има још понеки пример разлике између Плавна и Буковице, али тренутно ми не пада на памет.

Управо нађох један архаични плавањски израз који сам раније записао. То је орзилан што значи весео или силан. Јеси ли чуо у Буковици?

У већем дијелу Буковице је такође гра’ (има и гра’ јари, као посебна врста). Фажол је већ приморски израз и у Буковици га има тек и дијеловима ближим мору.
Ово „орзилан” ме мучи... Израз ми звучи познато, као да сам га већ негдје чуо, али да си ме питао шта значи, не бих знао. То ћу већ морати провјерити код старијих.

- - - - - - - - - -

@ Пилипенда
Да ли су се у Буковици користиле узречице болан и буна/бона?

Болан и бона су ипак босански изрази. У Буковици их углавном нема, тј. могу се спорадично чути у оним дијеловима који су близу Босне (Плавно је на тромеђи па не чуди што у говору сем нпр. личке пуре (кратко у) има и босанских болан/бона.

 

[Krishna]

У већем дијелу Буковице је такође гра’ (има и гра’ јари, као посебна врста). Фажол је већ приморски израз и у Буковици га има тек и дијеловима ближим мору.
Ово „орзилан” ме мучи... Израз ми звучи познато, као да сам га већ негдје чуо, али да си ме питао шта значи, не бих знао. То ћу већ морати провјерити код старијих.

- - - - - - - - - -



Болан и бона су ипак босански изрази. У Буковици их углавном нема, тј. могу се спорадично чути у оним дијеловима који су близу Босне (Плавно је на тромеђи па не чуди што у говору сем нпр. личке пуре (кратко у) има и босанских болан/бона.

Јесу ли ти познати ови изрази/облици који су се користилу у Плавну?

Нам - на ум ("паде ми нешто нам" - "паде ми нешто на ум")
Провати - пробати
Прицнути - притиснути
Сна (дуго а) ми - моја снаја
Пуноћа - поноћ
Шаренак - сјеница (птица)
" Потковати ђавола на леду" - учинити нешто скоро немогуће


Јеси ли сигуран да у Буковици није било "ункања"?

 

[Пилипенда]

Јесу ли ти познати ови изрази/облици који су се користилу у Плавну?

Нам - на ум ("паде ми нешто нам" - "паде ми нешто на ум")
Провати - пробати
Прицнути - притиснути
Сна (дуго а) ми - моја снаја
Пуноћа - поноћ
Шаренак - сјеница (птица)
" Потковати ђавола на леду" - учинити нешто скоро немогуће

Све ми је познато (и блиско) сем тог шаренка, то никад нисам чуо.
Та сна (снаха/снаја) са „дугим а” је заправо сна’а (снаха са прогутаним х), дакле два а једно до другог, а не прави дуги нагласак на а.

Јеси ли сигуран да у Буковици није било "ункања"?

Било га је, наравно. Написао сам негдје раније да вас (из Плавна) бије глас да учете, мада сам то укање чуо и у другим крајевима подалеко од Плавна. Додуше, не тако дослиједно, тек покоја ријеч се „укала”. Ево нпр. моја бака није „укала”, али је увијек говорила куњ, мада је чешће то био – парип ))

 

[Krishna]

Све ми је познато (и блиско) сем тог шаренка, то никад нисам чуо.
Та сна (снаха/снаја) са „дугим а” је заправо сна’а (снаха са прогутаним х), дакле два а једно до другог, а не прави дуги нагласак на а.

Јесте, изговара се сна'а ми.

Тешко да би ико ван Далмације то мога разумити да чује од неке наше бабе.

 

[Krishna]

Било га је, наравно. Написао сам негдје раније да вас (из Плавна) бије глас да учете, мада сам то укање чуо и у другим крајевима подалеко од Плавна. Додуше, не тако дослиједно, тек покоја ријеч се „укала”. Ево нпр. моја бака није „укала”, али је увијек говорила куњ, мада је чешће то био – парип ))

У Плавну се баш пуно "укало" међу генерацијама рођеним до Другог рата.
Они рођени наком рата су пуно мање "укали", јер су се почели више школовати. Срета сам Плавањце рођене педесетих па и шездесетих који тек понекад "укају."

Има сам књигу од Томе Жалца о Слуњу и слуњском крају, али сам је ваљда да некоме па ми није вратио. Он наводи да се око Слуња "укање" јавља само у оним селима насељеним Буњевцима.

 

[Krishna]

Прегунити - претеривати
Жацање - трзање, прављење наглих покрета
Сиђети - седети
Ел дее - јел да, јели тако
Припети се - попети се


Сиђети се изгубило чак и у говору моје бабе и њене генерације. Моја матер у детињству је чула од старих људи из Плавна да говоре сиђети.

 

[Sousuke Aizen]

ja sam čuo za pregoniti a ne preguniti, tako moja baba govorila

- - - - - - - - - -

što i ima više smisla jer kao, goniš nešto pa PREgoniš, preteraš u tome
a ''preguniti'' je nidje veze

- - - - - - - - - -

a evo sad vidim i na guglu imaju rezultati samo za pregoniti, nešto si se zbunio ti izgleda

 

[Krishna]

ja sam čuo za pregoniti a ne preguniti, tako moja baba govorila

- - - - - - - - - -

što i ima više smisla jer kao, goniš nešto pa PREgoniš, preteraš u tome
a ''preguniti'' je nidje veze

- - - - - - - - - -

a evo sad vidim i na guglu imaju rezultati samo za pregoniti, nešto si se zbunio ti izgleda

У мом крају се "укало" тј. О се често изговарало као У, нпп: куњ, нуга, смуква, мурам, буна (бона узр.), муст (ум. мост), муј, слумити ...

Одакле ти је баба ако није тајна?

 

[Сребрена]

Јесте, изговара се сна'а ми.

Тешко да би ико ван Далмације то мога разумити да чује од неке наше бабе.

Око Књажевца и у њему се тако изговара без х и без хипотетичког ј : сна а, стре а..

 

[Krishna]

Око Књажевца и у њему се тако изговара без х и без хипотетичког ј : сна а, стре а..

Код нас Х није изговарало.

- У неким речима се се замењивало са Ј - смиј (смех), грија (грех), снаја (снаха)...
- У неким се једноставно изостављало - артија (хартија), аљина (хаљина), Ерцеговина (Херцеговина), гра (грах, тј. пасуљ), сна'а (снаха)...
- А у неким случајевима се замењивало неким другим гласовима - мавати (махати), мува (муха), орас (орах)...

Код нас се говорило и снаја и сна'а паралелно за снаху.

 

[Sousuke Aizen]

У мом крају се "укало" тј. О се често изговарало као У, нпп: куњ, нуга, смуква, мурам, буна (бона узр.), муст (ум. мост), муј, слумити ...

Одакле ти је баба ако није тајна?

bila je išapca, sad je iz groba

haha carski ovo sa ''u'', nisam zno za to,u kom je to kraju?

- - - - - - - - - -

mi išapca i po okolnim selima smo inače poznati po seljačkom govoru haha i arhaičnim nekim rečima i presmešnim, zapadna srbija zon, mislim da je i čuvena prosečna srbenda nasto po uzoru na neku selendru iz valjeva, šapca il tako neš

 

[Krishna]

bila je išapca, sad je iz groba

haha carski ovo sa ''u'', nisam zno za to,u kom je to kraju?

- - - - - - - - - -

mi išapca i po okolnim selima smo inače poznati po seljačkom govoru haha i arhaičnim nekim rečima i presmešnim, zapadna srbija zon, mislim da je i čuvena prosečna srbenda nasto po uzoru na neku selendru iz valjeva, šapca il tako neš

У Плавну код Книна одакле ја потичем

 

[Sousuke Aizen]

a znači ti si hrvat
znam da oni, tj dalmatinci, valjda svuda trpaju ''i'' umesto ''e'' i ostale forice

 

[Krishna]

a znači ti si hrvat
znam da oni, tj dalmatinci, valjda svuda trpaju ''i'' umesto ''e'' i ostale forice

Ја сам Србин из Далмације, видиш ли како гласи наслов ове теме?

Срби нису живели само у Шумадији, него од Куманова до Горског Котара.

До 1991 године у Далмацији је било око 130 000 Срба https://sr.wikipedia.org/wiki/Срби_у_Далмацији

 

[Sousuke Aizen]

haha tek sad vidim, mislo sam dae tema lokalizmi uopšte, my bad

 

[Krishna]

Пршћење - прстење
Икед/икеда - икад/икада
Никед/никеда - никад/никада
Сум - сам ("био сум тамо")
Кос - кост
Разабрати се - опаметити се, сабрати се
Глети - гледати
Глели - гледали
Манда - мада
Знаде - зна
Укрижало се - помешало се
Мариши - мирише
Оварбати - офарбати
Волки - оволики
Кумпијер - кромпир
Шта мудрош - шта мудрујеш
Таки - такав
Ваки - овакав
Жмира - жмурка (игра)

 

[Krishna]

Полисило - убуђало се
Овдален - одавде
Нами - нама
Вами - вама
Немеш - не можеш
Немереш - не можеш
Немерем - не могу
Прижгати - упалити, дати гас
Шкорак - шкорпија
Крадимице - кришом
Стампас - брзо, под притиском

 

[Krishna]

Виме - дојке од краве
Варити - кувати
Утрнути - угасити, Трни - гаси
Су чим - са чим
Жацање - трзање, нагли покрети
Наске - нас
Заумити - наумити
Прћуш - неко ко се лако наљути

 

[Пилипенда]

Виме - дојке од краве

Кравље дојке! Јбт, ниси нормалан, зацених.

 

[Krishna]

Кравље дојке! Јбт, ниси нормалан, зацених.

Браво! Овај наш аутентичан израз ми је промака. "Зецено са се од смија" или само "зацено сам се", што значи "нисам магао престати слатко да се смијем."

Јел ти познато на штесрице - на празан стома? На штесрице ваља дрмнути једну Лозу, а не ваља причати о проблемима.

Јеси ли знао ово за виме?

 

[Пилипенда]

Браво! Овај наш аутентичан израз ми је промака. "Зецено са се од смија" или само "зацено сам се", што значи "нисам магао престати слатко да се смијем."

Јел ти познато на штесрице - на празан стома? На штесрице ваља дрмнути једну Лозу, а не ваља причати о проблемима.

Јеси ли знао ово за виме?

ШтесрИце? Откако знам та себе, никад то И нисам чуо, дакле – штесрце. Као малом ми је увијек било чудно зашто штесрце кад то нема никакве везе са срцем него са празним стомаком (тј. штумиком илити дробом).

Ево, сад ми паде на памет једна симпатична причица. Код нас је, то знаш, вареника – млијеко (кувано тј. узварено). Једна наша Буковчанка се удала ваљда негдје у Црну Гору (нисам сигуран), свакако у том крају гдје се удала вареником називају варену тј. гријану ракију. Устала нова снајка рано и кад су је питали шта ће за доручак, она рече само варенике, ништа друго, тако је навикла од малена. Мо’ш мислити како су је погледали мислећи да од малена доручкује само ракију.

А шта имам знати за виме? То је опћепозната ријеч свеприсутна у српском језику, није никаква далматинска посебност. Наравно да сви знају шта је виме, али описати виме као кравље дојке... е за то већ треба бити из Плавна.

 

[Krishna]

ШтесрИце? Откако знам та себе, никад то И нисам чуо, дакле – штесрце. Као малом ми је увијек било чудно зашто штесрце кад то нема никакве везе са срцем него са празним стомаком (тј. штумиком илити дробом).

Ево, сад ми паде на памет једна симпатична причица. Код нас је, то знаш, вареника – млијеко (кувано тј. узварено). Једна наша Буковчанка се удала ваљда негдје у Црну Гору (нисам сигуран), свакако у том крају гдје се удала вареником називају варену тј. гријану ракију. Устала нова снајка рано и кад су је питали шта ће за доручак, она рече само варенике, ништа друго, тако је навикла од малена. Мо’ш мислити како су је погледали мислећи да од малена доручкује само ракију.

А шта имам знати за виме? То је опћепозната ријеч свеприсутна у српском језику, није никаква далматинска посебност. Наравно да сви знају шта је виме, али описати виме као кравље дојке... е за то већ треба бити из Плавна.

Да су виме кравље дојке чуо сам од матере скоро. Пало ми је на ум да врв. нису само кравље, ал' ајде...

Чуо сам је вареника у неком крају гријана ракија, нисам сигуран да ли је Црна Гора или Херцеговина у питању.