Локализми у говору далматинских Срба

[Rayela]

Успут, једно од занимљивијих имена из тих крајева (има га и по Херцеговини) ми је – Гојко. Постоји израз гојан у значењу угојен, нагојен, не баш дебео ко неки Лала, него онако „здраво” угојен. Заправо, у тим сиромашним кршевитим крајевима са оскудном обрадивом земљом мало ко је могао да се подгоји у тако суровим животним условима па се на гојност гледало као на неку одлику господства и богатства.

Bilo je ( nekada) i u Srbiji imena Gojko, Stojko ( ovo zbog rime, cisto), ali ja znam samo za prezime, Gojko mi je promakao.
Nego, nema to veze.
Cudi me da je izbor imena " iz tih, Krishninih , a i tvojih krajeva, ovako nekako oskudan, nikakav takoreci
Moja se prababa zvala Selina ( ne zezam se, stvarno je to bilo njeno ime, proklinjem ih sve sto mene nisu tako krstili), pradeda Nikola,
jedna baba Miroslava, druga Cveta, jedan deda Aleksandar, za drugog, Cvetinog muza, ziv covek ne zna kako mu je bilo ime.
Tetka jedina bila je Hristina, danas je i njena unuka dobila takvo ime mada smo je mi uvek zvali tetka Krista.

 

[Пилипенда]

Bilo je ( nekada) i u Srbiji imena Gojko, Stojko ( ovo zbog rime, cisto), ali ja znam samo za prezime, Gojko mi je promakao.
Nego, nema to veze.
Cudi me da je izbor imena " iz tih, Krishninih , a i tvojih krajeva, ovako nekako oskudan, nikakav takoreci
Moja se prababa zvala Selina ( ne zezam se, stvarno je to bilo njeno ime, proklinjem ih sve sto mene nisu tako krstili), pradeda Nikola,
jedna baba Miroslava, druga Cveta, jedan deda Aleksandar, za drugog, Cvetinog muza, ziv covek ne zna kako mu je bilo ime.
Tetka jedina bila je Hristina, danas je i njena unuka dobila takvo ime mada smo je mi uvek zvali tetka Krista.

Ма Кришна је само по сјећању побројао нека чешћа имена својих локалних мјештана (село Плавно), зато ти дјелује оскудно. Ако те то занима, имаш одличну књигу (помињао сам је) „Антропонимија Буковице” проф. др Живка Бјелановића. Видио сам је негдје и на нету, али је нисам скидао јер је имам у папирнатом облику.

 

[Krishna]

Ма Кришна је само по сјећању побројао нека чешћа имена својих локалних мјештана (село Плавно), зато ти дјелује оскудно. Ако те то занима, имаш одличну књигу (помињао сам је) „Антропонимија Буковице” проф. др Живка Бјелановића. Видио сам је негдје и на нету, али је нисам скидао јер је имам у папирнатом облику.

Јесте.
Гледао сам да ставим мало архаичнија имена. Она су ми занимљивија него на која су почела да се дају у комунизму типа: Драган, Зоран, Горан, Славко итд.
Наравно нека старинска имена су ми промакла јер сам писао по сећању, зато сам и ставио 3 тачке.

 

[Krishna]

Bilo je ( nekada) i u Srbiji imena Gojko, Stojko ( ovo zbog rime, cisto), ali ja znam samo za prezime, Gojko mi je promakao.
Nego, nema to veze.
Cudi me da je izbor imena " iz tih, Krishninih , a i tvojih krajeva, ovako nekako oskudan, nikakav takoreci
Moja se prababa zvala Selina ( ne zezam se, stvarno je to bilo njeno ime, proklinjem ih sve sto mene nisu tako krstili), pradeda Nikola,
jedna baba Miroslava, druga Cveta, jedan deda Aleksandar, za drugog, Cvetinog muza, ziv covek ne zna kako mu je bilo ime.
Tetka jedina bila je Hristina, danas je i njena unuka dobila takvo ime mada smo je mi uvek zvali tetka Krista.

Нађох у једном документу из 19-ог века који се односи на моје село нека имена која нисам уписао горе.

Мушка: Аврам, Арсеније, Антон, Ристо, Вујица, Андрија, Радоња, Михаило, Којо, Милентије, Спасеније/Спасе, Јосип, Драгомир, Зекан, Јањат, Михо, Грегорије, Паво, Мате, Остоја, Матија.

Женска: Ката, Бика, Елена, Кристина, Јована, Ана, Ивана, Ека, Антонија, Петрија.


Име Јована у 19-ом веку је било често у мом селу, видим из неких докумената. У 20-ом веку се изгубило, а после другог рата се почело давати Јованка и то масовно.

 

[Krishna]

вершуле (осип), тара (разбој), барило (мера за воду), вела (врста), шуњка (њушка), курити (служити), брадва (алатка слична секири), уџа (зна бити, дешава се), "еда те" ("где си", "што те нема"), шкип (дрвена посуда за купање беба), балота (дрвена лопта, бућа), балотање (бућање), вабити (мамити/дозивати стоку), спирине (помије), сплачине (помије), косице (махуне од бораније)

 

[Krishna]

Код се говорило изворно "доша сам ш њим (никако "доша сам с/са њим")

С се претварало у Ш и у неким речима. Нпр. шкакавац (скакавац), шкале (мердевине) док су код примораца скале, пашта (паста тј. тестенина).
У многим позајмљеницама из италијанског С се је прешло Ш.

 

[Пилипенда]

Код се говорило изворно "доша сам ш њим (никако "доша сам с/са њим")

С се претварало у Ш и у неким речима. Нпр. шкакавац (скакавац), шкале (мердевине) док су код примораца скале, пашта (паста тј. тестенина).
У многим позајмљеницама из италијанског С се је прешло Ш.

Пашта шута! (Можда би требало писати и као једну ријеч, изговарало се као једна, у даху). Ех... откад то не чух...

Само да додам за пашту, у Загори је то била искључиво тјестенина, а у приморју је сем тјестенине пашта означавала и све колаче тј. сластице па је зато и посластичарница – паштицерија.

А по Буковици (сиромашан крај, вијековима се једва имало шта појести сем пуре, колачи нису ни постојали) колачем се називала једна врста обичног, округлог, мало дебљег ђеврека. Сјећам их се из дјетињства, стигну у „задругу” (задружна продавница) нанизани на шпаг (конопац), тврди ко камен, вола да убијеш с њима. Умакали су се у млијеко (прво га једва преломиш преко кољена) јер се онако тврди нису ни могли јести другачије. Годинама сам мислио да је то нека посебна врста тврдог колача, док нисам схватио да су тврди само зато јер су дуго стајали тј. док то стигне из нпр. Шибеинка, прође дана и дана па се стврдне ко камен.
Чињеница да се то звало колач, јасно говори о томе да других колача просто – није било.

 

[Пилипенда]

Све нешто одлажем да се позабавим свим ријечима које су овдје побројане па како видим да нећу стићи, ајде да то урадим на пецибокуне тј. дио по дио. Засад оволико:

мела (јабука) – никад чуо (што не значи да и не постоји). Је ли то нека посебна врста јабвуке или баш било која јабука?
бошча (бела марама који су носиле удате жене) – исто је и повезача
пијет (тањир) – чуо сам само за пијАт (по Херцеговини и Црној Гори је и пјат)
боцун (већа флаша) – боцун није само већа флаша него је и посебног облика, као огромно чокањче, звали су га и дволитраш
ћакара (шоља) – чуо сам само ћИкара
врешко (свеже) – такође и врИшко
шифуњер (ормар) – чини ми се да је ово плавањско „укање”, да је иначе шифоњер
кицивола (већа кашика) – никад чуо за тај облик, знам за каци(ј)олу (тек понекад чух и кацивола) али то није кашика, њоме се не једе него се нпр. јуха/супа из здјеле преноси у пијат/тањир, по Србији је то кутлача, а код нас је кутлача дрвена равна кашика за мијешање током кувања
шпијати (вирити) – исто тако и пријавити, друкати, цинкарити, денунцирати (шпија је шпијун, „тастер”, денунцијант)
шкриња (мртвачки сандук), капса (мртвачки сандук) – нисам чуо да се мртвачки сандук назива шкрињом, а нешто се не могу сјетити ни да је капса, знам за капсил, то сам често чуо
чава (ковани ексер) – чава’ тј. чавао с изгубљеним завршним о (што је често у говору тог краја)
пуце (дугме) – такође и пулија (мислим да је пулија много чешће у употреби)
кар (свађа) – наравно, кaрaњe је широко распрострањено свађање, али има и кар у значењу дрвених запрежних кола

 

[Сребрена]

Код нас је било име Тривун. Надимак људима са тим именом је био Триве. Код нас је свети Трифун називан свети Триве.
Била је о женска верзија Тривуна..

Трифун је црквени назив, свуда је у народу Тривун, одн. Триша од миља.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Тривундан
Дани око празника су Тривунци.

 

[Krishna]

Све нешто одлажем да се позабавим свим ријечима које су овдје побројане па како видим да нећу стићи, ајде да то урадим на пецибокуне тј. дио по дио. Засад оволико:

мела (јабука) – никад чуо (што не значи да и не постоји). Је ли то нека посебна врста јабвуке или баш било која јабука?
бошча (бела марама који су носиле удате жене) – исто је и повезача
пијет (тањир) – чуо сам само за пијАт (по Херцеговини и Црној Гори је и пјат)
боцун (већа флаша) – боцун није само већа флаша него је и посебног облика, као огромно чокањче, звали су га и дволитраш
ћакара (шоља) – чуо сам само ћИкара
врешко (свеже) – такође и врИшко
шифуњер (ормар) – чини ми се да је ово плавањско „укање”, да је иначе шифоњер
кицивола (већа кашика) – никад чуо за тај облик, знам за каци(ј)олу (тек понекад чух и кацивола) али то није кашика, њоме се не једе него се нпр. јуха/супа из здјеле преноси у пијат/тањир, по Србији је то кутлача, а код нас је кутлача дрвена равна кашика за мијешање током кувања
шпијати (вирити) – исто тако и пријавити, друкати, цинкарити, денунцирати (шпија је шпијун, „тастер”, денунцијант)
шкриња (мртвачки сандук), капса (мртвачки сандук) – нисам чуо да се мртвачки сандук назива шкрињом, а нешто се не могу сјетити ни да је капса, знам за капсил, то сам често чуо
чава (ковани ексер) – чава’ тј. чавао с изгубљеним завршним о (што је често у говору тог краја)
пуце (дугме) – такође и пулија (мислим да је пулија много чешће у употреби)
кар (свађа) – наравно, кaрaњe је широко распрострањено свађање, али има и кар у значењу дрвених запрежних кола

Мела сам чуо од од ћаће, а он је чуо од предака наравно. Кад је нешто укусно или слатко, он каже да је као "мела."
Погледам у талијанском речнику и видим да Mela значи Јабука https://it.wikipedia.org/wiki/Mela
Требао сам одмах да напишем у којем контексту се говорило "мела."

Ћикара је и код нас, ево тек сад виђо да сам написа грешком ћакара.

Врешко/вришко потиче од италијанског Fresco што значи Свеже.

Пијет (тањир) и пињур (виљушка) се доста дуго задржало код нас, па тако мој ћаћа и данас често употребљава ове изразе.
Пијет је од италијанског Piatto https://it.wikipedia.org/wiki/Piatto_(stoviglia)

За шкрињу ми је баш изненађујуће што се није тако говорило код тебе.
Било је израза који су се користили у једном селу, а већ у суседном нису. У Плавну се говорило искључиво пура, не палента ни пула. Чуо сам да се по Буковици и јужније од Книна говорило још и пула и палента.

 

[Пилипенда]

Мела сам чуо од од ћаће, а он је чуо од предака наравно. Кад је нешто укусно или слатко, он каже да је као "мела."
Погледам у талијанском речнику и видим да Mela значи Јабука https://it.wikipedia.org/wiki/Mela
Требао сам одмах да напишем у којем контексту се говорило "мела."

Ћикара је и код нас, ево тек сад виђо да сам написа грешком ћакара.

Врешко/вришко потиче од италијанског Fresco што значи Свеже.

Пијет (тањир) и пињур (виљушка) се доста дуго задржало код нас, па тако мој ћаћа и данас често употребљава ове изразе.
Пијет је од италијанског Piatto https://it.wikipedia.org/wiki/Piatto_(stoviglia)

За шкрињу ми је баш изненађујуће што се није тако говорило код тебе.
Било је израза који су се користили у једном селу, а већ у суседном нису. У Плавну се говорило искључиво пура, не палента ни пула. Чуо сам да се по Буковици и јужније од Книна говорило још и пула и палента.

За мелу (знам да је то јабука на талијанском) заиста никад нисам чуо у том крају, ни у каквом облику па ни у облику „слатко ка мела”. Питао сам да то није можда нека посебна врста јабуке јер ми је пало на памет да се нпр. беванда (што је на талијанском пиће, напитак) у Далмацији користи искључиво као назив за вино с водом и ни за какво друго пиће па помислих можда је и мела нека посебна врста јабуке.
ПијЕт ми такође никако не иде у уши, знам само за пијАт (или пјАт).
За шкрињу сам чуо, није ми то непозната ријеч, моја бака је имала своју шкрињу (неку врсту старе мале комоде) у којој је држала неке своје ствари, непознато ми је да је шкриња и капса (капсил).

Драго ми је да си понабрајао приличан број ријечи између осталог и зато што налазим и оне за које нисам ни знао да постоје у говору тих крајева, а баш би било гр’ота да ми неке промакну. Зато и запиткујем све ове детаље, додајем понешто и сл. Нестанком народа из Крајине који је тако говорио, неминовно ће нестати и тај говор. Стари ће помријети, млади ће, по природи ствари, све више попримати говор средине у којој сада одрастају (далеко од Крајине), у самој Крајини царује пустош, људи је све мање... но манимо сад то, исувише је болно.

Е, за пуру...
По Буковици је негдје пура, негдје пула, али и једно и друго је са дугим у. У Лици је само пура, али са кратким у. Шта је у Плавну? Личка пура (кратко у) или буковачка са дугим у?
Палента, бар колико ја знам, није баш исто, палента је далматински „жути” качамак (кукурузно брашно), рјеђа је од пуре, може се јести кашиком. Пура/пула је толико густа да се не може ни захватити кашиком. Пура се узимала у руку у облику грудве (бота пуре) и тако се из руке јела. Много данас старих људи и те како памти да су практички отхрањени пуром. Од куће се полазило у школу (или за овцама, ко није ишао у школу) са ботом пуре у руци као јединим што ће појести док се не врате кући.

 

[Krishna]

За мелу (знам да је то јабука на талијанском) заиста никад нисам чуо у том крају, ни у каквом облику па ни у облику „слатко ка мела”. Питао сам да то није можда нека посебна врста јабуке јер ми је пало на памет да се нпр. беванда (што је на талијанском пиће, напитак) у Далмацији користи искључиво као назив за вино с водом и ни за какво друго пиће па помислих можда је и мела нека посебна врста јабуке.
ПијЕт ми такође никако не иде у уши, знам само за пијАт (или пјАт).
За шкрињу сам чуо, није ми то непозната ријеч, моја бака је имала своју шкрињу (неку врсту старе мале комоде) у којој је држала неке своје ствари, непознато ми је да је шкриња и капса (капсил).

Драго ми је да си понабрајао приличан број ријечи између осталог и зато што налазим и оне за које нисам ни знао да постоје у говору тих крајева, а баш би било гр’ота да ми неке промакну. Зато и запиткујем све ове детаље, додајем понешто и сл. Нестанком народа из Крајине који је тако говорио, неминовно ће нестати и тај говор. Стари ће помријети, млади ће, по природи ствари, све више попримати говор средине у којој сада одрастају (далеко од Крајине), у самој Крајини царује пустош, људи је све мање... но манимо сад то, исувише је болно.

Е, за пуру...
По Буковици је негдје пура, негдје пула, али и једно и друго је са дугим у. У Лици је само пура, али са кратким у. Шта је у Плавну? Личка пура (кратко у) или буковачка са дугим у?
Палента, бар колико ја знам, није баш исто, палента је далматински „жути” качамак (кукурузно брашно), рјеђа је од пуре, може се јести кашиком. Пура/пула је толико густа да се не може ни захватити кашиком. Пура се узимала у руку у облику грудве (бота пуре) и тако се из руке јела. Много данас старих људи и те како памти да су практички отхрањени пуром. Од куће се полазило у школу (или за овцама, ко није ишао у школу) са ботом пуре у руци као јединим што ће појести док се не врате кући.

У Плавну је пура са кратким у.
Пура иде најбоље са киселим купусом. Наравно киселом купусу треба младог сувог свињског меса да би био прави. Пршут, панцета, уво, ребра, језик, шуњка, ногице итд.
Може пура и са вареником, киселим мљеком, прешким купусом итд. Једино пура и гра некако не иду. Гра иде пуно боље са крувом.

Занимљиво да се у једном делу Плавна говорило база а у другом баса. Баса је у Лици, Босанској Крајини и Далмацији, осим једном делу Плавна колико ја знам.
У ћаћином засеоку је баса, а у материном база. Ја сам навика на верзију база, тако да ми баса дође некако туђе.
У мојој породици и данас има базе скоро сваки дан. Кисело мљеко се стави да се циједи кроз чисту крпу, и за пар сати ето базе само посолити. Ја волим кад је мало сочнија, не волим кад се превише оциједи па буде сувопарна.

Кад сам споменуо базу, онда морам и зачињу.
Скувају се комади крува са водом и базом, и дода се соли. Зачиња и пура се понекад и данас спремају и мојој породици.

Кад причамо о храни да кажем како се код нас говорило за особу која је прождрљива, један израз је палапаћа, а други изјелица.

Једна не повезана са храном - сказа (наказа).

 

[Акај]

Набигузчина - Човек који гледа код кога и преко кога се може огребати за храну, пиће и дуван.

Подврста су они што иду од даће до даће (и носе своју кашику у џепу кошуље).

 

[Пилипенда]

Ух... басу никад нисам волио. Пробао једном... и одустао. Трипице још горе, ту сам одустао и прије пробања, мирис ми је био сасвим довољан за широко избјегавање... Занимљиво, шкембићи по Србији не смрде толико, али ипак им не прилазим ни на метар.

Него, код тебе је „слатко ка мела”, а по Буковици (уз уобичајено „слатко ки цукар”) често „слатко ки ћуктер”. Ћуктер је нека врста желеа од добро укуваног грожђаног сока, понекад са мало кукурузе (брашна) и обавезно са бајамима (орасе дода ко их има). Та густа смјеса се разлије, охлади (тако се стврдне отприлике на густину на сунцу мало омекшане гуме ) Чувао се за зимске дане, кад нема ничег воћног при руци. Иначе, има и глагол ћуктити (такође и цуктити) у значењу – сисати. Ћуктер се углавном и јео сисањем, ваљда је тако и добио назив.

По Буковици се често јело крува и нечег што се нађе нпр. крува и капулице или крува и бајама (е то вооолим ). Постоји и изрека, кад дјеца траже ста има за јести а у кући нема ништа сем крува, обично им се говорило – има крува и језика.

 

[Krishna]

Ух... басу никад нисам волио. Пробао једном... и одустао. Трипице још горе, ту сам одустао и прије пробања, мирис ми је био сасвим довољан за широко избјегавање... Занимљиво, шкембићи по Србији не смрде толико, али ипак им не прилазим ни на метар.

Него, код тебе је „слатко ка мела”, а по Буковици (уз уобичајено „слатко ки цукар”) често „слатко ки ћуктер”. Ћуктер је нека врста желеа од добро укуваног грожђаног сока, понекад са мало кукурузе (брашна) и обавезно са бајамима (орасе дода ко их има). Та густа смјеса се разлије, охлади (тако се стврдне отприлике на густину на сунцу мало омекшане гуме ) Чувао се за зимске дане, кад нема ничег воћног при руци. Иначе, има и глагол ћуктити (такође и цуктити) у значењу – сисати. Ћуктер се углавном и јео сисањем, ваљда је тако и добио назив.

По Буковици се често јело крува и нечег што се нађе нпр. крува и капулице или крува и бајама (е то вооолим ). Постоји и изрека, кад дјеца траже ста има за јести а у кући нема ништа сем крува, обично им се говорило – има крува и језика.

Говорило се и код мене цукар за шећер и "слатко ки/ка цукар", чешће него "ки/ка мела." Ки и ка се отприлике подједнако употербљавало, никако ко и као.
Управо ми паде на памет нешто. Кад неко ради нешто аљкаво онда се говорило "ки/ка ни себи ни своме."

Чуо сам за ћуктер. Моја баба је доносила ћуктер од неких рођака из Голубића (книнског).

У Плавну се ијо крув са капулом и са орасима. Није са бајамима, зато што у Плавну нема бајама.
Иначе у Плавну је било свакојаког воћа и поврћа. Било је смокава (смукава ), шљива, јабука, крушака, вишања, трешања, оскруша, ораса, бресака, прасака, грожђа, купина, дрењина, трњина, љешника, јагода итд. Од воћа није било бајама и кајсија. У Плавну се говорило да воће добро рађа на местима која не гледају на планину Бобију, а одакле се види Бобија слабије. У плавањском засеоку Шимићима је било најбоље воће, тамо су били огромни плодови.
Кад сам једном Буковчанцу река којег све воћа је било у Плавну, он рече да је код њега било само грожђа и смокава. Изгледа да је заборавио бајаме.
Плавно је било чувено по купусу.

 

[Rayela]

Ух... басу никад нисам волио. Пробао једном... и одустао. Трипице још горе, ту сам одустао и прије пробања, мирис ми је био сасвим довољан за широко избјегавање... Занимљиво, шкембићи по Србији не смрде толико, али ипак им не прилазим ни на метар.

Него, код тебе је „слатко ка мела”, а по Буковици (уз уобичајено „слатко ки цукар”) често „слатко ки ћуктер”. Ћуктер је нека врста желеа од добро укуваног грожђаног сока, понекад са мало кукурузе (брашна) и обавезно са бајамима (орасе дода ко их има). Та густа смјеса се разлије, охлади (тако се стврдне отприлике на густину на сунцу мало омекшане гуме ) Чувао се за зимске дане, кад нема ничег воћног при руци. Иначе, има и глагол ћуктити (такође и цуктити) у значењу – сисати. Ћуктер се углавном и јео сисањем, ваљда је тако и добио назив.

По Буковици се често јело крува и нечег што се нађе нпр. крува и капулице или крува и бајама (е то вооолим ). Постоји и изрека, кад дјеца траже ста има за јести а у кући нема ништа сем крува, обично им се говорило – има крува и језика.

U Srbiji se to pravi od dunja i mnogo je dobro, lenja sam da pravim, a i ne jedem vise slatkise,
ali ih se rado secam

Stavi se i malo limuna, mnogo secera, moze da se ukrasi jatkom od oraha.

E, ovaj slatkis ima cudno ime kitnikez ili babin sir. Posto je iz Vojvodine dochim da je poreklo nemacko,
Quitte je dunja na nemackom, a sir je Käse.


Ja tripice mLogo volim, volim uopste na zaprepascenje mladih ljudi iznutrice koji ne bi ni znali
sta uopste s tim da pocnu.

 

[Rayela]

Jedan ( i jedini) specijalitet iz mog kraja, vrlo je ukusan, ima 1000000 kalorija, a zove se
Belmuž Pastiri su ga spermali, ali samo u izuzetnim priilikama jer je potrebno kilogram mladog, punomasnog sira, starog 24 sata koji
se u kotlicu mesao na tihoj vatri, dodavano je samo 200 grama projenog brasna i malo soli, ali je mesanje bio velikui kuluk.

Meni je ime uvek bilo cudno, ne zna se od kud ovo muz ,a sir je beo. Moguce je da je potrebna snazna muska ruka za mesanje.

 

[Пилипенда]

U Srbiji se to pravi od dunja i mnogo je dobro, lenja sam da pravim, a i ne jedem vise slatkise,
ali ih se rado secam

Pogledajte prilog 534659
Stavi se i malo limuna, mnogo secera, moze da se ukrasi jatkom od oraha.

E, ovaj slatkis ima cudno ime kitnikez ili babin sir. Posto je iz Vojvodine dochim da je poreklo nemacko,
Quitte je dunja na nemackom, a sir je Käse.

Их, па знам за ово (мљац) само се то у Далмацији зове котоњада (cotogna – тал. дуња).
За китникез први пут чујем, а бабин сир је тек урнебес. Мислим, може китникез бити и бабин сир, ако се баба зове Дуња.

(Трипице сам ти избацио и из навода, не волим да их видим ни написане.)

 

[Пилипенда]

Jedan ( i jedini) specijalitet iz mog kraja, vrlo je ukusan, ima 1000000 kalorija, a zove se
Belmuž Pastiri su ga spermali, ali samo u izuzetnim priilikama jer je potrebno kilogram mladog, punomasnog sira, starog 24 sata koji
se u kotlicu mesao na tihoj vatri, dodavano je samo 200 grama projenog brasna i malo soli, ali je mesanje bio velikui kuluk.

Meni je ime uvek bilo cudno, ne zna se od kud ovo muz ,a sir je beo. Moguce je da je potrebna snazna muska ruka za mesanje.

Никад чуо и никад пробао, али ми муж не звучи као добар „кум” за назив. Ако је за то мијешање потребна јака мушка рука, што то мора бити баш муж? Па управо неожењене млађахне јуноше (некад би се рекло неомужени) често имају прилично развијену десницу. Прије бих извор тражио у мужњи.

 

[Rayela]

Никад чуо и никад пробао, али ми муж не звучи као добар „кум” за назив. Ако је за то мијешање потребна јака мушка рука, што то мора бити баш муж? Па управо неожењене млађахне јуноше (некад би се рекло неомужени) често имају прилично развијену десницу. Прије бих извор тражио у мужњи.

Zamužiti se
Uneti veću količinu snage nego što inače unosimo u nekim situacijama.

Ima u Srbiji ( tara Planina) i nekakvih Belmuzijada, cirkusijada zapravo gde dolazi recimo Lepa Brena ( koja je ako se ne varam
is "vasih" krajeva) da peva i uziva u tome

https://www.svrljig.info/belmuzijada-svrljig

 

[Пилипенда]

Zamužiti se
Uneti veću količinu snage nego što inače unosimo u nekim situacijama.

Ima u Srbiji ( tara Planina) i nekakvih Belmuzijada, cirkusijada zapravo gde dolazi recimo Lepa Brena ( koja je ako se ne varam
is "vasih" krajeva) da peva i uziva u tome

https://www.svrljig.info/belmuzijada-svrljig

Брена?! Она је Босанка, и то из дијела Босне најудаљенијег од Далмације, чини ми се око Брчког или ту негдје. Ако мјеримо километре, много је ближа твом крају, немој је уваљивати мени, молим те!

 

[Акај]

цантрун или чантрун - лубеница
сушара - пушница
каривола - колица
питар - саксија

 

[Пилипенда]

цантрун или чантрун - лубеница
сушара - пушница
каривола - колица
питар - саксија

Да уз чантрун додам да је диња – милун.
Е, кад си већ поменуо чантрун тј. лубеницу, подсјетио си ме на једно лудило...
У Сплиту лубеница – не постоји. То „велико зелено, а унутра црвено” у Сплиту је – ДИЊА! А „мало жуто” је – цата.
Можеш замислити обострани збун кад неко ко за то не зна у Сплиту пита имају ли можда диње, а они га гледају као да их зајебава или је потпуни кретен јер пред њим стоји пун камион „диња” тј. лубеница!

 

[Rayela]

Брена?! Она је Босанка, и то из дијела Босне најудаљенијег од Далмације, чини ми се око Брчког или ту негдје. Ако мјеримо километре, много је ближа твом крају, немој је уваљивати мени, молим те!

Da, bre, Iztuzle je Fikreta A u pravu si verovatno i za ove kilometre.

- - - - - - - - - -

цантрун или чантрун - лубеница
сушара - пушница
каривола - колица
питар - саксија

Umoljava se Pilipenda da stupi u akciju.

Nekada je bilo zanatlija koji su pravili burad, kace ( verovatno ih ima i danas, ali se plastika kod nas
mnogo zapatila) i zvali su se pinteri To nema/ima veze sa ovim izrazo pitar?

 

[Акај]

Пирија - левак
Жалузине - гриље