Kypck
Zainteresovan član
- Poruka
- 357
Мислим да би одговор на ово најбоље могле да дају девојке које су биле у сличној ситуацији...
Са девојком са већ скоро 6 година, од наше 19. године. У почетку нам је веза била феноменална, баш смо се волели и забављали-ништа друго нам није било важно. Ја сам неретко био лош према њој, а она је стабилна, одмерена и пре свега јако добра особа која ме је волела јако јако много. Био сам лош, често сам започињао свађе, касније сам се улењио, чак нисам ни хтео да се виђамо ван распореда (сваки други дан) итд, итд. Све је то она трпела и трпела. Њено незадовољство сам почео да примећујем у последњих годину дана, али ми она није рекла да је то разлог. Пре пар месеци је раскинула са мном због свађе око тога што ништа не радим, што се нисам покренуо у животу и слично. Решио сам то да променим и стварно се видео помак, јер мислим да сам те ствари требао да изменим због себе, а и због ње.
Међутим пре пар дана баз разлога за свађу, само ми је рекла да не може више, да нема снаге, да се исцрпела... Рекла је да ме воли и да јој значим, али да је једноставно престала да осећа "оно" и да није срећна иначе због тих проблема са мном. Рекла је да је одлучила да не жели да буде више са мном (а одлична је и истрајна) и да упркос мојих промена, не може више. Видели смо се јуче и покушао сам да јој објасним у ствари, шта она мени значи. А значи ми много, то сам тек сад видео у коликој је то мени. Она ми је некако извор среће, она ме је направила оваквог какав јесам, толико је трпела због мене-и схватио сам да би било шта сад урадио за њу, јер ми је стварно једини циљ у животу била управо она и наш заједнички живот.
Некако ми је једино деловало као решење да почнемо да се виђамо из почетка, као да нисмо никад били заједно и да покушам да се опет заљуби у мене.
Да ли је то могуће?
Са девојком са већ скоро 6 година, од наше 19. године. У почетку нам је веза била феноменална, баш смо се волели и забављали-ништа друго нам није било важно. Ја сам неретко био лош према њој, а она је стабилна, одмерена и пре свега јако добра особа која ме је волела јако јако много. Био сам лош, често сам започињао свађе, касније сам се улењио, чак нисам ни хтео да се виђамо ван распореда (сваки други дан) итд, итд. Све је то она трпела и трпела. Њено незадовољство сам почео да примећујем у последњих годину дана, али ми она није рекла да је то разлог. Пре пар месеци је раскинула са мном због свађе око тога што ништа не радим, што се нисам покренуо у животу и слично. Решио сам то да променим и стварно се видео помак, јер мислим да сам те ствари требао да изменим због себе, а и због ње.
Међутим пре пар дана баз разлога за свађу, само ми је рекла да не може више, да нема снаге, да се исцрпела... Рекла је да ме воли и да јој значим, али да је једноставно престала да осећа "оно" и да није срећна иначе због тих проблема са мном. Рекла је да је одлучила да не жели да буде више са мном (а одлична је и истрајна) и да упркос мојих промена, не може више. Видели смо се јуче и покушао сам да јој објасним у ствари, шта она мени значи. А значи ми много, то сам тек сад видео у коликој је то мени. Она ми је некако извор среће, она ме је направила оваквог какав јесам, толико је трпела због мене-и схватио сам да би било шта сад урадио за њу, јер ми је стварно једини циљ у животу била управо она и наш заједнички живот.
Некако ми је једино деловало као решење да почнемо да се виђамо из почетка, као да нисмо никад били заједно и да покушам да се опет заљуби у мене.
Да ли је то могуће?