Quantcast

Лика и Личани

cronnin

Poznat
Moderator
Poruka
8.652
On prvo treba da pročita neku knjigu, kao npr:
https://www.scribd.com/document/115715832/Srbi-Like-Solunski-Dobrovoljci

srbi like.jpg



Esade, konstatovao si da je bilo i onakvih slučajeva, i nadalje prekini da citiraš isti tekst u porukama.
Ljudi su primili informaciju i to je to. Tema je Lika i Ličani.
 
Poruka
15.451
Жандармеријски одреди у Македонији примали су добровољце све до краја 1915. године. Забележено је да је око 200 жандарма, претежно Личана, из Пећи упућено да до одсудности и жртвовања брани Качаничку клисуру, где су готово сви изгинули, бранећи клисуру месец дана против Бугарске војске. Српска војска стигла је после месец дана у помоћ, али је ипак стигла да спречи Бугаре да ударе у леђа српској војсци у повлачењу.

Перо Слијепчевић, Наши добровољци у Светском рату, Загреб, 1925, стр. 11.

Чета мајора Танкосића, војводе Вука, Лићански и Ужички одред махом су били оформировани од неслободних Срба, Хрвата и Словенаца. Већином су били Босанци и Херцеговци, па Личани”

Југословенски добровољци у Русији 1914-1918, Зборник докумената, Београд 1977, док. 215, 300.

Храбро држање мојих војника у овој драматичној борби заслужује и признање и дивљење утолико више што су то били добровољци - Личани - који су дошли из Америке.

Свједочи потпоручник српске војске Бранислав А. Стојковић, Голгота и васкрс Србије 1916-1918, стр. 293.
 

Esad Dzudo

Poznat
Banovan
Poruka
7.093
Жандармеријски одреди у Македонији примали су добровољце све до краја 1915. године. Забележено је да је око 200 жандарма, претежно Личана, из Пећи упућено да до одсудности и жртвовања брани Качаничку клисуру, где су готово сви изгинули, бранећи клисуру месец дана против Бугарске војске. Српска војска стигла је после месец дана у помоћ, али је ипак стигла да спречи Бугаре да ударе у леђа српској војсци у повлачењу.

Перо Слијепчевић, Наши добровољци у Светском рату, Загреб, 1925, стр. 11.

Чета мајора Танкосића, војводе Вука, Лићански и Ужички одред махом су били оформировани од неслободних Срба, Хрвата и Словенаца. Већином су били Босанци и Херцеговци, па Личани”

Југословенски добровољци у Русији 1914-1918, Зборник докумената, Београд 1977, док. 215, 300.

Храбро држање мојих војника у овој драматичној борби заслужује и признање и дивљење утолико више што су то били добровољци - Личани - који су дошли из Америке.

Свједочи потпоручник српске војске Бранислав А. Стојковић, Голгота и васкрс Србије 1916-1918, стр. 293.
Lepo, novi pozitivni momenti.

Moze li o upadu 6.te licke 13.banijske, kordunaskih i Cg brigada, dizizija u Srbiju i Bgd, te mnoge jame i masovne grobnice "kulaka i narodnih neprijatelja" druga Tite i proleterijata. Bilo bi dobro da se osvetli taj povjesni insert i sekvenca "slavnog" "razvojnog puta". Prve zrtve su komsije iz starog kraja, monarhisti, iz JVuO.
 

Bajo Pivljanin

Domaćin
Poruka
4.040
Kojim ti jezikom govoriš? Jel ovo neki BHS?

Есад је познати заjeбант на екс ју форумима (активан и на форум.хр например). Воли да боцка сваку од страна, а изражавање му не звучи природно него се мења од теме, ситуације и особе којој се обраћа.
 

Софија

Buduća legenda
Poruka
47.285
Lepo, novi pozitivni momenti.

Moze li o upadu 6.te licke 13.banijske, kordunaskih i Cg brigada, dizizija u Srbiju i Bgd, te mnoge jame i masovne grobnice "kulaka i narodnih neprijatelja" druga Tite i proleterijata. Bilo bi dobro da se osvetli taj povjesni insert i sekvenca "slavnog" "razvojnog puta". Prve zrtve su komsije iz starog kraja, monarhisti, iz JVuO.

Заиста нема смисла не димистификовати ту фамозну 6. личку.

Прво, у њој је било око 2000 бораца: Личана, Крајишника из Босанске Крајине и око 300 Далматинаца .
У Србији је допуњена са борцима са Златибора, из Милановца, Ваљева....до десетак хиљада.
Дакле, у тој 6. личкој је било бар три пута мање Прекодринаца и бар десет пута мање Личана, него Срба из Србије.
Она се само звала ''6. личка''.

Надам се да је сад јасније.

Чим неко хоће да прави кавгу међу Србима с једне и друге стране Дрине, он потегне 6. личку.
 

dela973

Aktivan član
Poruka
1.090
Тако је Софија. И кад се каже, Шеста личка кад је ушла у Београд, Личани направише погром и зло...какви Личани, какви бакрачи...
 

dela973

Aktivan član
Poruka
1.090
43610030_692869807753890_6316463288167170048_n.jpg


Данило Грбић рођен је у Кореници у породици која је генерацијама била свештеничка . Породица 1920. године прелази у Београд где Данило одраста у улици Стари монопол која је нестала изградњом Мостарске петље и завршава школовање.

Војну академију у Београду уписао је 1928. године. По завршетку Војне академије, ступа 1933. године у Извиђачку школу. Био је годину дана извиђач, па потом је завршио 1936. пилотажу, а 1939, ловачку школу. Пошто је са одличним успехом завршио школовање, остао је на служби у Трећој пилотској школи у Мостару. У саставу ове школе била је Самостална ловачка ескадрила којом је командовао капетан Грбић.

Жени се 27. јануара 1940. године, а у децембру добија ћерку.

Априлски рат

У моменту избијања рата, 6. априла, Грбић се налазио у саставу Самосталне ловачке ескадриле Југословенског краљевског ратног ваздухопловства која је била стационирана на аеродрому Косор код Мостара. Угледавши формацију бомбардера како прелеће Мостар у правцу Сарајева, састављену од немачких авиона Јункерс Ју 88 борбеног крила Jagdgeschwader 54, долетелих са југа Италије, без наређења полетео је у једном од два преостала харикена, пресревши их, али је оборен од ловаца из пратње изнад Борачког језера. Грбић је рањен, искочио падобраном из изрешетаног и запаљеног авиона. Издахнуо је у близини Трнова истог дана. Капетана Данила Грбића оборио је Hans Beißwenger у својој првој и јединој победи на Балкану.

Сахрањен је привремено у Трнову, а отац и сестра преносе његово тело за Београд где је сахрањен 2. јуна 1941. год у породичну гробницу на Новом гробљу
 

Vukasin91

Početnik
Poruka
8
Српско срце Омер-паше Латаса

Иван МИЛАДИНОВИЋ | 07. фебруар 2016.

Животна прича једног од најмлађих маршала у историји турске армије. Да ли је Црну Гору 1853. спасао турски мушир (маршал) који није могао да заборави да је Србин

ПАРИЗ 1865. године. Французи организују велику изложбу ратних трофеја, освојених у разним ратовима, у разним периодима и од разних непријатеља. Три српска студента која су тих дана боравила у Граду светлости никако нису могла да пропусте овакав догађај.

Најдуже су се задржали у одељењу где су били трофеји заробљени у француско-турским ратовима. Успут су размењивали своје филозофске и правне погледе на свет. У том заносу прекинула су их два Турчина, у цивилним оделима, с фесовима на глави. Старији, седи господин, одмах је заподенуо разговор на српском. Готово им је упао у реч: "Србима није потребно да уче права и филозофије. Боље би било", рече даље, "да уче војне науке, јер ће Србија требати добрих официра и војника..." Био је то Омер-паша Латас.

ЗАПИС о овом сусрету и разговору пронађен је у заоставштини Јована Ђ. Авакумовића
, правника и политичара, који ће најпре 1892. године постати председник Владе Србије у време краља Александра Обреновића, а потом ће то исто бити после Мајског преврата 1903. код новог суверена Петра Карађорђевића. Овај документ се чува у Библиотеци Историјског института Црне Горе у Подгорици и даје сасвим нови оквир за тумачење биографије и историјске улоге овог знаменитог турског поданика.

У ИСТОРИЈСКИМ читанкама о Омер-паши пише да је он заправо Михаило Мића Латас, Србин из Лике, рођен 1806. у Јањи Гори, код Плашког и да је умро 1871. у Цариграду. Био је син официра аустријске војске. У Госпићу је завршио кадетску школу и постао кадет-наредник. Пребегао је у Босну је 1827. када је оптужен да украо новац из четне благајне. Убрзо доспева у Цариград и постаје учитељ цртања престолонаследника Абдулa Меџида. Уз његову помоћ приступа османлијској војсци и већ 1838. добија чин пуковника. Када је годину дана касније Медзид ступио на престо и он аванзује - постаје паша. Један је од најмлађих мушира односно маршала (то је био највиши чин), у историји турске армије. Прославио се гашењем побуна у Сирији, Албанији и Курдистану и окупацијом Дунавске кнежевине.

У БОСНИ је остао упамћен јер је затро устанак босанског беговата. Ликвидирао је преко 1.500 најугледнијих ага и бегова у Босни и Херцеговини, неке је затворио, а њих 400 послао оковане у Цариград. Кажу да је од те његове акције настала изрека "...и мирна Босна".

Уништио би 1853. и Црну Гору да то нису спречиле Аустрија и Русија. Те исте године у Кримском рату био је заповедник турске војске на дунавској линији и добио титулу сердар екрем (велики војсковођа). Потом је, са енглеским и француским савезницима, суделовао у опсади тврђаве Севастопољ. Гушио је и устанке по Месопотамији.

У ЗАПИСУ Јована Авакумовића о сусрету са славним турским војсковођом откривају се неки детаљи које су историчари изоставили. Омер-паша је српским студентима тада рекао:

"Не гледајте ме, децо, као туђина, што знате да сам турски паша", наставио је. "Ја сам вазда био и остао само Србин. Увек сам дисао, па и сада, као мушир (маршал) Турске царевине, дишем само српским духом, гајим и негујем само српска осећања. Србији предстоји, у скорој будућности, потреба у људима војнички спремним, па ви, садашњи подмладак њен, треба да будете у том моменту, у стању послужити отаџбини на пољу части и животних интереса Српства. Ја сам, за прве владе кнеза Милоша, прешао у Србију, као аустријски војни бегунац. Примљен тада врло добро у Србији, добио сам место за учитеља у Гружи. Ја бих тада и остао да служим Србији и Српству, колико бих умео и могао мојом спремом и знањем."

ЗА ВРЕМЕ његовог учитељовања у Гружи, Аустрија је затражила од кнеза Милоша да га испоручи назад. Војне власти из Беча су се уплашиле да би и многи други официри и подофицири, Срби, могли да крену Латасовим путем и да пребегну у Србију. По сведочењу самог Латаса, да би лакше остварили захтев о његовом изручењу, једноставно су измислили да је проневерио четну благајну и да они њега траже заправо као лопова.


Када је стигао аустријски захтев о његовом изручењу, пише даље у Авакумовићевом запису, кнез Милош је позвао бившег аустријског војара у двор, у Крагујевцу, и рекао му:

"Синко, ја не могу, због тебе, војевати са Аустријом; али нећу ни да те предам њој, јер сам обавештен да ниси кривац, као што Аустрија представља, а и да си одгајен у духу Српства. Наредићу мојим властима да ти олакшају и изврше прелазак у Турску. Иди тамо и прими се службе... Можда ће се тамо од тебе тражити да пређеш у мухамеданство. Сада ћеш и тада остати духом Србин, можеш примити и мухамеданску веру, али нигде не смеш заборавити да си Србин; никада немој ништа радити против Српства, не смеш изневерити српско млеко којим те је задојила и одгајила мајка Српкиња."


АВАКУМОВИЋ пише да Латас, док је препричавао овај савет кнеза Милоша, није могао да сакрије налет емоција и да се то видело по изгледу лица и говору. Готово дрхтавим гласом наставио је своју исповест:

"По савету кнеза Милоша, потпомогнут српским властима онога доба, прешао сам у Турску, где сам се не само примио државне службе, већ сам прешао у мухамеданску веру. У турској војсци напредовао сам и доживео славе и господства као ретко који. Ну, опет, никад нисам заборавио, нити ћу, убудуће, заборавити оне мудре речи и родитељске савете кнеза Милоша. Вазда и у свакој прилици мога рада остао сам Србин и пријатељ Српства. Само моје српско срце и осећање руководили су ме те нисам скрхао Црну Гору, као што сам, у познатој прилици, то могао урадити онда када сам био главни војсковођа силне турске војске од 55.000 људи и са њом победно ушао у Црну Гору. Са мојим осећањем да сам Србин, одуговлачио сам даљи напад на Црну Гору и слао сам у Цариград извештаје да није вредно да турска војска гине за голе црногорске стене и врлети. А тиме сам дао времена, те су се Русија и Европа заузеле за Црну Гору и спасиле је од сигурне тадашње пропасти...

"Исто тако само моје српско срце одредило ме је те сам, као главни турски војсковођа, другом приликом, саломио, упропастио, и оковане тешким гвожђем и синџирима у Цариград послао босанске и херцеговачке бегове и спахије, потурчењаке и издајице Српства. Моје је срце тада куцало радосно јер сам знао да тиме служим Српству, коме и сам припадам."

Омер-паша је поручио српским студентима да бегови и спахије никад неће бити пријатељи Српства

У ДАЉЕМ разговору Латас је говорио о томе да жали што није успео да се сусретне с кнезом Михаилом Обреновићем, а млађаним студентима на крају рекао:

"Србија ће, зацело, једном ослободити и себи присајединити Босну и Херцеговину, што желим од свег срца... Ну један савет за тај случај, чујте још сада, од мене. Бегови, спахије, потурчењаци, њихова назови интелигенција и, мањи део, искварени муслимани варошани у Босни и Херцеговини, никад неће бити пријатељи Српства. Према њима будите опрезни. Не верујте ни њиховим претварањима..."

ИВО АНДРИЋ И МИХАИЛО ЛАТАС

ОМЕР паша инспирисао је и нашег нобеловца Иву Андрића, великог познаваоца људских судбина босанског вилајета. У недовршеном роману "Омер-паша Латас", који се у књижевности карактерише као "албум личности", са њиховим прошлостима и карактерима, својствен Андрићевом књижевном раду, Латаса описује као "истинског војника и управљача, са модерним наоружањем и обученим трупама, са вештином школованог официра, као потурицу и каријеристу".

На састанку са сарајевским ајанима, беговима и агама, Латас, у роману, проговара:

"Ја ћу свршити све ово због чега сам послан овамо. И ви се варате ако мислите да ћете са мном проћи као са онима који су прије мене долазили у Босну ради истог посла. Ово је другачија наредба, а други је човјек који треба да је изведе. Ја знам, ви мислите да ћете и овог пута, по вашем старом начину, моћи да наоко пристанете на све, а затим да ми из бусије чините толике и такве сметње и тешкоће да ћу се и ја заморити и на крају вратити несвршена посла. А ви да се смијете иза мојих леђа! Али знајте да ја знам да ви вазда говорите једно а мислите друго. Понављате: Пеки, пеки ефендум! А поглед вам говори: Босна је ово будало, земља која се повија али не мијења! А ја вам опет кажем да не полажем ништа на ваше ријечи, да јасно читам ваше мисли, и да ћу ту вашу Босну, ако буде требало, сву просијати на ситна сита, тако да се неће знати ни ко је бег ни ко је ага, и да ни у сну нећете помишљати на вашу самовољу и непослушност."
Istina.
 

Vukasin91

Početnik
Poruka
8
Треба се сетити да је и један од највећих српских (и светских) научника, Никола Тесла био управо пореклом из Српске Лике:

„Ja сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу српства у свијету.“ - Никола Тесла, 2. јуна 1892. године у говору студентима Велике школе у Београду

%D0%9D%D1%96%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A2%D1%8D%D1%81%D0%BB%D0%B0%2C_1880..png
Nebih rekao da je ovo Tesla.
 

Krishna

Veoma poznat
Poruka
11.213
Ne svi , ali dobar deo. Ponajvise ih ima iz stare hercegovine. Ima Djilasa, Vukadinovica,Mandica (skoro u svakom selu i zaseoku) Ivanisevica, Danilovica, Vlahovica, Bogunovica, Bokana... itd. Mahom su Drobnjaci.

Заправо из Црне Горе потиче јако мало крајишких Срба укључујући и Личане. Кад кажем из Црне Горе мислим на Стару Црну Гору (Катунска, Црноријечка, Љешанска и Црмничка нахија). Генетика нам показује да је веза Крајишника са Старом Црном Гором скоро непостојећа.
Крајишници имају јаке везе са Источном и Старом Херцеговином. Кад су преци Крајишника мигрирали на запад из рецимо Старе Херцеговине она није имала никакве везе са Црном Гором која је била Цетиње и околина. Стара Херцеговина је постала део Црне Горе 1878, и није просто тачно да су Крајишници који су старином из нпр. Дробњака, Бањана и околине Никшића старином из Црне Горе. Јербо су њихови преци напустили те крајеве у 16-ом веку а исти су постали део Црне Горе 1878.

Преци најзначајнијег Србина који је икад рођен су најдаљим пореклом са Купреса, одакле су се иселили у Далмацију, а касније из Далмације у Лику https://forum.krstarica.com/threads/geneticka-genealogija-ii.809292/page-49#post-37249157
 
Poslednja izmena:

Jastreb1973

Zainteresovan član
Poruka
408
Област некадашње Војне Крајине, област данашње Хрватске, и део нашег народа изузетно мало проучаван, изузев у ширем контексту Војне Крајине, помињања Николе Тесле, 6. личке дивизије или Јованке Броз....
Opet sužavaš značaj Ličana. Rade Šerbedžija,Marko Orešković, Nada Dimić, Đoko Jovanić, Rade Končar, Slavko Štimac, Vlado Kalember, Ante Starčević, Jakov Blažević, Kata Pejnović,Matić Stojan, Mira Škorić, Borislav Zorić-Ličanin, ...da ne nabrajam. Porijeklo iz Like vuče i jedan od najvećih jugosl.književnika Branko Ćopić,kao i bivši hrvatski predsjednik Stipe Mesić,te srpska pjevačica Jeka Karleuša.
 

Jastreb1973

Zainteresovan član
Poruka
408
Дакле, у тој 6. личкој је било бар три пута мање Прекодринаца и бар десет пута мање Личана, него Срба из Србије.
Она се само звала ''6. личка''.
Potpuno netočno. Najviše je bilo Ličana.

I nije Lika imala samo 6. već i 35.diviziju.

E za tu 35.diviziju moglo bi se reći da nije bila lička,pošto su gro ljudstva činili Primorci i Gorani.
 

Софија

Buduća legenda
Poruka
47.285
Potpuno netočno. Najviše je bilo Ličana.

I nije Lika imala samo 6. već i 35.diviziju.

E za tu 35.diviziju moglo bi se reći da nije bila lička,pošto su gro ljudstva činili Primorci i Gorani.
Господине, ја се служим подацима из архивске грађе. То што сам написала, тако је. Без даље дискусије које воде у српско свађање.
 

Jastreb1973

Zainteresovan član
Poruka
408
Господине, ја се служим подацима из архивске грађе. То што сам написала, тако је. Без даље дискусије које воде у српско свађање.
Donekle ste u pravu. Ovaj broj Srbijanaca narastao je tek u završnim operacijama za oslobođenje zemlje. Znači Valjevčani,pa Čačani(dali su i jednog nar.heropja Dragoslava Mutapovića). Ali gro ljudstva 6.ličke i brigada od kojih je ona sastavljena,i nejveće vrijeme provedeno u NOB,a to je vrijeme bilo u Lici,u G.kotaru,Bosanskoj krajini i nešto u Dalmaciji,činili su Ličani.

Nar.heroji 6 ličke:

Milan Antončić-Velebit-iz Gospića
Petar Babić-Pepo-iz Tiškovca
Ante Banina,Dalmatinac sa Iža
Bogdan Bolta-Kijani
Vlado Ćetković-Piperi,Titograd
Danilo Damjanović-Danić-Kunovac
Đoko Jovanić-Suvaja
Bićo Kesić-Gračac
Stevan Korica-Lola-Mogorić
Milan Kuprešanin-Medak
Dacina MajstorovićRebić
Srečko Manola-Travnik
Stojan Matić-Nebljusi
Dragoslav Mutapović-Čačak
Momčilo Novković-Pavlovac
Staniša i Stevo Opsenica-Ljubovo
Marko Orešković-Široka Kula
Slavko Pejak-Krš
Ilija Popović-D.Lapac
Tomica Popović-D.Lapac
Lazo radaković-Mogorić
Mićo Radaković-Jošane
Dragan rakić-Široka Kula
Miloš Rastović-Srb
Nikola Nina Sovilj-Gubavčevo Polje
Mićun Šakić-Udbina
Mirko Štulić-Ploča
Mile Uzelac-Crna Vlast
Branko Vladušić-Zrmanja<
Pekiša Vuksan-Počitelj
Dmitar Zaklan-Šalamunić
Milan Žeželj-D.Lapac

Dakle samo 4 NH iz 6 ličke nisu Ličani.
 

Софија

Buduća legenda
Poruka
47.285
Ја бих могла скоро у број да Вам напишем колико којих је чинило 6. личку, шта више то сам и урадила.

Драгослав Мутапивић није био само борац који се прикључио 6. личкој из Чачка. Мутапивић је био политички комесар 6. личке још док је била преко Дрине.
Дакле, био је мозак деловања 6. личке.
Мало су, госпидине, Личани одлучивали о својој судбини.
Судбина Крајине, посебно Лике, Баније и Кордуна, стављена је у шаке онима којима је био циљ, или из незнања и глупости, или из злобе, да отргну ту територију из српске контроле.
Политичари предратни , локални, изузев левичара који су радили у корист Мачека, а контра интереса Срба, су јако добро знали да је та позиција геостратешки веома важна. Јер ко њу контролише, контролише целу Босну.

Израдили су нас. А ми и даље видимо те комунистичке велможе као позитивце, уместо да једном за свагда прихватимо да су радили у корист српске штете.

Из те перспективе се борим да докажем да лички човек и није био баш толико самодеструктиван.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.