Лика и Личани

Некадашња школа у селу Комић, Удбина

rsz_dscn4617.jpg
rsz_dscn4620.jpg


- - - - - - - - - -

rsz_dscn4615.jpg


- - - - - - - - - -

Израчунајте колико је ко имао година од убијених од стране хрватских домобрана.


rsz_dscn4609.jpg
 
Софија:
Зависи од пароха.
Црква тамо нам није у добром стању.
А и јако је мало народа остало или се вратило.
Kliknite za proširenje...
Тако је, али је забрињавајуће да обнова или уопште постојање цркви тамо спадне на труд и залагање локалног пароха. Утисак је да сама СПЦ као организација или мало или никако ради на томе. Изузетак је, чини се, врховљанска општина где је на власти ССДС, чијим залагањем је потпуно обновљена црква у самим Врховинама, а и иначе се види њихов труд и напор на обнови читавог краја.
http://www.lika-online.com/obnovljen-krov-crkve/
 
dela973:
Тако је, али је забрињавајуће да обнова или уопште постојање цркви тамо спадне на труд и залагање локалног пароха. Утисак је да сама СПЦ као организација или мало или никако ради на томе. Изузетак је, чини се, врховљанска општина где је на власти ССДС, чијим залагањем је потпуно обновљена црква у самим Врховинама, а и иначе се види њихов труд и напор на обнови читавог краја.
http://www.lika-online.com/obnovljen-krov-crkve/
Kliknite za proširenje...

Тај крај Лике је богат и у поједина села се вратило доста људи. Народ даје велике прилоге за обнову.
Али горња Лика је пуста.
 
Софија:
Тај крај Лике је богат и у поједина села се вратило доста људи. Народ даје велике прилоге за обнову.
Али горња Лика је пуста.
Kliknite za proširenje...

Личани су сјајни људи, и врсни организатори, нешто за пример свима нама.
 
У XIX вјеку Хрвати су почели са преименовањем по Српским крајевима. Тако је пјесник Иван Трнски написао "Језеркиње" гдје је покушао да измјени и присвоји народна имена језерима, слаповима, пећинама и брдима на Плитвичким Језерима.
Поред осталих, на то му је одговор дао Гуслар Јово Узелац "Кубурица" сљедећим стиховима:

"Да брат Иво сам не бере славу,
Ево и ја мучим своју главу;
Не мучим је , што пјевати не знам,
Већ га жалим, што времена немам;
Сиромах сам, школа не изучих,
Тежачки ме ево посао мучи!
Ову пјесму баш пјевам у шуми,
Гдје је пјесник отворене уми,
Баш у шуми, у зелену трњу,
Да је коме другом, запјевао би црњу!
Али нећу, кад је то Хрвату,
По крви нам рођеном брату.
Браћа јесмо, мој пјесниче Иво!
Ал у пјесми не говори криво
Од Плитвице , од српскије села,
Од језера и дивније врела.
Кад си брате оне пјесме писао,
Тада тебе не послужи мисао,
Јер ти пјесме нису језгровите,
Нит су проза нит су стиховите.
Слушај, Иво, а добре сам воље,
Твоју пјесму да пјевам боље!
Слушај мене, српскога гуслара,
Бог и мени даде нешто дара.
Па ћеш чути, Божја ти је вјера,
Од старине чија су језера!
Слушај, Иво, оћул рећи криво:
Ту гдје вода одсвакуда вари,
Ту се наши населише стари;
‐ Јер из села бјежаше у горе,
Од Турчина гдје се бранит море;
У то вријеме борећи се с Турци
У планини живјеше ка вуци.
Гдје хајдучка бјеху канабишта,
Ту господска сад су пристаништа!
Најпрва је она Црна Ријека,
Што но тече из планине Кика,
И с њом врела здружила се мала,
С Ријеком мајком, па дивота права!
Језеро се у језеро лије,
Красна шума изнад њих се вије‐
Те дивоте на далеко није!
Вода хучи, крајем попљускује,
Барка плови, а пјесма се чује;
А слапови туку са висине,
Само, брате, уживај милине!
Госпоштина шеће се по хладу,
Те милине немају у граду:
Чиста зрака и шуме зелене,
Гдје но цвјетак у ладу не вене;
Силне моме у грму се крију,
А дјетићи за њима се вију!
О Козјаче, све ово је по шали,
И теби су Срби име дали,
Стари Срби, српски калуђери,
Што живјеше на овим јерерима,
У пећини гдје се легу виле,
Што су Србу посестриме биле!
Ту је калуђер стари српски био,
И свој вијек у пећини вио;
А не фратри нити каноници,
Ни стеклиши, ни турски дервиши!
Па и данас, божја ти је вјера,
Ту је пећина српског калуђера!
Какво њојзи име ће те дати,
Како ће се од сад она звати?!
Што је наше, то вама не дамо,
А за ваше грабит се не знамо!
Ви славите једног Перишића;
‐ А куда ће стотину Грбића?
И још других ту има племена,
Ал им нећу сада бројити имена.
Ал док траје овијех планина,
Дивна Кика и Лумбарденика,
И језера и српских племена,
Та се неће мјењати имена!"
Kliknite za proširenje...
 
Софија:
Тај крај Лике је богат и у поједина села се вратило доста људи. Народ даје велике прилоге за обнову.
Али горња Лика је пуста.
Kliknite za proširenje...
Без локалне власти такве какве је, џаба би било таман да лежи на сувом злату. И парадоксално, управо оне власти, тј. политичке опције која је у време Крајине сматрана за издајничку и туђмановску, од мене првог! Али време показује другачије. Такође, опет се враћам на улогу СПЦ као организације која је јадна и никаква, а свака част индивидуалном труду локалних пароха и свештеника који практично просе обијајући прагове тамо и где треба и где не треба, који једном речју, раде прави пастирски посао. А кад само прочитам колико СПЦ као предузеће годишње приходује неопорезивог новца, дигне ми се коса на глави.
 
Укратко, могли би да купе земљу (терен) Крајине, тапију по тапију, без обира на цену, па би тада било мање битно што се Крајина налази у оквиру било које државе.
 
Не могу да купе земљу јер је дозвољено само држављанима. И не знам да ли се ова законска одредба односи само на Србе или и на друге народе.
А чак ни државаљани, ако немају стални боравак тамо, одмах по доласку морају да се пријаве у полицију. На граници траже папир из полиције да си се рагуларно пријавила, иначе следи казна од око 80 евра.

Оно што сам имала прилике да видим јесте да млађи људи, ако су се бабе или деде вратиле тамо (родитељи), на њихово име купе и рачунају на то као на наслеђе.
Други модел не постоји.
 
Мислим да је колега мислио на СПЦ, она није приватно лице, тако да би то могло да се има воље, уколико је тачно ово што кажеш за приватна лица итд. а верујем да јесте и да си добро информисана.
 
Нисам тако схватила.
Црква нема шта да купује, она има своју земљу која је делом враћена, а делом није кад су, као и у Србији, усвојили закон о враћању национализованог.
Међутим, тамшњи владика није заинтересован.
Опет препуштено свештеницима, а нису им дате ни паре за адвоката.
 
Софија:
Не могу да купе земљу јер је дозвољено само држављанима. И не знам да ли се ова законска одредба односи само на Србе или и на друге народе.
А чак ни државаљани, ако немају стални боравак тамо, одмах по доласку морају да се пријаве у полицију. На граници траже папир из полиције да си се рагуларно пријавила, иначе следи казна од око 80 евра.

Оно што сам имала прилике да видим јесте да млађи људи, ако су се бабе или деде вратиле тамо (родитељи), на њихово име купе и рачунају на то као на наслеђе.
Други модел не постоји.
Kliknite za proširenje...


Има пуно Срба који су држављани Хрватске. Дати њима паре да купују на своје име, а они после то све нека поклоне нашој цркви или на други начин их организовати да то све буде и остане под контролом Срба. На том терену организовати привреду којој је инвеститор и власник неко или нека фирма из Србије и запошљавати само Србе. Све после је лако.
 
Poslednja izmena:
Софија:
Коју цркву?
Тамо је црква лојална. Част појединцима.
То је истина која не треба да се прећуткује.
Kliknite za proširenje...

Мислим на Српску православну. Коме је лојална? Надам се нама, а ако није, не мора то ићи преко ње, има и других опција.
 
dela973:
1075890_591434740907152_18435081_n.jpg

MIHAILO J. ZASTAVNIKOVIĆ (Osijek, 1879 — Negotin, 27.03.1927), ucitelj i pesnik. Autor pesme Krece se ladja francuska i adaptator muzike za pesmu Tamo daleko.
Otac Jovan (Josif) bio je sudija iz Siroke Kule kod Gospica a poreklom iz Ribnice, takodje u Lici, majka Marija Vojvođanka.Stric Gedeon Zastavnikovic (1824-1869) bio je austrougarski general-major, i upravnik Vojne Krajine. Otac se posle trajnog proterivanja (1880) iz Zvornika nastanio u Beogradu i ubrzo umro. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu a učiteljsku školu kod teče Svetozara Živkovića u Aleksincu (1901). Učiteljsku službu započeo je u Prliti kod Zaječara odmah nakon završetka školovanja. Potom je bio učitelj i upravnik škole u Guncatima (1904—1907), nastavnik osnovne narodne škole u Smederevu (1907—1909) i do 1914. nastavnik u Prahovu i Mihajlovcu u Negotinskoj Krajini. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu (14. puk), prešao sa srpskom vojskom Albaniju i od zadobijenih rana ostao invalid u obe noge i desnu ruku. Nakon rata bio je učitelj u Negotinu. Bio je oženjen učiteljicom Danicom. Umro je ne dočekavši penziju.
Poeziju je počeo da objavljuje 1903. u velikom broju novina, časopisa i kalendara. Zbirku poezije Pesme vaskrsnuća, koja je nastala na Solunskom frontu, posvetio je ocu Jovanu. Više njegovih pesama svira se i peva u narodu (Kreće se lađa francuska, Spavaj, spavaj, Šareno gajde, Zar da umrem?). Jednu od verzija pesme Tamo daleko pevao je i svirao na violini u vojničkoj kasini u Solunu tako da je moguće da je ne samo autor jedne od verzija stihova već i muzike, ili je adaptator muzike. Oprobao se u prepevavanju sa ruskog (Dečja vera, Đački napredak 1909). Uporno i uspešno je plasirao časopis Srpsko Kosovo po Negotinskoj Krajini.
Kliknite za proširenje...

zemunskiglasnik1869.jpg

"Земунски гласник" 1869.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Gedeon_Zastavniković

О Гедеону само на хрватској Википедији.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Lionman
Poljska i Rusija
Odgovora
2
Pregleda
301
Isus33
Isus33
H
Antisemitizam i uzroci
Odgovora
16
Pregleda
531
Harvat
H
Nina
Ajnštajn između mita i stvarnosti
Odgovora
6
Pregleda
220
Nina
Nina

Back
Top