Evo i mene konacno sa detaljima porodjaja
Dakle, otisla sam u utorak, po preporuci moga doce, u bolnicu da pokusam da nagovorim da mi izazovu porodjaj, ali su mi tamo rekli da ne ukljucuju indukciju uvece i da nije nista strasno sto sam dva dana prekoracila termin. Onda sam tri dana – cet, pet i sub – isla da radim i ctg i tek su me u subotu zadrzali. U stvari, ja sam u toku noci i osjetila ucestalije bolove, ali nisu bili uopste jaki. Elem, dodjoh u bolnicu i kad sam cula da su to prave kontrakcije, toliko sam se uzbudila i smuvala da je to strasno. Medjutim, dobro je kad se tako usplahiris, onda lakse podneses brijanje i klistiranje. Maslacak, ono sto dodatno olaksava podnosenje takvih radova jeste da to stvarno kratko traje i da se o cas posla zblizis sa zenama koje su prije i posle tebe na redu, pa ti padne lakse kad vidis da svi oko tebe prolaze kroz isto. Sestre to rade tako brzo da nemas kada ni da se zastidis.
E, tako su me stavili u porodjajnu salu sa jos nekoliko zena od kojih je jedna dobila bolove prethodni dan u 12 popodne i tek se porodila to jutro u 9 i nesto :shock:. Meni su ukljucili indukciju u 9 i do 11 sam imala podnosljive bolove. A od 11 do 20 do 2......... Sad mi se cini da ja to nisam mogla da prezivim. Mislim, mozda ja imam nizi prag tolerancije bola i mozda sam kukavica i svakako ne spadam u onu grupu zena koje „nisu ni glasa pustile“, ali stvarno mi je bilo toliko tesko da sam mislila da ne mogu da prezivim toliki intezitet bolova. Negdje oko 1 sat sam prijavila da osjecam „pritisak na cmar“, iako nisam, u stvari, imala pojma sta osjecam, a sta ne, i onda su dosle babice i pocela sam da se napinjem. Medjutim, to mi nije bas najbolje islo. Beba je bila krenula, ali ja nisam imala snage, pa sam cula kako su rekli da gube tonove bebe. I onda se sjatise ljudi oko mene, stavise mi masku na lice, ja se uspanicila, poceli da me okrecu na sve strane i nikako. Uh, ne znam koliko sam puta uzimala vazduh i napinjala se, cinilo mi se da se to nikad nece zavrsiti. I posljednja dva napona, dva para ruku su pocela da istiskuju bebu i ona iskoci. Stavili su mi je odma na grudi i bila sam tako srecna sto vidim jedno preslatko lisce. Onda su mi rekli da je beba izasla sa rukicom uz glavu, pa je i zbog toga bilo tako tesko izbaciti ga. Sivenje posle toga je stvarno bila pjesma. I da ponovim, ljudi oko mene su stvarno bili tako ljubazni, babica je bila jedna vuk – zena, vrlo strucna, sigurna u sebe, tako da se opet mogu i zbog toga smatrati srecnom.
Pokusacu i da postavim Ognjenove slike, jes da su slikane telefonom i malo su mutne, ali eto...
Ovo ispade roman od posta, izvinjavam se unaprijed na ovolikom pisaniju....
ops:
и да јој је помагало када их маже сопственим млеком...
, ne razumem bas najbolje), a ne zato sto moze da se desi "nesto" na porodjajnom stolu . Ja sam se lako porodila i bez toga, sto ne znaci da je to pravilo. 
и већ сам узела и упут и сад морам да размишљам где ћу.....
