- Poruka
- 15.221
-
- Popularno:
- Zašto Hrvati mnogo više slušaju Marka...
- Da li je to usledio poziv? Vučić obrnuo...
- Zašto Srbija ne otkupi NIS?
- Vučić: Još jedna loša vest za nas -...
- Stigmatizacija koju doživljavaju...
- EKSKLUZIVNO Iz ambasade SAD za Blic!...
- Za opstanak krštenih na Balkanu...
- Srbija želi da kupi HEP ( hrvatsku...
- NIS: danas prestaju sa radom kartice za...
- Zašto više nitko od Srba ne priča da je...
Kucnuo je cas da napravimo Rusko Srpsku Imperiju !
- Začetnik teme Lepi Bora
- Datum pokretanja
- stanje
Konrad-19
Buduća legenda
- Poruka
- 36.068
Tvorac to neće dozvoliti.
U Imperiji će biti mesta za sve narode i narodnosti, bez obzira na stepen njihove slatkoće, tzv. slatkost[SUP]tm[/SUP]
- Poruka
- 15.221
Tvorac to neće dozvoliti.
U Imperiji će biti mesta za sve narode i narodnosti, bez obzira na stepen njihove slatkoće, tzv. slatkost[SUP]tm[/SUP]
Koji Tvorci?
Pijani ruski navijači i srpski radikali...
pa to osudjeno na propast
Ajd DSS ne računam u iskrene ljubittelje Rusa (niti oni vas) pošto ih zanimaju samo mešetarske firme za mužu para
To nije investicija - to je veleizdaja
Za to se nekad išlo na Goli Otok
Mingov djed
Gost
- Poruka
- 16.125
Tvorac to neće dozvoliti.
U Imperiji će biti mesta za sve narode i narodnosti, bez obzira na stepen njihove slatkoće, tzv. slatkost[SUP]tm[/SUP]
Ma Knezevina po svaku cijenu.Kao garant mira i stabilnosti!
- Poruka
- 15.221
U stvari ne... na Goli Otok se išlo zbog Staljina i masnih viceva
a za veleizdaju išao metak u čelo...
a za veleizdaju išao metak u čelo...
Путиновка
Veoma poznat
- Poruka
- 10.729
Konrad-19
Buduća legenda
- Poruka
- 36.068
OmbudsMaaan će to izboksovati.
Konrad-19
Buduća legenda
- Poruka
- 36.068
Koji Tvorci?
Pijani ruski navijači i srpski radikali...
pa to osudjeno na propast
Ajd DSS ne računam u iskrene ljubittelje Rusa (niti oni vas) pošto ih zanimaju samo mešetarske firme za mužu para
To nije investicija - to je veleizdaja
Za to se nekad išlo na Goli Otok
Ništa Tvorci, samo Tvorac.
Dolazi uskoro.
Lepi Bora
Buduća legenda
- Poruka
- 38.422
Vala bi leteo sa ovom Svetlanom - kad bih znao da bih poginuo .....
...
I napao bih ovim njenim avioncicem eskadrilu F - 18 , samo da je impresioniram ...
Sudario bih se sa raketom vazduh - vazduh - , da poginem , da joj bude zao !
Poslednja izmena:
Sergey Mig
Domaćin
- Poruka
- 4.073
Nancy011
Veoma poznat
- Poruka
- 14.118
Сергеј, зар и ви имате инструмент који се назива гусле (пишем због тебе ћирилицом и сад не знам где ми је упитник)
- Poruka
- 3.912
Иако нијесам Сергеј, могу ти одговорит мјесто њега. Имају само што су њихове жичане гусле више лирски инструмент, а наше епски. У суштини коријен ријечи је исти, али се ипак ради о различитим инструментима који опјевају давну прошлост народа. И једне и друге гусле су познате као инструменти од давнина и у Руса и у Срба.
Nancy011
Veoma poznat
- Poruka
- 14.118
Malo sam čitala na temu gusala. Gusle su stepski instrument, a ima ih i u Siriji.
- Poruka
- 3.912
Наводно у неким латинским записима се спомиње да су Фридрих Барбароса и крсташи на двору великога жупана Стефана Немање били дочекани уз жичани инструмент и бесјеђење, приповиједање, по свему судећи се радило о гуслама.
Nancy011
Veoma poznat
- Poruka
- 14.118
To i Wiki kaže
Lepi Bora
Buduća legenda
- Poruka
- 38.422
Stotine Srba ispratili Njegovu Ekselenciju gospodina Aleksandra Konuzina za Moskvu . Ovakav ispracaj nikada nijedan ambasador nije doziveo u Beogradu !!!
Jos jednom : Velika hvala gospodine ambasadore sto ste branili i zastupali moj narod ! Vrata Srbije i duse Srpskog naroda uvek su vam otvoreni !
/18.9.2012/
Сербы пришли к российскому посольству проводить Александра Конузина
Сотни простых белградцев пришли к посольству Российской Федерации в Белграде, чтобы попрощаться с Александром Васильевичем Конузиным, послом России, завершающим свою работу в Сербии.
Когда, 17 сентября 2012 года посол Российской Федерации Александр Васильевич Конузин вышел к сотням людей, собравшихся возле посольства, чтобы попрощаться с ним, на вопрос слышал ли он, чтобы какого-нибудь посла провожали подобным образом он ответил: «Я такого не видел».
«Вышел Александр Васильевич, посол сербов в Сербии. Сразу возникло ощущение огромной энергии и тепло. Как прекрасно, когда все мы свои. Он получил множество букетов, разные подарки. И говорил, не так, как говорил на общественных мероприятиях, с паузами в которых размышляют о том, как точнее сказать, говорил без пауз, от души…», - рассказывает Майя Тешич, вместе с многочисленными белградцами пришедшая к российскому посольству.
«Я счастлив, что мог работать в вашей чудесной стране. Я провел здесь более четырех лет и почувствовал теплоту и гостеприимство, красоту жизни в Сербии. Я почувствовал вашу огромную и всеохватывающую любовь к России. Наши две страны исторически связаны. Русские веками боролись за свободу Сербии. Веками продолжается наша связь и взаимопомощь. Сербы тоже помогали русским в их битвах, сербы участвовали в Бородинской битве.
Мы обращены друг к другу и это нельзя стереть. Многие думают, что Россия это прошлое. Россия – не прошлое. Взаимная связь России и Сербии сохранится и в грядущих веках.»
Недавно встретились наши президенты. Достигнуты предварительные соглашения. Речь идет о заключении еще более широких соглашений, экономических, культурных и прочих. Сотрудничество между нашими странами станет еще большим и более тесным. Вы все можете сделать в это свой вклад. Своим трудом, своим мнением, на своих рабочих местах, в своих семьях. Времена, в которые мы живем, не легкие. И вам, здесь в Сербии, не легко и еще некоторое время не будет легко. Тяжелее всего вашим братьям в Косово и Метохии. Вы должны заботиться о них, стараться помогать им всеми способами».
Подошел парень и подарил Конузину футболку с портретом Ратко Младича, он взял ее с улыбкой и передал человеку стоящему у него за спиной и продолжил:
«В эти тяжелые времена у вас должны быть примеры, чтобы бороться с проблемами. Сербам есть где найти пример. В вашей истории было много героев. Ваши герой могут стать для вас стимулом, чтобы идти дальше. Я знаю много сербских героев. Не буду называть их имена, чтобы кто-то это не истолковал ошибочно… но вы знаете, кто ваши герои».
Сербы приглашали Александра Васильевича после выхода на пенсию остаться жить в Сербии, на что он ответил:
- В Сербии я встретил много друзей. Гляжу на вас здесь, некоторых я знаю мало, некоторых побольше. Мне захотелось жить дома. Русская ностальгия известна. Мои отпуска длились кратко, я бывал дома, на даче, но никуда не путешествовал. И этого мне захотелось. Моя работа такова, что я мало бывал дома. Сейчас пришло время для этого. Я знаю многих русских, которые работали здесь и переехали жить в Сербию. Здесь в Сербии всегда было тепло (а бывала и вообще жара) и вашу любовь к России я не забуду. Спасибо вам, что пришли, спасибо за эти проводы.
Люди все подходили, фотографировались, Александр Конузин подписывал книги, принимал подарки, выслушивал пожелания долгой жизни и здоровья, оставаться таким же красивым и здоровым, подольше получать пенсию и конечно же возвращаться в Сербию. Конузин словно бы никуда не торопился и спокойно общался с пришедшими к нему простыми, обычными людьми, посол России в Сербии, как называют его сами сербы «посол сербов в Сербии», русский посол, свой среди своих.
По материалам RuSerbia.com и facebookreporter.org
Jos jednom : Velika hvala gospodine ambasadore sto ste branili i zastupali moj narod ! Vrata Srbije i duse Srpskog naroda uvek su vam otvoreni !
/18.9.2012/
Сербы пришли к российскому посольству проводить Александра Конузина
Сотни простых белградцев пришли к посольству Российской Федерации в Белграде, чтобы попрощаться с Александром Васильевичем Конузиным, послом России, завершающим свою работу в Сербии.
Когда, 17 сентября 2012 года посол Российской Федерации Александр Васильевич Конузин вышел к сотням людей, собравшихся возле посольства, чтобы попрощаться с ним, на вопрос слышал ли он, чтобы какого-нибудь посла провожали подобным образом он ответил: «Я такого не видел».
«Вышел Александр Васильевич, посол сербов в Сербии. Сразу возникло ощущение огромной энергии и тепло. Как прекрасно, когда все мы свои. Он получил множество букетов, разные подарки. И говорил, не так, как говорил на общественных мероприятиях, с паузами в которых размышляют о том, как точнее сказать, говорил без пауз, от души…», - рассказывает Майя Тешич, вместе с многочисленными белградцами пришедшая к российскому посольству.
«Я счастлив, что мог работать в вашей чудесной стране. Я провел здесь более четырех лет и почувствовал теплоту и гостеприимство, красоту жизни в Сербии. Я почувствовал вашу огромную и всеохватывающую любовь к России. Наши две страны исторически связаны. Русские веками боролись за свободу Сербии. Веками продолжается наша связь и взаимопомощь. Сербы тоже помогали русским в их битвах, сербы участвовали в Бородинской битве.
Мы обращены друг к другу и это нельзя стереть. Многие думают, что Россия это прошлое. Россия – не прошлое. Взаимная связь России и Сербии сохранится и в грядущих веках.»
Недавно встретились наши президенты. Достигнуты предварительные соглашения. Речь идет о заключении еще более широких соглашений, экономических, культурных и прочих. Сотрудничество между нашими странами станет еще большим и более тесным. Вы все можете сделать в это свой вклад. Своим трудом, своим мнением, на своих рабочих местах, в своих семьях. Времена, в которые мы живем, не легкие. И вам, здесь в Сербии, не легко и еще некоторое время не будет легко. Тяжелее всего вашим братьям в Косово и Метохии. Вы должны заботиться о них, стараться помогать им всеми способами».
Подошел парень и подарил Конузину футболку с портретом Ратко Младича, он взял ее с улыбкой и передал человеку стоящему у него за спиной и продолжил:
«В эти тяжелые времена у вас должны быть примеры, чтобы бороться с проблемами. Сербам есть где найти пример. В вашей истории было много героев. Ваши герой могут стать для вас стимулом, чтобы идти дальше. Я знаю много сербских героев. Не буду называть их имена, чтобы кто-то это не истолковал ошибочно… но вы знаете, кто ваши герои».
Сербы приглашали Александра Васильевича после выхода на пенсию остаться жить в Сербии, на что он ответил:
- В Сербии я встретил много друзей. Гляжу на вас здесь, некоторых я знаю мало, некоторых побольше. Мне захотелось жить дома. Русская ностальгия известна. Мои отпуска длились кратко, я бывал дома, на даче, но никуда не путешествовал. И этого мне захотелось. Моя работа такова, что я мало бывал дома. Сейчас пришло время для этого. Я знаю многих русских, которые работали здесь и переехали жить в Сербию. Здесь в Сербии всегда было тепло (а бывала и вообще жара) и вашу любовь к России я не забуду. Спасибо вам, что пришли, спасибо за эти проводы.
Люди все подходили, фотографировались, Александр Конузин подписывал книги, принимал подарки, выслушивал пожелания долгой жизни и здоровья, оставаться таким же красивым и здоровым, подольше получать пенсию и конечно же возвращаться в Сербию. Конузин словно бы никуда не торопился и спокойно общался с пришедшими к нему простыми, обычными людьми, посол России в Сербии, как называют его сами сербы «посол сербов в Сербии», русский посол, свой среди своих.
По материалам RuSerbia.com и facebookreporter.org
Poslednja izmena:
Пријезда
Elita
- Poruka
- 15.306
Lepi Bora
Buduća legenda
- Poruka
- 38.422
amerikanci opet prodaju pozlacene volframove sipke umesto zlatnih poluga ....
p.s. Gde je nemacko zlato ?
... i .. ovaj ... a gde je nase zlato ? 
Обнаружен очередной золотой слиток заполненный вольфрамом, теперь на Манхэттене
http://oko-planet.su/finances/finan...apolnennyy-volframom-teper-na-manhettene.html
...
p.s. Gde je nemacko zlato ?
... i .. ovaj ... a gde je nase zlato ? Обнаружен очередной золотой слиток заполненный вольфрамом, теперь на Манхэттене
http://oko-planet.su/finances/finan...apolnennyy-volframom-teper-na-manhettene.html
...
virtuelni
Veoma poznat
- Poruka
- 10.538
„Росњефт“ је коначно саопштио да су почели преговори о куповини акција British Petroleum од компаније ТНК-ВР. Тема која је толико интригирала играче енергетског тржишта и медије најзад је добила своју званичну верзију, али су многа питања и даље остала отворена.
Удруживање ће омогућити смањење трошкова индустријализације и знатно убрзати увођење у експлоатацију још два налазишта, Јурупчено-Тохомског и Кујумбинског, која се налазе на територији Евенкије у Краснојарском крају и удаљена су 90 km једно од другог.
Треба ли доказивати да ће од ових пројеката развоја структуре транспорта нафте имати користи и источносибирски регион, са његовим специфичним климатским условима? Познато је да се појачањем интензитета експлоатације покреће развој читавих градова.
„Росњефт“ је већ сада најкрупнија јавна компанија на свету, а са 50% акција у компанији ТНК-BP постаће потпуно недостижна за своје најближе конкуренте.Није мала ствар када једна државна компанија, која је толико крупан играч на тржишту, стекне такав економски потенцијал у сфери експлоатације, прераде и транспорта.
Русија, као веома крупан играч на светском тржишту енергената, има шта да понуди својим потенцијалним партнерима. „Росњефт“ је већ најкрупнија јавна компанија на свету, а са 50% акција у компанији ТНК-BP постаће потпуно недостижна за своје најближе конкуренте. Ова трансакција ће јој омогућити да увећа доказане залихе нафте (према методици SEC) за око 20% (са 14,3 на 17-18 милијарди барела). Такви су прорачуни аналитичара. Ради поређења, залихе „Лукојла“, најближег конкурента „Росњефта“, сада износе 13,4 милијарде барела.
Даље, у случају реализације трансакције, дневна експлоатација „Росњефта“ ће порасти са 2,4 на око 3,3 милиона барела нафте. Данас, на пример, British Petroleum експлоатише 2,3 милиона, а ExxonMobil 2,2 милиона барела.
http://ruskarec.ru/articles/2012/08/07/rosnjeft_najavio_svetsku_dominaciju_15963.html
Збербанка на списку двадесет највреднијих светских банака
Највећа банка Русије, Збербанка (рус. Сбербанк, основана 1841. године) заузела је 17. место на списку највреднијих светских банака. Из ове банке, која је 2011. започела пословање и у Србији, кажу да им је циљ да до 2014. буду међу првих десет.
Са тржишном капитализацијом од 62,4 милијарде долара Збербанка је постала једна од 20 највећих банака по капитализацији. Прошле недеље је делила 17. и 18. место са US Bancorp, а у току берзанских операција била је и на 16. месту, испред Australian & New Zealand Banking Group. Иза ње су остали гиганти попут BNP Paribas, Deutsche Bank и др. Међу банкама Европе и САД ова руска банка заузима 7. место, а од европских банака испред ње је само HSBC.
Један од стратешких циљева Збербанке је да 2014. године буде међу десет највреднијих банака света. Да би то постигла, вредност треба да јој се повећа готово за 15 милијарди долара, тј. скоро за четвртину. Од почетка године котација акција Збербанке на LSE порасла је за 13,5%.
Прошле године, Збербанка је почела да послује и у Србији, пошто је купила српски огранак аустријске Фолксбанке.
http://ruskarec.ru/articles/2012/07...deset_najvrednijih_svetskih_banaka_15813.html
Izgleda da je baćuškama dosadilo mesto šeste ekonomije sveta.
Удруживање ће омогућити смањење трошкова индустријализације и знатно убрзати увођење у експлоатацију још два налазишта, Јурупчено-Тохомског и Кујумбинског, која се налазе на територији Евенкије у Краснојарском крају и удаљена су 90 km једно од другог.
Треба ли доказивати да ће од ових пројеката развоја структуре транспорта нафте имати користи и источносибирски регион, са његовим специфичним климатским условима? Познато је да се појачањем интензитета експлоатације покреће развој читавих градова.
„Росњефт“ је већ сада најкрупнија јавна компанија на свету, а са 50% акција у компанији ТНК-BP постаће потпуно недостижна за своје најближе конкуренте.Није мала ствар када једна државна компанија, која је толико крупан играч на тржишту, стекне такав економски потенцијал у сфери експлоатације, прераде и транспорта.
Русија, као веома крупан играч на светском тржишту енергената, има шта да понуди својим потенцијалним партнерима. „Росњефт“ је већ најкрупнија јавна компанија на свету, а са 50% акција у компанији ТНК-BP постаће потпуно недостижна за своје најближе конкуренте. Ова трансакција ће јој омогућити да увећа доказане залихе нафте (према методици SEC) за око 20% (са 14,3 на 17-18 милијарди барела). Такви су прорачуни аналитичара. Ради поређења, залихе „Лукојла“, најближег конкурента „Росњефта“, сада износе 13,4 милијарде барела.
Даље, у случају реализације трансакције, дневна експлоатација „Росњефта“ ће порасти са 2,4 на око 3,3 милиона барела нафте. Данас, на пример, British Petroleum експлоатише 2,3 милиона, а ExxonMobil 2,2 милиона барела.
http://ruskarec.ru/articles/2012/08/07/rosnjeft_najavio_svetsku_dominaciju_15963.html
Збербанка на списку двадесет највреднијих светских банака
Највећа банка Русије, Збербанка (рус. Сбербанк, основана 1841. године) заузела је 17. место на списку највреднијих светских банака. Из ове банке, која је 2011. започела пословање и у Србији, кажу да им је циљ да до 2014. буду међу првих десет.
Са тржишном капитализацијом од 62,4 милијарде долара Збербанка је постала једна од 20 највећих банака по капитализацији. Прошле недеље је делила 17. и 18. место са US Bancorp, а у току берзанских операција била је и на 16. месту, испред Australian & New Zealand Banking Group. Иза ње су остали гиганти попут BNP Paribas, Deutsche Bank и др. Међу банкама Европе и САД ова руска банка заузима 7. место, а од европских банака испред ње је само HSBC.
Један од стратешких циљева Збербанке је да 2014. године буде међу десет највреднијих банака света. Да би то постигла, вредност треба да јој се повећа готово за 15 милијарди долара, тј. скоро за четвртину. Од почетка године котација акција Збербанке на LSE порасла је за 13,5%.
Прошле године, Збербанка је почела да послује и у Србији, пошто је купила српски огранак аустријске Фолксбанке.
http://ruskarec.ru/articles/2012/07...deset_najvrednijih_svetskih_banaka_15813.html
Izgleda da je baćuškama dosadilo mesto šeste ekonomije sveta.
Sergey Mig
Domaćin
- Poruka
- 4.073
Гусли - један од од најстаријих у свету музичких инструмената у Русији. Нико и не сећа када су они појавили на Руси. Још легендарни Бојан, коjи певао славу кнезовима у "Слове о полку Игореве" ( IV век ) био гуслиар.
У Новгородске земље током ископавања археолози су пронашли гусли на пет жице, које датирају II миленијум до наше ери.
Путиновка
Veoma poznat
- Poruka
- 10.729
Poslednja izmena:
Sergey Mig
Domaćin
- Poruka
- 4.073
amerikanci opet prodaju pozlacene volframove sipke umesto zlatnih poluga ....
p.s. Gde je nemacko zlato ?
Обнаружен очередной золотой слиток заполненный вольфрамом, теперь на Манхэттене
http://oko-planet.su/finances/finan...apolnennyy-volframom-teper-na-manhettene.html
...
Gde je nemacko zlato ?
Како где ? Овде...
колико тога има - скоро 3.000 тона ?
Nancy011
Veoma poznat
- Poruka
- 14.118
Има ли Русија дуванску индустрију? У ком проценту Руси конзумирају цигарете?
Sergey Mig
Domaćin
- Poruka
- 4.073
У Русији, присуствуjе 80 дуванских компанија (37,5% - велики) и раде на њих око 65 хиљада радника.
Главне компаније:
Филип Моррис Интернэшнл (Москва), БАТ Россия (Москва), ЗАО Лиггетт-Дукат (Москва), ООО Петро (Санкт-Петербург), ООО Табачная фабрика Реемтсма-Волга (Волгоград).
Заборавио...
61% у Русиjе - не пуши.
30% - пуши сваки дан
7% - с времена на време.
http://ne-kurim.ru/news/61_protsent_rossijan_svobodny_ot_privychki_kurenija/
Poslednja izmena:
Путиновка
Veoma poznat
- Poruka
- 10.729
„Срби треба мање да питају друге за мишљење“
http://ruskarec.ru/articles/2012/09/19/srbi_treba_manje_da_pitaju_druge_za_misljenje_16915.html
19. септембар 2012.
Руска реч
Доскорашњи амбасадор Руске Федерације у Србији, Александар Конузин, у ексклузивном интеревјуу за „Руску реч“ говори о руско-српским односима и резултатима свог мандата.
„Срби треба мање да питају друге за мишљење“
Александар Конузин је од 2008. до 2012. био Изванредни и Опуномоћени Амбасадор Руске Федерације у Србији. 13. септембра 2012. званично је престао да се бави дипломатијом. Фотографија: Медија центар Београд.
Руска реч: Г. Конузин, како оцењујете период руско-српских односа од 2008. до 2012, док сте били Изванредни и Опуномоћени Амбасадор Руске Федерације у Србији?
Александр Конузин: Ја видим тај период као важну фазу продубљивања руско-српских односа. Заиста, у том периоду су споразуми у сфери енергетике усаглашени, потписани и почели су да се реализују. Енергетика је постала приоритетни правац билатералне сарадње. У привреду Србије инвестиране су стотине милиона евра. Зацртани су нови вектори као што је модернизација српске железнице са могућношћу да се тај посао заједнички настави и у суседним земљама. Капитал руских банака проширује сферу своје примене. Руски мали и средњи бизнис такође стиже у Србију. Успостављају се контакти са руским регионима, итд. Велики број Срба ради и послује у Русији.
Активирање економске сарадње праћено је контактима руководстава двеју земаља. Званична посета Д.А. Медведева 20. октобра 2009, у току које смо заједно славили 65-годишњицу ослобођења Београда од немачких фашиста, као и боравак В.В. Путина у српској престоници у марту 2011, представљају важне догађаје у савременим политичким односима двеју земаља.
„
Срби су народ са богатом историјом, културом и традицијом. Чини ми се да су се последњих година уморили услед систематских притисака, а често и отворених уцена споља, јер нису имали адекватан одговор.
Истовремено су јачале и културне везе, размене у сфери образовања, као и непосредни контакти руских и српских градова, друштава, школа и људи. Русија и Србија су постале ближе једна другој.
Руска реч: Какве се могућности за билатералне односе отварају данас, када су се и у Србији и у Русији променили председници и владе? Да ли смо заиста на прагу новог доба у билатералним односима?
Александр Конузин: Имамо огроман потенцијал за продубљивање сарадње. Сада се отварају реалне могућности да се он реализује не само на речима, него и на делу. У току сусрета у Сочију 11. септембра ове године председници В.В. Путин и Т. Николић размотрили су широк спектар питања везаних за билатералне односе. Разговор је био врло конкретан и постигнут је принципијелни договор, а издати су и укази за његову реализацију у пракси. Очекујем да ће се у најскорије време појавити опипљиви резултати.
Руска реч: Какве проблеме у билатералним односима бисте Ви могли да поменете? Има ли у нашим односима стереотипних представа за које се везују нереална очекивања?
Александар Конузин: Главни проблем је била општа стагнација у друштвено-политичком и економском животу Србије. Српски експерти и сами признају да земља нема разрађену стратегију. Последњих година је Србија мислила само о уском кругу задатака чије решавање је оштро условљавано споља. Надам се да је тај период друштвене импотенције превазиђен. Срби треба мање да питају друге за мишљење. Не треба да чекају да неко дође и каже им шта треба да раде и да уместо њих среди економију. Треба да испоље више активности, предузимљивости и српства. То се односи и на очекивања. Не треба очекивати, треба дејствовати!
Руска реч: Како бисте Ви желели да изгледају билатерални односи Русије и Србије у ближој и даљој будућности?
Александар Конузин: Веома бих желео да се ти односи развијају хармонично, да буду достојан наставак дубоких вековних веза између Руса и Срба. Желео бих да редовни политички контакти буду праћени енергичном и свеобухватном економском сарадњом, да се обогађујемо колоритом култура које красе наша два самосвојна словенска народа, да заједно развијамо иновационе пројекте попут Руско-српског хуманитарног центра, да непосредни контакти међу нашим људима постану уобичајени у њиховом животу.
Руска реч: У политичким круговима Русије и руским медијима често се може чути да Русија није геополитичка алтернатива ступању у ЕУ и да не види Србију као потенцијалног војног савезника, као чланицу Организације Уговора о заједничкој безбедности или Царинске уније. Како бисте Ви прокоментарисали такво гледиште?
Александр Конузин: Ја не мислим да односе међу државама треба градити по логици „или-или“. Искуство показује да формуле које немају алтернативу воде у ћорсокак. Треба у потпуности искористити погодности свестране сарадње и извесне постојеће предности тамо где је то могуће, али не на штету других. Такву тактику треба ускладити са јасном националном стратегијом.
„
Последњих година је Србија мислила само о уском кругу задатака чије решавање је оштро условљавано споља. Надам се да је тај период друштвене импотенције превазиђен.
Руска реч: Русија много заостаје у односу на Запад када је реч о присуству у друштвеном животу Балкана. Шта мислите, да ли се ситуација реално мења набоље? И шта треба да уради Русија како би обезбедила ефикасно и стално присуство руских медија у Србији?
Александар Конузин: То је за мене болно питање. Свим силама сам се трудио да допринесем јачању културне размене и уопште очигледнијем присуству Русије у тој сфери. Нешто је и постигнуто. Повећан је број руских стипендија за српске студенте. Трудили смо се да задржимо позиције руског језика. Покренули смо низ медијских пројеката. Све је то мало, споро се напредује у тој области. У Србији постоји непресушно интересовање за друштвени и интелектуални живот у Русији. Поновно увођење преноса војних парада на Црвеном тргу изазвало је велико одушевљење. Ретке ТВ серије постају догађај у српском друштву. Старе совјетске филмове многи гледају са сузама у очима. „Руска реч“ изазива живо интересовање. Ситуација може да се промени и треба је мењати. Мислим да ће предстојећи велики билатерални економски пројекти у Србији доприносити позитивним променама.
Руска реч: На Фејсбуку постоји група фанова руског Амбасадора А.В. Конузина, која броји 13,5 хиљада људи (што је јединствен случај). У групи је била спроведена наградна анкета на тему „Које бих питање поставио руском Амбасадору“. Победничка питања су: „Шта сте осећали када сте у Београду били принуђени да браните српске интересе док су српски политичари ћутали?“ и „Да ли је у будућности могуће отварање руске војне базе у Нишу?“. Да ли бисте могли укратко да одговорите на та питања?
Александар Конузин: Осећања на конференцији су била противречна. Са једне стране, тамо су се окупили пронатовски настројени политичари, експерти и НВО (људе друкчијих схватања нису ни пуштали унутра), и они су развијали две теме: Русија као главна глобална претња међународној безбедности и НАТО као гарант безбедности у свету. Са друге стране, никога није било брига што су се снаге НАТО-а заједно са приштинском полицијом спремале да силом заузму прелазе на административној линији између Косова и Централне Србије, и што су хиљаде породица косовских Срба биле у животној опасности. Ја нисам могао да будем равнодушан према таквој атмосфери, јер сам знао да огромна већина Срба има потпуно друкчије ставове.
Што се тиче отварања војне базе у Нишу, нико није постављао такав циљ.
Руска реч: Са каквим утисцима о Србији и њеном народу напуштате своју дужност?
Александар Конузин: Срби су народ са богатом историјом, културом и традицијом. Чини ми се да су се последњих година уморили услед систематских притисака, а често и отворених уцена споља, јер нису имали адекватан одговор. Људи су се окренули решавању тешких проблема свакодневнице. И ми смо у Русији 90-их година имали такав период. Последњих недеља ситуација у Србији је почела да се мења. Ново руководство земље и њени грађани почели су да говоре о патриотизму, о националним интересима, о српском карактеру. То улива оптимизам. Одлазим из Србије обогаћен утисцима о лепим људима и лепој земљи.
http://ruskarec.ru/articles/2012/09/19/srbi_treba_manje_da_pitaju_druge_za_misljenje_16915.html
19. септембар 2012.
Руска реч
Доскорашњи амбасадор Руске Федерације у Србији, Александар Конузин, у ексклузивном интеревјуу за „Руску реч“ говори о руско-српским односима и резултатима свог мандата.
„Срби треба мање да питају друге за мишљење“
Александар Конузин је од 2008. до 2012. био Изванредни и Опуномоћени Амбасадор Руске Федерације у Србији. 13. септембра 2012. званично је престао да се бави дипломатијом. Фотографија: Медија центар Београд.
Руска реч: Г. Конузин, како оцењујете период руско-српских односа од 2008. до 2012, док сте били Изванредни и Опуномоћени Амбасадор Руске Федерације у Србији?
Александр Конузин: Ја видим тај период као важну фазу продубљивања руско-српских односа. Заиста, у том периоду су споразуми у сфери енергетике усаглашени, потписани и почели су да се реализују. Енергетика је постала приоритетни правац билатералне сарадње. У привреду Србије инвестиране су стотине милиона евра. Зацртани су нови вектори као што је модернизација српске железнице са могућношћу да се тај посао заједнички настави и у суседним земљама. Капитал руских банака проширује сферу своје примене. Руски мали и средњи бизнис такође стиже у Србију. Успостављају се контакти са руским регионима, итд. Велики број Срба ради и послује у Русији.
Активирање економске сарадње праћено је контактима руководстава двеју земаља. Званична посета Д.А. Медведева 20. октобра 2009, у току које смо заједно славили 65-годишњицу ослобођења Београда од немачких фашиста, као и боравак В.В. Путина у српској престоници у марту 2011, представљају важне догађаје у савременим политичким односима двеју земаља.
„
Срби су народ са богатом историјом, културом и традицијом. Чини ми се да су се последњих година уморили услед систематских притисака, а често и отворених уцена споља, јер нису имали адекватан одговор.
Истовремено су јачале и културне везе, размене у сфери образовања, као и непосредни контакти руских и српских градова, друштава, школа и људи. Русија и Србија су постале ближе једна другој.
Руска реч: Какве се могућности за билатералне односе отварају данас, када су се и у Србији и у Русији променили председници и владе? Да ли смо заиста на прагу новог доба у билатералним односима?
Александр Конузин: Имамо огроман потенцијал за продубљивање сарадње. Сада се отварају реалне могућности да се он реализује не само на речима, него и на делу. У току сусрета у Сочију 11. септембра ове године председници В.В. Путин и Т. Николић размотрили су широк спектар питања везаних за билатералне односе. Разговор је био врло конкретан и постигнут је принципијелни договор, а издати су и укази за његову реализацију у пракси. Очекујем да ће се у најскорије време појавити опипљиви резултати.
Руска реч: Какве проблеме у билатералним односима бисте Ви могли да поменете? Има ли у нашим односима стереотипних представа за које се везују нереална очекивања?
Александар Конузин: Главни проблем је била општа стагнација у друштвено-политичком и економском животу Србије. Српски експерти и сами признају да земља нема разрађену стратегију. Последњих година је Србија мислила само о уском кругу задатака чије решавање је оштро условљавано споља. Надам се да је тај период друштвене импотенције превазиђен. Срби треба мање да питају друге за мишљење. Не треба да чекају да неко дође и каже им шта треба да раде и да уместо њих среди економију. Треба да испоље више активности, предузимљивости и српства. То се односи и на очекивања. Не треба очекивати, треба дејствовати!
Руска реч: Како бисте Ви желели да изгледају билатерални односи Русије и Србије у ближој и даљој будућности?
Александар Конузин: Веома бих желео да се ти односи развијају хармонично, да буду достојан наставак дубоких вековних веза између Руса и Срба. Желео бих да редовни политички контакти буду праћени енергичном и свеобухватном економском сарадњом, да се обогађујемо колоритом култура које красе наша два самосвојна словенска народа, да заједно развијамо иновационе пројекте попут Руско-српског хуманитарног центра, да непосредни контакти међу нашим људима постану уобичајени у њиховом животу.
Руска реч: У политичким круговима Русије и руским медијима често се може чути да Русија није геополитичка алтернатива ступању у ЕУ и да не види Србију као потенцијалног војног савезника, као чланицу Организације Уговора о заједничкој безбедности или Царинске уније. Како бисте Ви прокоментарисали такво гледиште?
Александр Конузин: Ја не мислим да односе међу државама треба градити по логици „или-или“. Искуство показује да формуле које немају алтернативу воде у ћорсокак. Треба у потпуности искористити погодности свестране сарадње и извесне постојеће предности тамо где је то могуће, али не на штету других. Такву тактику треба ускладити са јасном националном стратегијом.
„
Последњих година је Србија мислила само о уском кругу задатака чије решавање је оштро условљавано споља. Надам се да је тај период друштвене импотенције превазиђен.
Руска реч: Русија много заостаје у односу на Запад када је реч о присуству у друштвеном животу Балкана. Шта мислите, да ли се ситуација реално мења набоље? И шта треба да уради Русија како би обезбедила ефикасно и стално присуство руских медија у Србији?
Александар Конузин: То је за мене болно питање. Свим силама сам се трудио да допринесем јачању културне размене и уопште очигледнијем присуству Русије у тој сфери. Нешто је и постигнуто. Повећан је број руских стипендија за српске студенте. Трудили смо се да задржимо позиције руског језика. Покренули смо низ медијских пројеката. Све је то мало, споро се напредује у тој области. У Србији постоји непресушно интересовање за друштвени и интелектуални живот у Русији. Поновно увођење преноса војних парада на Црвеном тргу изазвало је велико одушевљење. Ретке ТВ серије постају догађај у српском друштву. Старе совјетске филмове многи гледају са сузама у очима. „Руска реч“ изазива живо интересовање. Ситуација може да се промени и треба је мењати. Мислим да ће предстојећи велики билатерални економски пројекти у Србији доприносити позитивним променама.
Руска реч: На Фејсбуку постоји група фанова руског Амбасадора А.В. Конузина, која броји 13,5 хиљада људи (што је јединствен случај). У групи је била спроведена наградна анкета на тему „Које бих питање поставио руском Амбасадору“. Победничка питања су: „Шта сте осећали када сте у Београду били принуђени да браните српске интересе док су српски политичари ћутали?“ и „Да ли је у будућности могуће отварање руске војне базе у Нишу?“. Да ли бисте могли укратко да одговорите на та питања?
Александар Конузин: Осећања на конференцији су била противречна. Са једне стране, тамо су се окупили пронатовски настројени политичари, експерти и НВО (људе друкчијих схватања нису ни пуштали унутра), и они су развијали две теме: Русија као главна глобална претња међународној безбедности и НАТО као гарант безбедности у свету. Са друге стране, никога није било брига што су се снаге НАТО-а заједно са приштинском полицијом спремале да силом заузму прелазе на административној линији између Косова и Централне Србије, и што су хиљаде породица косовских Срба биле у животној опасности. Ја нисам могао да будем равнодушан према таквој атмосфери, јер сам знао да огромна већина Срба има потпуно друкчије ставове.
Што се тиче отварања војне базе у Нишу, нико није постављао такав циљ.
Руска реч: Са каквим утисцима о Србији и њеном народу напуштате своју дужност?
Александар Конузин: Срби су народ са богатом историјом, културом и традицијом. Чини ми се да су се последњих година уморили услед систематских притисака, а често и отворених уцена споља, јер нису имали адекватан одговор. Људи су се окренули решавању тешких проблема свакодневнице. И ми смо у Русији 90-их година имали такав период. Последњих недеља ситуација у Србији је почела да се мења. Ново руководство земље и њени грађани почели су да говоре о патриотизму, о националним интересима, о српском карактеру. То улива оптимизам. Одлазим из Србије обогаћен утисцима о лепим људима и лепој земљи.
- stanje
