Kritika Kantove filozofije

[oziman]

Читам ево поново Кантову "Критику моћи суђења", и једноставно ми се намеће мисао док то радим: "О чему овај лапрда?"

Гомила празних појмова, празних балона. Гомила страница без иједне јасне мисли. Само општи појмови којима се ништа не може мислити. Мисао се губи у ничему. Баш као код Хегела, Фихтеа и свих оних којима је Кант родоначелник у томе.

Najveca steta od Kantovog mestimicno nejasnog i mutnog izlaganja sastoji se u tome da je on posluzio
kao exemplar , kao dozvola za zloupotrebe. Publika je bila prisiljena da shvati da nejasno i mutno nije uvek i besmisleno, pa se besmisleno odmah stalo prikrivati iza nejasnoga izlaganja. Fihte je bio prvi koji je prihvatio taj privilegij, i mnogo se njime koristio. Seling nije iza njega izostajao, pa je onda citava vojska gladnih piskaraia bez duha i postenja ubrzo prevazisla obojicu. Pa ipak, najdrskiji u tome gomilanju cistog besmisla u skrabanju besomucnih sukoba reci bez ikakvog znacenja, koje su se dotle mogle cuti samo u ludnicama, bio je Hegel, koji je tako postao orude najgrublje opste mistifikacije koja je ikad nastala, sa uspehom koji ce potomstvu izgledati neverovatan .

Шопенхауер

Кант је дошао до неких генијалних увида. Пре свега открио је синтетичке судове априори тј. открио је могућност стицања знања независно од спољашњег искуства. Дакле, трансцендентална естетика. Затим, учење о емпиријском и интелигибилном карактеру. Као и критике онтолошког, физикотеолошког, и космолошког доказа којима је срушио теологију.

Та знања која набројах нешто су за шта му следује сва слава овог света али и то је све.

Већину осталог што је писао можемо ставити у ред безвредног. У нешто у чему је очито имала велики утицај његова надолазећа деменција, jер једино тако можемо објаснити тај парадокс. А смешно је што су таkав стил одмах преузели филозофастери и шарлатани довевши филозофију до декаденције у којој је данас.

Онај ко има шта да каже писаће јасно! Користиће јасне, конкретне појмове, стално се ослањајући на њихов извор, било то посредно било непосредно искуство. Али искуство.

"Kao sto je lep oblik tela najpovoljnije vidjen kada je telo sasvim lako odeveno ili uopste bez odela isto tako ce se svaka lepa i zaista bogata inteligencija uvek izrazavati na najprirodniji, najotvoreniji i najednostavniji nacin. I obrnuto , duhovno siromastvo , konfunznost, nastranost, odevace se u nategnute izraze i u najnejasniju retoriku, da bi tako zamotali u teske i pompezne fraze sitne, prazne , prozaicne ili svakidasnje misli.
Oni su u tome slicni coveku, koji u nedostatku lepote, pokusava da taj nedostatak nadoknadi odelom, pa bi da skrije rugobu svoje licnosti varvarskim gizdanjem, perjem , kolorima ogrtacima. I kao sto bi se takav covek nasao u velikoj nevolji kada bi morao da hoda go, tako bi i nas autor bio u neprlici kada bi ga prisilili da svoju pompeznu , nejasnu knjigu prevede na razumljiv jezik koji bi otkrio siromastvo njenog sadrzaja".

Шопенхауер Svet kao volja i predstva 1, glava 47.

Онај ко нема шта да каже користиће опште појмове, апстракције, празне балоне и немојте да губите време на таква дела када вам падну под руку, па макар био и Кант у питању.

Међутим, оно што разликује Канта од Хегела, Фихтеа и сличних јесте што ког њега у гомили кукоља има и жита. И то каквог жита. Зато немојте одбацивати Канта. То не кажем.

Читајте Шопенхаурову Критику његове филозофије како би раздвојили жито од кукоља. Како би узели из ње оно што је у њој вредно а не губили време на безвредно.

 

[Dragoljub69]

Ono što vredi kod Kanta je njegova etika!
Njegova podela sudova je u jednoj etapi razvoja ljudske civilizacije bila dovoljna,ali je to informatikom
i ozbiljnom matematićkom logikom prevaziđeno...
Sintetičke apriorne sudove ne možeš koristiti u matematici,već samo u govoru,a kad ih u govoru koristiš,možeš ih i analizirati i nalaziti
antropološko poreklo supstrate i sl.
Recimao Naom Čomski je veoma pomogao u pripremanju jezika govora za prevođenje u informatički jezik i ono šta je za Kanta bio
apriorni sintetički sud,za informatićara je algoritam u koji strpavaš sadržaj i ovaj ga oblikuje u informaciju!
Znači,stvari su odmakle daleko:da bi comp prepoznao rečenicu mora imati algoritam sintakse takvih rečenica...Bolje ti Ozi
proučavaj Naoma Čomskog,a Šopija i Kanta ostavi Nerejevoj istoriji filozofije...

 

[oziman]

Ono što vredi kod Kanta je njegova etika!

To je izmedju ostalog ono sto ne vredi kod Kanta . Његова етика је маскирани теолошки морал, Категорички имепратив, мораш! . Ма немој морам? Морам зато што је чичи на небу тако богугодно. Зарад његове награде и страха од казне. То је основа Kантовог морала далеко од онога што прави морал јесте.

О томе сам писао овде:
http://forum.krstarica.com/entry.php/39247-Kantov-kategorički-imperativ

Njegova podela sudova je u jednoj etapi razvoja ljudske civilizacije bila dovoljna,ali je to informatikom
i ozbiljnom matematićkom logikom prevaziđeno...
Sintetičke apriorne sudove ne možeš koristiti u matematici,već samo u govoru,a kad ih u govoru koristiš,možeš ih i analizirati i nalaziti

Ма шта је превазиђено? Могућност синтетичких судова априори јесте велико Кантово откриће . Нешто што доказује да можемо проширивати своја знања о простору независно од спољашњег искуства али оно што је ту најбитније јесте "са апсолутниом важењем за свако могуће искуство".
Не кажемо рецимо да је најкраћи пут између две тачке у равни права линија, већ апсолтно тврдимо да је тако, овде или на крајевима свемира, било сада или за милион година, апсулутно тврдимо да где је раван ту је и најкраћи пут између две тачке у њој права линија.

Ниједно емпиријско, спољашње искуство не може дати такву сигурност?
До тог знања долазимо априори, како је доказао Кант, и у исто време смо аподиктички апсолутно сигурни у истинитост истог.

Кантова трансцендентална естетика није нешто што се може превазићи и боље пусти твоје Хокинге, Чомске и сличне и покушај да Кантову трансценденталну естетику разумеш.

 

[Nikita Kulganov]

Kant lepo kaze divim se zvezdanom nebu i moralnom zakonu.

 

[znatizeljni mislilac]

Kant lepo kaze divim se zvezdanom nebu i moralnom zakonu.

Da...to je moj potpis.

 

[Dragoljub69]

To je izmedju ostalog ono sto ne vredi kod Kanta . Његова етика је маскирани теолошки морал, Категорички имепратив, мораш! . Ма немој морам? Морам зато што је чичи на небу тако богугодно. Зарад његове награде и страха од казне. То је основа Kантовог морала далеко од онога што прави морал јесте.

О томе сам писао овде:
http://forum.krstarica.com/entry.php/39247-Kantov-kategorički-imperativ



Ма шта је превазиђено? Могућност синтетичких судова априори јесте велико Кантово откриће . Нешто што доказује да можемо проширивати своја знања о простору независно од спољашњег искуства али оно што је ту најбитније јесте "са апсолутниом важењем за свако могуће искуство".
Не кажемо рецимо да је најкраћи пут између две тачке у равни права линија, већ апсолтно тврдимо да је тако, овде или на крајевима свемира, било сада или за милион година, апсулутно тврдимо да где је раван ту је и најкраћи пут између две тачке у њој права линија.

Ниједно емпиријско, спољашње искуство не може дати такву сигурност?
До тог знања долазимо априори, како је доказао Кант, и у исто време смо аподиктички апсолутно сигурни у истинитост истог.

Кантова трансцендентална естетика није нешто што се може превазићи и боље пусти твоје Хокинге, Чомске и сличне и покушај да Кантову трансценденталну естетику разумеш.

Zar ti misliš da neko ko zna više ne zna i manje?
Kantova podela na aposteriorne i apriorne sudove je klasika-osnovna škola nauka...
I priličan je doprinos na savladavanju subjektivizma u naukama i to ne samo problema
jezika već i same kognicije-sagledavanje ljudskih mogućnosti shvatanja...Ali to je za tebe
previše i već kad ti se kaže da ti je ta Šopijeva metafizika nastala lošom upotrebom reči
te da su reči "podivljala" mistika odmetnuta od istine,bečiš se i kmečiš o apodiktićnosti nekih
istina.A ne shvataš da je Euklidova geometrija koju tako rado potežeš,samo ljudska geometrija-
takva zaista u stvarnosti ne postoji! Kako bi se sonde napromašivale Marsa s tim apodiktičkim
sudovima i tom geometrijom! Uostalom,ni ova komunikacija netom ne bi bila moguća,a o mobilnoj
telefoniji da ne pričam...
Ono šta sam Ljubi govorio:za svaki nivo postojanja imaš drukčije zakonitosti i to samo kroz prizmu
naše subjektivnosti gledano! I nije povratno upotrebljivo! Jedino smo ovaj nivo (izraz "midi" se ponekad koristi)
kako tako sebi prilagodili i smislili "zakone" koji su primenljivi;Njutnovi zakoni i Euklidova geometrija!
Već u višim dimenzijama imaš zakrivljeni "prostor" i relativno "vreme",a kad se "spustiš" na "niži" nivo
"dimenzija" (subjektivno gledano!) nemaš ni prostor ni vreme već matematićko polje koje je pandam
tih apriorija i pokušava da bude slika stvarnosti u tim mikro svetovima,ali samo za našu upotrebu!Naravno,
doprlo se do slabe i jake sile,ali već nuklearna energija nas obrisala po nosu i ukazala da naš um ne može
jer nije takve konstitucije da shvati suštinu tih procesa! Ono šta se zna od projekta Menhetn do danas je i dalje
jedva 5 % o tim procesima!
Ali nije stvar samo u tome šta je nama ljudima poznato!
Misliš li ti da ona žaba koja đeđi na lokvanju i čeka komarca da proleti blizu nje da ga lapi jezikom,zna nešto o svojoj
žabljoj perspektivi? Naravno da nema pojma!
E vidiš Ozi-žabo jedna!
(Molim te da ovo ne shvatiš kao vređanje,samo ukazujem kako sam ja svestan da sam jedna svesnija žaba svoje
žablje perspektive!Koju nisam sklon veličati,makar se ona i po Kantu zvala-apodiktićki istinit apriorni sud jedne žabe!)

 

[oziman]

Zar ti misliš da neko ko zna više ne zna i manje?
Kantova podela na aposteriorne i apriorne sudove je klasika-osnovna škola nauka...
I priličan je doprinos na savladavanju subjektivizma u naukama i to ne samo problema
jezika već i same kognicije-sagledavanje ljudskih mogućnosti shvatanja...Ali to je za tebe
previše i već kad ti se kaže da ti je ta Šopijeva metafizika nastala lošom upotrebom reči
te da su reči "podivljala" mistika odmetnuta od istine,bečiš se i kmečiš o apodiktićnosti nekih
istina.A ne shvataš da je Euklidova geometrija koju tako rado potežeš,samo ljudska geometrija-
takva zaista u stvarnosti ne postoji! Kako bi se sonde napromašivale Marsa s tim apodiktičkim
sudovima i tom geometrijom! Uostalom,ni ova komunikacija netom ne bi bila moguća,a o mobilnoj
telefoniji da ne pričam...

Да ли је свемир раван или закривљен је небитно. Баш зато када узимам онај пример најкраће линије, који је и Кант користио, наглашавам у равни.

У равни, а не у свемиру, је најкраћи пут између две тачке права линија. И то је синтетички суд априори.

Баш као што је синтетички суд априори да у закривљеном простору најкраћи пут између две тачке НИЈЕ права линија.

До оба закључка долазимо априори , аподиктички, са важењем за свако могуће искуство. И то је поента. То је оно битно. А питање да ли је свемир раван или закривљен нема никакве везе са тиме.

У оба случаја имамо синтетичке судове априори . Јер простор је форма опажања нашег разума и зато можемо доносити закључке са апсолутном сигурношћу о њему. Зато што испитујемо свој апарат сазнања.

То је као када бисмо испитивали наочари пре него што пођемо на пут. И закључили да иако не знамо шта ћемо на путу видети апсолутно знамо да ако су наочаре жуте све што видимо кроз њих биће жуто.

Исто је и са синтетичким судовима апирори, где испитујемо свој апарат сазнања и простор као његову форму. Одатле апсолутна сигурност у судове до које дођемо о простору и то априори.

То сам боље објаснио овде:
http://forum.krstarica.com/entry.php/6217-Kant-Sintetički-sudovi-a-priori

 

[Dragoljub69]

Baš kao da sam žabi govorio...
Kakve veze ima šta ti misliš! ! !
Kakve,uostalom ,veze ima tvoja misao o dve tačke i pravoj koju definišu kad je to samo u
tvojoj klempi a što pogrešno primenjuješ na orbitalu elektrona koji ti tu istu misao sačinjava...
Imam utisak da spadaš u nesvesna bića-u gljive ili alge koje eto nemaju pojma ni da postoje!
Kakve veze ima šta žaba misli o Euklidovoj geometriji?
A ne misli?
A o kandrliometreiji venzema ne misliš? Primenjivoj na više nivoa,za 7 dimenzija?
Alo,Ozi,gde ti je taj čuveni razbor?!

 

[kvazar12]

evo da pridodam i nesto niceovih stavova o sintetickim sudovima a priori..;

U onom «po sebi» ne postoji ništa od «kauzalnih veza», «nužnosti», «psihološke neslobode», tu ne sledi «posledica za uzrokom» niti vlada kakav «zakon». Mi sami smo ti što su izmislili uzroke, sled, zamenljivost, relativnost, prisilu, broj, zakon, slobodu, razlog i svrhu; i kad taj znakovni svet unosimo i uplicemo u stvari kao da on egzistira «po sebi», mi još jednom postupamo kao što smo vazda i postupali, naime – mitološki. «Neslobodna volja» je mitologija; u stvarnom životu rec je samo o jakim i slabim voljama.

«Kako su moguci sinteticki sudovi a priori?» - pitao se Kant; i šta je on zapravo odgovorio? Oni su moguci «na osnovu jedne sposobnosti»; ali, na žalost, odgovor nije dat sa ove cetri reci, vec tako podrobno, dostojanstveno i sa takvim razmetanjem nemackim smislom za dubinu i zapetljavanje, da se precula vesela niaiserie allemande koja se krila u takvom odgovoru. Ljudi su billi cak van sebe zbog te nove sposobnosti, i likovanje je dostiglo vrhunac, kad je Kant u coveku otkrio i moralnu sposobnost, jer su u to vreme Nemci još bili moralni i posve neskloni real-politici.

«Na osnovu jedne sposobnosti», rekao je on, ili barem mislio. No, zar je to – odgovor? Objašnjenje? Ili, nije li to, štaviše, samo ponavljanje pitanja? Kako opijum izaziva san? «Na osnovu jedne sposobnosti», naime – izaziva ga virtus dormitiva, odgovara lekar kod Molijera,

quia est in eo virtus dormitiva,
cujus est natura sensus assoupire.

No takvi odgovori pripadaju komediji, i krajnje je vreme da se Kantovo pitanje: «Kako su moguci sinteticki sudovi a priori?» zameni drugim pitanjem: «Zašto je verovanje u takve sudove nužno?» - naime, da se shvati kako se – u svrhu održanja bica naše vrste – mora verovati da su takvi sudovi istiniti; zato oni, naravno, i mogu da budu pogrešni sudovi! Ili, receno razgovetnije i grublje: sinteticki sudovi a priori ne bi trebalo uopšte «da budu moguci»; (...) u našim ustima oni nisu ništa drugo do lažni sudovi.

 

[kvazar12]

Baš kao da sam žabi govorio...
Kakve veze ima šta ti misliš! ! !
Kakve,uostalom ,veze ima tvoja misao o dve tačke i pravoj koju definišu kad je to samo u
tvojoj klempi a što pogrešno primenjuješ na orbitalu elektrona koji ti tu istu misao sačinjava...
Imam utisak da spadaš u nesvesna bića-u gljive ili alge koje eto nemaju pojma ni da postoje!
Kakve veze ima šta žaba misli o Euklidovoj geometriji?
A ne misli?
A o kandrliometreiji venzema ne misliš? Primenjivoj na više nivoa,za 7 dimenzija?
Alo,Ozi,gde ti je taj čuveni razbor?!

na visim dimenzijama univerzum komunicira sam sa sobom superluminalnim informacijama, zapravo jednim procesom dinamickih odnosa koji se ne opisuju kvantitativno, merenjem tezine ili velicina...;

Naučnik John Weeler, koji je crnim rupama dao ime, razradio je hipotezu koja uključuje i četvrtu kategoriju tih tajanstvenih objekata. On je pretpostavio da na ekstremno malim dužinama koje su dimenzija Planckove dužine od 10-33 cm, prostor-vreme ima složen oblik, koji se menja svakog trenutka. Weeler je takvu sliku nazvao prostorno-vremenskom penom, a ona bi se trebala sastojati od bezbroj kvantnih crnih i belih rupa, koje se stvaraju i nestaju u toku vremena veličine 10-44 s. To je Planckova vremenska jedinica koja odgovara vremenu potrebnom da svetlost pređe Planckovu dužinu. Weelerova ideja prostorno-vremenske pene od crnih i belih rupa jest ekstrapolacija zakona kvantne mehanike, prema kojima, da bi se izmerila energija, tj. masa čestice, potreban je određen vremenski interval (Heisenbergov princip neodređenosti). Ako je vremenski interval u kojem čestica postoji ili se meri njena masa suviše kratak, neodređenost postaje veća od ukupne mase čestice i mi ne možemo reći postoji li čestica ili ne postoji. Takvu česticu fizičari nazivaju virtuelnom i što je masa odnosno energija čestice veća ona je manja. Virtualna čestica čije su dimenzije 10-33 cm a vreme života 10-44 s, treba imati masu od 10-5 grama i njena površinska gravitacija usloviće da je za napuštanje čestice potrebna brzina veća od svetlosne. Znači dobili smo minijaturnu crnu rupu.
Dakle ako je Weelerova hipoteza tačna, ovakve crne rupe su svuda oko nas, i to ne kao obični objekti u prostor-vremenu nego kao njena osnovna struktura, koja ga silno izobličuje na udaljenostima Planckovih dimenzija.

 

[NEREJ]

Читам ево поново Кантову "Критику моћи суђења", и једноставно ми се намеће мисао док то радим: "О чему овај лапрда?"

Гомила празних појмова, празних балона. Гомила страница без иједне јасне мисли. Само општи појмови којима се ништа не може мислити. Мисао се губи у ничему. Баш као код Хегела, Фихтеа и свих оних којима је Кант родоначелник у томе.



Кант је дошао до неких генијалних увида. Пре свега открио је синтетичке судове априори тј. открио је могућност стицања знања независно од спољашњег искуства. Дакле, трансцендентална естетика. Затим, учење о емпиријском и интелигибилном карактеру. Као и критике онтолошког, физикотеолошког, и космолошког доказа којима је срушио теологију.

Та знања која набројах нешто су за шта му следује сва слава овог света али и то је све.

Већину осталог што је писао можемо ставити у ред безвредног. У нешто у чему је очито имала велики утицај његова надолазећа деменција, jер једино тако можемо објаснити тај парадокс. А смешно је што су таkав стил одмах преузели филозофастери и шарлатани довевши филозофију до декаденције у којој је данас.

Онај ко има шта да каже писаће јасно! Користиће јасне, конкретне појмове, стално се ослањајући на њихов извор, било то посредно било непосредно искуство. Али искуство.



Онај ко нема шта да каже користиће опште појмове, апстракције, празне балоне и немојте да губите време на таква дела када вам падну под руку, па макар био и Кант у питању.

Међутим, оно што разликује Канта од Хегела, Фихтеа и сличних јесте што ког њега у гомили кукоља има и жита. И то каквог жита. Зато немојте одбацивати Канта. То не кажем.

Читајте Шопенхаурову Критику његове филозофије како би раздвојили жито од кукоља. Како би узели из ње оно што је у њој вредно а не губили време на безвредно.

Govoris li ti ovde o sebi ( vidi boldovano ! ) ili o Kantu ?
Sta si ti ovde, tako " visoko-uceno ", kritikovao Kanta ? Nista !

Gde si ti ovde bilo koju Kantovu misao iz ovog dela podvrgao kritici ? Nigde !

Tako da pre ce ta tvoja nigde i nista filozofija da bude filozofija " praznih balona ".

Ako vec hoces da tako uobrazeno kritikujes ovo Kantovo delo, onda to i radi, pusti te dogmatske fraze, tipa Sopenhauer. Tako se on golim praznim frazetinama " obracunavao " sa Hegelom, jer nije bio u stanju da udje u ozbiljnu polemiku.

Za mene je Kritika moci sudjenja ( Kririka rasudne snage, kako god ) pisana sasvim razumljivo za razliku od prve kritike, Kritike cistog uma. I ne zavaravaj se da si samo ti pojmio Kritiku cistog uma. Nisu je razumeli ni neki veci filozofi od tebe, narocito ako su prilazili tom delu bez razumevanja druge dve kritike.

Dakle, sta je to nerazumljivo, prazno...u ovom Kantovom delu ?

Da li njegovo uocavanje same srzi stvaralastva, npr., kada on u paragrafu 43. kaze :

" S punim bi pravom trebalo nazvati umetnoscu samo proizvodjenje pomocu slobode , to jest putem slobodne volje koja se zasniva na umu. Jer, mada se proizvod pcela ( pravilno izgradjeno sace ) rado naziva umetnickim delom, ipak to biva samo zbog analogije sa umetnoscu; cim se, naime, uvidi da pcele ne zasnivaju svoj rad ni na kakvom umnom razmisljanju, odmah se kaze da je to proizvod njihove prirode ( instinkta ) a kao umetnost ono se pripisuje samo njihovom tvorcu. " ( I.Kant, Kritika moci sudjenja, BIGZ, Beograd, 1975., str.187 )

Na osnovu takvih razmisljanja ce Marks napisati svoje cuveno mesto u Kapitalu da pcela gradnjom svog saca moze postideti ponekog ljudskog graditelja, ali ono sto razlikuje i najgoreg graditelja od pcele je to da je on izgradio prethodno svoju gradnju u glavi, pre nego sto ce je izgraditi u vosku. Itd., itd. Marks pritom, posavsi od te Kantove misli, nije je prosto prepisao vec dopunjavao, razvijao, nadogradjivao. I to, je vidis, istorija filozofije, ona koju ti ne razumes i od koje bezis kao djavo od krsta. I nisi jedini.

Ili, da Kant ima u vidu umetnicko stvaralastvo ( ono sto nije nikako pripadno tvom solipsizmu ! ) , vidi se iz redova dalje, kada, npr., u paragrafu 46 tog dela govori o genijalnosti, itd., itd.

I sta u tim Kantovim razmatranjima ima nejasnog ili " praznog " ? Gde su tu stranice bez ijedne misli, kako ti u svojoj " prenaduvanosti ", neutemeljenoj neskromnosti, sa visine, dajuci olako ocenjivanje jednog Kanta ( ! ), zakljucujes ?

To sto ti razumes Kanta kako ga razumes ( po Sopenhaueru, dabome ) ne znaci da ga i drugi tako razumeju. Narocito ako si, u filozofiji sa Sopenhauerom, usamljen u tom misljenju.

Ja Kanta drugacije razumem, ali i drugacije prilazim tumacenju Kanta, kao sto vidis.

 

[znatizeljni mislilac]

Ja Kanta drugacije razumem, ali i drugacije prilazim tumacenju Kanta, kao sto vidis.

Drugacije u odnosu na sta?

 

[NEREJ]

Drugacije u odnosu na sta?

Pa, valjda je to jasno ?!

Drugacije u odnosu na ozimanov ( Sopenhauerov ! ) prilaz tumacenju Kantove filozofije. On kod Kanta jedino vredno vidi teoriju saznanja, a neprihvatljivo je sve drugo, Kantova prakticka filozofija - etika, estetika ( bas iz ove Kritike moci sudjenja ) i sve ono gde Kant definise coveka kao mogucnost ( ono treba da je odredjenje za coveka ) npr., ili kada on, oziman, nece da prihvati Kantov zahtev za primat praktickog uma, npr...

A i prakticni prilaz mi je drugaciji. Navedem Kantovu misao, pa onda o njoj, a ne ovako, drvlje i kamenje na Kanta, a da se nigde ozbiljno ne polemise sa tom mislju, jer se i ne navodi. I slicno ( a nije samo rec o metodoloskom pristupu polemici , vec i etickom ) .

 

[Dragoljub69]

na visim dimenzijama univerzum komunicira sam sa sobom superluminalnim informacijama, zapravo jednim procesom dinamickih odnosa koji se ne opisuju kvantitativno, merenjem tezine ili velicina...;

Naučnik John Weeler, koji je crnim rupama dao ime, razradio je hipotezu koja uključuje i četvrtu kategoriju tih tajanstvenih objekata. On je pretpostavio da na ekstremno malim dužinama koje su dimenzija Planckove dužine od 10-33 cm, prostor-vreme ima složen oblik, koji se menja svakog trenutka. Weeler je takvu sliku nazvao prostorno-vremenskom penom, a ona bi se trebala sastojati od bezbroj kvantnih crnih i belih rupa, koje se stvaraju i nestaju u toku vremena veličine 10-44 s. To je Planckova vremenska jedinica koja odgovara vremenu potrebnom da svetlost pređe Planckovu dužinu. Weelerova ideja prostorno-vremenske pene od crnih i belih rupa jest ekstrapolacija zakona kvantne mehanike, prema kojima, da bi se izmerila energija, tj. masa čestice, potreban je određen vremenski interval (Heisenbergov princip neodređenosti). Ako je vremenski interval u kojem čestica postoji ili se meri njena masa suviše kratak, neodređenost postaje veća od ukupne mase čestice i mi ne možemo reći postoji li čestica ili ne postoji. Takvu česticu fizičari nazivaju virtuelnom i što je masa odnosno energija čestice veća ona je manja. Virtualna čestica čije su dimenzije 10-33 cm a vreme života 10-44 s, treba imati masu od 10-5 grama i njena površinska gravitacija usloviće da je za napuštanje čestice potrebna brzina veća od svetlosne. Znači dobili smo minijaturnu crnu rupu.
Dakle ako je Weelerova hipoteza tačna, ovakve crne rupe su svuda oko nas, i to ne kao obični objekti u prostor-vremenu nego kao njena osnovna struktura, koja ga silno izobličuje na udaljenostima Planckovih dimenzija.

Ove probleme s dimenzijama i konstantama ja rešavam poput Aleksandra ili još bolje,poput Ničea (tvoj prvi post).Bez milosti odsecam i vreme i prostor! !
Jer i vreme je sećanje,a prostor je pomeranje tačke (čestice) tj skupa kvantnih događaja SADA!
Prva teza Ozija o predstavi u klempi (refleksija i neurotransmiterski "hologram"-da ne objašnjavam sad celu neurologiju!) sadrži i dovijanje
neurona da arhiviraju i aktiviraju datoteke,a među njima i njihove "tragove" koje je Kant nazvao apriorijama...A onaj lisac od Hegela
napravio čak Vrzino kolo u Fenomenologiji duha od tih "tragova" ...
Fenomeni i noumeni u našim klempama (kako kod koga) se manje više uspešno formiraju podržavajući naše akcije u našoj
bližoj,a viđ vraga(zahvaljujući ovom izumu) i u daljoj okolini i to je sva Kvantologija ...Ovako pojednostavljena ,vrlo jednostavnama u stvari veoma,veoma složena
(mora da nas tvorac ili tvorica to zajebali),a za sklone mistikama i metafizikama-magija stvarnosti ili magija idealnosti...
Pih,kao da je to neka mudrost!
Ama,odmah je jasno da je u pitanju neka bezvezarija čim se skapira da je planeta Zemlja jedno maleno govance u svemirskim
razmerama,a koje nama izgleda ogromno kad,recimo letimo na 10 000 m i bacimo pogled na zakrivljenu liniju horizonta...VAUUU kolika je,
otme nam se kao curi koja ga prvi put ugleda...

- - - - - - - - - -

Međutim...Nije sve tako baš bez veze ,čak ni u tom našem laprdanju...
Naime,Naom Čomski je utvrdio da nam je sintaksa rečenica istovetna na svim jezicima
kad se odnosi na iste pojave i stvari! ! !
Tako da nam ni laprdanja nisu bez neke determinisanosti...
Nismo kao brod na moru- bez čvrstog oslonca!
Oslonac nam je ta sila determinacije koju još uvek nismo odgonetnuli,ali evo-istražujemo ybg...
Kud ste navrli!

 

[znatizeljni mislilac]

Pa, valjda je to jasno ?!

Drugacije u odnosu na ozimanov ( Sopenhauerov ! ) prilaz tumacenju Kantove filozofije. On kod Kanta jedino vredno vidi teoriju saznanja, a neprihvatljivo je sve drugo, Kantova prakticka filozofija - etika, estetika ( bas iz ove Kritike moci sudjenja ) i sve ono gde Kant definise coveka kao mogucnost ( ono treba da je odredjenje za coveka ) npr., ili kada on, oziman, nece da prihvati Kantov zahtev za primat praktickog uma, npr...

A i prakticni prilaz mi je drugaciji. Navedem Kantovu misao, pa onda o njoj, a ne ovako, drvlje i kamenje na Kanta, a da se nigde ozbiljno ne polemise sa tom mislju, jer se i ne navodi. I slicno ( a nije samo rec o metodoloskom pristupu polemici , vec i etickom ) .

Ja ne vidim nikakvo tumacenje ovde. Samo kiselo grozdje. Ej mrzeti Hegela i Fihtea, znaci mrzeti...ljudi koji mu nista nisu uradili u zivotu, niti su mogli jer su umrli pre 200 godina. Ljudi koji nisu oteli slavu njemu nego Sopenhaueru. Kao da je on sam Sopenhauer. Jel mozes ti to da mi objasnis kakva je ovo paranoja? Kako uopste i pricati sa takvim o bilo cemu...pa i o lepom vremenu a kamoli filosofiji?

 

[Dragoljub69]

Ja ne vidim nikakvo tumacenje ovde. Samo kiselo grozdje. Ej mrzeti Hegela i Fihtea, znaci mrzeti...ljudi koji mu nista nisu uradili u zivotu, niti su mogli jer su umrli pre 200 godina. Ljudi koji nisu oteli slavu njemu nego Sopenhaueru. Kao da je on sam Sopenhauer. Jel mozes ti to da mi objasnis kakva je ovo paranoja? Kako uopste i pricati sa takvim o bilo cemu...pa i o lepom vremenu a kamoli filosofiji?

Nemoj preterati...
Kad je u pitanju etika Ozijeve opservacije su prilično na mestu,čak i aktivne...
Njegova ideja o informatičkoj neposrednoj demokratiji je verovatna budućnost svekolike politike ljudske civilizacije-to nije utopija!
Ima toga još vrednog kod njega,ali kad ja to vidim i kao pozitivista i kao najtvrđi oponent-ti kao idealista i fenomenolog bi
najpre trebao da mu tolerišeš te njegove zanesenosti...Ja ih smatram irelevantnim...

 

[znatizeljni mislilac]

Da se ukloni blato sa teme kolko toliko odmah treba demantovati da je kritika moci sudjenja puna "nejasnih i praznih pojmova"..ne zbog postavljaca teme nego da neko ne bi postao obmanut citajuci ovo.

"Pod principom ukusa podrazumevao bi se jedan osnovni stav pod ciji bi se uslov mogao supsumirati pojam jednog predmeta pa bi se potom pomocu zakljucka moglo izvesti da je taj predmet lep. Medjutim, to je naprosto nemoguce. Ja moram da osetim zadovoljstvo neposredno na njegovoj predstavi a ono ne moze da mi se dokaze nikakvim brbljanjem. Ipak,dakle, kriticari, kao sto kaze Hjum umeju da mudruju lepse nego kuvari, oni ipak imaju istu sudbinu kao i kuvari. Odredbeni razlog svoga suda oni ne mogu da ocekuju od snage dokaza, vec jedino od refleksije subjekta o njegovom vlastitom stanju(zadovoljstva ili nezadovoljstva), odbacujuci sve propise i sva pravila."(str. 175)

"Svaka nauka mora da ima svoje odredjeno mesto u enciklopediji svih nauka. Ako je to neka filosofska nauka onda njoj mora da se odredi mesto ili u teorijskom delu te enciklopedije ili u njenom prakticnom delu i ako ona ima svoje mesto u teorijskom delu enciklopedije onda u prirodnoj nauci ukoliko ova ispituje ono sto moze da bude predmet iskustva (dakle fizici, psihologiji i opstoj kosmologiji) ili u teologiji (nauci o prauzroku sveta kao skupnom pojmu svih predmeta iskustva)." (str. 302)

"Kada se postavi pitanje koji rang zauzima medju ostalim argumentima u filosofiji onaj argument kojim se dokazuje postojanje Boga samo kao stvar vere za praktican cisti um to se ceo posed filosofije lako moze da pregleda, pri cemu se onda pokazuje da se tu ne moze birati, vec da njena teorijska moc mora pod uticajem nepristrasne kritike da napusti sama od sebe sve svoje zahteve."(str. 359)

Toliko o praznim pojmovima. Ko kaze da su to reci bez znacenja ili je ogranicen ili je folirant. Psiholoski ako stignem.

 

[Аристократа]

Ч Као и критике онтолошког, физикотеолошког, и космолошког доказа којима је срушио теологију.

Није Кант срушио теологију, него је срушио схоластичку бесмислицу и могло би се рећи јерес.

Да си читао нешто од Светих Отаца, видео би да пишу готово исто што и Кант - агностички ставови на сваком кораку (Бог се не може спознати јер је трансцедентан, ван појавног света, у вечности, ум је ограничен и слично)

 

[znatizeljni mislilac]

Није Кант срушио теологију, него је срушио схоластичку бесмислицу и могло би се рећи јерес.

Да си читао нешто од Светих Отаца, видео би да пишу готово исто што и Кант - агностички ставови на сваком кораку (Бог се не може спознати јер је трансцедентан, ван појавног света, у вечности, ум је ограничен и слично)

Upravo tako!

 

[Аристократа]

Него јел гледао неко од вас серију True Detective?

Серија пуна Шопенхауервог песимизма, идеализма и ништавности овога света.

Крај је шлаг на торти, нека врста коперниканског обрта.

 

[znatizeljni mislilac]

Ono što vredi kod Kanta je njegova etika!

Kad je u pitanju etika Ozijeve opservacije su prilično na mestu,čak i aktivne...

that

 

[oziman]

Govoris li ti ovde o sebi ( vidi boldovano ! ) ili o Kantu ?
Sta si ti ovde, tako " visoko-uceno ", kritikovao Kanta ? Nista !

Gde si ti ovde bilo koju Kantovu misao iz ovog dela podvrgao kritici ? Nigde !
Tako da pre ce ta tvoja nigde i nista filozofija da bude filozofija " praznih balona ".

Ako vec hoces da tako uobrazeno kritikujes ovo Kantovo delo, onda to i radi, pusti te dogmatske fraze, tipa Sopenhauer. Tako se on golim praznim frazetinama " obracunavao " sa Hegelom, jer nije bio u stanju da udje u ozbiljnu polemiku.

Za mene je Kritika moci sudjenja ( Kririka rasudne snage, kako god ) pisana sasvim razumljivo za razliku od prve kritike, Kritike cistog uma. I ne zavaravaj se da si samo ti pojmio Kritiku cistog uma. Nisu je razumeli ni neki veci filozofi od tebe, narocito ako su prilazili tom delu bez razumevanja druge dve kritike.

Dakle, sta je to nerazumljivo, prazno...u ovom Kantovom delu ?

Da se ukloni blato sa teme kolko toliko odmah treba demantovati da je kritika moci sudjenja puna "nejasnih i praznih pojmova"..ne zbog postavljaca teme nego da neko ne bi postao obmanut citajuci ovo.

"Pod principom ukusa podrazumevao bi se jedan osnovni stav pod ciji bi se uslov mogao supsumirati pojam jednog predmeta pa bi se potom pomocu zakljucka moglo izvesti da je taj predmet lep. Medjutim, to je naprosto nemoguce. Ja moram da osetim zadovoljstvo neposredno na njegovoj predstavi a ono ne moze da mi se dokaze nikakvim brbljanjem. Ipak,dakle, kriticari, kao sto kaze Hjum umeju da mudruju lepse nego kuvari, oni ipak imaju istu sudbinu kao i kuvari. Odredbeni razlog svoga suda oni ne mogu da ocekuju od snage dokaza, vec jedino od refleksije subjekta o njegovom vlastitom stanju(zadovoljstva ili nezadovoljstva), odbacujuci sve propise i sva pravila."(str. 175)

Ево их ова двојица. Осетили се прозваним. Па износе некакве цитате као противаргумент.

Као што рекох. Кант није попут Хегела, Фихтеа и камаре сличних шарлатана где нема једне једине јасне мисли. Код Канта се смењују јасне па и генијалне мисли са парадом празних појмова које не значе ништа. И то је оно на шта указујем.

Кант једностано није могао да гради своју филозофију развијајући јасно и конкренто оних пар увида до којих је дошао, него је све то замотао у опште појмове, мешајући ум , разум, чулснот, појмове, идеје идући у потпуне контрдикције. На једном месту пишући једно, на другом сасвим супротно од тога. Тотални хаос , папазјанија коју ни он сам верујем није могао сам себи да размрси.

Да сте вас двојица прочитали од Канта нешто више од тих пар цитата које сте овде преписали и самима би вам било јасно о чему говорим.

Зато сам препоручио Шопенхаурову критику његове филозофије како се не би изгубили у томе и пропустили оно што је вредно.

Baš kao da sam žabi govorio...
Kakve veze ima šta ti misliš! ! !
Kakve,uostalom ,veze ima tvoja misao o dve tačke i pravoj koju definišu kad je to samo u
tvojoj klempi

Ако та правила о простору до којих долазимо апиори важе само у клемпи а ти онда на тркама немој да идеш правим путем, него крени цик цак како би пре стигао на циљ.

Као што рекох најкраћи пут у равни јесте права линија. Док најкраћи пут у закривљном свемиру није права линија.
Оба суда су синтетички судови априори и за њих је небитно какав је свемир.

А питаш се чему је то знање битно. Битно је зато јер показује да до свих правила која се тичу простора можемо доћи независно од спољашњег искуства али апслутно важећи за свако спољашње искуство.

А то откриће је толико битно јер смешта простор тамо где му је место. У област форми сазнања а не нечега што постоји изван свести.

 

[znatizeljni mislilac]

А питаш се чему је то знање битно. Битно је зато јер показује да до свих правила која се тичу простора можемо доћи независно од спољашњег искуства али апслутно важећи за свако спољашње искуство.

А то откриће је толико битно јер смешта простор тамо где му је место. У област форми сазнања а не нечега што постоји изван свести.

Upravo je to problematican deo Kantove filosofije, a ti si sklonio na stranu sve sto je kod njega zaista vredno.

 

[Dragoljub69]

Ево их ова двојица. Осетили се прозваним. Па износе некакве цитате као противаргумент.

Као што рекох. Кант није попут Хегела, Фихтеа и камаре сличних шарлатана где нема једне једине јасне мисли. Код Канта се смењују јасне па и генијалне мисли са парадом празних појмова које не значе ништа. И то је оно на шта указујем.

Кант једностано није могао да гради своју филозофију развијајући јасно и конкренто оних пар увида до којих је дошао, него је све то замотао у опште појмове, мешајући ум , разум, чулснот, појмове, идеје идући у потпуне контрдикције. На једном месту пишући једно, на другом сасвим супротно од тога. Тотални хаос , папазјанија коју ни он сам верујем није могао сам себи да размрси.

Да сте вас двојица прочитали од Канта нешто више од тих пар цитата које сте овде преписали и самима би вам било јасно о чему говорим.

Зато сам препоручио Шопенхаурову критику његове филозофије како се не би изгубили у томе и пропустили оно што је вредно.



Ако та правила о простору до којих долазимо апиори важе само у клемпи а ти онда на тркама немој да идеш правим путем, него крени цик цак како би пре стигао на циљ.

Као што рекох најкраћи пут у равни јесте права линија. Док најкраћи пут у закривљном свемиру није права линија.
Оба суда су синтетички судови априори и за њих је небитно какав је свемир.

А питаш се чему је то знање битно. Битно је зато јер показује да до свих правила која се тичу простора можемо доћи независно од спољашњег искуства али апслутно важећи за свако спољашње искуство.

А то откриће је толико битно јер смешта простор тамо где му је место. У област форми сазнања а не нечега што постоји изван свести.

To ti i govorim da je predstava o prostoru izmišljotina koja nastaje iz memorisanih datoteka neurona...
Međutim ,ti ne shvataš zakrivljenu trajektoriju-to je vektorska,matematička trajektorija koja se simulira!
Znači :nije samo apriorna konstrukcija,već je delatna virtuelizacija-rad! Takođe je delanje i mišljenje!
Proces mišljenja-listanje i kontempliranje datoteka neurona je rad na zpamćenim podacima!
Javi se praksisovcu Nereju da ti objasni misaonu praksu(ako je raspoložen,a mislim da on to zna,mada je to meni
nepotrebna bravura koja previše implementira dijalektiku Hegela i neke sinteze-baba i žaba...)

 

[NEREJ]

Ево их ова двојица. Осетили се прозваним. Па износе некакве цитате као противаргумент.

Као што рекох. Кант није попут Хегела, Фихтеа и камаре сличних шарлатана где нема једне једине јасне мисли. Код Канта се смењују јасне па и генијалне мисли са парадом празних појмова које не значе ништа. И то је оно на шта указујем.

Кант једностано није могао да гради своју филозофију развијајући јасно и конкренто оних пар увида до којих је дошао, него је све то замотао у опште појмове, мешајући ум , разум, чулснот, појмове, идеје идући у потпуне контрдикције. На једном месту пишући једно, на другом сасвим супротно од тога. Тотални хаос , папазјанија коју ни он сам верујем није могао сам себи да размрси.

Да сте вас двојица прочитали од Канта нешто више од тих пар цитата које сте овде преписали и самима би вам било јасно о чему говорим.

Зато сам препоручио Шопенхаурову критику његове филозофије како се не би изгубили у томе и пропустили оно што је вредно.

Ti nisi bas cist, kad ne uvidjas da samog sebe kritikujes !

Gle! - Prepisali smo citate. A sta ti stotine i stotine Sopenhauerovih citata koje do bolesti uporno iznosis ovde - ne prepisujes ?! Stvaras ih ? Pa podmeces Sopenhaueru ?

I kao po obicaju, golim frazetinama izbegavas odgovore na primedbe koje ti se stavljaju.
A, pritom Kantu podmeces to sto ti radis - praznu, nemocnu, mrtvu filozofiju, koja se brani praznim frazama koje nista ne znace. Kad nedostaju argumenti za stvaralacku polemiku, onda i moras da potegnes za frazama. Koje, pritom, nisi bio u stanju da sam izmislis ( cak ni te suplje frazetine ) vec si ih preuzeo od Sopenhauera. Kao i tvoj omiljeni, a u stvari , Sopenhauerov izraz, kula od karata, koji je sasvim primenjiv za tvoju filozofiju kada se suoci sa stvarnoscu.

I, zabole Fihteovu i Hegelovu filozofiju uvo, kao i druge filozofe zbog te kritike koja je, rekoh vec, nemoralna ! Jer je u najmanju ruku nemoralno kritikovati te znacajne filozofe, a da ne znas cak ni nazive dela koja su pisali. Nemoralno je i Sopenhauerovim ustima kritikovati Hegela, samo zbog toga sto nista nisi od njega procitao ili si bio glup da razumes o cemu on pise ( ili Kant , Fihte...).