Kao I svakom coveku kome je metafizika pojela mozak tako je zoziki
poruckan centar za lingvistiku i smislenost iskaza.
Tako recimo ako ja tebi kazem da nemam predstavu o hemiji, misleci na to da nemam znanja iz hemije ti mozes da otvoris eristicku dijalektiku i optuzis me da poricem postojanje predstave u Sopenhauerovom smislu.
Ili ako ti izjavis sustina Marksove izjave je ta i ta ja mogu da otvorim eristicku dijalektiku i kazem nije sustina je nesaznajna, transcendenta. Sve dok to ne shvatis tvoje izjave su na pogresnim temeljima.
Ili ako Drakce izjavi "po prirodi stvari namece se resenje" zozika otvori eristicku dijalektiku i uskoci sa primedbom da je priroda samo pojava naspram subjekta.
Predstava, sustina, priroda
Kvazireci za kvazifilozofiranje
Da.
No, to je posledica nepoznavanja filozofske terminologije i recnika filozofije. Kada je u pitanju terminologija nemacke klasicne filozofije, zbog nepoznavanja iste, Oziman tu nista ne razume. Zato je njemu nerazumljiv pojam ( pa i samo odredjenje pojma pojam
)
istorije i istorijsko, a
o vaznosti istorije za filozofiju ne vredi ni govoriti. Kako tek da razume pojmove i njihova znacenja, poput - povesno, prakticki, delatan, samosvest, stvaralacki, negacija, otudjenje i sl....bez kojih nema filozofije, bar kako je ja razumem , a nisam ni malo usamljen u tom shvatanju.
Hocu da kazem da nema filozofa, ni u zacetku, ako ne poznaju npr., tekovine nemacke klasicne foilozofije. Naravno, i one filozofije
pre i posle nje, ali
uporedjujuci je sa onim npr., posle, naprednijim, itd.
Znam da je takvima neshvatljivo, ali bi meni, recimo, Kant bio poprilicno nerazumljiv bez Fihtea, Selinga i Hegela i drugih, ne samo zbog tumacenja istog, vec i
kritike .
I danas je poucno pogledati tumacenja i kritike ( ne samo za Kanta, dabome ) od strane savremenih filozofa. Na primer, Habermas je kod mene doprineo da nesto drugacije gledam na klasicnu nemacku filozofiju, ali , recimo i na Nicea.
Agnes Heler, recimo, da drugacije razumem Habermasa, idt., itd.
Vaznost stalnog izucavanja pa i savremenih filozofa je neophodna i uvek se pokazuje kao plodonosna.
U tom smislu je Drakce u pravu, kada istrajava na insistiranju izucavanja savremene filozofije ( Vitgenstajna, Deride, Kolakovskog, recimo ), ali je opet potrebno poznavati onu filozofiju
pre, kako bi se razumeo njihov doprinos.
Kod Ozimana i slicnih koji misle da svako moze da se bavi filozofijom
bez izvesnog obrazovanja , pokazuju se posledice takvog pristupa. Nepoznavanje recnika filozofije, npr. je direktna posledica traljavog
samoobrazovanja, udruzenog pritom sa
nerealnim, neutemeljenim i nicim opravdanim preteranim egoizmom i zabludom da se sve zna i da je dugorocno obrazovanje ( narocito ono kroz institucije ) - nepotrebno !
To je
pristup ,danas pomodnih
, rijaliti soua ( Reality show ), i takvi filozofi bi bili prikladni da izlazu svoju filozofiju na raznim " ruzicastim televizijama " ( raznim farmama, parovima, itd., kao doprinos povecanju gledanosti ) , gde bi se iznosila ta tkz.
filozofija za mase i delila neukima poput hleba.
Takve pristupe imamo razradjene danas, vec, kod istorije npr. ( gde razni metalostrugari nastupaju kao uvazeni akademici, i sl. ).
Nazalost.
) to je toliko maloumno I nenaučno da je to za svaki podsmeh!
(ima I dama inženjerki bem li ih...
)
n ne vidi stvarnost već sliku te stvarnosti kako mu slika njegov um!
)
