Многи гледају репрезентацију само кроз А селекцију, но треба гледати шире, наступе националних селекција у свим категоријама, околности, какве су проблеме имали, да ли су биле лишени помоћи важних играча, тек сагледавањем свих тих резултата и околности можемо добити комплетнију слику.
А ова годона бјеше баш добра година српске кошарке. Идемо редом.
Селекција У-19 на свјетском првенству 5 побједа и 2 пораза, 6.мјесто, како су наступили без понајбољих играча у том излазном годишту (Ђуришић, Матовић) јако добар резултат, да не бјеше тешког пораза у 1/4Ф против Француске утисак би био изванредан.
Селекција У-20 је на европском првенству освојила 5.мјесто, 5 побједа и 2 пораза, у 1/4Ф су пружили одличну партију против изузетно моћне Француске, како су и они наступили само са играчима излазног годишта и без двојице најбољих у том годишту (Јовић, Вукчевић) утисак је више него добар.
Ту је и фантастичан успјеј селекције У-18 која је европски првак, свих 7 побједа разликом 10 и више кошева, иако су и они били лишени помоћи неких изванредних и јако перспективних јуниора (Дрезгић, Ђуловић, Станковић, Гачић, Вуковић) на импресиван начин су се попели на кров Европе. У Нишу је квалитет доказао и нови бисер српске кошарке, Никола Топић. Важно је нагласити да у годиштима 2005-6 имамо прегршт перспективних јуниора, посебно у годишту 2005. имамо потенцијал какав вјероватно српска и раније југо кошарка никад није имала у једном годишту.
Селекција У-16 у излазном годишту 2007. нема тај потенцијал као у годишту 2005-6, напротив, и болни порази у припремном периоду нису обећавали ништа добро. Међутим, кроз велики рад и ова наизглед лимитиранија генерација је остварила велики напредак, освојено је 7.мјесто но оставила је јако добар утисак, и из ове екипе српска кошарка ће добити неколико врсних играча.
И коначно наступ А селекције на Филипинима. И поред силних проблема, одсуства четворице стартера са задњег ЕП, Мицића, Лучића, Калинића и Јокића, те још неколико играча који су могли бити конкурентни (Јарамаз, Смаилагић, Покушевски) српска репрезентација одиграла је фантастично свјетско првенство, мало је недостајало да се узме злато, и сребро је огроман успјех.
Која ријеч и о КСС. Задатак КСС је да води бригу о свим националним такмичењима, укључујући и оне млађих узраста, да прати српске кошасркаше, посебно оне ван Србије, да их правовремено анимира, обезбиједи по потреби пашоше, да обезбиједи услове припрема и сениорску репрезентације и млађим категоријама те да пажљиво изабере стручњаке којима ће повјерити селекције.
Што се тиче овог првог, у овим околностима када су се нагомилале тешкоће и тегобе, када све дрма беспарица, када ће дежурне штеточине чинити што је до њих, ђаволски је тешко урадити бољи систем такмичења, али треба покушати. Што се тиче услова националних селекције, КСС је положио испит. Што се тиче праћења српских играча, посебно јуниора и кадета, добро се то ради, прате се по свим земљама, од Српске, преко европских земаља до Америке, многи су уврштени међу кандидате у разним категоријама, неки су изабрали друге националне селекције , но важно је сваком понудити, никог не молити.
Када је у питању избор стручњака којем ће се повјерити селекције, погодило се. Сви су, Ненад Стефановић (У-18), Ненад Чанак (У-20), Владимиро Ђокић (У-19) те Милош Исаков-Ковачевић (У-16) са својим тимовима, урадили добар посао, сви су, уважавајући све околности, извукли максимум из повјерених селекција. Исто важи и за А селекцију која је Пешићу повјерена .након ОКТ прије двије године. Из ове А селекције, са својим стручним тимом, извукао је максимум.
Шта даље? Слиједи сезона 2023/24. Имамо шесторицу играча у ен-би-еју, сви у младим или добрим кошаркашким годинама и прегршт играча у европиги. Видјећемо какав ће ниво игара имати, како углавном сви иду узлазном путањом, обећава. Пратићемо их, као и друге, посебно млађе играче. И посебно играче на прелазу из јуниорске у сениорску кошарку попут Николе Топића. Има ту плејада занимљивиох младих играча, појавиће се и јави неки који није у млађим узрадтима обећавао, неки нови Стефан Јовић или Алекса Аврамовић, што је српској кошарци готово заштиотми знак. Уз све потешкоће, роварења дежурних штеточина, малициозне текстове антисрпских медија који прате српску кошарку, добро то иде, српска кошарка је на добром путу.