Nazalost, pokazalo se da je u ovom trenutku 4. mesto za nas sastav sasvim realan rezultat.
Da li je problem bio u prejakoj grupi gde smo uvek igrali prvi i morali da redom dobijamo sve meceve, ili ta selidba iz Berlina u Lil, ali sada moramo priznati da su se problemi videli jos u osmini finala i cetvrtfinalu (ne smem da zamislim sta bi bilo da smo u ta dva meca sutirali trojke kao danas ili u petak), a kada se naislo "na tvrdo" usledila su dva poraza, uz totalni raspad igre. U zadnje dva meca mi skoro da nismo ni imali organizovanu igru u napadu, a u odbrani smo bili prilicno nesigurni, neverovatno je kako su nam protivnici uzimali lopte nakon promasaja pod nasim kosem.
Teodosic - Mislio sam da je nakon proslog SP konacno sazreo, ali ne, na ovom se vratio na nivo reprezentativnih igara iz 2009-2012, kada ga krene sut i kada je raspolozan, onda je jedan od najboljih igraca Evrope, ali kada ga zatvore ili kada mu nije dan, onda je ocajan, gubi lopte i ne moze nista ni da pogodi ni da iskreira, a sto je najgore, mi i dalje skoro u potpunosti zavisimo od njegove igre.
Simonovic - Odradjivao je neke stvari u odbrani, mozda je u napadu mogao da bude i efikasniji, ali mislim da je svoju ulogu korektno odradjivao.
Kuzmic - Jednostvano mi nije jasno sta se desilo sa ovim momkom, u grupi je odigrao relativno pristojno, da bi se u eliminacionoj fazi potpuno raspao, bez poena! Mozda je i Djordjevic tome delimicno kriv, jer ga je stavljao u startnih pet, a zatim ga posle prvih gresaka vadio napolje i zakucavao na klupu, ali cinjenica je da je covek i danas usao sa klupe i opet bio los, u svakom slucaju, kandidat za najvece razocarenje ekipe.
Bogdanovic - Odigrao je napadacki prilicno losije nego 2014, mada je nakupio znatan broj skokova i asistencija, odradjivao je posao u odbrani, znacajno vreme je provodio i na pleju i na krilu.
Bjelica - Da smo osvojili neku medalju, verovatno bi bio kandidat za MVP prvenstva ili za idealnu ekipu, ovako ce ostati nas najbolji strelac i igrac, ali je i on podbacio na zadnje dve kljucne utakmice, falili su njegovi skokovi, a u odbrani je bio previse mekan i cesto je dopustao protivniku 2+1.
Markovic - Odigrao je turnir na svom standardnom nivou, a to sto nije umeo da u dovoljnoj meri ima ucinak u napadu nije toliko njegova krivica, on je jos od 2007. takav to je veci problem za selektora i savez, jer nema adekvatnog resenja na toj poziciji, mislim da se tu lepo videlo sta je znacio Jovic na proslom SP kao treci plej.
Kalinic - Uz Kuzmica najvece razocarenje turnira, ni bleda senka proslogodisnjeg igraca. U napadu veci deo turnira nije bio narocito opasan, a i u odbrani je bio slabiji nego ranije. Ne znam sta je i sa njim bio problem, da li umor, povreda, ili neka svadja sa Djordjevicem.
Nedovic - Na pripremama je bio verovatno nas najkonstantniji igrac, protiv Spanije nas je vratio u zivot, ali posle je poceo da pada i u napadu i u odbrani, otprilike i on i Bogdanovic su tu negde prema prikazanim igrama, nijanse sive.
Milosavljevic - Bio je covek zadatka (odbrane), ali kao i za Simonovica, mislim da je
morao za to vreme i da poentira.
Raduljica - Protiv Spanaca je na pocetku bio uspavan, ali posle ga je Teo lepo hranio loptama, uvek je bio dvocifren po broju poena i sa pristojnim brojem skokova. Medjutim, da li zbog umora, covek je igrao manje od 20 minuta po mecu sto je za nas bilo kobno jer se ispostavilo da nismo imali prave rezerve, a u odbrani se videlo da nije uspevao da zaustavi ozbiljnije protivnike (Gasol, Veseli, Valancijunas).
Erceg - Da smo uzeli medalju, bio bi najbolji seti igrac prvenstva, odigrao je dobro protiv Ceha, i pre toga, ali je najgore odigrao zadnje dve najbitnije utakmice.
Milutinov - Najmladji je i igrao najmanje, ali na zadnje dve utakmice je po meni Djordjevic morao da ga ubaci makar na par minuta. Ako je pak bila ideja da se vise igra sa dve cetvorke, onda je bilo korisnije razmotriti da se povede Mitrovic ili Macvan (o koga se Djordjevic ipak ogresio ne pozivajuci ga cak ni na pripreme)
Sad ce mnogi opelsti po Djordjevicu, ali ovo je uz Marjanovica manje/vise najjaci sastav koji smo mogli da povedemo, on je koristio prednosti sirokog rostera, ali fakat je da ga je Litvanac u kljucnom mecu takticni nadmudrio.
Sve u svemu, ulazak medju cetiri ekipe i izborene kvalifikacije za Rio predstavljaju uspeh i napredak, ali se ne treba dizati u nebesa, videcemo sta ce biti na tim kvalifikacijama za OI, mislim da bi konacno bio red da odemo na olimpijadu, ali za to ce biti neophodno da se resi pre svega pitanje centra, (sto ce opet zavisiti od toga kakve ce sezone imati Marjanovic, Raduljica, Kuzmic i Milutinov), kao i pitanje jos jednog iole pouzdanog pleja (jer mislim da se vise ne smemo oslanjati samo na promenjivog Tea i napadacki limitiranog Markovica)
). 
