Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
"Праведног, смиреног човека сви желе да поставе на ниже место, да га обесправе и понизе. Али све што људи више покушавају да га понизе толико га Бог више уздиже."
Старац Пајсије Светогорац
 
bZE4vqG.png
 
" Не узнемируј се, не узбуђуј се :
Бог ти је дао моћ да побеђујеш без борбе, само и једино кроз трпљење.
Не војуј, не излази у бој и одржаћеш победу.
Не ратуј и добићеш венац.
Ти си јачи и од најјачег твог противника. "

Свети Јован Златоусти
 
O Istini Sudu i Ljubavi

I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa; pa mu uze jedno rebro, i mjesto popuni mesom; I Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu.
A Adam reče: sada eto kost od mojih kosti, i tijelo od mojega tijela. Neka joj bude ime čovječica, jer je uzeta od čovjeka.
Za to će ostaviti čovjek oca svojega i mater svoju, i prilijepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno tijelo.
A bjehu oboje goli, Adam i žena mu, i ne bješe ih sramota. Prva Mojsijeva 2:21-25

Zatim zmija vara Evu da proba rod sa drveta poznanja dobra i zla; a ona daje i Adamu da proba. I dolazimo u sledeću situaciju.

Tada im se otvoriše oči, i vidješe da su goli; pa spletoše lišća smokova i načiniše sebi pregače.. Prva Moj. 3:7

Ako imamo na umu Hristove reči da je carstvo nebesko u nama samima, da je to svet naših misli: naš um, onda možemo videti da način našeg mišljenja i doživljaj svega zavisi da li jedemo sa drveta života ili ovog drugog drveta.
Jer dok su jeli sa drveta života Adam i Eva nisu imali svest da je biti go sramota.
Svest o sramu dolazi tek sa kušanjem plodova sa drveta poznanja dobra i zla.
Pogledajmo decu: Hristos kaže da je njihovo carstvo nebesko, a deca ne znaju da je biti go sramota.
Tek kroz našu školu, kroz vaspitanje nas koji smo zli deca počinju da imaju svest šta je dobro a šta zlo i da treba da se stide golotinje svoga tela.

Sve ove stvari se dešavaju u našem umu.
Mi smo nekada jeli plodove sa drveta života koje je deo nas, deo našeg uma.
Što će reći da Hristos oduvek živi u nama.
On je Istina u našem umu koja kaže da ništa samo po sebi nije zlo nego ako mi mislimo da je nešto zlo onda je nama to zlo.

Svest o zlu mi smo dobili kušajući plodove sa drveta poznanja dobra i zla, slušajući svoj intelekt.
Postavlja se pitanje: zašto sada mi ne čujemo glasove i misli koje dolaze sa drveta života?
Zato što se heruvim sa plamenim mačem, heruvim zaklanjač, naš intelekt vije ispred drveta života i sprečava nas da čujemo glas razuma koji je u drvetu života.

Sada kada znamo da je Hristos deo nas samih: da živi u nama: A Jevanđelje nas uči da treba da jedemo njegovo telo i da treba da pijemo njegovu krv jer je u tome Život.
Šta je telo Hristovo? To je istina koja je u drvetu života.
Šta je krv Hristova koja nas pere od svakog greha?
To je osećanje radosti koje izvire iz ljubavi prema bližnjima i prema Bogu koji je Istina.
Jer kada se hranimo istinom mi ne sudimo da je išta zlo, već nam je sve dobro i svemu se radujemo, kao i mala deca što čine.

Pa i ako se malo naljute brzo oproste i opet se raduju.
Dok ko jede sa drveta poznanja dobra i zla, negov sud koji počiva na zabludi je pun zla i on umesto da pije vino radosti, krv Hristovu, on pije vino gneva Božijeg.
Svi misle da je sveti gral čaša, ali nije: sveti gral je sud u kome je krv Hristova.
Sud iz koga izvire Ljubav i Radost življenja. I ta krv je vino novog zaveta , Ljubav Božija koja se prolila za naše spasenje da u njoj imamo život.

A sud koji počiva na istini će uvek iz sebe davati da se pije vino radosti. A sud koji počiva na zabludi će uvek iz sebe točiti vino gneva.

Kako sudimo iz takvog suda pijemo vino ljubavi ili greha.
Vidimo da se sve ovo dešava u našem umu: kao i da je jako važno važno kakva je istina koja je u nama.
Heraklit kaže; “Oči su ljudima rđavi svedoci, ako imaju varvarske duše”.
Ali Heraklit je tu malo kratkovid, jer nije spoznao da ono šta vidimo prolazi kroz filter naša istine, i da od istine zavisi nakvo je svedočanstvo naših očiju.

Od naše istine zavisi naš sud, a od suda osećanja koja će dati naša duša.

Nije duša kriva što su naše oči kvarne.
Istina je ta koja će učiniti da mi izgubimo dušu.
Ispravno bi bilo reći;
Oči su ljudima rđavi svedoci, ako je njihova istina sastavljena od zabluda.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Отац Тадеј

Пази на своје мисли Све потиче из мисли, и добро и зло, Мисао претходи делу. Земаљски закони не кажњавају мисли, већ само дела Небесни закон кажњава и мисли, не само дела, Пази на своје мисли. Ако је извор чист и вода ће бити чиста Ако су ти мисли чисте и светле и здраве, све што радиш биће благословено. Пази на своје мисли.
Otac-Tadej_tn-e1584224535109.jpg
 
Једном кад смо се срели у манастиру Ватопеду, рекао си ми како је добро што смо се ту срели, а онда си додао да су се ту срели Симеон и Сава. „И знаш“, додао си, „Симеон је рекао Сави – ’Сине, буди ми отац’“. Убрзо након тог догађаја постао сам епископ херцеговачки, а Ти си 19 година смирено прихватао и поштовао моје пастирске одлуке. Тада сам схватио зашто Светогорци, сви одреда, говоре како је Атанасије оличење смирења!
И да кажем и оно што сам рекао и за твога најмилијег пријатеља, Амфилохија: Ти се, као и он, ниси плашио земаљских моћника! И то не само да их се ниси плашио – него су се они Тебе плашили и избјегавали на сваки начин, да их не би снашла грмљавина којој се нико није могао супротставити. Грмљавина пуна бола и правде која је извирала само из једног врела, а то је било твоје срце, које је крварило за оне који су обесправљени!

И за крај, да испричам и то како сам једном сав немоћан отишао код оца Лазара у Острог, да се пожалим како је много тешко у Тврдошу и како си Ти престрог и захтјеван. Отац Лазар ми је одговорио: „Замисли да си сав у дијеловима, као нека машина, и ако хоћеш да те неко састави, да будеш чврст и истрајан, онда ја од владике Атанасија на овом свијету не познајем бољег мајстора који би могао да приврне завртње и састави расуте дјелове. А Ти би ми говорио: „Чворната смо ми стабла и зато боли кад крене глачање“.

Ако бисмо за некога могли рећи да се Богу наслужио и роду одужио, онда си то Ти, владико херцеговачки; онда си то Ти, старче завјетниче косовско-метохијски; онда си то Ти, Атанасије Српски! Зато се радуј и почивај у миру, а главу положи на херцеговачки камен, као што си нам завјештао, препун светог предања, да би потомци наши, кад год то пожеле, могли да спусте главу на било који камен у Херцеговини и да ослушну и чују како им говориш ријечи вјечнога живота. Твој живот бјеше пут са страдалницима, твоје најмилије мјесто Јерусалим и Голгота. Радуј се, Атанасије, твоја је ово земља, у њој си прославио Божјег Сина, прославиће и она Тебе, прославиће те Херцеговина!”

Владика Григорије над одром блаженопочившег владике Атанасија
 
Душа читавог живота води борбу против помисли, али немој се жалостити због тога, јер Господ воли храброг борца. Зле мисли муче горду душу и све док човек не постане скрушен неће имати мира од њих.

Свети Силуан Светогорац
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top