Једини мироточиви Србин и данас поручује најбољим Србима, који мисле да су племићи и властела:
Последујте стопама мојим, љубезна моја чеда. Ако сте сазрели духовно и децу своју извели на пут, окрените се Богу. Њему поклоните бар последње године живота свог. Манастири моје династије чекају на вас. Немојте да ми остану празни и запустели. Васпитавајте децу своју за Царство небеско, и рађајте их у великом броју да вам не буде жао ако један од ваших синова оде у монахе, као мој мезимац, ваш апостол – Сава...
Ово је заветна порука светог Родоначелншса нашег коју он кроз векове напомиње свима поколењима Србије, па и нашем.
Ко ће послушати, ко неће, то је тајна слободе у срцу свакога
Србина. Али једно се већ види на делу: ко зида нове и чува старе задужбине православне, ко живи, у раси или без расе, по типику светих Немањића, тај је – по родослову духовном – Немањић.
Епископ Данило Крстић:
„Свети Родоначелник“, објављено у часопису „Теолошки погледи“, број 1, Београд, 1973