Комунизам и помрачење ума

[Барышников]

...гледам сад Квадратуру круга, на ЈТ, и нађем ову емисију

Kvadratura kruga: Građanski rat u Grčkoj, 70 godina posle

Емисија се наивно зове како се зове, и ни на један начин не упућује на њен прави садржај, а то је РАСЕЉАВАЊЕ ДЕЦЕ у грађанском рату у Грчкој 1944 - 49.
Свако би рекао, па добро, рат је био, вероватно су децу расељавали да би их заштитили од страхота рата, итд....међутим НЕ! Прави одговор је ПОТПУНО ДРУГАЧИЈИ!
....
Наиме, грчки македонци, или македонски грци, коме шта драже, НИСУ ХТЕЛИ ДА СТУПЕ У РЕДОВЕ ГРЧКЕ КОМУНУСТИЧКЕ ВОЈСКЕ, скоро листом, избегавали су рат, јер их није ни занимао, и КОМУНИСТИ ПАМЕТНИ, уз подршку целог Источног Блока + Титова ФНРЈ, одлучују да ОТМУ ДЕЦУ тим људима, тј раселе их, и тако их натерају да иду на бојиште, тј да им "олакшају муке" да не мисле на кућу, јер у кући више никог није би било, осим стараца, и тако је кренуо лов на децу по целој Северној Грчкој, скупљали су их ко мачиће и расељавали по васцелој Источној Европи, укупно 50-70,000 њих, а укупно расељено становништво се броји на чак 500,000 људи.
....
Половина деце се НИКАД није вратила у своје домове, а свима су животи уништени.
....
Дакле исти опробан метод као по НДХ, са паљењем србских села, спалићемо вам село, па ћете морати у партизане.
...
Какви су то људи били ти комунисти?

 

[Mstislav]

Kad procitam ovo srbski uvek izgubim zelju za svakom raspravom. Jasno koliko je sati.

 

[savasavanovic]

Проклети комунисти, и даље нас злостављају.

 

[gost 422686]

Religija i komunizam su dva najgore zla u istoriji ljudskog roda.

 

[Барышников]

Kad procitam ovo srbski uvek izgubim zelju za svakom raspravom. Jasno koliko je sati.

Их, да вас је више, куд би нам крај био!

 

[Nikita Kulganov]

Koje su zločine radili grčki monarhisti koji su saradjivali i sa Nemcima...
Sekli glave grčke komunistima i slikali se , kao i ustaše....
Kakvo je tek to pomaračenje uma...

Des "Blancs" avec leur moisson de têtes de "Rouges"Beli
( Grčki monarhisti sa ''svojom žetvom'' sa glavama Grčkih komunista )
http://www.tlaxcala-int.org/article...mvCcGdJh4eTLk4xvS3GOV9jO7PNnUgNvDM-pkOmWKB2Pk

 

[Барышников]

Koje su zločine radili grčki monarhisti koji su saradjivali i sa Nemcima...
Sekli glave grčke komunistima i slikali se , kao i ustaše....
Kakvo je tek to pomaračenje uma...

Слику сам негде некад видео, ал нисам имао појма да је то што ти кажеш, ако је тако, онда је моја тема скроз погрешна, што би реко Славен "нисам се бавио истраживачким радом", ал нико у целој емисији није ни словцетом поменуо да су чињени злочини са друге стране, и то какви.
.....
Већ само причају како су пресељени, и све врте око тога, није ми јасно зашто те злочине нису поменули?! Па онда су можда и сами родитељи то покренули кад су видели овакве призоре???
....
Онда је ово што су радили, пресељење, потпуно оправдано, а моја тема неоправдана.

 

[Mstislav]

Их, да вас је више, куд би нам крај био!

Posto komunista nema kraj vam je po Nemackoj, Svajcarskoj, Kanadi..

 

[Khal Drogo]

Када историја даје суд о било којој идеји, идеологији, покрету, ту је мање важно колико та идеја/идеологија има добрих или рђавих страна, колико је осмишљена као ваљана или лоша, већ је важно оно у шта се изроди, а ту на те процесе мало има утицаја ваљаност идеологије већ то одређују људи који су се наметнули, или их је историја изабрала, да буду предводници те идеологије.

И ту је важно да ли ти искрено вјерују у ту идеју или им је та идеологија само средство како би се окористили или остварили своје амбиције. Ако ти предводници заиста вјерују, идеја има шансе у историји, но мора положити тест историје али има шансе. Ако им је само средство да остваре амбиције који су често и скарадне и болесне, јок, нема шансе.

Тако је и са тим комунизмом, тамо гдје су заиста вјеровали у ту идеју, истински, рецимо на Куби, па и у Кини иако је тамо прича сложенија, могуће се та идеологија и одржи, мада тешко јер је компромитована. Управо из разлога што су предводници били којекакви смутљивци, неки Лењин, Коба или ова битанга са ових простора, овај Броз којем се ни поријекло не зна, битанге којима та идеологија управо бјеше средство да би своје амбиције остварили, то само лоше може донијети и та идеја мора бити компромитована.
Проблем са тим битангама је што не бирају средства да остваре амбиције, немају скрупула, моралних баријера, ништа им није свето, не маре за страдање народа, често је водиља "што горе то боље", немају милости, мрзе и идеолошке противнике и истинске вјернике у ту идеју, зато и не чуди фраза "револуција једе своју дјецу", и када ти дођу у позицију да пројектују будућност, да одлучују о судбини народа, јао га је том народу.

 

[Nikita Kulganov]

Када историја даје суд о било којој идеји, идеологији, покрету, ту је мање важно колико та идеја/идеологија има добрих или рђавих страна, колико је осмишљена као ваљана или лоша, већ је важно оно у шта се изроди, а ту на те процесе мало има утицаја ваљаност идеологије већ то одређују људи који су се наметнули, или их је историја изабрала, да буду предводници те идеологије.

И ту је важно да ли ти искрено вјерују у ту идеју или им је та идеологија само средство како би се окористили или остварили своје амбиције. Ако ти предводници заиста вјерују, идеја има шансе у историји, но мора положити тест историје али има шансе. Ако им је само средство да остваре амбиције који су често и скарадне и болесне, јок, нема шансе.

Тако је и са тим комунизмом, тамо гдје су заиста вјеровали у ту идеју, истински, рецимо на Куби, па и у Кини иако је тамо прича сложенија, могуће се та идеологија и одржи, мада тешко јер је компромитована. Управо из разлога што су предводници били којекакви смутљивци, неки Лењин, Коба или ова битанга са ових простора, овај Броз којем се ни поријекло не зна, битанге којима та идеологија управо бјеше средство да би своје амбиције остварили, то само лоше може донијети и та идеја мора бити компромитована.
Проблем са тим битангама је што не бирају средства да остваре амбиције, немају скрупула, моралних баријера, ништа им није свето, не маре за страдање народа, често је водиља "што горе то боље", немају милости, мрзе и идеолошке противнике и истинске вјернике у ту идеју, зато и не чуди фраза "револуција једе своју дјецу", и када ти дођу у позицију да пројектују будућност, да одлучују о судбини народа, јао га је том народу.

Gospodjo po vama su ''komunisti'' bitange, a druga strana predstavlja visoku moralnost i humanost...
I Grčka je imala svoj Goli otok
Grčko ostrvo Jaros uvek je bilo daleko od očiju turista. Jer to je, slično Golom otoku, bio ogroman zatvor za političke zatvorenike. I to više puta čak i u današnjoj Grčkoj: četrdesetih, pa onda ponovo krajem šezdesetih.
Ostrvo Jaros zvali su svakakvim pogrdnim imenima: „Đavolje ostrvo“, pa čak „Dahau na Sredozemnom moru“. Još starim Rimljanima služio je kao mesto gde su proganjani njihovi nepoželjni sugrađani. Njihova sudbina na tom ostrvu gotovo bez bilo kakve vegetacije, jedva da je bila nešto malo bolja od pogubljenja.
U Atini su se setili Jarosa nakon građanskog rata u Grčkoj (1946-1949) kada su tamo poslali više od 20.000 komunista i drugih „državnih neprijatelja“. I baš kao u tadašnjoj Jugoslaviji, i Jaros nije bio zatvor već „vaspitno-popravna institucija“ u kojoj je robijaše trebalo prevaspitati da ponovo postanu „pravi Grci“. Ali taj zvanični naziv ništa u suštini nije promenio: bilo je to ostrvo za robijaše na kome su oni mučeni i zlostavljani.
https://www.dw.com/sr/i-grčka-je-imala-svoj-goli-otok/a-39654361

 

[fosilvaso]

Gospodjo po vama su ''komunisti'' bitange, a druga strana predstavlja visoku moralnost i humanost...
I Grčka je imala svoj Goli otok
Grčko ostrvo Jaros uvek je bilo daleko od očiju turista. Jer to je, slično Golom otoku, bio ogroman zatvor za političke zatvorenike. I to više puta čak i u današnjoj Grčkoj: četrdesetih, pa onda ponovo krajem šezdesetih.
Ostrvo Jaros zvali su svakakvim pogrdnim imenima: „Đavolje ostrvo“, pa čak „Dahau na Sredozemnom moru“. Još starim Rimljanima služio je kao mesto gde su proganjani njihovi nepoželjni sugrađani. Njihova sudbina na tom ostrvu gotovo bez bilo kakve vegetacije, jedva da je bila nešto malo bolja od pogubljenja.
U Atini su se setili Jarosa nakon građanskog rata u Grčkoj (1946-1949) kada su tamo poslali više od 20.000 komunista i drugih „državnih neprijatelja“. I baš kao u tadašnjoj Jugoslaviji, i Jaros nije bio zatvor već „vaspitno-popravna institucija“ u kojoj je robijaše trebalo prevaspitati da ponovo postanu „pravi Grci“. Ali taj zvanični naziv ništa u suštini nije promenio: bilo je to ostrvo za robijaše na kome su oni mučeni i zlostavljani.
https://www.dw.com/sr/i-grčka-je-imala-svoj-goli-otok/a-39654361

Ne preteruj! Po tebi jedino komunisti imaju prava krvavom revolucijom, zločinima, kršenjem ljudskih prava i pljačkom rušiti postojeći sistem i doći na vlast, a postojeći režimi ne smeju ih ni mrko pogledati!?
Ukratko: Da NISU postojale takvi komunisti, niko ih ne bi ni tako tretirao!

Nacrtani primer: Šta bi narodi današnjih novih banana vukohebina trebali da naprave ako bi slučajno opet došao neki Bravar Drugi koji bi krvavom revolucijom išao stvarati novu Truloslaviju? Imali bi pravo na borbu i očuvanje svojih država, ili bi trebali odmah pobacati oružje da ne budu kasnije optuženi i pobijeni kao antirevolucionarni neprijatelji?