nisam sigurna da li je ovo odgovarajuca tema za moj post,ali posto se radi o nasem komsiji
moz\da i jeste.Ako ne,molim admina da premesti post.
MOja cerka od 6 godina je (pre par dana) bila izlozena pokusaju seksulanog zlostavljanja (sada to tako zovu).
Mi zivimo u kuci ,u ulici gde su kuce jedna pored druge,u prigradskom naselju
koje zadrzalo dosta karakteristika sela,pa sam se ja uvek nekako tesila,
da je ovde bezbednije nego u samom gradu.
Ocigledno sam veoma pogresila jer upravo nas prvi komsija,u kuci pored nas,
se pokazao kao najvec pretnja mom detetu.
On je ozenjen,ima troje dece(cerka 12,sinovi 8 i 3) i doselio se pored na pre
jedno 6-7 godina.
Moja deca ( cerka 6 i sin 9) su odrasla uz njegovu,
svaki rodjendan su slavili zajedno,svakodnevno se igraju na ulici ,
i mi smo uvek bili u dobrim,iako ne prisnim odnosima sa roditeljima.
Jednog popodneva su se igrali kod njega u dvoristu,sestoro dece( ne samo moja vec i druga komsijska),zena mu je bila na poslu.
I on je iskoristio priliku,dok su ostali bili napolju ,jedino moja cerka je usla unutra u dnevnu sobu.
Tamo mu je pravila "frizuru" ,cesljala ga i igrala se ,dok je on gledao tv.
Svukao je sorc i trazio od nje da ga" stisne".
Povukao joj ruku ,govoreci da to nije nista strasno,ali ona nije htela.
Srecom sve se na tome zavrsilo jer je ubrzo usla njegova 12.godisnja cerka i poslala moju malu napolje da se igra sa drugom decom.
Njene reci su jos "Kad je cuo da M. ulazi unutra,sigurno se postideo pa
je brzo vratio p*** u gace..."
Moja dilema je u ovome...
Nakon razgovora sa nadleznim decijim psihologom za nasu opstinu,
bila sam vrlo razocarana jer mi je izlozio da postoje samo dve mogucnosti..
Posto moje dete nije pretrpelo nikakvo traumaticno iskustvo,
odnosno,ona nije uplasen,u soku ili povredjena (jer je suvise mala
da bi shvatilo sta je tu moglo da se desi i koliko je to pogresno),
on savetuje,u cilju njene dobrobiti,da ne poduzimamo nista,da ne dizemo tuzbu i da je samo drzimo dalje od doticne osobe (komsije).
Jer ako se odlucimo da ga prijavimo,ona ce biti izlozena velikom stresu,
(ponavljano davanje izjave,izlalzak na sud,mozda i suocenje sa komsijom)
sto ce joj napraviti mnogo vise stete nego sam cin koji se dogodio.
Naravno da je moj osnovni cilj da nju zastitim,
ali prosto ne mogu da se pomirim da ovako nesto prodje nekaznjeno ,
a da ne pricamo kako se osecam kada svaki dan vidim njegovu divnu decu i pomisljam sta li se dogadja u toj kuci jos, i prezivljavaju li i oni
to sto je moja cerka..
Vreme prolazi,deca brzo zaboravljaju,znam da bi trebalo brzo da se odlucim sta cu da radim,ali ne mogu.
Da li neko od vas ima ovakvo iskustvu?
Da li postoji neka zastita u nasim zakonima za tako malu decu,
da ona ne moraju da daju izjavu i ponavljaju citavu prica
ponovo i ponovo(psihologu,supu,sudu..)...
Kako ga kazniti/zaustaviti/poslati na lecenje i zastiti i njegovu decu a pri tom ne izloziti moje sopstveno dete jos vecim problemima?
Hteal sam da ovo bude kratak post,ali recima nikad kraja..
Jako zabrinuta mama u velikoj dilemi..
p.s.
jos dodtani plus problemu,
on zivi i dalje u kuci do nase..vidjenje i susreti tesko da mogu da se izbegnu..
, posadi neku zivu ogradu da ne vidis skota 
( treba da pece rakiju,prim.prev) i ode malo dalje i poce da se dernja iz sveg glasa 
mislim, nadam se da se tripujem jel u suprotnom, stvarno je
