Имам другарицу са којом играм ту игру већ годинама...То јест, она мене пеца, а ја, у име некадашњег блиског пријатељства и из куртоазије увек је саслушам и покушам да помогнем (ту лежи можда и мој проблем)...
То је она другарица коју сам спомињала на ЖК која ме сваки пут удави својим гинеколошким проблемима.
Видимо се једном у пар месеци, чујемо са пар пута месечно...а 70% наших разоговра већ годинама отпада на њене гинеколошке проблеме. То изгледа отприлике овако: она крене да се жали на болове, до детаља описује боју секрета, количину крварења, све симптоме, онако баш са уживљавањем... И то, често ме зове баш кад је ухвати страх да није нешто јако озбиљно па ме зове да пита шта да ради...
ЈА - Па мораш ићи код гинеколога, они ће најбоље знати шта ти је, не могу ја сад да ти дајем дијагнозе...
ОНА - Јаоо, па немам времна, кад да одем?
ЈА - Па деца ти иду преподне у школу, ти не радиш, слободна си цело преподне.
ОНА - А ко ће да кува ручак?
ЈА - Испеци јаја, ко да је неки проблем!
ОНА - Е, лако је теби, ти можеш некад да испечеш јаја за ручак, а ја стално морам кувано и на кашику!
ЈА - Па скувај данас за сутра!
ОНА - Али моји не воле подгрејано!
ЈА - (већ изнервирано) Дај, не изводи, сутра ујутру правац гинеколог, мош мислит, подгрејано!
ОНА - Али не ради више она докторка код које сма пре ишла!
ЈА - Иди код било које, важно ја да те прегледају.
ОНА - Јао, добро, али, знаш колико се тамо чека!
ЈА - Чекају и друге жене, иди и прегледај се, треба да добијеш лекове...
ОНА - Знаш како се ја изнервирам сваки пут кад морам да чекам! Оне сестрице су гроозне! Ако одем тамо само ћу се изнервирати и пући ће ми филм, па нећу ни сачекати преглед!
ЈА - Па можеш и приватно, тамо се не чека, даћу ти број моје докторке...
ОНА - А пошто је то?
ЈА - Толико и толико...
ОНА - Уф! Па то је много пара, мој муж ће добити плату тек следеће недеље...а треба и рачуне да платимо...
ЈА - Па добро, јел ти сад мене зезаш? Ако ти је фрка, трчи код гинеколога, што се зезаш са здрављем, знаш да ће ти бити још горе?!
ОНА - (паћенички, у стилу ''нема ми спаса - умирем!'') Еее...лако је теби рећи...Хоћу ја ал немам кад, а немам ни пара.... Отићи ћу ја у апотеку па ћу узети неке антибиотике сама..
ЈА - Али откуд знаш шта ти је и које лекове да узмеш?
ОНА - Па кад не могу ништа друго, једино ми то остаје...(тужно, паћенички, са самосажаљењем и са благим прекором што јој нисам помогла....)
И ту се разговори обично завршавају....до следеће прилике...
Увек ме прво пусти да испуцам све могуће конструктивне предлоге, све их одбаци, а онда, као, јадна, сама мора да смисли решење...и то све са тугом у гласу јер ме је звала да пита за савет, а ја јој ништа паметно нисам рекла... Наравно, то њено ''решење'' не доноси решење проблема, јер се тегобе настављају, и за пар недеља она ме опет зове забринута и кукајући због тога што има озбиљне гинеколошке проблеме!
.
