Ko je bio Atanasije Jevtić

ikona-i.-zecevica.jpg


Икона блаженопочившег митрополита Амфилохија.
Како Архиепископ? Ко му је и када дао ту титулу? Наведи одлуку... Ако не.. онда је то расколничка икона, достојна сваког презира.
 
Како Архиепископ? Ко му је и када дао ту титулу? Наведи одлуку... Ако не.. онда је то расколничка икона, достојна сваког презира.
Па знаш ли да је Ристо планиро да уради са Митрополијом исто што и Порфирије са сада аутокефалиним Македонцима...?

То је она будала Ђуровић Ава Ромски гуро, па није успео у ЦГ, јер би га Срби обесили за папу о букву...

Нажалост, успео је да нас Србе нагрди одузимањем Србске Маћедоније од СПЦ бруталном самокапитулацијом, која и овако губава од теби сличних балансера ипак држи неки национални правац...

Зоки се Хвалио да је успео да аутоликвидира Македонију, али да га је у ЦГ Јоаникије скратио за папак, на време...
 
Vladika-Atanasije-ikona.jpg


Икона блаженопочившег владике Атанасија.
Треба имати сентименте према својим архијерима. Али чему толика журба? И.. коме се толико жури? Је ли журба - одраз побожности? Нек свак ко ово ради замисли себе ко студента, и да ко год га сретне, док је још на студијама, почне му честитати диплому, и тражити част ради исте. Сама икона је урађена чудним неправославним маниризмом.
 
Jel.patrijarh pavle proglasen svecem davno je umro.
Постоје иконе његове и слике. Наш парох овде у селу је испричао једну причу о њему. На монашењу се бира име за монаха. Монах пребира, сад како беше.. да ли није могао да се одлучи.. углавном... дође на Патријарха Павла ред да каже шта мисли како би се могао звати. У питању су била, наравно све нека разноразна страна имена. И.. Патријарх каже.. нека буде: "Драгослав" (). Ту су сви стали забезекнути. Како.. "Драгослав"? Осврћући се. Који је то био "свети Драгослав"? Ту Патријарх ни пет, ни шест, него му рече: "Па потруди се да ти будеш свети Драгослав".

Оваквих прича има баш пуно. Ћутљив, тих, смеран. Многе је своје врлине љубоморно крио од људи. Неке није успео сакрити. Он је био Епископ распетог Косова у коме се појавила Вариола Вера, далеке 1972.
 
Ne mora to biti skoro. Ali da će sigurno biti kanonizovani u jednom trenutku hoće. I Crkva i narod ih veoma poštuju.
Зар је црква у расколу сама са собом, па одвојено поштују? Народ Божији - је Црква. Расколничка "гомила" ако политички прогласи "светост", то се не рачуна. Бог ако хоће, он неког свог угодника прослави, и то се не може сакрити, чак и ако се црквена (хи)јерархија опире из петних жила. Светост не зависи од народног "аксиос". Само постављење пастира.
 
Патријарх Тихон, 1925, анатема на бољшевике... Катакомбници неколико пута.. Рзц 1983ће

Које црно неспорно, ко рогови сте у врећи од спиновања на своју удбашку воденицу ..
Зар није Патријарх Тихон на бољшевике бацио анатему у јануару 2018. (на 40 дан свог боравка у трону Патријарха). Умро је 1925.
 
По канонима, да има чудотворне мошти (ако није Светогорац) или да се велика чуда масовно јављају на гробу...
Пројава свеца је пројава Бога оваплоћеног. Бог се на јавља "по канонима", ни по жељама и чак потребама народним (што би читајући ове поруке видим многи хтели) него по недокучивој вољи Божијој.
 
Пројава свеца је пројава Бога оваплоћеног. Бог се на јавља "по канонима", ни по жељама и чак потребама народним (што би читајући ове поруке видим многи хтели) него по недокучивој вољи Божијој.
Пишеш, као да си пао са Марса... Ништа не може да се повата, шта би све хтео да повежеш у паметну реченицу
 
Хвала брате
Тачније, по сећању говорим, била је молитва за цара, коју су верници прозвали ''молитва против бољшевика''

У Тој молитви падају страшне клетве, истим стилом, ко свети Петар Цетињски што је клео Црногорце за грађански рат, али још суровије, због бољшевичког изрода у јеврејство и отворене хуле на Бога и Цркву ...
 
RZC nije bila u raskolu. Ne učitavajte sebe u njima. RZC nikada nije prekidala opštenje ni sa SPC ni sa Jerusalimskom patrijaršijom dakle nisu bili odvojeni od Crkve iako nisu bili u opštenju sa Moskovskom patrijaršijom.
Нимало није лако то питање. Има елемената да су од 1924 сви у расколу. Како? Преко општења се раскол преноси као венерична болест. Помесна црква није "цела православна". Фале јој саборне помесне цркве. Црква је или саборна (у сагласности саборној) или расколничка. Треће - нема.

Саборност је поцепана увођењем новог календара, и цепањем прво грчке а затим и румунске и бугарске православне помесне цркве на два дела - старокалендарски и новокалендарски.

Да испратимо историју раскола само ове две цркве: СПЦ и РЗЦ и феномен раскола поводом питања увођења новог календара.

СПЦ је подржала грчке новокалендарце, чиме је и она ушла са њима у раскол васељенског православља (васељенско православље је - Црква, и у односу на њега се мери - мера раскола), по логици ко се са блудницом веже исто је тело са њом. Расколници они - расколници ми, јер смо се повезали (у општењу).
РЗЦ је, опет. подржала грчке старокалендарце, и по истој логици ушла у раскол.

Исправно је било не журити са признавањем и општењем док се стање у Грчкој не среди, па и анатемисати усијане главе - ако треба.

РЗЦ је у расколу јер је подржала грчке старокалендарце а преко СПЦ је подржала и новокалендарце. Такорећи, дупло криви. Исто и ми, јер смо са РЗЦ били у општењу, а они са старокалендарцима, па смо тако једни другима и избили "оружје јаке аргументације - определења за страну у расколу".

Прави одговор на грчки раскол би био да им се ни једнима ни другима не прима општење док не разреше сукоб. Подржавањем се само помогло да се раскол још више продуби. И .. можемо у Украјини да видимо како и где је то довело васељенско саборно православље.

Примера грчког има и у Румунији и Бугарској. Бугари су, мислим, тек скоро извидали унутрашњу расколну рану, а код Румуна не знам је ли се назире крај.

Рана раскола је сад двојака код сваке Цркве - спољна и унутрашња. Свака се рана, ако се не затвори на адекватан начин, шири и загађује остатак тела.

Овде је поменуто још нешто.. о оном "Опелу" за живе. Има тога у историји цркве. Радило се опело за живог човека. Исход таквог опела - је мртав човек, чак иако је живео, ако су чинодејственици православни и Богом прихваћени.

Сад.. шта човек онда да помисли о архијерејима који чине Опело - живом, а он и даље жив након таквог Опела. Да су лишени силе. Да нису православни. А они освештавају уље и преко њега су присутни на свакој Литургији (на коју зову народ).

То је баш да се човек - дооообро замисли. То .. и ово.. ова "математичко-логичка" заврзлама око раскола, баш ме брине. Као и... "абер" из Есфигмена. Да ли су то пролазни или олујни облаци - не знам како да резрешимо?

Зато би требало испитати (бар личним истраживањем, ако не може другачије) све канонизације у целом васељенском православљу - након убиства Цара Николаја. Чисто да се уверимо у коликом смо и каквом (и то поново, ко народ) - проблему и проклетству. Па резултате изнети и проверавати са верним људима. Не брзати са закључком.
 
Ни мученичка крв не чисти од раскола или јереси, а камо ли нека дужа болест, која је нижи степен чишћења од мученичке крви...
Пази кад уопштаваш, да ти не буде на суд и осуду. И расколници и јеретици наново разапињу Христа, али нису сви они који "не знају шта чине". Њима (незнавенима) се опрашта и даје да изађу из раскола или јереси. Међутим, и само ту си вероватно у праву, за јересијархе и расколијархе (коловође јереси и раскола) је "прича о спасењу - време прошло".
Ми смо имали једног Грка, раније, Митрополита, на челу Београдске Митрополије. Огрезао у разним гресима. Турски слугеран. Жидовски брат. Опозиција Карађорђу од првог дана. Умро 1813 у страшним, језивим мукама. Црви га (његови) поједоше. Он је делио народ, говорио лоше о Вожду. Користио страшне речи играјући се са верским осећајима народа, саблажњавајући тако "једне од оних малих", и делећи и крвећи прваке народне. Могуће да је самостално и у сарадњи са Недобом и Родофиникином одговоран за пропаст српску 1813. године.
 
A šta ja govorim celo vreme da je popovima najbolje da se ne petljaju u politiku, a ako se petljaju u politiku onda neka pozivaju na mir, razoružanje i slično.
Дао си управо "Тарабићки савет", ако ниси знао. Тарабићи су тако саветовали својега кума, проту Захарија, јер се био "политички ангажовао". Није послушо. Данас у Кремнима нема живих наследника свеће Захарића. Нема ни списа који је писао Прота. Прогутао их "политички мрак". Политика је мрак, ко не зна, и дело мрачно. Није место ту попу, ко ни у коцкарници или на "дернек"-у.
 
A šta ja govorim celo vreme da je popovima najbolje da se ne petljaju u politiku, a ako se petljaju u politiku onda neka pozivaju na mir, razoružanje i slično.
Тако су поступали и попови и владике у Првом српском устанку. Карађорђе и Војводе зову у бој, они у поклоњење турцима, и предају оружја.
 
Мурат је био велики војсковођа. Шта је ту спорно? Вучић је само констатовао ту чињеницу, није рекао да му је Мурат узор!
Да турски владари нису били добре војсковође, зар би Турци допрли све до Беча, умало га освојили, а тиме и целу Европу поробили?

Дај мало објективности са своје стране, Керки.
Турска је мало битака добијала војно, својим снагама. Углавном су куповали људе. Куповином су масу тога освојили. Ратови су скупи. Спори. Они су брзо напредовали - куповином.

Турци су у оно време имали већ "модерну организацију државе" (и са њом - пуну касицу-прасицу). Док су све европске земље имале "неразвијен, римски антички систем - главарине", турци су имали модеран систем опорезивања, са локалним, окружним и савезним порезима, као и..доприносима и самодоприносима. Имали су и елементе онога што се модерно зове "демократија" (на општим јавним изборима - изабрану власт за немуслиманске енклаве). Држава је била организована на хеленистичком идеалу Платонове државе.

До Сулејмана Законодавца су били "царство у успону". Сулејман је се окружио многим жидовима, ови га наговорили да прогања православље, и за одбрану православне вере, Јерусалимски Патријарх му је као цару и "земаљској власти" приказао "чудо над чудима". Померио је брдо - на реч. То није утицало на Сулејмана да промени веру, само је престао са прогоном. Од тад се Турска смањује, до овог чварка данас.

Од тад и она пословица. "Ако неће брег Мухамеду, онда ће Мухамед брегу", мислећи на ово велико чудо, а са ниподаштавањем хришћанског чуда као некорисне сензације.

У приватном животу Сулејмана се од тада десише и ужасне ствари. Жена му се заверила против сина, да убије сина. Убила га. Издаде га најбољи пријатељ.

Наш Свети Кнез Лазар изабра Царство Небеско, а Сулејман хтеде само Царство Земаљско. Не доби ни то, јер му се и земља оте. Умро је пре напада на маџарско место "Сигет" (Сигет на маџарском значи: "земља"). Не освоји земљу и не доби је, јер не послуша.

За Сулејмана кажу да је био већи од Мурата. А ако им је највећи такав, шта рећи према осталима?

Ислам и протестантизам имају много "заједничке етике". Према раду на пример.

Православље је друго. Наш Свети Кнез Лазар је пример државничке мудрости и великашке и првачке - очинске одговорности за свој род и народ. Ми смо данас ту - јер он погибе и поведе у смелу погибију - сав народ. Јел смо изгинули сви - нисмо. Ми смо (народ) та земља коју је Свети Кнез Лазар освојио на Косову. Ми смо та Србија.

Муратима и Сулејманима - то није видљиво, него им је то - лудост.

На коју ће се страну Косовског боја определити овај нови великаш - Вучић? То ми је помало и тајновито. Ал и Обилић шуроваше мало са Турцима, пре Косова. Зато би и оптужен и подстакнут тиме на јунаштво и верност, уствари, на кнежевој вечери.

У томе је једна од величина Светога Лазара, као вође народнога. То данас многи пијунчићи - које су други ту поставили - немају.
 
Neka ih Carigrad skida. Ne mogu ih oni skinuti u ime cijelog pravoslavlja.
Ђаво нас све лови на незнање. И моје је достојно презрења пре него поштовања. Ако Цариград скине, а ми не скинемо, то је озбиљна ствар - анатема и ми падамо под њу. Ми их морамо изопштити, прво упозорењем, па ангажованом консултацијом, па анатемом, ако не успеју прва два. Довољно је време прошло, али од анатеме с наше стране - ништа. СПЦ је недарежљива кад је реч о анатемама, тек после пада Милошевића се озбиљније покренуло питање Македонаца, и, колико сам обавештен, бачена је и анатема. Тада су се узмували Македонци тек. Још је Патријарх Павле био у трону.

И Синодичке анатеме су данас повукли, не говоре их, срљајући са обе ноге у пропаст и водећи народ са собом.

Ко скине анатему - од помесних цркава, дужност је братска прво упозорење па .. па на крају анатема ако остане непослушан цркви. Ко ништа од тога не уради, и остане у општењу ко да је све у најбољем реду, свезао се са блудницом и једно је тело с њом.
 

Back
Top