Vidim da si dosta slicnih tema pokretao, moj savet ti je da odes da radis nesto, a ne samo da ovde kukas i pricas u prazno.. Otisao si predaleko sa ovim odgovorom, a ne znam kako te nije mrzelo da sve ovo napišeš majke mi
Радим али јер сам будала, и у суштини циљ ми је да не радим ништа јер ми се рад не исплати, лоше пролазим а и радећи нисам ступио у однос са девојком. Кад не будем радио и даље желим да имам шанси код девојака јер нећу да ми је услов за блискост са неким мој статус запослености. Хоћу да играм игрице по цео дан и да истовремено имам секс, то заслужујем јер сам раније лоше пролазио, и то је за мене леп живот. И то није проблем јер ја не тражим ни од ког паре, ви углавном и добијате много више, добијате од бивших партнера, имате боље послове, шта сам ја добио, али није мени то битно већ имам права да гледам само себе.
Јер, девојке и жене траже, не некога ко има само за себе, већ некога ко ће имати и за породицу.
Али ја не тражим породицу. Други да се забављају годинама а онда да нађу мене неискусну будалу којем ће да моралишу, да га понижавају и експлоатишу на различите начине. А и мора се објаснити како постоје бројни социјални случајеви који имају мноштво деце, то није добро и нешто што је пожељно, то је екстрем али и то некако постоји, који је проблем онда са неким ко не живи баш тако? А породицу и не желим, само блискост, нежност и страст. Кад будем имао своју кућу и сигурне приходе који не зависе само од снађености на тржишту рада, тада ћу бити за породицу.
Твој садашњи посао је сасвим довољан да ти то није препрека за заснивање везе, али цела идеја везе је да обоје растете и развијате се, и да не буде да до краја живота ти имаш само колико теби треба, већ да за годину, две, три, десет, двадесет и тридесет година створиш нешто, заједно са њом, па да имате пуно и за себе и за своју децу.
Није ми довољан зато што је напоран а лоше плаћен, и немам никакву гаранцију да ћу посао имати и за пар година, а не желим ни да га радим. За пар година нећу радити, и шта онда? Иако тренутно зарађујем, ја сам емотивно у дебелом минусу због посла јер сам тиме кажњен.
Са твојим начином размишљања:"Имам довољно за себе, јер сам изузетно штедљив", одбићеш сваку девојку на свету.
Како су они са 20 по везама ако немају ништа? Могу сад да дам отказ, да ли ће тако бити боље? А ја бих, за разлику од већине мушкараца, радио свашта нешто за њу што јој не би испунили многи мушкарци и то ми не би било понижавајуће, али женама нису битне услуге него кеш и то много кеша, тј. пословни однос. Шта ће њима љубав.
Ако ишта, бар желим уговор са неком таквом да видим какви су услови пословања и плаћања да знам да, када јој плаћам, да ли јој плаћам мало, пуно, која јој је тарифа, када треба да плаћам и за шта јој плаћам. За послове увек тражим уговор. За сваки секс тражим фискални рачун, ако се већ играмо формалности, шта је то горе од трансакција љубави у новцу, то је исто.
Ako se budes takav zenio u tim godinama, sa takvim iskustvom, tebi ce brak biti pakao. Nikad neces imati jasnu perspektivu o ljubavi. Bice laz, bice - s tobom je, jer joj je bioloski sat otkucao a ne zato sto te voli.
Брак је превара цивилизације, више љубави има у пријатељствима него у браковима. Где год се умеша материјално, поготово бројке као што је новац, губи се спонтаност и природност и почиње да се гледа моје - твоје, дао си ми мање - дао си више, дугујеш ми - дугујем ти, и сл. Новац кад је настао после робне размене и економије поклона, дао је формалност и отуђеност међу људима, то је можда правичније јер су бројке прецизне али је тако настала формалност и изгубила се природност.
Бар ми је драго што долазим до закључака шта је женама потребно. Ако ме нека не би погледала чак и ако бих постао социјални случај и ако ваљам само док имам материјално, таква ми и не треба, и много ми је и боље да будем сам и недо*ебан. Материјална необезбеђеност је гора од инвалидитета, инвалид нађе сродну душу и добије подршку, али неко такав не.
