Али по чему увек претпостављате да неко нема амбиције? По томе што неко, одрадивши све на свом радном месту, у своје слободно време код куће нпр. игра игрице? Зар тај већ не ради, не зарађује и нема неке своје циљеве, шта би требало тај да ради у слободно време, не сме да се опусти, можда не сме ни да спава јер је и то губљење времена? Чак и ако је неко противник амбициозности не значи увек да није амбициозан него може значити да јесте амбициозан али да га то оптерећује пуно и да је то грешка која је наметнута од стране окружења. Посао чак и није гарантовано право и постоји незапосленост.
Који је проблем уопште ако неко ни од ког не тражи новац, тај живи својим темпом, самодовољан је и ником ништа не дугује, много је то боље него тражити од других материјалну оствареност.
Што се тиче амбиција и труда, постоје и лоше стране тога. Ако резултати нечега не постоје, много је боље да није ни било улагано труда него да се труд улагао за џабе. На грешкама се учи, то је прост систем награде и казне, неко ко није амбициозан је научио да је труд без резултата штетан, обично се људи труде око ствари које и не воле али морају. Сама амбициозност је предност једино ако је неком привлачна нечија патња. Ако неко нема могућности да нешто оствари, много горе је кад неко има амбиције и не може ништа него неко ко нема амбиције па се не једе уопште што му ништа не иде, тај није ни свестан ничега и лепо му је, коју корист има онај први, само се нервира али жене неће ни привући јер су им битнији резултати.
И где је граница уопште амбициозности и труда, неко треба да изгара у бесконачност, да спава сат времена дневно, не сме да седне на столицу 15 минута током дана?
Јако је битно колико се зарађује и колико неко има јер постоје труд и амбиције које нико не види и које се не важе, док код богатства то већ није ни толико битно, реалне амбиције ако су и потребне лако их је одглумити. Имаш куле и градове, ко те пита да ли си амбициозан. Ни у електродистрибуцији те не питају колико си радио и трудио се, него колико имаш пара и да ли имаш да платиш. Сви ће радије бити са неким ко има пуно али који је то добио а глуми амбициозност, него са амбициозним који нема резултате, то сигурно стоји, али рећи за неког да је неамбициозан је само лепше и увијеније него рећи неком да је сиромашан и да нема да понуди нечије издржавање.
За мене је тражење амбициозности код неког другог исто што и тражење материјалног, само што је лепше увијено.
