FataMorgen
Legenda
- Poruka
- 64.174
[sim] ZIVOTA IVANOVIC, AUTOR KNJIGE "ZORAN DINDIC U MREZI MAFIJE"
Antic.org - SNN
Sat, 26 Jun 2004 16:14:43 -0700
ŽIVOTA IVANOVIĆ, AUTOR KNJIGE "ZORAN ĐINĐIĆ U MREŽI MAFIJE"
Bio svačiji čovek, vlast bila samo njegova
Kad je Đinđić postao činilac koji se može okrakteristi kao remetilački, a ne saveznički, pr tom zabrinut za svoju poziciju, Đinđić više Zapadu nije bio potreban i pušten je niz vodu
Ivona ŽIVKOVIĆ
Pristalice Zorana Đinđića sprečile su vas da u Medija centru promovišete svoju knjigu "Zoran Đinđić u mreži mafije". Koji je razlog?
Čini mi se da je nesreća svih nas, a pre svega onih koji sebe smatraju zagovornicima demokratskih promena u Srbiji i koji teže evropskoj kulturi i demokratiji, što ne žele da vide i naličije lika i dela pokojnog premijera Zorana Đinđića, kao i okolnosti koje su prouzrokovale tragična događanja u istoriji Srbije poslednjih deset godina, a zatim i njega dovele na vlast. Oni insistiraju samo na licu koje im se čini da je lepo.
Da li su to bili samo omladinci?
AKO SAMI SEBI NE POMOGNEMO
Ova promocija, koje nije bilo, upravo je dokazala da je našem javnom mnjenju neophodna ovakva knjiga da bi smo shvatili šta nam se to događa i gde su naši nesporazumi sa Zapadom. Ako nismo u stanju da to sagledamo i preispitamo, kako ćemo se dalje tom Zapadu približavati?
Treba da shvatimo da demokratski procesi ne postoje bez unapred utemeljenih interesa svake države i moćnih multinacionalnih kompanija. Demokratija koja je nezavisna od ekonomskih centara moći ne postoji. Demokratija nije samo izborna politička volja građana, već je duboko uslovljena i kretanjem ekonomskih interesa moćnih krugova u bankarstvu i biznisu. A demokratija je upravo sloboda da se o takvim stvarima javno iznose stavovi i sukobljavaju mišljenja.
Uostalom, sa Zapada nam uvek iznova stižu upozorenja da nam niko ne može pomoći ako mi sami sebi ne pomažemo.
To su uglavnom bili ljudi od dvadeset do dvadeset pet godina, od kojih niko nije knjigu ni pročitao, ali su veoma ostrašćeni u svojoj odanosti liku i delu Zorana Đinđića. Sve što su oni videli od knjige je slika na koricama na kojima su Đinđić i Legija, dok o postojanju te veze u knjizi govori upravo Zoran Đinđić.
Oni su povicima i trensparentima sprečili izdavača, recenzenta i mene, kao autora, da kažemo nešto više o knjizi. Tako je i ovaj protestni skup u Medija centru pokazao da se pod pojmom demokratski kod nas provlači nešto sasvim suprotno.
Na taj protest je došao i bivši ministar Vladan Batić?
To je najtužniji deo priče, jer je taj gospodin imao samo jedan argument protiv knjige - a to je da je Đinđić bio njegov prijatelj. Knjigu nije pročitao. Nije manji prijatelj Đinđić bio ni meni, ali za razliku od bivšeg ministra Batića, ja nisam nikada bio u situaciji da ga zaštitim dok je bio živ. Gospodin Batić je tek sada, naprasno, došao da "zaštiti pokojnog prijatelja".
Šta je to u knjizi razgnevilo pristalice i prijatelje Zorana Đinđića?
Ja bih razumeo da negoduju zbog onoga što sam napisao u predgovoru knjige, jer to je moj stav. Ali toga je u knjizi jako malo, svega devet strana. Sve ostalo u knjizi su tekstovi iz zapadne štampe, prevedeni sa engleskog, francuskog i nemačkog. Tu su i brojni intervjui Zorana Đinđića.
Takođe, izneta su različita viđenja o njemu, kako od levičarskih, tako i konzervativnih medija.
Dakle, nije bilo razloga da oni svoje negodovanje ispoljavaju na meni, već su to mogli da učine prema onim uticajnim političkim krugovima Zapada od kojih je upravo Đinđić dobio novac i očekivao podršku koja nije usledila. To se u knjizi jasno vidi.
UNAPRED PRIPREMLJEN PREVRAT
Od koga je Đinđić dobio novac i šta je od njega Zapad očekivao?
O tome kako je kampanja pre izbora septembra 2000. bila pažljivo pripremana na Zapadu, vidi se iz nekoliko intervjua koje je Đinđić dao. Najupečatljiviji je onaj iz tromesečnika "Europejšn rundšau" koji izlazi u Beču, Cirihu i Minhenu. Poznat je sastanak koji je održan sa Vilijamom Montgomerijem u Budimpešti, kada je DOS dobio i novac i detaljna uputstva kako da pobedi Miloševića. A Zapad je to finansirao kako bi moćni bankarski krugovi imali otvoren put za plasiranje svog kapitala. Milošević je, međutim, svojom retrogradnom politikom Srbiju sve više udaljavao od zapadnih tokova kapitala.
Srbija je tada praktično ostala jedino područje u Evropi koje nije potpalo pod tutorstvo moćnih svetskih finansijskih institucija i stranog faktora, koji je u službi moćnih multinacionalnih kompanija.
Milošević je dugo "štrčao" dajući veoma loš primer drugim zemljama u tranziciji. Upravo zato je i kažnjen. Pružanje otpora globalnoj svetskoj kolonizaciji počelo je da izaziva i u pojedinim desničarskim krugovima u zapadnoj Evropi pozitivan stav prema Srbiji, pa je Milošević morao brutalno biti slomljen kako bi se svima pokazalo kako se nesaradnja sa svetskim vladarima kažnjava.
Gde je tu bio Đinđić?
Taj ambijent koji je Milošević svojom nerazumnom politikom stvorio, Zoran Đinđić je video kao priliku za sopstveni uspon na vlast. Bilo mu je zato potrebno da obezbedi ne samo podršku stranog faktora, već i uticajnih pojedinaca iz Miloševićeve vojske, policije, ali i iz paravojnih, parapolicijskih i mafijaških krugova. Da bi sve to uspeo, dobio je i finansijsku podršku Zapada, pre svega Amerike i Nemačke.
Bez obzira što je narod glasao na izborima za Koštunicu i DOS, Peti oktobar je ipak bio prevrat unapred pripremljen i zahvaljujući ljudima iz Miloševićevog državnog i paradržavnog aparata, mirno i uspešno izveden.
Koji krugovi na Zapadu su stajali tada iza Đinđića?
On je ostvarivao intenzivne kontakte sa više uticajnih krugova na Zapadu. Održavao je veze sa nemačkim političarima iz vladajuće stranke, ali i iz opozicije.
Ništa manje nisu bili značajni ni njegovi kontakti sa najvišim krugovima u SAD, čak i sa samim Klintonom, o čemu govori i sam Đinđić.
KOLIKO IMAMO DEMOKRATIJE
Ako neko bez opasnosti za svoju egzisteniju može da iznese svako političko mišljenje, to su onda demokratske zemlje. Po tome koliko nas novinara u Srbiji ostaje bez posla baš zbog političke nepodobnosti, govori o tome koliko smo mi daleko od demokratije. Sprečavanje promocije jedne knjige, najbolji je pokazatelj ko su danas nosioci "demokratskih" promena u Srbiji i kakvo je "demokratsko" okruženje imao pokojni premijer.
On nije bio samo nemački čovek, kako se to često kod nas govori, već je bio spreman da sarađuje sa svima ako bi to koristilo njegovom dolasku na vlast. Održavao je vezu i sa Kolinom Pauleom, možda i više nego sa Šrederom. Kod nas se uglavnom ne zna da se Pauel više puta sastao sa pokojnim srpskim premijerom. Upravo Pauel je to sam izjavio, a da u našim medijima to nigde nije preneto.
Đinđić je uživao podršku i jednog od vodećih nemačkih stručnjaka za odnose sa javnošću, Morisa Huncingera, koji je i njemu i Milu Đukanoviću organizovao turneje po evropskim zemljama.
Tako je, za vreme bombardovanja Srbije, dok su građani sedeli u podrumima i skloništima, Đinđić putovao širom Evrope, odsedao u elitnim hotelima i ubeđivao evropske lidere kako da eliminišu Miloševića.
To naša javnost ne zna, a mnogi i ne žele da znaju. Najgore je to što je Đinđić pred nemačkim novinarima govorio šta NATO lideri treba da rade, sugerišući im da građanima Srbije isključe struju, gas, vodu itd. On nije razmišljao o tome koliko će to pogoditi obične građane i nije bio osetljiv na njihove patnje. Njega je samo zanimao cilj - obaranje Miloševića i sopstveni uspon na vlast.
Zar je baš tako govorio?
Na žalost, baš tako. Mnogi Đinđićevi intervjui su dostupni i na internetu gde ih svako može pročitati, ako ne veruje.
* [sim] ZIVOTA IVANOVIC, AUTOR KNJIGE "ZORAN DINDIC U MREZI MAFIJE" Antic.org - SNN
Antic.org - SNN
Sat, 26 Jun 2004 16:14:43 -0700
ŽIVOTA IVANOVIĆ, AUTOR KNJIGE "ZORAN ĐINĐIĆ U MREŽI MAFIJE"
Bio svačiji čovek, vlast bila samo njegova
Kad je Đinđić postao činilac koji se može okrakteristi kao remetilački, a ne saveznički, pr tom zabrinut za svoju poziciju, Đinđić više Zapadu nije bio potreban i pušten je niz vodu
Ivona ŽIVKOVIĆ
Pristalice Zorana Đinđića sprečile su vas da u Medija centru promovišete svoju knjigu "Zoran Đinđić u mreži mafije". Koji je razlog?
Čini mi se da je nesreća svih nas, a pre svega onih koji sebe smatraju zagovornicima demokratskih promena u Srbiji i koji teže evropskoj kulturi i demokratiji, što ne žele da vide i naličije lika i dela pokojnog premijera Zorana Đinđića, kao i okolnosti koje su prouzrokovale tragična događanja u istoriji Srbije poslednjih deset godina, a zatim i njega dovele na vlast. Oni insistiraju samo na licu koje im se čini da je lepo.
Da li su to bili samo omladinci?
AKO SAMI SEBI NE POMOGNEMO
Ova promocija, koje nije bilo, upravo je dokazala da je našem javnom mnjenju neophodna ovakva knjiga da bi smo shvatili šta nam se to događa i gde su naši nesporazumi sa Zapadom. Ako nismo u stanju da to sagledamo i preispitamo, kako ćemo se dalje tom Zapadu približavati?
Treba da shvatimo da demokratski procesi ne postoje bez unapred utemeljenih interesa svake države i moćnih multinacionalnih kompanija. Demokratija koja je nezavisna od ekonomskih centara moći ne postoji. Demokratija nije samo izborna politička volja građana, već je duboko uslovljena i kretanjem ekonomskih interesa moćnih krugova u bankarstvu i biznisu. A demokratija je upravo sloboda da se o takvim stvarima javno iznose stavovi i sukobljavaju mišljenja.
Uostalom, sa Zapada nam uvek iznova stižu upozorenja da nam niko ne može pomoći ako mi sami sebi ne pomažemo.
To su uglavnom bili ljudi od dvadeset do dvadeset pet godina, od kojih niko nije knjigu ni pročitao, ali su veoma ostrašćeni u svojoj odanosti liku i delu Zorana Đinđića. Sve što su oni videli od knjige je slika na koricama na kojima su Đinđić i Legija, dok o postojanju te veze u knjizi govori upravo Zoran Đinđić.
Oni su povicima i trensparentima sprečili izdavača, recenzenta i mene, kao autora, da kažemo nešto više o knjizi. Tako je i ovaj protestni skup u Medija centru pokazao da se pod pojmom demokratski kod nas provlači nešto sasvim suprotno.
Na taj protest je došao i bivši ministar Vladan Batić?
To je najtužniji deo priče, jer je taj gospodin imao samo jedan argument protiv knjige - a to je da je Đinđić bio njegov prijatelj. Knjigu nije pročitao. Nije manji prijatelj Đinđić bio ni meni, ali za razliku od bivšeg ministra Batića, ja nisam nikada bio u situaciji da ga zaštitim dok je bio živ. Gospodin Batić je tek sada, naprasno, došao da "zaštiti pokojnog prijatelja".
Šta je to u knjizi razgnevilo pristalice i prijatelje Zorana Đinđića?
Ja bih razumeo da negoduju zbog onoga što sam napisao u predgovoru knjige, jer to je moj stav. Ali toga je u knjizi jako malo, svega devet strana. Sve ostalo u knjizi su tekstovi iz zapadne štampe, prevedeni sa engleskog, francuskog i nemačkog. Tu su i brojni intervjui Zorana Đinđića.
Takođe, izneta su različita viđenja o njemu, kako od levičarskih, tako i konzervativnih medija.
Dakle, nije bilo razloga da oni svoje negodovanje ispoljavaju na meni, već su to mogli da učine prema onim uticajnim političkim krugovima Zapada od kojih je upravo Đinđić dobio novac i očekivao podršku koja nije usledila. To se u knjizi jasno vidi.
UNAPRED PRIPREMLJEN PREVRAT
Od koga je Đinđić dobio novac i šta je od njega Zapad očekivao?
O tome kako je kampanja pre izbora septembra 2000. bila pažljivo pripremana na Zapadu, vidi se iz nekoliko intervjua koje je Đinđić dao. Najupečatljiviji je onaj iz tromesečnika "Europejšn rundšau" koji izlazi u Beču, Cirihu i Minhenu. Poznat je sastanak koji je održan sa Vilijamom Montgomerijem u Budimpešti, kada je DOS dobio i novac i detaljna uputstva kako da pobedi Miloševića. A Zapad je to finansirao kako bi moćni bankarski krugovi imali otvoren put za plasiranje svog kapitala. Milošević je, međutim, svojom retrogradnom politikom Srbiju sve više udaljavao od zapadnih tokova kapitala.
Srbija je tada praktično ostala jedino područje u Evropi koje nije potpalo pod tutorstvo moćnih svetskih finansijskih institucija i stranog faktora, koji je u službi moćnih multinacionalnih kompanija.
Milošević je dugo "štrčao" dajući veoma loš primer drugim zemljama u tranziciji. Upravo zato je i kažnjen. Pružanje otpora globalnoj svetskoj kolonizaciji počelo je da izaziva i u pojedinim desničarskim krugovima u zapadnoj Evropi pozitivan stav prema Srbiji, pa je Milošević morao brutalno biti slomljen kako bi se svima pokazalo kako se nesaradnja sa svetskim vladarima kažnjava.
Gde je tu bio Đinđić?
Taj ambijent koji je Milošević svojom nerazumnom politikom stvorio, Zoran Đinđić je video kao priliku za sopstveni uspon na vlast. Bilo mu je zato potrebno da obezbedi ne samo podršku stranog faktora, već i uticajnih pojedinaca iz Miloševićeve vojske, policije, ali i iz paravojnih, parapolicijskih i mafijaških krugova. Da bi sve to uspeo, dobio je i finansijsku podršku Zapada, pre svega Amerike i Nemačke.
Bez obzira što je narod glasao na izborima za Koštunicu i DOS, Peti oktobar je ipak bio prevrat unapred pripremljen i zahvaljujući ljudima iz Miloševićevog državnog i paradržavnog aparata, mirno i uspešno izveden.
Koji krugovi na Zapadu su stajali tada iza Đinđića?
On je ostvarivao intenzivne kontakte sa više uticajnih krugova na Zapadu. Održavao je veze sa nemačkim političarima iz vladajuće stranke, ali i iz opozicije.
Ništa manje nisu bili značajni ni njegovi kontakti sa najvišim krugovima u SAD, čak i sa samim Klintonom, o čemu govori i sam Đinđić.
KOLIKO IMAMO DEMOKRATIJE
Ako neko bez opasnosti za svoju egzisteniju može da iznese svako političko mišljenje, to su onda demokratske zemlje. Po tome koliko nas novinara u Srbiji ostaje bez posla baš zbog političke nepodobnosti, govori o tome koliko smo mi daleko od demokratije. Sprečavanje promocije jedne knjige, najbolji je pokazatelj ko su danas nosioci "demokratskih" promena u Srbiji i kakvo je "demokratsko" okruženje imao pokojni premijer.
On nije bio samo nemački čovek, kako se to često kod nas govori, već je bio spreman da sarađuje sa svima ako bi to koristilo njegovom dolasku na vlast. Održavao je vezu i sa Kolinom Pauleom, možda i više nego sa Šrederom. Kod nas se uglavnom ne zna da se Pauel više puta sastao sa pokojnim srpskim premijerom. Upravo Pauel je to sam izjavio, a da u našim medijima to nigde nije preneto.
Đinđić je uživao podršku i jednog od vodećih nemačkih stručnjaka za odnose sa javnošću, Morisa Huncingera, koji je i njemu i Milu Đukanoviću organizovao turneje po evropskim zemljama.
Tako je, za vreme bombardovanja Srbije, dok su građani sedeli u podrumima i skloništima, Đinđić putovao širom Evrope, odsedao u elitnim hotelima i ubeđivao evropske lidere kako da eliminišu Miloševića.
To naša javnost ne zna, a mnogi i ne žele da znaju. Najgore je to što je Đinđić pred nemačkim novinarima govorio šta NATO lideri treba da rade, sugerišući im da građanima Srbije isključe struju, gas, vodu itd. On nije razmišljao o tome koliko će to pogoditi obične građane i nije bio osetljiv na njihove patnje. Njega je samo zanimao cilj - obaranje Miloševića i sopstveni uspon na vlast.
Zar je baš tako govorio?
Na žalost, baš tako. Mnogi Đinđićevi intervjui su dostupni i na internetu gde ih svako može pročitati, ako ne veruje.
* [sim] ZIVOTA IVANOVIC, AUTOR KNJIGE "ZORAN DINDIC U MREZI MAFIJE" Antic.org - SNN
ne mogu da verujem 
