Prenosim vam tekst pun sitničave i patetične pakosti.
Alternativna istorija: Zoran Đinđić je živ, godina je 2023. i dešava se ovo
Pogledajte prilog 1513347
Obučen u besprekorno skrojeno sivo odelo sa crvenom kravatom, potpuno sed Zoran Đinđić stao je pred hrpu mikrofona načičkanih na nevelikom podijumu u holu SIV-a. Tu su mikrofoni CNN-a, BBC-a, RT-a, CCTV-a i praktično svih svetskih i evropskih medijskih kuća koje drže do sebe. S Đinđićeve leve strane je Džo Bajden, predsednik SAD, a sa leve Vladimir Putin, ruski lider.
Volf Blicer prekinuo je emisiju Situation Room CNN-a baš u trenutku kada je počeo da govori gost u studiju Barak Obama, kako bi se kamere uključile uživo u SIV. Jer, tamo je glavni pregovarač Evropske unije Zoran Đinđić upravo saopštavao rezultate višenedeljnih mukotrpnih pregovora između Rusije i Amerike kako bi se konačno završio bezumni rat u Ukrajini.
„Činjenica da je upravo Đinđić čovek koji je doveo do ovog preokreta nikog ne bi trebalo da iznenadi“, rekao je Obama Bliceru nekoliko minuta pre nego što će biti prekinut. „Naime, upravo je Đinđić čovek koji je čistom snagom intelekta, neverovatne energije i jedinstvene harizme, kakve nisam video ni u jednom čoveku, uspeo pre desetak godina da praktično svojeručno reši balkansku krizu. Čovek koji je razmrsio kosovski čvor, pomirio Srbe i Hrvate, oprao obraz Srba pred Bošnjacima, uveo nekad odmetnutu Srbiju u EU, mogao je i da zaustavi ludilo u Ukrajini. Sedeli smo u dvorištu moje vile u Martas Vinjardu kada mi je širom otvorenih očiju, ludo optimističan kakav samo on može da bude, rekao mrtav-hladan: Barače, rešiću ovo sranje u Ukrajini! Mišel me je samo pogledala u stilu: Ovaj je lud!“
„Malo biste mogli da pripazite na jezik, predsedniče, ipak smo sada uživo u programu“, rekao je Blicer. „Uostalom, idemo slikom sada u Beograd, gde nam se iz impresivnog hola srpske državne palate javlja Kristijan Amanpur. Kristijan, iza tebe vidim neko komešanje, da li su lideri stigli? Šta imaš da nam preneseš?“
„Volf, imam da prenesem ovo: Mi smo upravo svedoci istorije! Nakon nedelja i nedelja iscrpljujućih pregovora koje je vodio pregovarač EU Zoran Đinđić, možemo sa sigurnošću da kažemo da je postignut dogovor o miru u Ukrajini. Dogovor će potpisati Džo Bajden, koji je u razgovorima zastupao interese Ukrajine i predsednika Zelenskog, i ruski predsednik Vladimir Putin. Ali, Volf, ono što mogu sa sigurnošću da kažem je da je ključna osoba ovog dogovora bez ikakve dileme upravo Zoran Đinđić, politički veteran s Balkana kojem je Brisel dao velika ovlašćenja u razgovorima. Sada vidimo da je poverenje bilo opravdano. Nakon užasa Buče, Marijupolja, Bahmuta i nebrojenih drugih zverstava koja smo gledali u proteklih godinu dana u Ukrajini, mir je konačno pred nama. Ukrajinski narod, ali i ceo svet, duguju veliku zahvalnost Srbinu Đinđiću, jer, budi iskren Volf, ko bi drugi to mogao da uradi? Došao je trenutak da svet nazdravi novom miru u Evropi, baš ovde u Srbiji, najperspektivnijoj članici EU. Nazdraviću i ja, jer služe nam ovde sjajno vino iz Velike Hoče, koje na Kosovu prave srpski vinski majstori, a kojim smo pre 10 godina zalili i potpisivanje kosovskog dogovora. Živeli!“, rekla je Kristijan Amanpur.
Volf se promeškoljio u stolici i kroz kiseo smešak odgovorio: „Siguran sam da si bila među prvima koji su proverili kvalitet tog vina, Kristijan. A sada, pogledajmo čin potpisivanja!“
Za sto u tom trenutku sedaju lideri SAD, Rusije i Zoran Đinđić, dok im asistenti prinose fascikle sa tekstom sporazuma. Bez mnogo osmeha, ali ipak vidno zadovoljni, lideri su stavili potpise, pružili jedan drugom fascikle, a zatim ustali i rukovali se. Dok su kamere zujale, a blicevi sevali, sva trojica muškaraca su se rukovali i prvi put nasmešili fotoreporterima. Rat je gotov, mir je pred Evropom i svetom.
„Svi se sećamo gde smo bili kada se dešava istorija, a ovo je definitivno jedan od takvih trenutaka. Barače, zar nije neobično što se sve ovo dešava baš u Srbiji? Ova zemlja je koliko donedavno bila parija među državama, smatrali su je leglom mržnje, nacionalizma i izvoznikom kriza širom Balkana, pa i Evrope. Šta se to promenilo i ko je za to zaslužan?“, rekao je Blicer okrenuvši se ka bivšem predsedniku SAD dok su se na video-bimu iza njih trojica potpisnika polako udaljavala od stola.
„Slažem se da je Srbija na prvi pogled neobičan izbor. Zar neki francuski chateau ne bi bio bolje rešenje? Siguran sam da bi se to više dopalo i Kristijan, hehe. Ali, kada bolje pogledate, Srbija je savršeno logično rešenje. Rat u čijem je osnovu međuetnička mržnja među dojučerašnjim bratskim narodima? Ekspanzionistička politika jedne zemlje nad drugom, pod optužbom da restauriraju nacizam? Etničke manjine koje se ponašaju kao saučesnici novih zavojevača? Ratni zločini, smaknuća zarobljenika i masovne grobnice praktično na svim stranama? Ludačka propaganda na svim kanalima? Pa, sve to što gledamo u Ukrajini već se desilo na Balkanu pre 20 i više godina! A onda se pojavio taj čudesni tip čije ime je skoro nemoguće izgovoriti – Zoran Đinđić. Svu tu mržnju, smrt, rane, beznađe, on je gotovo lakonski ostavio iza sebe i svih nas i krenuo napred. Pružio je ruku onima kojima su drugi srpski političari pretili da će ih seći. Znaš šta, Volf, da on to nije uspeo, možda bismo opet morali da ih oslobađamo kao što smo oslobodili Siriju, Irak i Avganistan, hehe. Ali, iz mnogih sati koje smo proveli razgovarajući o politici, filozofiji i životu generalno, zaključio sam da je preko puta mene čovek s kojim mi često nije bilo lako da se merim. A kad je onaj narandžasti klovn seo u Belu kuću, znao sam da će ga Zi (tako ga zovem, znaš…) pojesti za doručak i da je Srbija spremna da sa Amerikom konačno izgradi odnose kakve nije imala decenijama. A odatle do situacije u kojoj baš on ulazi u ukrajinski ring i rešava stvar, veoma je mala razdaljina. Baš sam pričao Džou dok smo igrali golf u Skrentonu kako bismo mogli pozvati Zija da dođe s nama, ali ne znam da li golfuje…“, rekao je Obama, ali ga je Blicer opet prekinuo.
„Hvala, predsedniče, na iscrpnoj analizi, ali moram opet da vas prekinem, iako obožavam da slušam o vašim golferskim anegdotama sa Bajdenom. A prekidam vas, jer idemo opet lajv u Beograd, gde je, ako se ne varam, došlo do nekakvog incidenta. Kristijan, da li nas čuješ, šta se dešava?“
„Volf, taman sam se spremala da krenem u neki od finih beogradskih restorana na Dunavu, kada smo nedaleko od palate u kojoj je potpisan sporazum videli neko komešanje. Naime, kako je i ranije najavljeno, grupa radikalnih srpskih političara najavila je protest protiv potpisivanja sporazuma, koji nazivaju antisrpskim, antiruskim i antipravoslavnim, dok bivšeg premijera i pregovarača EU Đinđića nazivaju izdajnikom. Policija nije dozvolila da protest bude održan ispred palate, nego jednu ulicu dalje, pa smo mi evo upravo na licu mesta. Grupica demonstranata, kao što vidite, nalazi se ispred jedne stambene zgrade i nema ih baš mnogo. Pokušaću da priđem njihovom vođi, koji izgleda pokušava da prelepi tablu s nazivom bulevara u kojem se nalazimo. Volf, ostani sa nama, neka slike govore umesto reči“, rekla je Kristijan Amanpur.
Kamera CNN-a u tom trenutku prikazuju visoku i pomalo nezgrapnu figuru marginalnog srpskog radikalnog nacionaliste koji je nakon pada Miloševića s vlasti pao u potpuni zaborav, osim na krajnjim rubovima desničarskog interneta.
„Gospodine, možete li da nam se predstavite i da kažete šta radite i zašto ste ovde“, prinela je reporterka CNN-a mikrofon čoveku koji je prelepljivao tablu.
„Ja se zovem Aleksandar i ovde sam da bih iskazao protest zbog izdajničke politike Zorana Đinđića koji mrzi sve što je srpsko i rusko i kojeg će istorija zapamtiti kao…“, rekao je on, ali ga je Kristijan Amanpur na kratko prekinula.
„A šta to tačno lepite? Šta je na papiru kojim prelepljujete tablu?“
Aleksandar se u tom trenutku udaljava od table, na kojoj je sada stajao nalepljen papir:
„Bulevar Vladimira Putina i slavne Armije Z“
