Quantcast

KNJIGA "ZORAN DJINDJIC U MREZI MAFIJE"

FataMorgen

Legenda
Moderator
Poruka
58.715
[sim] ZIVOTA IVANOVIC, AUTOR KNJIGE "ZORAN DINDIC U MREZI MAFIJE"

Antic.org - SNN
Sat, 26 Jun 2004 16:14:43 -0700


ŽIVOTA IVANOVIĆ, AUTOR KNJIGE "ZORAN ĐINĐIĆ U MREŽI MAFIJE"

Bio svačiji čovek, vlast bila samo njegova

Kad je Đinđić postao činilac koji se može okrakteristi kao remetilački, a ne saveznički, pr tom zabrinut za svoju poziciju, Đinđić više Zapadu nije bio potreban i pušten je niz vodu

Ivona ŽIVKOVIĆ



Pristalice Zorana Đinđića sprečile su vas da u Medija centru promovišete svoju knjigu "Zoran Đinđić u mreži mafije". Koji je razlog?

Čini mi se da je nesreća svih nas, a pre svega onih koji sebe smatraju zagovornicima demokratskih promena u Srbiji i koji teže evropskoj kulturi i demokratiji, što ne žele da vide i naličije lika i dela pokojnog premijera Zorana Đinđića, kao i okolnosti koje su prouzrokovale tragična događanja u istoriji Srbije poslednjih deset godina, a zatim i njega dovele na vlast. Oni insistiraju samo na licu koje im se čini da je lepo.

Da li su to bili samo omladinci?


AKO SAMI SEBI NE POMOGNEMO

Ova promocija, koje nije bilo, upravo je dokazala da je našem javnom mnjenju neophodna ovakva knjiga da bi smo shvatili šta nam se to događa i gde su naši nesporazumi sa Zapadom. Ako nismo u stanju da to sagledamo i preispitamo, kako ćemo se dalje tom Zapadu približavati?


Treba da shvatimo da demokratski procesi ne postoje bez unapred utemeljenih interesa svake države i moćnih multinacionalnih kompanija. Demokratija koja je nezavisna od ekonomskih centara moći ne postoji. Demokratija nije samo izborna politička volja građana, već je duboko uslovljena i kretanjem ekonomskih interesa moćnih krugova u bankarstvu i biznisu. A demokratija je upravo sloboda da se o takvim stvarima javno iznose stavovi i sukobljavaju mišljenja.

Uostalom, sa Zapada nam uvek iznova stižu upozorenja da nam niko ne može pomoći ako mi sami sebi ne pomažemo.

To su uglavnom bili ljudi od dvadeset do dvadeset pet godina, od kojih niko nije knjigu ni pročitao, ali su veoma ostrašćeni u svojoj odanosti liku i delu Zorana Đinđića. Sve što su oni videli od knjige je slika na koricama na kojima su Đinđić i Legija, dok o postojanju te veze u knjizi govori upravo Zoran Đinđić.

Oni su povicima i trensparentima sprečili izdavača, recenzenta i mene, kao autora, da kažemo nešto više o knjizi. Tako je i ovaj protestni skup u Medija centru pokazao da se pod pojmom demokratski kod nas provlači nešto sasvim suprotno.

Na taj protest je došao i bivši ministar Vladan Batić?

To je najtužniji deo priče, jer je taj gospodin imao samo jedan argument protiv knjige - a to je da je Đinđić bio njegov prijatelj. Knjigu nije pročitao. Nije manji prijatelj Đinđić bio ni meni, ali za razliku od bivšeg ministra Batića, ja nisam nikada bio u situaciji da ga zaštitim dok je bio živ. Gospodin Batić je tek sada, naprasno, došao da "zaštiti pokojnog prijatelja".

Šta je to u knjizi razgnevilo pristalice i prijatelje Zorana Đinđića?

Ja bih razumeo da negoduju zbog onoga što sam napisao u predgovoru knjige, jer to je moj stav. Ali toga je u knjizi jako malo, svega devet strana. Sve ostalo u knjizi su tekstovi iz zapadne štampe, prevedeni sa engleskog, francuskog i nemačkog. Tu su i brojni intervjui Zorana Đinđića.

Takođe, izneta su različita viđenja o njemu, kako od levičarskih, tako i konzervativnih medija.


Dakle, nije bilo razloga da oni svoje negodovanje ispoljavaju na meni, već su to mogli da učine prema onim uticajnim političkim krugovima Zapada od kojih je upravo Đinđić dobio novac i očekivao podršku koja nije usledila. To se u knjizi jasno vidi.

UNAPRED PRIPREMLJEN PREVRAT

Od koga je Đinđić dobio novac i šta je od njega Zapad očekivao?

O tome kako je kampanja pre izbora septembra 2000. bila pažljivo pripremana na Zapadu, vidi se iz nekoliko intervjua koje je Đinđić dao. Najupečatljiviji je onaj iz tromesečnika "Europejšn rundšau" koji izlazi u Beču, Cirihu i Minhenu. Poznat je sastanak koji je održan sa Vilijamom Montgomerijem u Budimpešti, kada je DOS dobio i novac i detaljna uputstva kako da pobedi Miloševića. A Zapad je to finansirao kako bi moćni bankarski krugovi imali otvoren put za plasiranje svog kapitala. Milošević je, međutim, svojom retrogradnom politikom Srbiju sve više udaljavao od zapadnih tokova kapitala.

Srbija je tada praktično ostala jedino područje u Evropi koje nije potpalo pod tutorstvo moćnih svetskih finansijskih institucija i stranog faktora, koji je u službi moćnih multinacionalnih kompanija.

Milošević je dugo "štrčao" dajući veoma loš primer drugim zemljama u tranziciji. Upravo zato je i kažnjen. Pružanje otpora globalnoj svetskoj kolonizaciji počelo je da izaziva i u pojedinim desničarskim krugovima u zapadnoj Evropi pozitivan stav prema Srbiji, pa je Milošević morao brutalno biti slomljen kako bi se svima pokazalo kako se nesaradnja sa svetskim vladarima kažnjava.

Gde je tu bio Đinđić?

Taj ambijent koji je Milošević svojom nerazumnom politikom stvorio, Zoran Đinđić je video kao priliku za sopstveni uspon na vlast. Bilo mu je zato potrebno da obezbedi ne samo podršku stranog faktora, već i uticajnih pojedinaca iz Miloševićeve vojske, policije, ali i iz paravojnih, parapolicijskih i mafijaških krugova. Da bi sve to uspeo, dobio je i finansijsku podršku Zapada, pre svega Amerike i Nemačke.

Bez obzira što je narod glasao na izborima za Koštunicu i DOS, Peti oktobar je ipak bio prevrat unapred pripremljen i zahvaljujući ljudima iz Miloševićevog državnog i paradržavnog aparata, mirno i uspešno izveden.


Koji krugovi na Zapadu su stajali tada iza Đinđića?

On je ostvarivao intenzivne kontakte sa više uticajnih krugova na Zapadu. Održavao je veze sa nemačkim političarima iz vladajuće stranke, ali i iz opozicije.

Ništa manje nisu bili značajni ni njegovi kontakti sa najvišim krugovima u SAD, čak i sa samim Klintonom, o čemu govori i sam Đinđić.


KOLIKO IMAMO DEMOKRATIJE

Ako neko bez opasnosti za svoju egzisteniju može da iznese svako političko mišljenje, to su onda demokratske zemlje. Po tome koliko nas novinara u Srbiji ostaje bez posla baš zbog političke nepodobnosti, govori o tome koliko smo mi daleko od demokratije. Sprečavanje promocije jedne knjige, najbolji je pokazatelj ko su danas nosioci "demokratskih" promena u Srbiji i kakvo je "demokratsko" okruženje imao pokojni premijer.

On nije bio samo nemački čovek, kako se to često kod nas govori, već je bio spreman da sarađuje sa svima ako bi to koristilo njegovom dolasku na vlast. Održavao je vezu i sa Kolinom Pauleom, možda i više nego sa Šrederom. Kod nas se uglavnom ne zna da se Pauel više puta sastao sa pokojnim srpskim premijerom. Upravo Pauel je to sam izjavio, a da u našim medijima to nigde nije preneto.

Đinđić je uživao podršku i jednog od vodećih nemačkih stručnjaka za odnose sa javnošću, Morisa Huncingera, koji je i njemu i Milu Đukanoviću organizovao turneje po evropskim zemljama.


Tako je, za vreme bombardovanja Srbije, dok su građani sedeli u podrumima i skloništima, Đinđić putovao širom Evrope, odsedao u elitnim hotelima i ubeđivao evropske lidere kako da eliminišu Miloševića.

To naša javnost ne zna, a mnogi i ne žele da znaju. Najgore je to što je Đinđić pred nemačkim novinarima govorio šta NATO lideri treba da rade, sugerišući im da građanima Srbije isključe struju, gas, vodu itd. On nije razmišljao o tome koliko će to pogoditi obične građane i nije bio osetljiv na njihove patnje. Njega je samo zanimao cilj - obaranje Miloševića i sopstveni uspon na vlast.

Zar je baš tako govorio?

Na žalost, baš tako. Mnogi Đinđićevi intervjui su dostupni i na internetu gde ih svako može pročitati, ako ne veruje.


* [sim] ZIVOTA IVANOVIC, AUTOR KNJIGE "ZORAN DINDIC U MREZI MAFIJE" Antic.org - SNN
 

FataMorgen

Legenda
Moderator
Poruka
58.715
OSVOJITI I ZADRŽATI VLAST

Da li je Zapad izneverio Đinđića, ili je bilo obrnuto?

Nakon oktobarskih promena, mimo želja i očekivanja građana Srbije, čitav sistem finansijski i policijski, koji je Miloševića održavao na vlasti, ostao je netaknut i počeo je da služi DOS-u i Đinđiću, ali ne u cilju sprovođenja nove demokratske politike i interesa Zapada, već isključivo u cilju održanja samog Đinđićana vlasti.


Zato su se vrlo brzo u Zapadnim medijima pojavile dve dominante teme: Da li je Zapad iskoristio Đinđića za svoje interese, ili je Đinđić vešto iskoristio Zapad kako bi se samo dočepao vlasti koju više nije imao nameru da ispušta iz ruku, iako se javno deklarisao kao zagovornik demokratije. Pretpostavljam da upravo ova druga dilema njegovim pristalicama najviše može da smeta. Jer, tvrdnje koje se u nekim tekstovima iznose pokazuju pokojnog premijera Srbije, pre svega, kao izuzetno vlastoljubivu ličnost, dok su sva druga obećanja o demokratizaciji, ekonomskom prosperitetu zemlje i pristupanje evropskoj zajednici naprasno došli u drugi plan.

Njegov osnovni cilj je bio da osvoji vlast i da zadrži vlast. I to svim sredstvima.


Jedan svedok kaže da je na jednom sastanku u DS nakon Petog oktobra Đinđić rekao da će vladati najmanje 20 godina.

Đinđić je to verovatno rekao, ali i da nije, tako se ponašao, onemogućavajući uvek iznova izbore i isključujući sve one koji drugačije misle. I ne samo to. Ja sam odabrao u knjizi i neke njegove intervjue u kojima on govori o tome kojim se sve sredstvima služio za osvajanje vlasti i na šta je sve spreman da bi vlast zadržao.

Recimo, u intervjuju u nedeljniku "Špigl" on je zavapio kako mu ne stižu obećana finansijska sredstva, već samo ucene, što može ugroziti opstanak DOS-a na vlasti. Naravno, radilo se sredstvima koja su mu obećana za oporavak zemlje nakon NATO bombardovanja. Ali, Đinđić je veoma brzo shvatio da, ne samo da ta sredstva neće dobiti, već da će se nastaviti ucene iz Haga kao i pritisak na sveopštu rasprodaju srpske privrede stranim kompanijama radi vraćanja dugova koje je još Tito napravio.

Tada je on shvatio koju ulogu ima. Shvatio je i kako se odvijaju procesi na Kosovu koji su imali za cilj jednostavno oduzimanje ove teritorije Srbiji i njeno pripajanje drugoj državi. Zato je Đinđić neposredno pred smrt, februara meseca, tražio i povratak 1000 srpskih vojnika i policajaca na Kosovo u skladu sa rezolucijom 1244. To je u Vašingtonu i Briselu izazvalo opštu konfuziju.

Nakon tih izjava, videlo se da Đinđić postaje činilac koji se može okrakteristi kao remetilački, a ne saveznički. Sa takvim stavovima, a zabrinut za svoju poziciju, Đinđić više Zapadu nije bio potreban i pušten je niz vodu.

PROBLEMATIČNA ORGANIZACIJA

Da li se pred njegovu smrt, u izveštavanju zapadnih medija, vidi ta klima hlađenja?

Da, veoma se vidi i to je možda najinteresantniji deo. Zapadni mediji su otvoreno govorili o tome da je Đinđić previše počeo da igra na nacionalističku kartu, da je okrenuo leđa Zapadu, da se vraća na "Miloševićev kurs", a mediji sa ozbiljnijim analizama i komentarima, tumačili su da je razlog za to upravo u ponašanju Zapada, jer su ga izneverili. Ugledni francuski "Mond" pisao je da je upravo zapadna politika kriva za ubistvo Đinđića. Nemački "Zidojče cajtung" objavio je da je njegov intervju "Špiglu" i zahtev za organizovanjem neke nove "dejtonske konferencije" o Kosovu, u kojoj bi se otvoreno govorilo o granicama na Balkanu i rešavanju srpskog nacionalnog pitanja, "Đinđićev pucanj u prazno", jer Zapad ne bi ni došao na Balkan da je hteo da se brzo povuče. Ne bi toliko zemalja NATO bombardovalo Srbiju da nisu želeli da na izvestan način kolonizuju Srbiju, kao što
je to učinjeno sa drugim zemljama u okruženju. Istoričari će morati jednog dana da otkriju nije li bilo mnogo naivnosti u Đinđićevim očekivanjima da će oni isti koji su bombardovali Srbiju, uništili srpsku privredu, učinili sve da Kosovo bude sve dalje od Beograda, pomoći Srbiji da stane čvrsto na noge.

Kakav je danas tretman Đinđića u stranoj štampi? Da li se on tretira kao značajna istorijska ličnost na srpskoj političkoj sceni?


U vreme pre oktobarskog prevrata davan mu je veliki publicitet, posebno u medijima koji su u funkciji vladajućih struktura. Ali, vrlo brzo su uvideli da je DOS jedna problematična organizaija sa osamnaest članica od kojih sedamnaest nema nikakvu snagu i iskustvo da se na njih može ozbiljnije računati.

Pisalo se i o tome da je Đinđić bio nada Srbije, ali da je Srbija tu nadu izneverila. Ali, dosta se objavljivalo i o povezanosti Đinđića sa mafijom, sa kriminalom. Evo, pre dve nedelje na nemačkoj televiziji je bila emisija u kojoj se vrlo opširno govorilo o povezanosti Mila Đukanovića i pokojnog srpskog premijera Đinđića sa duvanskom mafijom u Evropi.
http://www.srpska-rec.co.yu/arhiva/348/dajstranu.php?a=17




* [sim] ZIVOTA IVANOVIC, AUTOR KNJIGE "ZORAN DINDIC U MREZI MAFIJE" Antic.org - SNN

Jos malo istine o "tvorcu demokratije" i kako se osvaja "demokratska vlast"
 

john doe

Veoma poznat
Poruka
14.012
Јако је лепо кад неко пише наручене књиге и у њима пљује по мртвом човеку и полива се лажима. То се зове Српски патриотизам. Вероватно се смејуљио док је писао, бројећи кинту...
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.