Босанац Зоран Ђинђић, рођен у Босанском Шамцу, у Немачкој се бавио продајом украдених ствари, од тога је тамо живео, и то је наставио након што се вратио из Немачке, а пре него што ће да се дебело окористи од политике. У илегалном бутику је продавао пре свега кожне јакне шаниране у Немачкој и Италији, али и другу скупоцену гардеробу. Од тога је живео и за то је стварно био талентован. Тај стан на Студентском тргу који је касније откупио, заправо је испрва био изнајмљивао да би у њему продавао шанирану фирмирану гардеробу, јер то је центар града, а он је живео на Новом Београду. И то сви који су мало старији знају, али то сада нико не спомиње јер то рећи постало је "светогрђе".
Признајем да не могу да разумем "канонизацију" Дон Ђинђолинија у светитеља. Дон Ђинђолино је био негативна личност, а у најмању руку био је небитна личност за србијанску историју ако по страни оставимо то што га је као свог сарадника стрељала војна служба безбедности јер је хтео да је замени својом и да постане владар као сада што је његов земо Чипуљчанин.
Премда је пљачкашка приватизација започела 1998. у време друге владе Мирка Марјановића, за време Ђинђићеве владе је започела пљачкашка приватизација у пуном обиму. Он лично је одмах по доласку на власт узео 10 милиона долара само од продаје зграде ПЦ Ушће (бивши "ЦК") и то тако што је зграду његова "комисија" прво лажно прогласила за неупотребљиву пошто је гађана током НАТО интервенције, као статика јој је нарушена, мора да се руши. То је била лаж и на препродаји преко Колета Шећерка, Дон Ђинђолино је узео 10 милиона долара. Па је одмах затим хрватском бизнисмену Тодорићу за тепсију рибе продао једну од најуспешнијих србијанских фирми икада, Frikom, а која је и за време санција веома успешно пословала и извозила; упућени у привредни криминал "жутих" кажу да Ђинђићева провизија од Frikomа у то време никако није могла да буде мања од 2,5 милиона долара.
Дон Ђинђолино је затим Колету дао три шећеране за 2 евра. Ко зна колико је ту узео провизије. За време његове владе су се одиграле пљачкашке приватизације Jugoremedije, Ветеринарског завода, Завод за обрачун и плаћање је отет и у његовим експозитурама (19 000 квадрата најбољег пословног простора) је ад-хок направљена већински приватна банка "Национална штедионица", а онда је иста продата Eurobanci EFG шта представља криминал par exellence за који никада нико није одговарао, затим "Керамика" из Кањиже је приватизована на криминални начин односно купљена за тепсију рибе и као високопрофитабилна фирма која производи црепове и други грађевински материјал "тапнута" је странцима и мрзи ме да набрајам.
Данас је његова удовица Ружа најбогатија жена у Србији.
Mноги радници за време његове владе остају без посла и то у фирмама које су биле претходно успешне. Његова влада је дозволила да факултети уведу огромне школарине. Као "модеран политичар", Дон Ђинђолино је увео веронауку у школе.
Дон Ђинђолино је данас симбол митологије једног времена и ово што причају ових дана о њему на углавном Ђидиним телевизијама су све само празне флоскуле. Једино шта је тачно јесте да је био весела личност и ово кажем као неко ко је имао прилику да га лично упозна јер сам био активиста Покрета за Демократску Србију Момчила Перишића.
