Mi smo ovo dobili, a osecaj je kao da smo izgubili. Eto jedne simptomaticne stvari mozda cak i za ceo Zelimirov mandat ovde - nijedna prednost nam nije dovoljna. Ja razumem da se zeli postici da ekipa sama reaguje, ali zivota nam, mi moramo nekad stati na loptu i iskontrolisati utakmicu. Inace, 30+ minuta vrlo jaka nasa utakmica, sa najboljom odbranom dosad, ali i tu smo patili od losih resenja u napadu. Mnogo se srljalo, a nisko samopouzdanje se videlo opet na ziceru. Slobodna bacanja ne bih zamerao, ipak se igralo bas fizicki. I pronasli smo put da probijemo tu tvrdu utakmicu soliranjem i za 3p, bilo je i dobrih akcija istina, ali onda se moralo malo stati na loptu i iskontrolisati. Kalates da udje za napad, neki jak faul u odbrani, nesto, a ne ovako kao muve bez glave, serija 0-22 iz dobijene utakmice, kao totalni idioti.
Na kraju se cesali po glavi, ne znamo ni kako smo dobili. Ne znam ni koliko je ova pobeda sad podsticaj igracima, a koliko jos jedan teret jer znaju da nisu pronasli samopouzdanje. Za odbranu i trud generalno svaka cast, ali imamo problema. I da, ovaj put isto protivnik skoro dvostruko vise bacanja, ali potpuno zasluzeno. No, Ciganikos je izveo cetvorostruko. Mozda nam se malo vratila sreca da nadoknadi tu pljacku.
Jedina dobra vest, kapiten Aleksej Pokusevski, garant mira i stabilnosti pod oba reketa.
