Партизан ће издеверати ову фрустрирајућу сезону коју ће само по лошем памтити. Довођење Зорана Савића би могао бити наговјештај или трачак наде оздрављења и повратка ономе што је некад био Партизан. Савић као играч бјеше велики борац, ментално јак, играч који је знао потиснути властити его, подредити се колективу, као човјек позитивна личност са пуно врлина и веома, веома мало мана.
Како ће се снаћи у новој улози, и прије свега колико ће помоћи Партизану да изађе из ове агоније, показаће вријеме.
И у Партизану, и када је у питању клупска политика, који су приоритети, и када су у питању навијачи и њихов однос и према клубу и према кошраци, мораће што шта промијенити, јер створен је нездрав амбијент. Морају се и одредити, хоће ли бити политичка партија или спортски колектив који ће радити у интересу српске кошаре како су некад радили.
Од јадиковања "уаа Вучић, уаа СНС управа, уаа Остоја, уаа, уаа.." слабе вајде, истина та вриска годи комплексашима и људима умова контаминираним дневном политиком да мало реже на анамо неке злоће, али слабе вајде, ваља порадити да Партизан буде оно што је био, тим постављен на здравим темељима, добром раду и са оријентацијом на млађе узрасте, тим који има визију, који ће гледати дугорочно и који ће кроз добар и мукотрпан рад "стварати" и афирмисати младе српске играче који ће урадити велике ствари и у дресу репрезентације и у ен-би-еју или водећим европским екипама.
Ову сезону ваља отаљати, морају се извући и поуке да од гомилања странаца који ће чешће играти за личну статистику, слабе вајде.
Зорану Савићу и Партизану пуно среће у наредним годинама, са надом да Партизан опет буде што је некад био.