kazete: znanje je nepouzdano zbog uslovljenosti spoljasnjoscu. Kako onda to znate?

[neuro-psihofilosof amater]

Sartr: "bilo kakav da je predmet koji se proučava, pozitivisti mu pripisuju svojstva mehničke materijalnosti, to jest nepokretnost i uslovljenost u eksteriornosti [spoljašnjosti]" (podvukao i stavio u "[...]" ja.)

Da objasnim kako predmetu pručavanja pripisuju nepokretnost: postoje aktivni pokreti (ja palim cigaretu) i pasivni (neko me gurnuo pa sam se pokrenuo),
ali pozitivista misli da su i aktivni pokreti uslovljeni nečim što nije slobodna volja, već uticaj sredine na organizam.

Primeri toga su teorije kako je mozak uslovljen sa a) genima roditelja, b) uticajem spoljasnje sredine (trovanja, zagušljivost prostorije, kolicina odredjenih materija u hrani...) i c) programiranoscu (stecenoj rodjenjem, genima, dakle onim pod "a") da u sebe ugradjujemo stavove socijalnog okruzenja, i uslovljavamo sebe svojim ekeonomskim mogucnostima. Tu spada, kao primer nepouzdanosti znanja, predrasuda prema jednom divnom narodu kao sto su to Romi; predrasuda da "Niđe nema te ljepote, niđe nema takvog mora, što ga ima Montenegro, što ga ima Crna Gora" (nacionalističke predrasude) itd.

PITANJE ZA POZITIVISTE:
Ako su sva znanja tako nepouzdana, uslovljena strujanjem kroz nas sredinskih uslova ili odraza spoljašnjih predmeta na nas, odakle pozitivisti koji to kaže pravo da kaže kako ima pouzdano(!) znanje da su sva znanja nepouzdana?

 

[Guede]

NIkad ne reci nikad ... paradox, sta drugo .... i da, otud mu pravo

 

[neuro-psihofilosof amater]

NIkad ne reci nikad ... paradox, sta drugo .... i da, otud mu pravo

Ovo može reći samo neko ko mozak posmatra kao organ koji ima, za razliku od drugih, neka magična svojstva. Na primer, ako bi teorija da mi nemamo slobodu izbora bila tačna, besmisleno svojstvo da izazove svest o osecanjima i željama kod osobe (a to je nešto što tada i ne postoji) koja u vezi toga ništa ne može da promeni. Šta će to mozgu? Takvo shvatanje se naziva redukcionistički epifemomenalizam, po njemu je mentalno nešto što nastaje usred specifičnih formi odnosa materijalnih predmeta.

 

[SUPERKULER]

Pozitivisti polaze od toga da je povratna sprega aposteriornih saznanja I govornog ili pisanog jezika prošla
matrice I obrasce jezika,te su reči osnove misli koje u organizovanim (metodološki) skupovima nazivamo znanje.
Takvo znanje je gomila (skupovi) reči-misli koje su baš samo to! Igra rečima I ne mnogo vise!
Pritom,za pozitiviste je metafizika izvan domena reči,te I ljudskih misli!
Pozitivista ne može imati pouzdano znanje o svom neznanju jer je "znanje" takođe product logike reči-misli.
Tek proverljiva saznanja koja imaju verifikaciju možemo zvati prepoznatljiva,verifikovana kakva-takva znanja.
(Kakva takva jer ih iskazujemo rečima-mislima).
Pošto ovo nije lako shvatljivo preporučujem povratak na temu o Witgensteinu gde smo Nerej I ja o tom prilično toga
izneli...

- - - - - - - - - -

Ovo može reći samo neko ko mozak posmatra kao organ koji ima, za razliku od drugih, neka magična svojstva. Na primer, ako bi teorija da mi nemamo slobodu izbora bila tačna, besmisleno svojstvo da izazove svest o osecanjima i željama kod osobe (a to je nešto što tada i ne postoji) koja u vezi toga ništa ne može da promeni. Šta će to mozgu? Takvo shvatanje se naziva redukcionistički epifemomenalizam, po njemu je mentalno nešto što nastaje usred specifičnih formi odnosa materijalnih predmeta.

Slobodno piši ijekavicu-svi te razumemo...
Što se mozga tiče-to je još jedan organ organizma koji proizvodi I korisne,ali I štetne stvari...Šteta što nema debelo crevo za ove lose...

 

[Rasejani Prorok]

sve dok nam se zakoni prirode predstavljaju kao ČUDO
znači da nema naučnika nego čudotvoraca

a sve na kašičicu...

- - - - - - - - - -

ako zanemarimo tzv. društvene studije kao besmislene i neprirodne tvorevine za pseudoobrazovanja podobne mase nesposobne za ozbiljnije discipline,
ostaje misterija zašto se uporno sabotiraju elektrotehnika, fizika i medicina?
a?

- - - - - - - - - -

na kraju krajeva da li je čovek toliko jako biće kad ga obori najobičniji komarac?

 

[neuro-psihofilosof amater]

sve dok nam se zakoni prirode predstavljaju kao ČUDO
znači da nema naučnika nego čudotvoraca

a sve na kašičicu...

- - - - - - - - - -

ako zanemarimo tzv. društvene studije kao besmislene i neprirodne tvorevine za pseudoobrazovanja podobne mase nesposobne za ozbiljnije discipline,
ostaje misterija zašto se uporno sabotiraju elektrotehnika, fizika i medicina?
a?

- - - - - - - - - -

na kraju krajeva da li je čovek toliko jako biće kad ga obori najobičniji komarac?

Samo budala može misliti da razvoj fizike i medicine ne zavisi od filosofije, a najkraći za pisanje primer koji laicima to najočiglednije predstavlja je to što je metodologija oblast filosofije. Napredniji u znanju čitalac zna da postoje metafizičke rasprave o fizici, odlične, Aristotelove, koje kada bi se imale u vidu zaista bi unapredile fiziku. Ja sam po svojoj metafizičkoj teoriji fizike napravio nacrt za napredniju vrstu električnih gitara od današnjih, samo što ne znam ko bi mi dao pare ako bi mu dao nacrt za mehanizam proizvodnje zvuka u njima, koji se takođe vrši pasivnim a ne aktivnim (veštačkim) magnetima, tako da bi se prirodnost električne gitare očuvala.

 

[SUPERKULER]

sve dok nam se zakoni prirode predstavljaju kao ČUDO
znači da nema naučnika nego čudotvoraca

a sve na kašičicu...

- - - - - - - - - -

ako zanemarimo tzv. društvene studije kao besmislene i neprirodne tvorevine za pseudoobrazovanja podobne mase nesposobne za ozbiljnije discipline,
ostaje misterija zašto se uporno sabotiraju elektrotehnika, fizika i medicina?
a?

- - - - - - - - - -

na kraju krajeva da li je čovek toliko jako biće kad ga obori najobičniji komarac?

Kakva misterija-baš si rasejan...Hajde za medicine još I tako.tako,ali za elektrotehniku,fiziku
I sve studije koje sadrže ozbiljnu matematiku oni s IQ ispod 120 nemaju šta da traže...
A ti vidi koliko se takvih rađa na ovim prostorima...Posebno je filozofija na udaru! Kao nadnauka
koja prednjači takođe zahteva brojnije sinapse...Ovo je vidljivo kroz zavidno podsmevanje filozofima,
a naročito kroz izraz "drvena filozofija".Englezi ,Srbi I Čimpe su narodi koji ne respektuju filozofiju,od
kojih naroda su Čimpe ipak najnaprednije jer su ravnodušniji I ne reaguju burno na filozofe...

 

[louiskrstic]

PITANJE ZA POZITIVISTE:
Ako su sva znanja tako nepouzdana, uslovljena strujanjem kroz nas sredinskih uslova ili odraza spoljašnjih predmeta na nas, odakle pozitivisti koji to kaže pravo da kaže kako ima pouzdano(!) znanje da su sva znanja nepouzdana?

Svako ima pravo da priča ono što mu nalaže svest.
Pa ipak. sva znanja u ovom svetu jesu nepouzdana zato što je čovek do njih dolazio, u najvećoj meri, spoljašnom analizom i zaključcima a to nije odraz istine već stanja svesti onoga koji pokušava dopreti do istine.
Istina je na višim realnostima ili nivoima svesti...Kako po pitanju gole filozofije tako i po pitanju nauke i duhovnosti...

Takvo znanje je gomila (skupovi) reči-misli koje su baš samo to! Igra rečima I ne mnogo vise!

Najzad si ogolio svoj temelj, uzburkanu igru reči koja ništa ne govori.. Uistinu to nisi učinio namerno.

 

[SUPERKULER]

Svako ima pravo da priča ono što mu nalaže svest.
Pa ipak. sva znanja u ovom svetu jesu nepouzdana zato što je čovek do njih dolazio, u najvećoj meri, spoljašnom analizom i zaključcima a to nije odraz istine već stanja svesti onoga koji pokušava dopreti do istine.
Istina je na višim realnostima ili nivoima svesti...Kako po pitanju gole filozofije tako i po pitanju nauke i duhovnosti...



Najzad si ogolio svoj temelj, uzburkanu igru reči koja ništa ne govori.. Uistinu to nisi učinio namerno.

Ne ronim po ovim plićacima,ali da me vidiš na okeanu!

 

[neuro-psihofilosof amater]

Svako ima pravo da priča ono što mu nalaže svest.

Nema svako, nema svako i nema svako! Reci cu ti moj stav o necemu u vezi toga sto ti pricas, i postaviti ti pitanje, jer se nadam da ces shvatiti svoju gresku iz toga sto ces na pitanje odgovoriti nacinom suprotstavljenim pogresnom stavu koji si imao o tome moze li svako da prica sto mu nalaze savest.
Moj stav: Moja sestra od tetke A- nema pravo da prica ono sto je pricala, a to je da zbog toboznje moje "greske", za koju, mada to nije rekla, jednovremeno zna da je pravi i moj otac, a to je: A-: "ne treba biti agresivan kad te neko uvredi, jer Bog je tu da sudi, jer nije savrsen niko od ljudi") sa mnom treba da prekine komunikaciju bilo koje vrste (sto je i uradila), dok iako to prica a sa mojim ocem nije prekinula komunikaciju.
Pitanje koje ti postavljam: Pozivam te da kazes da li ima to pravo? Mozes reci da je ona pocepana licnost, jer za istu stvar reaguje na suprotne nacine jednovremeno kada se ona javi u dve razlicite "instance" istog "modaliteta" - "modaliteta" "ljudsko bice", ali da li mozes reci da je to od nje opravdano?
Moj odgovor: Jedino na sto ima pravo je da uradi jednu od ove dve stvari: a) da prekine komunikiju i sa mojim ocem, ili b) da nastavi komunikaciju i sa mnom, a sta od toga treba da uradi, to, da se izrazim njenim recnikom (posto se radi o njoj) "samo Bog zna".

 

[Snagator Kometa]

Po stranu uslovljenosti mozga, kroz priliku i postanje organizma, i kasnije iskustvovanje istog. Rešenje tvoje dileme je očigledno. Znanje je nepouzdano zbog postojanja kategorije vremena. Koja je vrlo fluidna. Kada ovakve kategorije ne bi bilo, i sve fiksno nastajalo i postajalo i ostajalo - i svakoliko znanje bi bilo pouzdano, jer bi bilo u svakom trenutku, nefluidnom, ispravno, za datu tematiku ili problem pripisati odredjeno znanje, kao dešifr.
Pošto vreme teče, grubo rečeno. Znanje potpada zakonima entropije, takodjer.
Ovo pitanje tvoje ne zahteva razmišljanje intelektom, većma instinktom.
Dodaću samo još jednu stvar, prethodno iskustvo vara. Iako momenti kroz koje idemo, koje proživljavamo znaju da liče jedan na drugi, uglavnom zbog artificijelnih okvira koje im odredjujemo zbog tog nekog socijalnog ugovora o tome kako treba, na šta treba, da sliči jedna jedinica 'svakodnevnice', nijedan silazak niz stepenice, ulazak u autobus, rukovanje sa poštarom, maženje papagaja, milovanje vaše drage ili dragana - nije nalik prethodnom.

Sve što je rodjeno, bilo živo ili mineralno, ili drugojačije, oseća protok vremena. Na neki već način. Protok vremena je garant nepouzdanosti. I promene.
E sad, druga je stvar sto ciklus naše galaksije, našeg kosmosa, generalno uzevši, nismo uspeli, a možda i nećemo, verovatno je, sagledati. Treba ostaviti prostora za ogrešku, svaki put. Naročito kada se diskutuje o nečemu neopipljivom kao što je dimenzija vremena.

 

[SUPERKULER]

"Dimenzije vremena" lucidni Kometaru su samo u tvojoj klempi (na žalos I mojoj) impulsi po sinapsama transmitera,dok u stvarnosti tega ni!
U stvarnom Hilbertovom prostoru matematički se menja pozicija brez tog našeg subjektivnog "vremena" (rike?) u nevremenom SADA I u
Parmenidovom jednom kao kvantna zapetljanost...
A o spetljanosti nas kao filozofa...Pa...nama se raspada Parmenidovo jedno u moronske skupove noumenalnih konstrukata čineći subjektokvante od
kojih s lakoćom I monade I Feniksa I solipsizme,ma I Vavilonske nemušte kule od karata zidamo,rušimo I druge njima gušimo...

 

[Snagator Kometa]

Ne ostavljaš prostora za ogrešku, koliko vidim. Nisam preterano upoznat sa ovime što si naveo. Nisam siguran da bih bio zadovoljan i kad bih razumeo o čemu tačno pričaju. Rekao bih da su to zasad samo radne teze, pošto još uvek koristimo standardne kalendare. Takve priče drže vodu dok ne prestanu da drže. Imao sam jednog profu čija je, radna, bila da je kosmos živo biće, zapravo. Čitao neku knigu, oduševio se. Rekao sam, prihvatam mogućnost.
Naučna zajednica, prevrtljiva je. Rekao bih, da razumem. Planeta Pluton, možda i ne. Dimenzijom sam nazvao vreme.
U jednini. Kao. Ne znam, širinu, dubinu. Ljudsku glupost. Ja sam od stare škole. Ne antičke. Ovaj, ne starije od Beverly Hills-a. Znaš ono, Brendon, Brenda, Keli, Dilan, i to.
E sad, jeste serija sama, prilična kvantna zapetljavina, čvorište, samo takvo. Ali ima jedan, unificirajuć naziv.
Kao što recimo Petar Petrović, od mnogo kvarkova, ne zove se kvarkovište 1.5234 x. Već, aproksimantom, koji ga čini, takvim imenovanjem, objektom sa kojim se može razumno interagovati, unutar stvarnog sveta. Tj, dogovornog sveta.

Ako te ne mrzi, pošto smo postavljaču razrešili već dilemu, ispredaj mi teze te Parmenida i ovog, drugog, naočarka.

 

[SUPERKULER]

Hilbertov (matematički) proctor dozvoljava da vektori sila prodiru kroz mnoge dimenzije štaje geometrijski iskazljivo
u tim dimenzijama,a Parmrnidovo jedno:
Osnova njegove filozofije sastojala se u tome da biće (ili: Bog, Istina, Jedno) jeste, a ne biće - nije. Biće je večno, to znači da nije nastalo, niti da može da propadne. Ono nije moglo da nastane jer bi u tom slučaju nastalo ni iz čega, odnosno iz ne-bića, a ni iz čega ne može nastati nešto.
„ Ex nihilo, nihil fit “

Kada bi biće nastajalo iz ne bića, onda bi ne-biće moralo da bude nešto, a to je protivrečno. Stoga Jedno nikada i nije nastalo, ono naprosto jeste, nema prošlost i budućnost. Nema prelaska iz bića u ne-biće, niti obratno, što znači da ne postoji kretanje, kao ni više različitih predmeta. Sve je to varka čula. Jer ako se krene razumskim posmatranjem sveta onda se dolazi do toga da je biće jedno beskonačno, nedeljivo, nepromenljivo, nepokretno.
(Da ti skratim trčanje poi netu...)
Tako da Kometaru je to pravo okruženje za realizovanje kvantnih modalnosti...
Naravno-tako se ponašaju I lepton I kvarkovi-osim kad su u kvaru...
A entropija je zakon zakona-neka vrsta nepisanog Ustava Univerzuma koga I nema u konačnici neizrecivog mu propisa...
To što to izmiče našoj logici-tim gore po nju-pusti logiku-to se ljudi s tim zajebavaju...Nije to tako ozbiljno kako izgleda...

 

[Snagator Kometa]

Hvala na sižeu.
Vaskolika ljudska logika se bazira na postojanju, ograničenom, posred ovoga planeta. Svakako da je nesavršena. Teško će ko to sporiti, osim ako nije mongloid ili pak u gruboj šali.
Parmenid. I filozofija i fizika pate, takodjer, od iznad navedenog ograničavajućeg faktora. Uvek, apsolutno uvek, treba ostaviti prostora za ogrešku. Čak i frizeri to rade. Inače ih možeš tući, nezadovoljan konturama svoje majmunke (tj, fudbalerke, samo je lokalno zovemo majmunka).

Pomeri samo ruku, možda kroz svoju majmunku, pročačkaj nos, videćeš da je Parmenid možda i preterao. Videćeš da nije se dogodilo da komšijnica Mica isto ili umesto, to je učinila, nad svojim napuderisanim nosom. Unutar svoje, slabo, pak, pozivajuće, osvetljene sobe. Ovaj, ako kojim slučajem, opsesivno posmatraš komšinicu Micu, iz kojeg god razloga, jel.

Ovo je opet ta neka radna teza da je univerzum živo biće. Ili makar samo, biće. Unificit. Jedno mnoštvo, u malome. Koje nam samo deluje, onako, kao što bi semenki jednoj, unutar svoje ljuspe, unutar kesice semenki, unutar veće kese za kupovinu pune drugih kesa, sa krastavcima, lignjama, pečurkama, čokoladom, Mirjam novela itd. Unutar nekih kolica. Unutar jednog supermarketa. I tako, pretpostavimo, donekle. Do jednog sveprožimajućeg sve-kontejnera.
Gde, iako dodje možda do kretnje, kretnja je unutar istog sadržaoca, te se može (nerazumno) nipodaštavati. Jedno uopšte nije vezano za drugo, sve i da je ovakva radna teza tačna. A kladim se u sav suncokret na planetu, da ako ništa drugo - nije kompletna.

Sve, apsolutno sve, što je Parmenid, ili buljavi Peca, kako su ga u to vreme, možda, zvali, samo na grčkom, jel. Peccus ocularis acutus. Sve što je trebao da uradi, jeste da gurne prst - u nos.

 

[SUPERKULER]

Ili prst u dupe u kratkoj šetnji oko sveta...
Kao što ti rekohusti logiku... A ti ne pušćaš...
Znam...Nije lako okrenuti system-to kao kopernikanski obrt zaebato...
Ali,vidi kad nije tako teško sebi dočarati...
Zamisli da je svet oko tebe pun sivog stenja I kamenja I da je sve u nekoj sivoj žalosti žaleći slučaj
odbeglog sunca koje odjednom u svojoj pobuni emituje samo sivi spektar...
A mi I dalje u vistavižn tehnici gledamo naše moždane filmove! I ne samo to! Odjednom I gasovi u talasastim nijansama
koje ranije nismo zapažali zastiru pejzaže! Ma nama I to lanjski sneg! I isparenja do besvesti s mirisima raznih sumpora I
mošusa ,dok nas sve dodiruje,čak I vitric koji udara I samara stotinama iglica molekula...
Izbor percepcija I senzacija? Jedne mozak mari,druge ne?
A šta ako izoštrena čula sve percipiraju I ako nam senzacije preplave mozak? Šta ćemo s tim silnim frekvencijama svetlosti
koje vise ne gledamo belo?
Menjamo logiku za biologiku?
Znaš li onu moju opservaciju o puževim percepcijama I shvatanjima I čovekovim?
Puž samo svetlo I tamu razlikuje I razlikuje miris lišća I zemlje I pardon,još I feromone drugog puža da se ne pari baš uvek sam sa sobom...
I misli puž kako je svet šarolik I lep!
Misli I čovek iako mu svet pužev na stopedesetšesti stepen...
A onda dođe treći I opet...Mjok,onda naiđe Vanzemunac I kaže:"Kako sad ovom pužu zemaljskom da objasnim da u gornjem
spektru vidi neutrino ,a u donjem gama zrake za zrakanje naokolo kvantnim skokovima do Andromede I nazad...Baš mi se ne da...
I o čemu da priča I šta da objašnjava tom pužu zemaljskom koji,o gle sranja(!) ovladao fuzijom nuklearnom,a ne kapira da na dnu
oceana jezera deuterijuma ko rođena za Supernovu ako im Kursk još neki eksplodira iznad tih eksplozivnih provalija...Ni "O" od
Očenaša ne bi stigli,a pola Mlečnog puta bi spržio taj glupi puž tim zračenjem enormnim u kom bi I zvezda Sol popušila sama svoj
čibuk...
Jadni Vanzemo,kako da mu pomognemo da shvati da nas zabole kerec za njegov Mlečni put-imamo mi naš puževski...
Ybg Kometaru,ja kad se setim kako sam nervozan,popizdim...

 

[Snagator Kometa]

Jo, jo, opusti se ortak. Nije stvar u uporedbi 'upužovljenosti' percepcija i senzacija, nije uopšte ni pitanje ovih potonjih kategorija. To što mi pretpostavljamo da puž oseća ili sposoban je, to Parmenidu u nos. Većina ljudi ne razume, ne može sa sobom da raščisti zašto preferira baš onako, kako voli, u nijansu, zapečen tost, za doručak. Sve što postoji dolazi uz set filtera. Nije bezbedno, uvek, čačkati tuda, nema svako konstitucije da podnese svet lišen makar jednog milimetra brana. Dakle u toj nekoj, zamislivoj, 'stvarnoj, punoj' formi. To je previše informacija, rekao bih, za samo jedan organski sustav. To nije pitanje percepcije i senzacije, već komputacije. Ali ne onakvom kakvom je razumemo.
Čovek svakako može biti više, unutar sustava kojima pripada, i kojima može se kretati. Ne može biti pužem, sa druge strane. Može aproksimirati, kroz nauku, maštu, zdravu pretpostavku, znatiželju.
Naravno, nekima ovo nije dovoljno. Nekima nije prijatno to što jesu to što jesu. Doista, većina i ne razume to što jesu. A bili bi tako spremno, nešto drugo. Možda ne pužem.
Ne može se kvantifikovati afekt izmedju različitih vrsta. Nije ono što se odvija unutar 'moždanog filma' tek jedan puki EEG fotak.
Podseti me, tokom studija, došao nam sa masačusetskog fakulteta jedan od mladjih profana koga je tamo faks poslao radi dospecijalizacije na temu kognitivne lingvistike. I tamo mu ispredali modernu tezu tkz. Mirror Neurona. Iliti, sposobnosti ljudske da empatiše rapidno i adaptira se, na koji god način bude shodan ili naturalan. Jel.
I onda, svaka lekcija koju smo slušali pod njim, bila je opsednuta idejom, ove iste teze. Što sam na jednom predavanju i izazvao, te je i samo momče, nije mnogo stariji od mene, te se neće naljutiti, priznao da postoji taj trend - opsedanja fiks idejama, sveprožimajućim koje bi sve u postojanju, ili makar unutar jedne radne kategorije - vezivalo u fin jedan svežanj i kompresovalo za dalju upotrebu, laku, spretnu.
Ali ne radi se tako, zaboga. Ne možeš kvantifikovati 165-ti stepen nečega. Ičega. Van matematičkih sistema. Samo unutar njih postoji smiraj potpune simetrije. Samo unutar njih Keli ostaje sa Dilanom.

Filozofija je u osnovi religija lišena bazalnog rituala. To je jedina komponenta po kojoj od iste odudara. Sve ostale bubice su tu.
Nauka je u osnovi religija gde se lebdeći primačovek sa nebesa gleda okovati i slasno razatomiti, gde je ljudsko - neobavezno kao razmatranje, kao stuba panteona spoznaje. Sve ostale bubice su tu.
Treba nam nešto modernije, a opet ljudsko. Ponavljam, ne možemo biti puževima. I kada bi birali. Manje opsednuto fiks idejama, a opet nešizofreno. I filozofija, i religija, i nauka, padaju na istoj materiji, inače. Filozofija pretpostavlja ali se pretvara da je ne zahvata, religija potencira i pravi gnezdo od, nauka hipotetiše i kvantifikuje, ali ne tretira ozbiljno i previdja - neporeciv kapacitet ljudske vrste i spremnost ljudske vrste na glupost.

 

[SUPERKULER]

Ne bi trebala biti sporna uloga imitiranja u učenju,čak I zapažanju,posebno što (I ne samo nas primata)
raspoznavanje kao osnova ponavljanja,biva nagrađena dopaminskom I seratoninskom dozom u trijumfalnom
"Aha ,kaj sam rekel!"...Samo ,to ne treba brkati s empatijom koja je kompleksnijih sadržina I vezana za akciju!
Nisam sklon takvim pojednostavljivanjima,mada iza leđa u levoj mi uvek Okamova ...
A to da su I filozofija I nauke zasnovane na verovanjima I uverenjima,to sam I sam na onoj Dekartes temi upozoravao...
Naime,pozitivista ni sam ne zna vise đe udara!
Sledbenici Witgensteina nisu baš dobro razumeli kud opižđeni Ludvig cilja! Ravno van cilja je nišanio! Jeste to shi.,
ali vidi:zar svet realni nije shizofren? (Ne marim kad ga Ozi sa Šopijem solipsizira-I to pije vodu...)
Naime kad je izrekao da je jezik igra I da je metafizika van jezika (a ja dodajem I van jezikom uslovljenihmisli ljudskih!),
svakako je mislio da sve što prethodi nama I svetu,tj.nas u svetu,je tog nivoa složenosti da je jezik (a ja I naše misli) samo
igra uopštavanja ,a ne stvarnog prepoznavanja! B.Russell se okoristio tom dragocenom procenom pa je čak na njoj zasnovao
svoju fundamentalnu matematičku logiku skupova (iz koje se razvila informatička logika!) I kao ilustraciju faličnosti (invalidnosti)
jezika ustanovio svoj paradox skupa skupova na primeru seoskog brice...
Prijateljstvo Bertranda s Ludvigom je moglo doneti mnogo vise da prvi nije bio takav mudonja kog su vise privlačile mlade profesorice
Kembriđa ,a I pokoja napupela apsolventica,od I te prelepe matematičke logike...Njemu nije bilo žao koliko nama...
I u pravu si da nam treba senzitivnija umna delatnost koja sve čimbenike uzima u skupnosti po intencijama,ali ne jezički obrađena,čak ni ne
prerano ilustrirana! S vise duha egzistencijalnog ,s pravim momentima inercije (karakteristikama preseka!) I od romantike-samo radoznalost
da bude dozvoljena!
Nisam ja baš širokih shvatanja-takvi se brzo rasplinu,ali da ne budemo baš puževi muževi...
Apsolutno sam za jednu superinteligentnu superčipnu nadogradnju I to u prvom redu sa senzorima koji nam veoma nedostaju! I ne samo
senzori,već I novi transmiteri koji nas obogaćuju senzacijama! Onaj haos od LSD nam ne treba,treba nešto daleko preciznije ,ali homeopatski minimizirano,
da obogatimo naš pogled u sivilo novembarskih kiša...
(Pobegao naš Danilo u inu deželu kad su u Francuskoj ziben zapitali se da li će kiša,a onaj otok još bio u funkciji...)
(Sretnem ponekad pesnika Mostarskih kiša kod Limanske pijace I pitam ga da li sanja onaj Mikin bas u Oraču ponekad...Meni
jače u ušima od Hamleta Radetovog s Lovrenca...)
Eto,u zagradama nam duhovi u malim boćicama-ne treba ih puštati van-I ovako su nam raskršča zaštopana!

 

[neuro-psihofilosof amater]

Ne bi trebala biti sporna uloga imitiranja u učenju,čak I zapažanju,posebno što (I ne samo nas primata)
raspoznavanje kao osnova ponavljanja,biva nagrađena dopaminskom I seratoninskom dozom u trijumfalnom
"Aha ,kaj sam rekel!"...Samo ,to ne treba brkati s empatijom koja je kompleksnijih sadržina I vezana za akciju!
Nisam sklon takvim pojednostavljivanjima,mada iza leđa u levoj mi uvek Okamova ...
A to da su I filozofija I nauke zasnovane na verovanjima I uverenjima,to sam I sam na onoj Dekartes temi upozoravao...
Naime,pozitivista ni sam ne zna vise đe udara!
Sledbenici Witgensteina nisu baš dobro razumeli kud opižđeni Ludvig cilja! Ravno van cilja je nišanio! Jeste to shi.,
ali vidi:zar svet realni nije shizofren? (Ne marim kad ga Ozi sa Šopijem solipsizira-I to pije vodu...)
Naime kad je izrekao da je jezik igra I da je metafizika van jezika (a ja dodajem I van jezikom uslovljenihmisli ljudskih!),
svakako je mislio da sve što prethodi nama I svetu,tj.nas u svetu,je tog nivoa složenosti da je jezik (a ja I naše misli) samo
igra uopštavanja ,a ne stvarnog prepoznavanja! B.Russell se okoristio tom dragocenom procenom pa je čak na njoj zasnovao
svoju fundamentalnu matematičku logiku skupova (iz koje se razvila informatička logika!) I kao ilustraciju faličnosti (invalidnosti)
jezika ustanovio svoj paradox skupa skupova na primeru seoskog brice...
Prijateljstvo Bertranda s Ludvigom je moglo doneti mnogo vise da prvi nije bio takav mudonja kog su vise privlačile mlade profesorice
Kembriđa ,a I pokoja napupela apsolventica,od I te prelepe matematičke logike...Njemu nije bilo žao koliko nama...
I u pravu si da nam treba senzitivnija umna delatnost koja sve čimbenike uzima u skupnosti po intencijama,ali ne jezički obrađena,čak ni ne
prerano ilustrirana! S vise duha egzistencijalnog ,s pravim momentima inercije (karakteristikama preseka!) I od romantike-samo radoznalost
da bude dozvoljena!
Nisam ja baš širokih shvatanja-takvi se brzo rasplinu,ali da ne budemo baš puževi muževi...
Apsolutno sam za jednu superinteligentnu superčipnu nadogradnju I to u prvom redu sa senzorima koji nam veoma nedostaju! I ne samo
senzori,već I novi transmiteri koji nas obogaćuju senzacijama! Onaj haos od LSD nam ne treba,treba nešto daleko preciznije ,ali homeopatski minimizirano,
da obogatimo naš pogled u sivilo novembarskih kiša...
(Pobegao naš Danilo u inu deželu kad su u Francuskoj ziben zapitali se da li će kiša,a onaj otok još bio u funkciji...)
(Sretnem ponekad pesnika Mostarskih kiša kod Limanske pijace I pitam ga da li sanja onaj Mikin bas u Oraču ponekad...Meni
jače u ušima od Hamleta Radetovog s Lovrenca...)
Eto,u zagradama nam duhovi u malim boćicama-ne treba ih puštati van-I ovako su nam raskršča zaštopana!

Raspoznavanje (opazajno raspoznavanje) ne biva nagradjeno nikakvim "nagradama" u mozgu, bar ne kod zivotinja (ljudi ne uce imitacijom, iako tako izgleda) ni kod ljudi kod kojih izgleda da uce imitacijom. "raspoznavanje kao osnova ponavljanja" je stvarno prejadna sklopka rijeci koju je ovaj forumas odvalio