pa naravno. Ali je pitanje da li je do matematičkog obrasca moguće doći bez iskustva?
To je ovo što drvi Oziman, a što je Kant drvio, da su prostor i vreme apriorne forme saznanja i da sve što je vezano za njih (tipa geometrija) može da se saznaje bez ikakvog iskustva.
Ja nešto ne verujem u to
А ко је то од тебе тражио да верујеш или не верујеш? Није ти ово ствар вере него знања. Уместо што покушаваш да верујеш боље укључи мозак.
Ozi kaže crtaš po mentalnom platnu...Ali i ti oblici koje crtaš u glavi, video si ih ranije...Liniju si video, tačku si video, čak i ti termini koje koristiš, neko te je naučio šta znače...Teško da bi ijedan sud mogao doneti bez iskustva...
Постоје само два начина на које можемо проширити своја сазнања. То је аналитички начин и синтетички ..нема трећег. Аналитички значи анализом појмова које већ поседујемо тј њиховим рачлањивањем. На пример: суд који гласи " Злато је жуте боје" јесте један аналитичан суд јер он не додаје нашем знању ништа више него што смо већ знали тј. мислили у појму "злато" . Овим судом смо само то нагласили.
Међутим, синтетички судови додају нешто ново појму који поседујемо. Рецимо "Злато се топи на толико и толико степени". Ако мој појам "злато" не садржи тај податак, ма колико га анализирао не могу доћи до тог одговора. Значи, морам прибећи овом другом методу. Или спољашњем искуству...синтетички. Тако што ћу набавити комад злата , загрејати га и забележити на којој се темепретури топи.. Тако ћу појму злато, који већ поседујем, додати један предикат који нисам већ мислио у истом. Тиме сам дакле проширио значење појма "злато".
То је разлика између аналитичких и синтетичиких судова.
Оно што је Кант открио јесте да постоје појмови којима можемо проширивати значење, тј надограђивати своје знање синтетички а ипак а приори или независно од спољашањег искустува.На пример: такав суд је овај: "Најкраћи пут између две тачке у равни јесте права линија".
Нико не спори да у свести већ поседујемо појмове "линија","тачка", као и раван. Али анализом тих појмова нећемо доћи до закључка да ли је горњи суд тачан или не. Тај податак не налази се већ у тим појмовима које поседујемо да бисмо аналитички дошли до тог суда.Или сазнали нешто што већ знамо.
Појам линија рецимо...не садржи у себи никакве величине, па самим тим ни оно "НАЈКРАЋИ". не можемо извести из њега.Исто је је и са појмом тачка и раван. Па одакале онда тај атрибут "најкраћи пут између две тачке у равни јесте права линија?
Као што видиш иако смо видели и линију, и раван и тачку. Анализом истих појмова не можемо доћи до горњег суда. ЗНАЧИ МОРАМО ПРИБЕЋИ СПОЉАШЊЕМ ИСКУСТВУ. Или ређати те линије и тачке.
Међтуим ту долазимо до битног. Јер то спољашње исксутво којим ћемо се уверити у истинитост суда да је најкраће растојање између две тачке у равни права линија, не мора бити емпиријско. Тј. не морамо исећи макзама линије и цртати тачке на папиру да бисмо се у то уверили. Довољно је да имагницијом комбинујемо те линије и тачке и апослутно се уверимо у истинитост. И то не на начин да ћемо рећи: "Ево данас је најкраћи пут између две тачке у равни права линија а сутра можда неће бити." Не! Ми апсолутно знамо, да УВЕК.. апсолутно увек тај суд биће истинит!
Примећујеш ли да овде тврдимо да ће нешто до чега смо дошли независно од спољашњег искуства апсолутно важити за свако будуће спољашње искуство са којим се сретнемо?
Ово покаузје да су та правила заправо правила наше моћи опажања а не атрибути спољашњег света. ТАКО ДА знамо да рецимо кроз двоглед са обојеним стаклима ,све што ћемо гледати бити обојено. Одатле нам таква сигурност у истинитост онога до чега долазимо синтетички а опет априори.
пс. И немој ми моилим те на овој теми спомињати веру. Укључи мозак па ти вера у ово неће бити потребна.