Како прихватате старење?

[mina68]

Питам јер већ дуго слушам о томе са различитих страна. Што од учитеља, што од дечијих неуролога, што од логопеда.
Иначе, имала сам колегиницу чији син је почео да развија аутизам негде око 4-5 године.
Буквално је престао да прича и да не констатује околину.
Закључак је био да њега, заправо, родитељи не констатују.
Отац у компјутеру, мајка преамбициозна и он дете одабрао свој свет.
Исправили су тај однос, све се вратило у нормалу али нисам знала нпр. да и то спада у аутистични спектар.

Благодети технолошког развоја које уместо да користимо заиста у корисне сврхе, ми се упропашћавамо.
Па ево, и овај форум, ја сам себи направила минус диоптрију због читања преко телефона и куцкања.
Кад не узмем телефон цео дан у руке, никакв проблем немам да читам слова на даљину.
А шта са дечијим видом кад од пелена имају телефон у руци.

Мени се чини да лекари сада помало и претерују са аутизмом. Кад год не знају дијагнозу или лек, стрпају у тај најшири и недовољно истражени спектар аутизма.
Дете се просто повукло у себе и променом понашања родитеља вратило се у нормалан живот.
То није аутизам, јер ја још нисам чула да постоји привремени аутизам.

 

[mina68]

Evo sad cu da ti slikovito docaram kako prihvatam: prekjuce kad je m otiso ranom zorom na posao ja sam nekim cudom legla po dijagonali kreveta na njegov jastuk (svako ima svoj dormeo jastuk drugacijeg oblika, ovo je vrlo vazna stavka!)
Posle sat i po spavanja, u tom polozaju i na njegovom jastuku, ja sam se probudila ukocenog vrata, nisam mogla ceo dan da okrenem vrat na levo, o bolovima da ne pricam! Evo vec dva dana sam ukocena!
I kako prihvatam a

Pogledajte prilog 1579524

Да, и то
Дуго сам спавала без јастука, после сам почела да се будим укоченог врата и више нема доброг јастука за мене ...

 

[Monteverdi]

ko naomi kempbel

 

[mina68]

Лако је газели...она не стари.

 

[Софија]

Ne spada.

Хвала на исправци.
То би се подвело под шта?

Имам пример и са ћерком пријатеља.
Стално мењање места живота тј држава (језика) због очевог посла и девојчица је престала да прича. Седам година.
Световано им не да се скрасе на једно место. Шта се ту деси?

Ето теме за размишљање и за ове што бо да живе номадски, мало овде, мало онде.

 

[Софија]

Мени се чини да лекари сада помало и претерују са аутизмом. Кад год не знају дијагнозу или лек, стрпају у тај најшири и недовољно истражени спектар аутизма.
Дете се просто повукло у себе и променом понашања родитеља вратило се у нормалан живот.
То није аутизам, јер ја још нисам чула да постоји привремени аутизам.

Аутизам је дијагноза дефектолога.
Није то ресор лекара.
Немамо ми појма о томе, као што видиш.

 

[mina68]

Аутизам је дијагноза дефектолога.
Није то ресор лекара.
Немамо ми појма о томе, као што видиш.

Како?

 

[Софија]

Како?

Па не учимо о томе.
Можда после на специјализацији педијатри, дечији неуролози свакако, али то је примарно домен дефектолога. Они озбиљно раде с том децом.
Ево покушавам да се присетим, ни из психијатрије се не сећам приче о аутизму. Можда је поменуто, вероватно јесте алиозбиљније учење свакако не.
Моје прво интересовање на ту тему је кренуло одавде. Кад су се на пдф Политика свађали како настаје аутизам.
Да нема форумаша, требало би их измислити.

 

[Њена Другарица]

Начитали смо се овде свега и свачега по питању година и старења, од тога да смо ок са тиме, до тога да су људи 40+ већ једном ногом у гробу
Да ли вас вређа кад неко помиње године или схватате да је то неминовно?
Да ли вас ујутро изненади неко непознато старије лице у огледалу, старије од менталне представе коју имате о себи?
Да ли размишљате о затезању, хијалуронима, ботоксима, филерима или пуштате да време ради своје, остављајући трагове проживљеног живота?
Да ли мислите да старите лепо, или вам се не свиђа оно што видите у излогу крај кога пролазите?

Не бих ништа поправљала хирушки, стално се поправљам ментално и духовно, а имам и методе за подмлађивање општег стања тела.
Де си Мина сатараш да збрбамо и погаче вруће!

 

[mina68]

Не бих ништа поправљала хирушки, стално се поправљам ментално и духовно, а имам и методе за подмлађивање општег стања тела.
Де си Мина сатараш да збрбамо и погаче вруће!

Сатараш данас...с јајца и сирење
Само немој да кажеш @Pinocchio
И немој сад да ми убацујеш бубицу за погачу

 

[__Stela___]

Ето теме за размишљање и за ове што бо да живе номадски, мало овде, мало онде.

Jednom kad imaš dijete nije lako promijeniti ni dio grada, a kamoli državu.

Primijetila sam i ja da je sve više djece s autizmom, pogotovo dječaka.

 

[**Freya**]

Недостатак активности које смо ми имали као деца. Играоница на сат времена не може заменити целодневно јурцање по улици, играње са лоптом, кликерима, змајевима, малим бројем играчака и разговор са осталом децом.
Све је то доприносило здравом развоју тела, маште, кинетичких и психомоторних способности деце.
Локомоторни апарат је запуштен бесконачним играњем игрица и видеа на телефону.
Родитељи ће морати да се тргну и схвате да деца нису привезак нити украс, већ људи које они треба да изграде као личности у сваком смислу.

Ja bih dodala i uticaj literature za decu na razvoj govora.

Kada smo mi bili mali, negde pre par decenija, postojala je navika da deca uce pesmice. Od "Tasi tasi tanana", pesmica koju su pevale bake bebama sve pljeskajuci rucicama, pa do prvih Zmajevih recitacija koje su deca znala, sto napamet a sto na prepoznavanje, daleko pre skole.
Pamtim jasno da je meni baka postavljala rucak uvek uz onu "dvanaest sati kuca treba da se ruca, gladna sam i ja, gladna je i kuca...".

Znacajan je i uticaj skolskog programa na razvoj.
Velika je razlika da li deca gledaju Opstanak, koji i nije bio bas sarena emisija za decu, ili gledaju letnji i zimski bioskop, ili trose vreme izolovano na internetu.
Skolski program je donosio socioloski benefit.

Danas deca veoma slabo citaju.
Ne govorim ovo zbog toga sto ja volim da citam, vec se recnik zaista prosiruje i recenice se lakse formiraju ukoliko se vezbaju citanje i slusanje pesmica.
Ne samo u srpskom jeziku, svaki jezik ima svoju "rimu za progovaranje".
To je neka vrsta muzike koju covek podsvesno prati kada govori i kao odrasla osoba.

 

[**Freya**]

Bez razvoja motorike nema razvoja moždanih funkcija.

Da, cula sam da beba tokom puzece faze pritiskom dlanova o tlo zapravo stimulise razvoj uma.

I ono cuveno skakanje po krevetu ili okretanje u krug. Mnogo grese vaspitacice zato sto brane deci da neguju prirodan pokret vec zahtevaju od njih da stoje potpuno mirno.

Moj mali, sve do skoro, kada bi hteo da izvuce nesto sa dna memorije bi hodao oko svoje ose, a kada bi se setio uvek bi optrcao pobednicki krug.
Vaspitacica to nije shvatala a meni je bilo jasno da postoji neka veza izmedju napora da se necega seti i fizickog pokreta.

 

[mina68]

Ja bih dodala i uticaj literature za decu na razvoj govora.

Kada smo mi bili mali, negde pre par decenija, postojala je navika da deca uce pesmice. Od "Tasi tasi tanana", pesmica koju su pevale bake bebama sve pljeskajuci rucicama, pa do prvih Zmajevih recitacija koje su deca znala, sto napamet a sto na prepoznavanje, daleko pre skole.
Pamtim jasno da je meni baka postavljala rucak uvek uz onu "dvanaest sati kuca treba da se ruca, gladna sam i ja, gladna je i kuca...".

Znacajan je i uticaj skolskog programa na razvoj.
Velika je razlika da li deca gledaju Opstanak, koji i nije bio bas sarena emisija za decu, ili gledaju letnji i zimski bioskop, ili trose vreme izolovano na internetu.
Skolski program je donosio socioloski benefit.

Danas deca veoma slabo citaju.
Ne govorim ovo zbog toga sto ja volim da citam, vec se recnik zaista prosiruje i recenice se lakse formiraju ukoliko se vezbaju citanje i slusanje pesmica.
Ne samo u srpskom jeziku, svaki jezik ima svoju "rimu za progovaranje".
To je neka vrsta muzike koju covek podsvesno prati kada govori i kao odrasla osoba.

Бенефит читања у раном детињству, што од стране родитеља, што самостално, је врло очигледан у каснијем узрасту.
Мени професори и данас причају како госпођица уме да изнесе аргументе врло концизно, како има богат речник за дете тог узраста док је била мања, а сада чита много мање него онда.
Сад више чита на нету оно што њу занима, из тих неких области, али основа остаје.
Али, за све ово треба много труда и одрицања од стране родитеља.

 

[Regina Mills]

Хвала на исправци.
То би се подвело под шта?

Имам пример и са ћерком пријатеља.
Стално мењање места живота тј држава (језика) због очевог посла и девојчица је престала да прича. Седам година.
Световано им не да се скрасе на једно место. Шта се ту деси?

Ето теме за размишљање и за ове што бо да живе номадски, мало овде, мало онде.

Bihevioralna stvar - dete je svojim ponašanjem odreagovalo na ponašanje roditelja prema njemu.
Nego sad ti je sve autizam i ADHD jer ne umeju da postave dijagnozu. Da ne pričam o tome da decu leče anti-psihoticima i beta-blokatorima. Ne imao onda ADHD

Boldovano - upravo ovo što im je savetovano. Nije se formirao govorni aparat, a on može da se formira samo prema jednom jeziku, ne prema 10. Došlo je do zbrke u mozgu, a još ako su roditelji forsirali određeni jezik, dete oseća psihički pritisak i prvo taj jezik odbija da govori. Ne moraju da budu u pitanju selidbe, ja te stvari viđam kod dece mojih rugarica - dete nije ni progovorilo, a one šalju decu na starni jezik. Ne maže tako, mora prvo maternji jezik da se usvoji, pa da se uči strani. Ili ako žive u inostranstvu, prvo jezik sredine, pa svi ostali. I uvek mora formiranje govornog aparata da se radi prema jednom jeziku, kineki kineski, nebitno ali mora da bude jedan jezik.

 

[AntunTun]

Secam se kad sam imao oko 9 godina i krenule malje da mi rastu oko rese, ala sam omatorio.

 

[__Stela___]

Boldovano - upravo ovo što im je savetovano. Nije se formirao govorni aparat, a on može da se formira samo prema jednom jeziku, ne prema 10. Došlo je do zbrke u mozgu, a još ako su roditelji forsirali određeni jezik, dete oseća psihički pritisak i prvo taj jezik odbija da govori. Ne moraju da budu u pitanju selidbe, ja te stvari viđam kod dece mojih rugarica - dete nije ni progovorilo, a one šalju decu na starni jezik. Ne maže tako, mora prvo maternji jezik da se usvoji, pa da se uči strani. Ili ako žive u inostranstvu, prvo jezik sredine, pa svi ostali. I uvek mora formiranje govornog aparata da se radi prema jednom jeziku, kineki kineski, nebitno ali mora da bude jedan jezik.

Moje iskustvo je drugačije, a mnogo sam brinula oko jezika i istraživala za prvo dijete. Isto sam mislila da će biti zbunjen jer su kod nas u igri tri jezika. Međutim, na svim procjenama razvoja su me savjetovali da svako od nas priča svoj jezik i da se držimo toga, a ne da pričamo malo jedan, malo drugi jezik s njim, a ako bude nekih problema da će to vidjeti na procjeni razvoja sa dvije godine i da će tad vidjeti treba li terapije ili ne.

Mi smo tako i radili, ja s njima pričam samo srpski, mm samo portugalski, a engleski pričaju u vrtiću. Stariji je baš rano propričao i tačno zna s kim priča koji jezik čak i kad nas je više u prostoriji. Recimo, mojoj mami se obrati na srpskom, tetki (sestri mm) na portugalskom i njemu je to sasvim prirodno, ne muči se već automatski to radi. Znaju koje knjige su na čijem jeziku iako još ne znaju da čitaju. Mlađi je na početku brkao sva tri jezika, kaže šta mu je lakše, ali sad više ne. Stariji je upravo napunio 4 godine, a mlađi ima dvije.

Znam da će njima engleski biti glavni jezik, ali nemam problem s tim, ovdje živimo, ali želim da znaju i moj jezik i da mogu da komuniciraju i sa rodbinom sa moje strane, isto vrijedi i za mm i portugalski. I drugo, meni nije prirodno da se svojoj djeci obraćam na engleskom koji nije moj maternji jezik.

Imamo primjer i situacije o kojoj govoriš. Prijatelji imaju dječaka 4 godine starog, oboje su iz Srbije, dakle samo srpski i engleski su u igri. Ona radi u vrtiću i djeci se obraća na engleskom, pa se i svom dječaku obraćala malo na engleskom, malo na srpskom, sve u istoj rečenici i on nije pričao sa dvije godine. Išli su i na terapije i na kraju su počeli oboje s njim da pričaju samo engleski i sad dječak mnogo više priča.

 

[tab503]

а имам и методе за подмлађивање општег стања тела.

taj metod pomaze i gubitku kila

 

[winx vila]

Moje iskustvo je drugačije, a mnogo sam brinula oko jezika i istraživala za prvo dijete. Isto sam mislila da će biti zbunjen jer su kod nas u igri tri jezika. Međutim, na svim procjenama razvoja su me savjetovali da svako od nas priča svoj jezik i da se držimo toga, a ne da pričamo malo jedan, malo drugi jezik s njim, a ako bude nekih problema da će to vidjeti na procjeni razvoja sa dvije godine i da će tad vidjeti treba li terapije ili ne.

Mi smo tako i radili, ja s njima pričam samo srpski, mm samo portugalski, a engleski pričaju u vrtiću. Stariji je baš rano propričao i tačno zna s kim priča koji jezik čak i kad nas je više u prostoriji. Recimo, mojoj mami se obrati na srpskom, tetki (sestri mm) na portugalskom i njemu je to sasvim prirodno, ne muči se već automatski to radi. Znaju koje knjige su na čijem jeziku iako još ne znaju da čitaju. Mlađi je na početku brkao sva tri jezika, kaže šta mu je lakše, ali sad više ne. Stariji je upravo napunio 4 godine, a mlađi ima dvije.

Znam da će njima engleski biti glavni jezik, ali nemam problem s tim, ovdje živimo, ali želim da znaju i moj jezik i da mogu da komuniciraju i sa rodbinom sa moje strane, isto vrijedi i za mm i portugalski. I drugo, meni nije prirodno da se svojoj djeci obraćam na engleskom koji nije moj maternji jezik.

Imamo primjer i situacije o kojoj govoriš. Prijatelji imaju dječaka 4 godine starog, oboje su iz Srbije, dakle samo srpski i engleski su u igri. Ona radi u vrtiću i djeci se obraća na engleskom, pa se i svom dječaku obraćala malo na engleskom, malo na srpskom, sve u istoj rečenici i on nije pričao sa dvije godine. Išli su i na terapije i na kraju su počeli oboje s njim da pričaju samo engleski i sad dječak mnogo više priča.

moje iskustvo je slicno tvom, muz je od pocetka sa decom pricao nemacki, ja srpski, a nas dvoje smo pricali na engleskom pa su i deca pasivno ucila, spontano i usput. pa ipak, na jednom godisnjem cerku je neko pitao nesto na enleskom a mala cisto, lepo ko iz topa odgovorila, opsirno u svom stilu

sviddeo mi se veoma i Reginin post
amerikanizacija psihologije uzela je maha i evidentna je potreba da se reaktivna ponasanja koja odudaraju od ocekivanih odma strpaju u neki fajl, podvedu pod neku shifru pa jos i zacine medikamentnom terapijom

 

[Monteverdi]

moje iskustvo je slicno tvom, muz je od pocetka sa decom pricao nemacki, ja srpski, a nas dvoje smo pricali na engleskom pa su i deca pasivno ucila, spontano i usput. pa ipak, na jednom godisnjem cerku je neko pitao nesto na enleskom a mala cisto, lepo ko iz topa odgovorila, opsirno u svom stilu

sviddeo mi se veoma i Reginin post
amerikanizacija psihologije uzela je maha i evidentna je potreba da se reaktivna ponasanja koja odudaraju od ocekivanih odma strpaju u neki fajl, podvedu pod neku shifru pa jos i zacine medikamentnom terapijom

moja cerka sa majkom samo prica na engleskom i samo o tome sta treba da joj kupi

davno govorio sta ce da bidne, al jok..zene misle da su najpametnije, deca su zlato nase. eto joj ga sad zlato i platina i litijum

 

[__Stela___]

Djecu odgajaju oba roditelja, a ne samo mame.

 

[mina68]

Djecu odgajaju oba roditelja, a ne samo mame.

Ако су разведени, једно увек има већи утицај на дете.
Није лако после исправити лоше навике.

 

[__Stela___]

Odnosilo se na ovaj iznad komentar po kojem ispada da je samo žena kriva za nešto. Prvo, kad je pravio dijete znao je sa kakvom osobom ga pravi, drugo, ako mu se nešto ne sviđa trebalo je da više učestvuje u svakodnevnom životu djeteta i da pokuša to da popravi.

 

[mina68]

Odnosilo se na ovaj iznad komentar po kojem ispada da je samo žena kriva za nešto. Prvo, kad je pravio dijete znao je sa kakvom osobom ga pravi, drugo, ako mu se nešto ne sviđa trebalo je da više učestvuje u svakodnevnom životu djeteta i da pokuša to da popravi.

Ја исто мислим на њега, рекла бих да су разведени...можда грешим.

 

[Lady Blue Ring]

Ja sam u srednjim godinama i ne osećam se staro
Starost je stvar duha a ne godina.
Ne trudim se oko svog izgleda i ne diram ništa na sebi.
Fizički izgled zaista nije toliko važan.