kako naterati nekog da preboli?

[Hellen]

Ne znam, mozda ste upravu.... ali zar mislite (ja sam ovako malo vise naglasavam unutrasnjost od spoljasnjeg, pa mozda zato zvuci kao da filozofiram). Ja kad odem, volela bih da ostane neko iza mene....ko me toliko voli. Zar vi zelite biti zaboravljeni?

Знаш, моја кума је играла на мојој свадби 4 месеца псоле очеве смрти. Када су кренули злобни малограђански коментари како може да се весели после очеве смрти она је рекла:''Само ЈА знам колико патим, колика је моја туга и колико је тешко..Зашто је потребно да то и јавно демнстрирам? А ако сам тужна због очеве смрти, то не значи да нисам срећна због удаје најбоље другарице!''
Ако ЖИВИМО, ако смо весели, ако уживамо животу, то не значи да смо заборавили или преболели драгу особу!
Никада не бих волела да после моје смрти умру са мном и мени драги људи. Волела бих да ме се сећају по лепом, и да срећни наставе своје животе.

 

[chika_doktor]

vako isto pricha i moja keva....))))))))))

 

[Hellen]

Вероватно смо исто годиште!

 

[chika_doktor]

aha...

 

[HeBePoBaTaH_]

Ne možeš da pomogneš da neko zavoli nekog drugog, da bude srećan.
Na mesto nekog koga smo najviše voleli, nikad ne dolazi neko drugi.
To ne znači da ne možemo da volimo, ali to je sasvim neka druga priča, volimo drugu osobu..neki ljudi, jednostavno, stanu. Nažalost , ja znam jednu sličnu priču.
I ništa se u toj priči, takođe, ne dešava godinama.

 

[PUKLAmiSTIKLA]

evo da i ja dodam nesto...
modelsici ne zameram sto me napada...ma neka je...ko sto neko rece ona ima mali milion postova, ja desetak a ja sam pitaj boga sta...
i broga me da li neko misli da mi je zivot prazan ili ne..ja samo znam kako je meni....
a kad bolje pogledas pa moze se tumaciti i kao prazan:meni su tri brata umrla..ali ja hocu da budem optimista...ja to posmatram na drugi nacin:ja sam imala srece da njih upoznam i da ih volim i oni mene da vole...oni su ulepsali svet sa ove strane....obasjali ga....i ja cu njih zauvek voleti..ma obozavati....to su bica uz koja sam se rodila..uz koja sam rasla...koja su me cuvala .....
i boli me svaki dan..nekad mis e ucini da boli sve jace....samo oni koji su izgubili nekog znaju da fraze tipa:vreme sve leci..znaju da to nije tacno..ali vreme ponekad ume da pruzi utehu..i ume da pomogne da kontrolises svoju patnju u smislu da se ne raspadas pred svima....
moja patnja je moja stvar....
ali isto ko sto ovde neko recea ja znam da kad ja umrem da zelim da moji najmiliji nastave da zive i da budu srecni..ja hocu da me se ponekad sete sa osmehom na licu....ja necu da umru sa mnom....
i ne slazem se sa onim da je smisao zivota da patis..otkad to?..jesam ja to propustila neku lekciju u skoli?....patnja je sastavni deo zivota,ali ni slucajno nije smisao.....
i ja znam da ja njoj pomoci ne mogu na taj nacin da je nateram da zavoli nekog drugog.....ona to mora sama..ali nekako je moram naterati da se trgne..surovo ce zvucati:ali mogla sams e ja ubiti kad su mi umirali jedan po jedan brat..a ja nisat nisam mogla da ucinim da ih sprecim..i dan danas ocekujem da ce me ujutru probuditi njihov gromki smeh..
ali ja sam ta koja je ostala ziva..ja sam ta koja ima privilegiju da zivim....on je samo hteo da zivi,a nije mogao..a ona moze,a nece...
ja njoj ne zabranjujem da pati....to prestati da boli nece..al nek nauci da zivi sa tim...
lako je biti kucka i skot...i lako je umreti....pravi izazov je da posle svih stradanja i patnji i poraza ostanes covek,da imas samislosti i da ostanes ziv..da naucis da se nosis sa zivotom..i da zivis....
hrabri su oni kojis e trude..a ne oni koji odustanu....

i evo izvinjavam se sto pisem ovako duge postove..:-)

 

[Stepska Vuchica]

Na mene si mislila kad si rekla da je neko rekao da je smisao zivota u patnji. Ja ..... pa...... mozda sam se pogresno izrazila. Nismo se razumele. Ja samo kazem da je njena patnja normalna. Svako pati kad mu umre neko blizak...... i ja...... i da se zbog te patnje osecam zivom. Da je to jedino sto me razlikuje od mog preminulog druga. Ipak osecam nesto. Samo sam to htela reci. A sto se tice vasih komentara na moje odgovore na temu....... Mozda ste i u pravu. Svi zelite da vas pamte sa osmehom na licu. Samo ..... mislim da je to nemoguce. I neko je rekao da ....... kad umremo iovako nam nece biti bitno da li nas neko zali. A kako vi to mozete da znate. Ja zelim da budem pamcena na bilo koji nacin..... mozda sam zbog toga sebicna..... ali.... ne moze se na zivot tako posmatrati.... mislim ne mozes misliti celoga zivota... kad umrem svi ceme zaboraviti i necu vise postojati. Kako ziveti ako tako razmisljamo. U svakom slucaju, koliko god sebicno i odvratno bilo od mene..... zelim da ljudi pate kad umrem.... jer tada, tamo negde, ako budem bila gde, osecacu se voljenom. Mislim da dugujem drugu da patim za njim... iako vi svi kazete da zelite da ljudi nastave posle vase smrti... ipak se mozda malim delom uvek pitate..... ko bi plakao na mojoj sahrani!!!

 

[luckastalutkica]

Koja si ti qcka!!!!!

Stvarno mislish da sam qcka?

 

[Hellen]

Kako ziveti ako tako razmisljamo. U svakom slucaju, koliko god sebicno i odvratno bilo od mene..... zelim da ljudi pate kad umrem.... jer tada, tamo negde, ako budem bila gde, osecacu se voljenom. Mislim da dugujem drugu da patim za njim... iako vi svi kazete da zelite da ljudi nastave posle vase smrti... ipak se mozda malim delom uvek pitate..... ko bi plakao na mojoj sahrani!!!

Па сама си рекла да је себично.....а ја бих додала и безобзирно. То је став:''Сви цркните кад сам и ја већ мртва!''
Туга после великих губитака је нормална и пожељна ствар...кроз њу се ослобађамо...Али она није смисао живота, и није само она та која нас чини живима!
Желети туђу патњу као доказ да смо вољени - то је заиста себично! Да ли заиста волиш особе којима желиш да цркну од туге за тобом? Ја бих рекла да само желиш да уживаш у представи о себи и да ти није стало до тих ''драгих''.

Mislim da dugujem drugu da patim za njim...

Извини што те питам, али колико имаш година?
Ово ми све звучи сад препатетично, као да никад ниси изгубила никог драгог до сада! (Зато питам колико имаш година.)
Знаш ли да те чека још много смрти у животу? Хоћеш ли сваки пут туговати из осећања обавезе....? Мислиш ли да цео живот посветиш туговању јер је то тако ''херојски'' и ''самопожртвовано''? Да ли ти се допада та улога, онако романтично, као из романа сестара Бронте?

Претпостављам да си млада и да ти је ово први пут да умре неко ко ти је драг. Али, Штикла је изгубила 3 брата....ееееј! Па управо због тога јако цени живот и зна његове вреднсти....и нема жељу да се претвара да је романтична хероина која цео свој живот посвећује патњи због других!
Сада плачи, пусти да туга излази, али немој је сама потхрањивати, немој учити себе да уживаш у њој....време ће проћи, њега нећеш заборавити, али ћеш бити способна да наставиш свој живот тамо где је стао.
Још много бола те чека у животу, треба се навићи на то!

 

[xiaoyu]

Fascinira kako razmišlja bliska osoba nekog ko je umro prirodnom smrću (hoću da živim - on je hteo da živi a nije mogao) i bliska osoba nekog ko se ubio (mislim da dugujem drugu da patim za njim).

 

[Julian]

Fascinira kako razmišlja bliska osoba nekog ko je umro prirodnom smrću (hoću da živim - on je hteo da živi a nije mogao) i bliska osoba nekog ko se ubio (mislim da dugujem drugu da patim za njim).

Sad, nisam procitao temu, ali sam se uhvatio za tvoj post...
Mozda to delimicno ima veze i sa osecajem krivice. U drugom slucaju se covek mozda pita da li je to mogao da spreci, ili da li je i svojim ponasanjem doprineo da se to dogodi.

 

[xiaoyu]

To i ja mislim, i žao mi je ako ta devojka ima bilo kakav osećaj krivice. Ne treba da ga ima. Svako bira svoj put i samo on zna zbog čega je to uradio. Ne treba ni da ga osuđuje, možda nije znao drugačije.
Normalno je da je boli gubitak i dugo će boleti, neće taj neko biti zaboravljen ako mi prestanemo da budemo tužni.

 

[PUKLAmiSTIKLA]

e stvarno je sebicno to razmisljanje:ja hocu da pate za mnom kad me ejdnom ne bude....
svako od nas bez obzira sta pricao zeli da ne bude zaboravljen...ali ti i da hoces ne mozes biti zaboravljen....ako si postojao zaboravljen neces biti....:-?
ali...zar nije normalnije i pravednije razmisljati na taj nacin:kad umrem jednog dana znam da ce plakati za mnom....ali zelim da skupe svu hrabrost ovoga sveta i nastave da zive....i ako me se sete ponekad neka me se sete kakva sam bila kad sam se smejala...a ne kads am umirala..ili slike sa sahrane...takva slika ce samo jos vise boleti..i stvoriti ogorcenost....kada me se sete nek me se sete sa osmehom....

tako nesto:-)

pa..ja kad se god setim moje brace u isto vreme i placem i smejem se..placem jer me boli sama cinjenica da ih nema vise i da vise nikada necu videti njihove umilne poglede...ali uvek se nasmejem kads e setim necega sto su rekli,ucinili....njihovih tako dragih lica...kad osetim tako poznat miris kojim su mirisali...suze mi navru a u isto vreme i osmeh..
ja ne zelim da se secam kakvi su bili kad ih je bolest ubijala...ja se secam kakvi su bili kad su ziveli...
i kad mi ponekad dodje da sednem i sazaljevam sebe setim s esa kojim zarom su se borili i sa kojom zeljom su trpeli sve....iako su znali da ce izgubiti..i to mi da snage da se nasmejem i nastavim....
svako moze sesti i jadikovati nad svojom sudbinom....kukavice su ti koji ne znaju da naprave korak od samosazaljevanja do zaljenja za onim ko vise nije tu....:-?

 

[Stepska Vuchica]

zadnji upis....


Imam 18 god. Da mlada sam, ali umrla mi je drugarica kad sam imala 15 god i baba godinu dana posle nje. A sada i drug. I da.... mislim ceo zivot da posvetim tugovanju ali ne....... ne zato sto je herojski i samopozrtvovano. Ne zelim da budem mucenica u vasim ocima, vec u svojim. Tako cu se bolje osecati. Ko ne razume.... sta da mu radim... Izvinjavam se sto sam vas DAVILA svojim tako detinjastim misljenjem.... necu vise svakako!

 

[rei_zulu]

zivot ide dalje...ne vraca bog ljudima ako ne pate za nekim,ne ucestvuju u tudjem bolu i td.

luckastalutkica
ti nisi surova, ti si prehlada zesca

 

[maksily]

Ma ne mozes nikog da nateras da nesto preboli dok tom nekom ne kvrcne u glavi da zivot mora da ide dalje, kad naidje opet neki pravi opustice se i preboleti...

 

[Hellen]

Вучице, ајд сад још једном прочитај шта си написала и добро се замисли над тим.

da.... mislim ceo zivot da posvetim tugovanju ali ne....... ne zato sto je herojski i samopozrtvovano. Ne zelim da budem mucenica u vasim ocima, vec u svojim. Tako cu se bolje osecati

Знам да је то адолесцентска фаза тражења сопственог идентитета (то би требало и ти да знаш), и знам да ће те то проћи, али немој то себи да радиш.
Смешно је и лицемерно глумити трагичну јунакињу несхваћену од света. Знам да ти се сада допада та улога, тиме би се издвојила од других, била би нешто посебно, у својим очима би имала ореол мученице (а то желиш да постигнеш и у туђим очима, можда само ниси свесна тога)... Али буди рационална, зар није лицемерно сопствени иднентитет и смисао живота градити на нечијој смрти?
Нађи неки други идеал са којим ћеш се поистоветити, ако већ ниси још успела д анађеш себе. Има толико ствари у животу којима можеш да се посветиш, има толико живих створова којима можеш да помогнеш, да им улепшаш живот. Немој правити фарсу од трагедије. Улога пожртвоване паћенице је смешна и бесмислена. Умеш ти и боље.

 

[lajavko]

pokusala sam svasta....ali ne ide..mozda se nisam dovoljno trudila..njihovo drustvo s emanje vise raspalo posle njegove smrti i raznih drugih desavanja....mnogi su se odselili..neki jednostavno svojom voljom prestali da se trude....
poenta je i sto je ona starija od mene..moj brat je imam 23 kad je umro..to je bilo pre 8 godina..ona je tad imala 21....ja sad imam 20 i....ma ne znam..jednostavno je tesko..tesko mi je kad znam da nas je nekada vezivala ljubav prema istom bicu..da je nekada kads am ja bila dete bilapo ceo dan kod nas..da mu je poslednje dane mamila osmeh..da mu je brisala suze..da nas je sve hrabrila..i da je bila jaka...i da s eslomila tog dana kad smo ga sahranili....
ja znam da s eja oporaviti necu..niti zelim..ali ona mora..zbog nje same....a onda i zbog njega....necu da dozvolim da i ona umre sa njim....a sad je ruina sebe..bila je tako mila i slatka..i vesela..i puna zivota..zaljubljena u zivot..u sitnice..u ljude..a sad...ima povremeno nekog..ali ga ubrzo odgurne od sebe...nikome ne pusta da se priblizi....
vise nismo u kontaktu tako..sretnemo se na groblju....i na njegov rodjendan i neke vazne datume(godisnjice) dodje kod nas....
i pokusala sam da pricam sa njom,ali kao da ne dopirem do nje....u ocima joj se vidi strah..veliki,ogromni..i razumem je..postose isto tako bojim da ne pustim nekog blizu sebe,a da me onda napusti..da mu se nesto ne ne desi...
ali.....ustukne svaki put kad pokusam da doprem do nje..jedino o cemu prica sa mnom jeste on....uvek na kraju zavrsimo pricajuci o njemu.....
ono sto sam ja zaboravila ona me podseca....i uvek na kraju svih krajeva placemo....
ja samo hocu da se ona smeje....ponovo..secam se:imala je tako lep osmeh..
i dugujem mom bratu to da ona opet bude srecna...

huh 'al ga sroci,sav se najezih

slicna prica je bila i u mom kraju,samo sto se devojka posle 3-4 godine trgla i evo sada se ponovo udala,mislim da ima i klince...vreme bi trebalo sve da leci

 

[Hellen]

И још да додам, за Вучицу....с обзиром на то да се ради о самоубиству драге особе, а да на жалост, имам то искуство у својој непосредној близини.....

Вучице, то што вероватно осећш кривицу и неку врсту одговорности за то што се десило твом другу - треба да знаш да је то врло честа реакција! СВИ његови ближњи то исто осећају, преиспитују се да ли су могли спречити, оптужују себе што нису на време реаговали.....

Тиме што ћеш, можда, казнити себе осуђујући се на вечиту патњу, нећеш поправити ништа!
Схвати, ОН је био тај који је то одлучио! Ниси ТИ могла да одлучујеш уместо њега. Он је изабрао свој пут (нажалост, такав), а ТИ ту ништа ниси могла да учиниш, и сасвим је бесмислено кажњавати себе због поступака других људи!

Тргни се, дете!

 

[Cossack]

Fascinira kako razmišlja bliska osoba nekog ko je umro prirodnom smrću (hoću da živim - on je hteo da živi a nije mogao) i bliska osoba nekog ko se ubio (mislim da dugujem drugu da patim za njim).

Da, to je psihologija, devojka ciji se drug ubio pati ne samo zbog njegove smrti vec i zbog njegovog zivota koji sigurno nije bio lep kada se tako zavrsio, dok je u drugom slcaju, u moralnom pogledu emotivni odnos daleko cistiji. Mozda lupam ali mi tako izgleda.

 

[PUKLAmiSTIKLA]

ne lupas...ima tu nesto..istine ili cega vec..:-)...

sad cu ja ispasti kucka nevidjena ali....znam da s enecu dobro izraziti..i mozda sad tako mislim jer nisam imala nikoga ko se ubio i zato sto sam svojim ocima videla i prozivela kada neko ko en moze da zivi toliko toz eli i kolikos e bori i kada zna da je izgubio bitku jos pre njenog pocetka,ali...

ja mislim da su ljudi koji izvrse samoubistvo u sustini velike kukavice....znam da ima bezizlaznih situacija,ali verujem da nista nije vredno toga da si oduzmes zivot....ili sam ja mozda kukavica jer nikada ne bih bila u stanju da sebi oduzmem zivot?..:-?
sve se moze posmatrati s lica i sa nalicja,....
ali stvarno mislim da nam se pruzaju sanse...cudno..hm..ja verujem da nam s e svima pruzaju sanse ,a meni su umrilai i umirali a niko im nije pruzio sansu...:-?...

ali....mislim ili hocu da verujem da ako vec imas mogucnost id ar zivota da mozes i moras da se boris i da moras da nadjes nacin da pregrmis....uvek postoje fraz etipa:bice bolje i bla,bla..:-)

mada ipak..ma ne znam...samam sebi nesto protivrecim veceras.....bez obzir asta ja mislila ili ne..ipak razumem...ne nalazim opravdanje ali mogu da razumem............:-?

 

[Stepska Vuchica]

e ovaj samo zelim da kazem....... da .... ne osecam se krivom zbog drugove smrti (pošto svi mislite tako, pa da razjasnim), niti se osecam krivom zbog njegovog lošeg života, osećam krivicu samo zato što nisam provodila dovoljno vremena sa njim, i što sam dozvolila nekim ljudima da obuzmu moj život, odnosno što sam slušala njihove nardbe. Jer decko tadašnji mi nije davao da se družim sa dečkom o kome je reč. I samo se osećam krivom što nisam odnosno što ne znam da provalim ljude, i zbog toga što....... kao što sam rekla, mogla sam provesti mnogo više vremena sa njim. Znaći i ovaj razlog je donekle sebičan. Izgleda da sam samo jedna sebična kučka

 

[Stepska Vuchica]

i da se da na znanje..... uzela sam u obzir sve što ste mi rekli. Najverovatnije ste upravu..... ali šta sad ja da radim, kad se ja tako osećam. Verujem..... proćiće

 

[PUKLAmiSTIKLA]

ej vucice..nisi ti sebicna kucka..ali si ipak dosta nezrela..ili sta vec..ako sam dobro zapamtila imas 18 godina,zar ne?...jeste da sam svega 2 godine starija od tebe i ne bih sad da ti solim pamet,ali....proci ce te ta faza....u pravu smo svi mi..cak i ti....
ti osecas,bolujes...na pogresan nacin to izrazavas...ali....:-?
ali moram da budem gruba..ali yebote ne izvodi besne gliste..ti nisi kriva za njegove izbore.....
ko zna?..mozda smo svi pridoneli tome da se on ubio?mozda sam i ja(iako nikad cula za njega nisam ,niti ga videla a kamoli upoznala) uticala na taj cin..lupam sad,al...sve se moze tumaciti na milion razlicitih nacina....
svi smo mi krivci i zrtve u isto vreme..zivot ti je tako napravljen..

i molim te ne lupetaj tim izjavama da hoces da posvetis zivot zaljenju....

ma imala bih sad da ti pisem i pisem,al ne da mi se....

sama ces morati da predjes tu fazu od narcosoidnoisti i samozivosti do zrelosti....

ima toliko stavrno nesrecnih sudbina i stvarnih tragedija...
tragedija je stos eon ubio i znam da te boli..znam da razdire....to mora tako..ali ostalo je samo prenemaganje.....

bolje posveti zivot necem drugom...postoje mnogo bolje stvari kojima mozes postati heroj u svojim i tudjim ocima..:-)

mada..kad bih se potrudila mogl abih i da te razumem..:-?

 

[PUKLAmiSTIKLA]

morala sam da navratim i napisem jos jedan post....
znam da verovatno nikog ne interesuje ali.,...ovih par dana je bilo groznoznate tu devojku o kojojs am pricala?devojku mog brata zbog koje sam pocela temu?devojku za koju sam trazila savet kako d aje nateram da preboli?

...mislim da joj vise nista nece pomoci....

vise nije u pitanju samo moj brat..
pre nedelju dana joj je poginuo brat..imao je 25 godina.....u saobracajnoj nesreci..totalno smrskan do neprepoznatljivosti.....

vise i ne prica....ne jede..ne spava..izgelda kao zivi kostur.....samo bulji u neku npostojecu tacku...ne place iako su joj oci natecene...samo nemo zuri.....
cini mi se da je potpuno i nepovratno nestala..izgubila se.....

...hm..izem ti i zivot i sve.....to nije pravedno..ni malo.....

samo sam to htela da kazem....

izvinjavam s ena smetnji....