Кад је наставнике срамота што раде у школи

[Lagerta]

Образовање је деградирано и застарело, градиво је преобимно, ђаци без функционалних знања, квалитетан просветни кадар одлази у привреду због бољих услова рада и зарада – показaло је недавно објављено истраживање

Невена Буђевац (Фото лична архива)
Овдашње образовање „закључну” оцену тројку добило је од просветних радника учесника Истраживања о ставовима наставника и директора школа према образовном систему у Србији. У овој студији квалитет нашег школства ниједан запослени није вредновао петицом, јединица је било. У испитивању су учествовали просветни радници из Београда, Чачка, Кикинде, Новог Пазара, Шапца, Сечња, Ниша, Краљева, Лесковца, Зрењанина и Суботице, различитог иницијалног образовања и искуства, који раде у основним и средњим школама, градским и сеоским, редовним и специјалним.
Према коментарима које су наводили уз оцене, наше образовање је деградирано, изгубило смисао, застарело, такво да деца не стичу функционална знања, без уједначених критеријума, урушено и девастирано. Запослени у школама истичу и бројне нерешене проблеме у нашем школству – вршњачко насиље, немотивисаност и ученика и наставника, лошу сарадњу с родитељима ђака. Напомињу да је градиво преобимно и неприлагођено узрасту, да су ученици пасивни (један наставник је чак рекао – анестезирани). Искази наставника из ове студије сведоче да неки раде рутински, као у фабрици, а неке је срамота што раде у школи.

 

[Lagerta]

Ови значајни показатељи део су резултата истраживања које је ове године реализовала Национална асоцијација родитеља и наставника Србије (НАРНС) у намери да се из угла практичара из учионица и руководилаца школа сагледа образовни систем. У анализи је дато и поређење с налазима претходне студије коју је на исту тему НАРНС урадио лане, али су у фокус групама испитивани родитељи ученика.
− Прво, као истраживачу било ми је изненађујуће тешко да изнова читам транскрипте са фокус група да бих урадила анализу прикупљених података. Наиме, када прочитате извештаје из оба истраживања – и са родитељима и са наставницима и директорима, прва реакција је да они не говоре много тога новог, да смо све то негде већ знали. Али када се суочите са свим њиховим исказима, одједном не можете да се не осећате лоше. Пре свега због тога што је веома јасно колико су у школи сви несрећни – и деца и наставници и родитељи. Други мој снажан утисак, из угла истраживача, односи се на то колико су и родитељи и наставници били жељни да говоре, захвални што их неко пита и са интересовањем слуша. Нажалост, они имају веома мало прилике да говоре о проблемима са којима се свакодневно суочавају, а имају много тога да кажу – дочарава за „Политику” др Невена Буђевац, професор Учитељског факултета Универзитета у Београду, аутор овог истраживања.
Део директора у овој студији указао је на „све лошији наставнички кадар који ради у школама услед тога што бројни, а посебно квалитетни наставници одлазе из школа да би радили у привреди, где су услови рада и зараде бољи и још важније – где се не осећају понижено”. Више директора наводи да су приметили „тихи штрајк наставника” у школама, што значи да се мање труде и више отаљавају свој посао.
− У ситуацији у којој постоје бројни нагомилани проблеми у образовању, а истовремено веома мало или нимало слуха да се о тим проблемима разговара и они решавају, из школа одлази велики број наставника тражећи било какве друге послове. Истовремено, наставници који остају у школама су све мање мотивисани и све мање труда улажу у рад са ученицима. О томе су директори говорили, означавајући ову појаву „тихим штрајком” у ситуацији у којој сви „преживљавају” школу. Суштински, можемо да кажемо да имамо озбиљну кризу кад је реч о квалитету образовања у нашим школама, која захтева озбиљан и дугорочан приступ како би се ситуација поправила. Остајемо без наставника, а нових је све мање јер млади нису заинтересовани да се школују за наставнике и раде у оваквим условима. Тешко да можемо да очекујемо да имамо квалитетну наставу у таквим околностима. Део наставника, упркос свему, ради сјајан посао у школама, али систем не може да почива на појединачном ентузијазму, а наш систем већ предуго опстаје управо захваљујући појединцима, док у систему има све мање – система – објашњава др Буђевац.
Наставници су у истраживању најчешће истицали да је градиво преобимно и да су деца превише оптерећена. Жалили су се на одељења с превеликим бројем ученика. Наводили да су растрзани између жеље да свима пруже оно што им треба и немогућности да то учине имајући у виду дијапазон ученика којима предају (деца с развојним сметњама, из маргинализованих група, надарена, просечних способности). Практичари из учионица потврђују и да се учи за оцену – не за знање, при чему знање није у складу с оценама, градиво је све сложеније док су критеријуми оцењивања све нижи. „Школа и школско знање за ђаке су два колосека која се нигде не додирују”, како је то илустровала једна учитељица.
Просветни радници, показује ова студија, не успевају да са ученицима на квалитетан начин прођу кроз предвиђено градиво, док су истовремено под притиском да то ураде. Отуда, како признају, има наставника који формално уписују часове које не одрже, а за то време додатно ђацима објашњавају лекције одраније које ученици нису успели да савладају. На тај начин, кажу, избегавају опомене инспекције. Неки наставници одлучили су да не раде тако, већ да реално уписују часове зато што, како су рекли, не желе да доприносе погрешној слици да је могуће остварити задати план рада.

 

[Lagerta]

Школа је застарела и није у складу са потребама ученика (ни наставника), у њој се ни ученици ни наставници не осећају добро. Ученици не добијају знања која су им корисна, већ излазе из школа без основних функционалних знања, упркос годинама које тамо проводе. Наставници су растрзани између покушаја да испуне захтеве које и сами оцењују као неодговарајуће, бројних притисака које трпе и тога да ученике одрже у образовном процесу. Ипак, у систему који има толико нагомиланих проблема и у друштву које образовање суштински не вреднује, веома је тешко одржавати ученике мотивисаним да уче, а и наставници, као што видимо, губе мотивацију. Када се све ово узме у обзир, не чуде ниске оцене које образовању дају наши саговорници. Наиме, они који су најупућенији у ситуацију у школама – наставници и директори школа, најсвеснији су и свих проблема који постоје, услед чега су и оцене које дају ниже него што бисмо желели. Све што су нам рекли заправо је образложење тих ниских оцена – закључује др Буђевац.

Link

 

[Schrodinger]

Школа је застарела и није у складу са потребама ученика (ни наставника),

Ma cist rijaliti, sta ima da se socijalizuju kad ce celu karijeru provesti buljeci u ekrane. Sto se tice znanja sve ima na guglu osim matematike a matematika je od koristi samo na pismenim i prijemnim...

 

[Lagerta]

Ma cist rijaliti, sta ima da se socijalizuju kad ce celu karijeru provesti buljeci u ekrane. Sto se tice znanja sve ima na guglu osim matematike a matematika je svakako od koristi samo na pismenim i prijemnim...

Misliš da će svi biti IT stručnjaci koji bulje u ekran ? Na googlu ima i matematike, samo je pitanje ko će razumeti ako ne nauči osnovno.

 

[georgejune]

Pa ko je kriv deca i roditelji ,nastavnici ili drzava,ima toliko sablona iz normalnih drzava koji se mogu preslikati,ali ne drzavi nije interes da se sredi drustvo nego da svakog pokori i orobi,ne moze besplatni udzbenici nene

 

[lionagate]

Ma cist rijaliti, sta ima da se socijalizuju kad ce celu karijeru provesti buljeci u ekrane. Sto se tice znanja sve ima na guglu osim matematike a matematika je od koristi samo na pismenim i prijemnim...

Matematiku koristis svaki dan, neko doduse na pijacnom nivou a neko na nivou Analize. Sudeci po tvom postu ti pripadas ovoj prvoj grupi, grupi onih koji se muvaju oko pijace...

 

[Schrodinger]

Matematiku koristis svaki dan, neko doduse na pijacnom nivou a neko na nivou Analize. Sudeci po tvom postu ti pripadas ovoj prvoj grupi, grupi onih koji se muvaju oko pijace...

Ja mlatim pare tako sto drzim casove toga i super mi je, u pravu si da ima koristi ko zna da se snadje no vise bih se ponosio da sam trgovac a jos vise posten seljak

 

[lionagate]

Ja mlatim pare tako sto drzim casove toga i super mi je, u pravu si da ima koristi ko zna da se snadje no vise bih se ponosio da sam trgovac a jos vise posten seljak

Ma da, od drzanja casova se mlate pare samo tako... kad bi se debelo zay.e.bavali. To je dopunska kinta za studente Matisa, ETF, Gradjevine, da dopune ono sto im salju roditelji iz Svilajnca dok studiraju u BGD.

 

[Schrodinger]

Ma da, od drzanja casova se mlate pare samo tako... kad bi se debelo zay.e.bavali. To je dopunska kinta za studente Matisa, ETF, Gradjevine, da dopune ono sto im salju roditelji iz Svilajnca dok studiraju u BGD.

Pa jeste, profitira se od trgovine i svega za sta ne treba ni vrtic od skole. Plate inzenjera nisu velike kao ni prosvetne a inace kako objasnjavas cinjenicu da mnogi matematicari nakon diplomiranja drze samo privatne casove, nece u skole vec sami uplacuju staz.

 

[Lagerta]

Pa jeste, profitira se od trgovine i svega za sta ne treba ni vrtic od skole. Plate inzenjera nisu velike kao ni prosvetne a inace kako objasnjavas cinjenicu da mnogi matematicari nakon diplomiranja drze samo privatne casove, nece u skole vec sami uplacuju staz.

Ja zaista ne znam nijednog ko tako radi. Možda u manjim sredinama tako ne može da se zaradi poštena crkavica.

 

[lionagate]

Pa jeste, profitira se od trgovine i svega za sta ne treba ni vrtic od skole. Plate inzenjera nisu velike kao ni prosvetne a inace kako objasnjavas cinjenicu da mnogi matematicari nakon diplomiranja drze samo privatne casove, nece u skole vec sami uplacuju staz.

Znam tri diplomirana matematicara van kruga onih koji su meni ili mojoj deci drzali matematiku ( od osnovne skoel do fakulteta) i jedan od njih radi kao redovni profesor Analize na Matematickom fakultetu, drugi radi u kanadskoj lutriji a treci je zemljoradnik u Sremu (zavrsio je Matematicki fakultet u BGD jer voli matematiku ali zivi od obrade 400ha oranica u pazovackom ataru). Oni ne drze privatno casove a ne mogu da tvrdim da iko od onih koji su bili matematicari u mojim (ili dece mi) skolama drzi ili ne drzi casove, meni i mojoj deci niko nije drzao.

Plate inzenjera u Srbiji su porilicno vece od plata u prosveti, tako da najmanje zaradjuju oni koji su u drzavnim preduzecima ( znam da u BGD u javnim preduzecima inzenjer na najnizoj poziciji zaradjuje 100 hiljada dinara), u privatnim preduzecima gradjevinski ili elektro zaradjuju 1500-2000 eura (za masince ne znam ali to je ionako svugde propala struka ). Naravno pricam o onome sto cujem od njih koji rade u BGD ili NS.

 

[Ganfajter]

kome treba obrazovanje kada se sns diplome kupe povoljno

jos malo ce ih prodavati na ciradi pored pijace

 

[Metronomy]

Većina pristojnih nastavnika se stidi što radi u prosveti već decenijama, samo malom broju je jasno da zivimo u vremenu kada duboka drzava strateski unistava prosvetu i izaziva nezadovoljstvo kod nastavnika, djaka i roditelja.
Nije sistemska greska, vec namera koja se ostvaruje 50 godina.

 

[Piano020]

Prenosenje znanja nikada ne moze da bude sraman zadatak.
Te male spuzvice sta pred vama sjede zasluzuju vase najljepse price i enigme koje mogu da probude njihov intelekt.

Vi ste ti koji se bore za njihovo sutra.
Ako samo " otaljavate" do penzije, nadam se da moje unuce ne sjedi u vasem razredu.
Znam, nije na vama da rjesavate politicke i ekonomske probleme...i vi zivite od danas do sutra...i vama skacu cijene gasa i hrane...

 

[bmaxa]

Sto se tice znanja sve ima na guglu osim matematike

Tek matemtike ima Bez faksa mozes nuciti i matu 1 i 2, samo ako znas nastavni program :>P

 

[Lagerta]

Prenosenje znanja nikada ne moze da bude sraman zadatak.
Te male spuzvice sta pred vama sjede zasluzuju vase najljepse price i enigme koje mogu da probude njihov intelekt.

Vi ste ti koji se bore za njihovo sutra.
Ako samo " otaljavate" do penzije, nadam se da moje unuce ne sjedi u vasem razredu.
Znam, nije na vama da rjesavate politicke i ekonomske probleme...i vi zivite od danas do sutra...i vama skacu cijene gasa i hrane...

Problem je što sve više gubimo nadu da ova država želi da nešto učini i poboljša obrazovni sistem, polako odustaju ljudi da ukazuju, da se bore. Ne znam koliko hiljada postova sam samo ja ovde pisala , ali mišljenja 'javnog mnjenja' ostaju pod uticajem tabloida, petparačkih medija , na žalost.

 

[alexn96]

Sto bi rekla moja sestra: "Prodje jos jedan dan a da mi nije trebala trigonometrija" Salu na stranu matematika je svakako potrebna ali se slazem da se nekada preterano forsira u srednjim skolama koje te osposobljavaju za rad u poslovima gde ti nece trebatiu velikoj meri.

 

[Frederick_]

Misliš da će svi biti IT stručnjaci koji bulje u ekran ? Na googlu ima i matematike, samo je pitanje ko će razumeti ako ne nauči osnovno.

Voleo bih da vidim nekoga da postane IT strucnjak bez matematike

 

[Frederick_]

Sto bi rekla moja sestra: "Prodje jos jedan dan a da mi nije trebala trigonometrija" Salu na stranu matematika je svakako potrebna ali se slazem da se nekada preterano forsira u srednjim skolama koje te osposobljavaju za rad u poslovima gde ti nece trebatiu velikoj meri.

Matematika je gimnastika za mozak.
Sama po sebi treba tehnickim strukama, ali je dobra za sve.

 

[lionagate]

Većina pristojnih nastavnika se stidi što radi u prosveti već decenijama, samo malom broju je jasno da zivimo u vremenu kada duboka drzava strateski unistava prosvetu i izaziva nezadovoljstvo kod nastavnika, djaka i roditelja.
Nije sistemska greska, vec namera koja se ostvaruje 50 godina.

Znaci do 1973 je u Srbiji i SFRJ sve bilo potaman, pa i prosveta, onda su dosli neki mnogo losi ljudi i to sve poceli sistematski da unistavaju.
Ybt, na kom je nivou sve to bilo pre 1973 kada jos nisu uspeli da sve to do kraja da upropaste, pogotovo prosvetu? Na nivou Kemdridza/Oxforda?

 

[Lagerta]

Možda je taj period od 20 godina . Onda kada smo ušli u demokratiju i počeli da prepisujemo tuđe obrazovne programe.

 

[Frederick_]

Možda je taj period od 20 godina . Onda kada smo ušli u demokratiju i počeli da prepisujemo tuđe obrazovne programe.

Da smo ih bar prepisali kako treba....

 

[Metronomy]

Znaci do 1973 je u Srbiji i SFRJ sve bilo potaman, pa i prosveta, onda su dosli neki mnogo losi ljudi i to sve poceli sistematski da unistavaju.
Ybt, na kom je nivou sve to bilo pre 1973 kada jos nisu uspeli da sve to do kraja da upropaste, pogotovo prosvetu? Na nivou Kemdridza/Oxforda?

Na nivou da su strucnjaci sacekivani ispred fakulteta sa ugovorima za rad u americi i japanu, a ti engleski univerziteti jedva cekali da ih postave za asistetnte....sta mislis odakle rejting Beogradskog univerziteta, koji je sada spao na niske grane....

 

[Metronomy]

Tada su strucnjaci placani 1000 dolara na sat, a sada ih placaju 10 dolara....Top fizicar ima 5000 dolara stan i hranu, ali ih sada uvoze i iz kine, indije, sirije, ruse posebno placaju....