Јасеновац - истине и лажи

[Nikita Kulganov]

Шта је требало да изјави?

Ko zastupa ove stavove "" Злочине су чинили и домобрани и фратри и легионари и сви су они Хрвати, у име усташке идеологије тако да су и усташе.''
To je tvoje vidjenje ili se pozivas ne nekog ?

 

[Лекизан]

Ko zastupa ove stavove "" Злочине су чинили и домобрани и фратри и легионари и сви су они Хрвати, у име усташке идеологије тако да су и усташе.''
To je tvoje vidjenje ili se pozivas ne nekog ?

Опште познато, чак смо о томе и говорили, конкретно о злочину у Глинској цркви где су учествовали домобрани, или у Дракулићу, Шарговцу и Мотикама где је учествовао и сам фра Сатана, сви у име усташке идеологије.

 

[Nikita Kulganov]

Опште познато, чак смо о томе и говорили, конкретно о злочину у Глинској цркви где су учествовали домобрани, или у Дракулићу, Шарговцу и Мотикама где је учествовао и сам фра Сатана, сви у име усташке идеологије.

Domobrani nisu ucestvovali u pokolju u glinskoj crkvi, nego samo ustase. Jer se u izvestaju koji je dao Himlija Beberovic spominju samo ustase, a jedini prezivei svedok pokolja Ljubo Jednjak spominje samo ustase.
To je tvoje proizvoljno misljenje da su svi ustase .
Fra Stana je izbacen iz katolicke crkve.

 

[Fring]

Nema šanse da je 90% srpskih žrtava ratau NDH ubijeno u Jasenovcu. Ni u posebnom logoru Jasenovac, ni u sistemu od 5 logora koji se zajednički nazivaju ,, Jasenovac ". Nisam saglasan za Cvetkovićevim navodima da je 62% Srba u NDH ubijeno van logora, ali svakako jeste ogroman broj. I u drugim logorima, sem Jasenovca je ubijeno na desetine hiljada Srba, primjer Jadovno gdje je ubijeno najmanje 40 000 Srba.
Takođe, dosta Srba su poginuli kao borci, odnosno kao vojnici, pripadnici NOP-a i Jugoslovenske vojske. Tako da i tu treba napraviti distinkciju.

Da Jadovno-Gospic-Pag tu je ubijeno bez ispaljenog metka klanjem 40 000 Srba
Pored tih masovnih pokolja Hrvata nad Srbima u konc logorima desavali su se manji i veci pokolji po selima i naseljima sirom takozvane NDH
najveci pokolji Srba od strane Hrvata su Garavice kod Bihaca gde je ubijeno 12 000 Srba ,pokolj Srba za ilindan 1941 u Sanskom mostu poklano oko 3000 Srba,pokolj u selima oko Banjaluke Motike i Drakulic itd ili pokolj u Starom Brodu na Drini 1942 gde je poklano 6000 Srba

U selima na prostoru Drvar,Grahovo Livno poklano je preko 5000 Srba u prolece i ljeto 1941 sto je dovelo do masovnog ustanka i osvete prema Hrvatima i Turcima

DRVAR 27. JUL 1941. – ustanak ili osveta​

Ustanak u Drvaru 1941. predstavlja početak organizovanog ustanka u Bosni i Hercegovini, odnosno Ustanka u NDH. Ustanak je organizovan s ciljem zaštite Srba od ustaškog terora i genocida u NDH. Prva ustanička akcija izvedena je 27. jula 1941. godine.

Kad su ustaše počele sa masovnijim ubijanjem Srba odlučeno je da se pristupi formiranju gerilskih odreda. Iz Drvara i okolnih sela formirano je 9 takvih jedinica sa oko 800 boraca. Formirani su sa ciljem zaštite srpskog stanovništva od ustaških zločina.

U popodnevnim satima 26. jula na putu Drvar-Oštrelj, tri gerilca samovoljno su dočekala u zasjedi automobil i ubila ustaškog bojnika. Oko dva sata kasnije ustaško-domobranska jedinica, jačine od oko 60 vojnika je napala srpsko selo Crvljivica koje je bilo najbliže mjestu zasjede na ustaški automobil.

Svim gerilskim odredima sa područja Drvar-Bosansko Grahovo-Srb izdato je naređenje da sutradan 27. jula u zoru izvrše napad na ustaške posade u Drvaru, Oštrelju, Prekaji, Trubaru, Martin Brodu, Grahovu i Srbu. Do kraja dana gerilski odredi zauzeli su Bosansko Grahovo i Drvar. Za borcima su išli seljaci, naoružani vilama, kosama, sjekirama zahtevajući obračun sa Hrvatima i “Turcima”, tako da ustanak nije bio imun na osvetništvo.

U Trubaru kod Drvara, gerilci su zaustavili voz u kojem se nalazio drvarski župnik Waldemar Maksimilijan Nestor, koji je vršio prevođenje pravoslavaca u katoličku vjeru. Župnik i njegova pratnja su tada poubijani, a tijela bačena u jamu Golubnjaču. Prema nekim tvrdnjama, u samom gradu je tada ubijeno 240 civila Hrvata i Muslimana koji su dan prije došli iz Živinica, da rade u pilani u Drvaru, jer Srbi radnici nisu dolazili na posao zbog straha od ustaša.

Među gerilcima tada još nije postojala čvrsta diferencijacija između četnika i partizana. Mnogi među njima su, motivirani etničkom mržnjom i odmazdom za ustaške represalije, činili zločine u izoliranim hrvatskim naseljima, ubijajući ili tjerajući njihove stanovnike u zbjeg, čime su događaji 27. jula dobili karakter etničkog čišćenja. Obično se navodilo da su počinitelji bili četnici; međutim gerilce su zapravo zajednički vodili komunisti i pripadnici četničkog pokreta, a tek u narednim mjesecima će se razne grupe ustanika odlučiti da se priklone bilo partizanima, bilo četnicima.

Komunistička partija Jugoslavije se, međutim, svim silama upinjala da srpski ustanak u NDH ne pređe u međuetnički obračun, već ostane na liniji narodnooslobodilačke borbe protiv okupatora i njegovih saveznika. Komunistički lideri pristigli su u Drvar 10. septembra 1941. godine i tada su nazivi gerilac i politički sekretar promijenjeni u partizan i politički komesar.

Uspostavljen je red i partizanske vođe su objašnjavale razbješnjeloj masi da su civili nevin narod i da oni ne smiju činiti što i ustaški zločinci. Organizovano je polaganje zakletve gerilaca, koja je, pored ostalog glasila “da će svagda i uvijek zastupati misao bratstva i jedinstva i zajedničke borbe Srba, Hrvata i muslimana za čišćenje naše zemlje od zajedničkog neprijatelja, protiv fašističkih okupatora i domaćih izdajnika i plaćenika – bili oni iz srpskih, hrvatskih ili muslimanskih redova.”

 

[Fring]

Ilindanski pokolj​

Sakupljanje ubijenih Srba u Prijedoru tokom Ilindanskog pokolja 1941.


U proljeće i ljeto 1941. godine, ustaše organizuju narodne zborove po gradovima i varošima Bosanske Krajine.. Okupljeni Muslimani i Hrvati na tim zborovima, mogli su čuti da su Srbi „bili naši grobari i uništavajte ih gdje stignete“ i „drumovi će poželjeti Srbalja, al’ Srbalja više biti neće.“ Ovim je pripreman teren za izvršenje genocida nad Srbima u Bosanskoj Krajini ali i cijeloj teritoriji NDH.

Na žalost, ustaške genocidne ideje naišle su na dobar prijem kod mnogih pripadnika muslimanskog i hrvatskog naroda. Mnogi Hrvati su mislili da je došao njihov čas nacionalnog prosperiteta i širenja životnog prostora na račun Srba. Sa druge strane, mnogi muslimani su ovako razmišljali: „Dosta je bilo srpske vlasti. Sada mi treba da vladamo!“ Žara za genocidom nad Srbima je bilo, trebalo ga je samo razgoriti.

Nakon dehumanizacije Srba preko zakonskih odredbi, kao što su bile odredbe o zabrani ćirilice i srpskog nacionalnog imena, na red je došla i likvidacija Srba. Da spomenemo da je genocid nad Srbima započeo u selu Gudovac kod Bjelovara. Nešto više od dvije sedmice od proglašenja NDH, 27. i 28. aprila 1941. godine, hrvatska vojska je pobila oko 200 srpskih seljaka iz ovoga sela. Nakon toga redaju se masovne likvidacije Srba po Korduni, Lici, Dalmaciji, Bosanskoj Krajini itd.

Pokolj od 31. jula do 2. avgusta 1941. godine, u narodu poznat kao Ilindanski pokolj, bio je najmasovniji zločin genocida nad Srbima u prvim mjesecima postojanja NDH. Širom Bosanske Krajine i skoro čitave NDH, otpočeo je lov na Srbe. Tekst će se bazirati na područje Bosanske Krajine i na samo navedena tri dana, iako su zločini činjeni i nekoliko dana prije 31. jula i poslije 2. avgusta.
Krv je tekla ulicama Prijedora, Bosanskog Novog, Kozarske Dubice, Sanskog Mosta, Bosanske Krupe, Ključa, Bihaća, Cazina, Velike Kladuše i mnogih drugih gradova. U tim zločinima učestvuju ustaše, domobrani, oružnici, „divlje ustaše“, naoružani građani (Muslimani i Hrvati), pa čak i naoružani vatrogasci kao što je bio slučaj u Prijedoru. Bezumno krvavo ushićenje bilo je zahvatilo muslimanske i hrvatske mase.

Oni koji su predvodili ove pokolje i bili najveći zločinci su: u Prijedoru – Vjekoslav Dizdar iz Makarske (komandant Kvaternikove garde), Safet Dekić, Hakija Jusufagić, Miro Slišković itd; u Sanskom Mostu – Mile Ljevar, fra Luka Tešić iz Sasine, Kapić Haso (Huse) iz Starog Majdana, Hasan Kerić iz Vrhpolja, Arif i Hasan Kenjar iz Kljevaca itd; u Bihaću – Himzo Biščević, Derviš Meho Salihodžić, Ramo Melkoč, Pero Šimić, Jakov Džal itd; u Bosanskoj Krupi – Nikola Orešković, Himzo Hadžić, Adem Beširević, Murat Halik, Fetahbeg Krupić itd; u Otoci – Avdo Mujagić itd; u Bosanskom Petrovcu – Enver Kapetanović, Smail Kulenović; u Cazinu – Ale Omanović itd; itd.
U nekim gradovima, kao što je Prijedor, civili koji su učestvovali u genocidu nad Srbima, nosili su oko ruke bijelu traku sa grbom NDH. To obilježje je služilo da bi se razaznali muslimani i Hrvati koji su učestvovali u zločinu od Srba i da zabunom ne strada neko ko nije Srbin. Tako je npr. Đoko Davidović stavio nekakvu bijelu traku na ruku. Na njega je naišao Rašid Ošić (Hošić) „sa puškom i sa trakom na ruci, na kojoj je bio udaren ustaški žig i tada je ugledao bijelu traku na ruci navedenog Đoke i proderao se: ‘Otkud ti ovdje?’, a potom mu je odmah zgulio sa ruke i rekao da to nemaju pravo Srbi nositi, nego samo muslimani i to sa štambiljom, upirući rukom na svoju traku.“
Hiljade nedužnih Srba umoreno je na razne načine tokom Ilindanskog pokolja. U Prijedoru je ubijeno oko 1500 Srba; u Sanskom Mostu oko 3000; u U Bosanskoj Krupi oko 3000; U Ključu oko 1000; u Bihaću oko 3000 plus Srbi ubijani na prostoru Bihaća iz drugih srezova što ukupno čini oko 12 000 ubijenih Srba iz dijelova Bosanske Krajine, Like i Korduna. Na prostoru čitave NDH, tokom Ilindanskog pokolja, u genocidu je stradalo nekoliko desetina hiljada Srba. Krivi su bili samo zbog svoga imena, vjere, pisma, pa i što su jedini među južnim Slovenima imali svoju narodnu kraljevsku dinastiju.

Spomenik Crna ruka kod Bosanske Krupe, srušen od strane tzv. Armije RBiH

Iako je narod bio upoznat sa nekim ustaškim zločinima prije ovoga, nije vjerovao da će u tolikim razmjerama stradati ni kriv ni dužan. To je u mnogome olakšalo posao zločincima. Prvo su pohvatani kuličari, ljudi koji su bili na prisilnim javnim radovima (kuluku), uglavnom radili popravke cesta i seoskih puteva. Zatim su lokalni upravnici, načelnici, knezovi itd, slali pozive Srbima da dođu na određena mjesta. Kao izgovor su navodili razno razne popise, izdavanje dokumenata i slično. Tako je bilo prije Ilindana. Uoči Ilindana i na sam praznik, vojne formacije NDH uz pomoć naoružanih civila (muslimana i Hrvata) zalazili su po selima i kupili Srbe. Narod je uglavnom bio kod kuća proslavljajući Ilindan.
Ustaničke grupe koje su se počele stvarati od 27. jula 1941. godine, nisu bile toliko snažne da pruže jači otpor dobro naoružanim jedinicama NDH. Njihov najveći uspjeh bio je da onemoguće ustaše da prodru u zabačenija sela i brdovitije i šumovitije krajeve. Ustanak srpskih narodnih masa, iako slab i iznuđen ranijim ustaškim terorom, bio je jedno od opravdanja NDH za zločine nad Srbima. Ipak, Ilindanski pokolj je bio ranije isplaniran, što se vidi po nekim dokumentima, grupisanju ustaških i drugih jedinica na područjima zločina, antisrpska propaganda koja je prethodila ovim zločinima, hapšenjima Srba i prije Ilindanskog pokolja, ranijim likvidacijama Srba, time što su Ilindanski pokolji počeli u isto vrijeme, itd. U jednom dokumentu za područje Bihaća je pisalo:
„za rojnika Ramu Melkoča da ima sve Vlahe, bilo sumnjive ili ne, poubijati. To imade izvršiti jer danas sam dobio nalog od Velikog župana da se pobiju svi od 16-100 godina. I Vlahinje koje su sumnjive. Koji vam dođu do ruku ne puščajte. Vidite šta se radi. Za dom spremni!“
Mnogo je svjedoka posvjedočilo o razmjerama i metodama genocida nad Srbima u Bosanskoj Krajini na Ilindan. U jednoj grupi tek dovedenih seljaka u zatvor u Bihaćkoj kuli, bio je i pop Ilija Tintor, vezan za jednog starijeg seljaka. Zapazili su ga ustaše i odmah mu prišli. Jedan mu je naredio da pruži ruku što je pop Tintor uradio, a ustaša mu u dlan saspe neku tečnost, naređujući popu da s njom namaže bradu. Kad pop to uradi, ustaša kresnu šibicom i planu mu brada. Plamenovi obaviše lice koje se začas nađe u buktinji. Kada se plamen ugasio pojavilo se grozno, crno i mrko, pečeno popovo lice. Pop je i dalje ćutao, „skamenjen kao sfinga, kao čudo prirode“, kako je zapisao Mirko Turić. Potom onaj ustaša što mu je zapalio bradu trže bajonet i iskopa popu oko i reče: „Drugo ti ostavljam da vidiš gdje će ti biti grob.“Pop Ilija Tintor je i dalje stajao nepomično, bez jauka, kao da on nije u pitanju već neko drugi.
U Prijedoru je Drenka Ostojić Levi tih dana gledala kako prevoze ubijene Srbe: „Ja sam šest kola leševa vidjela u svojoj nepunoj trinaestoj godini. Ruke, noge, curi krv. Prepoznala sam kočijaša… Tad sam valjda shvatila da nema života.“
Hrvatica Katarina Čanak gledala je u Sanskom Mostu kako zločinci „udare kundakom dijete, po glavi koje je na maternjim rukama i mozak se prospe“. Za to vrijeme „ustaška muzika ide na čelu, onda taj stroj, pa ustaše za njima… a ljudi pjevaju. Oni su morali pjevati one pjesme koje su im ustaše govorile.“
Potresno je svjedočenje i Aiše Suljić. Ona je gledala pokolj u Sokolskom domu u Bosanskoj Krupi. Aiša je stajala u svojoj bašti nedaleko od Sokolskog doma i gledala šta ustaše rade: „…kada ih je Ilija Smiljanić zamolio da prvo ubiju njega pa njegovog sina Veljka, ustaše su prišle Veljku, prvo mu odsjekle nos, pa uši, podvaljak, još ga neko vrijeme mrcvarili, pa tek onda zaklale. Njegov otac, gledajući to, pao je onesviješćen i ustaše su onda i njega zaklale….“
Sličnih svjedočanstava je mnogo, previše. Ono što su Srbi doživjeli u ljeto 1941. godine najstrašnija je stranica istorije Bosanske Krajine. Mučeništvo Srba Sanskog Mosta u stihove je uklesao i pjesnik Bora Kapetanović:

Ko sanski Srbi na Ilindan
Tako stradaju Bogovi
Nož u duši i u grlu
U srcu kolac glogovi“

 

[Fring]

Na današnji dan ustaše u Duvnu izvršile pokolj nad Srbima​

​

Današnji dan 1941. godine ostaće zabilježan kao dan ustaških pokolja nad Srbima na području današnje BiH – cijelo ljeto te godine obilježeno je masovnim zločinima, a u srpskim selima kod Duvna (današnjeg Tomislavgrada) ustaše su ubile 248 srpskih civila.
Izbijanjem srpskog ustanka (koji je u doba komunističkih vlasti nazivan “partizanskim ustankom”) u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, kojoj je pripala i današnja BiH, smanjen je intenzitet ustaških zločina u pojedinim regijama, ali su pokolji nastavljeni.
Tako su 28. jula počeli višednevni masovni zločini nad srpskim stanovništvom kotara Livno.
Prema ratnim i poslijeratnim izvorima, ubijeno je na stotine stanovnika sela u Livanjskom polju: Donji Rujani, Gornji Rujani, Čaprazlije, Golinjevo…
Ubistva su vršena bez obzira na pol i starost stanovništva. Likvidacije su sprovođene u blizini sela Polog, na obroncima Dinare.
Ustaše su odgovorne za smrt 601 stanovnika srpske nacionalnosti u Starom Naselju na izlazu iz Starog Sela prema Topuskom, u Dugačkoj Luci. Od 28. jula do 3. avgusta 1941. godine ustaše su ubile oko 250 lokalnih seljaka.
Tokom 28. jula 1941. godine uhapšeno je 60 odraslih muškaraca srpske nacionalnosti, u selu Kljevci, pokraj Sanskog Mosta. Oni su ubijeni u ustaškom zatvoru u tom mjestu.
Taj dan u ustaškom pokolju ubijena su i 23 Srbina u Topuskom. Pretpostavlja se da su ova lica likvidirana u logoru Jadovno.
Ustaše su ubile i 50 stanovnika sela Polača, pokraj Knina, te 17 Srba iz Grubišnog Polja i okolnih sela.
Pokolji nad Srbima krajem jula 1941. godine bili su svakodnevni, a mnoge su predvodile ustaše iz zapadne Hercegovine, pojačane pripadnicima muslimanske nacionalnosti koji su se borili na strani Nezavisne Države Hrvatske.

 

[Fring]

Krvavi pokolj na Ognjenu Mariju u Livnu : Uz blagoslov Vatikana klali srpsku novorođenčad​

Božo Šimleša, župnik livanjskog sela Lištani, krajem jula 1941, svojim vernicima zapretio kaznom strašnog suda svakome ko ne krene u "svetu borbu protivu izroda katoličke vjere", a fratar dr Srećko Perić sa oltara samostana u Livnu, zagrmeo: - Braćo Hrvati, idite, pokoljite sve Srbe, najprije moju sestru koja se udala za Srbina, pa poslije dođite k meni, ja ću sve vaše grehove primiti na svoju dušu - počeo je "sveti rat" do istrebljenja poslednjeg Srbina.

Zlotvori su, na Ognjenu Mariju, krenuli da istrebe sve Srbe iz sela Golinjeva, rodnog mesta velikog srpskog humaniste i pesnika Jovana Sundečića. Nije uteklo ni pile srpsko, svi su pobacani u jamu Kamešnicu, duboku više od pedeset metara i sem zidina srpskih kuća nije ostalo traga da je tu ikada živelo ijedno srpsko uvo.Spisak žrtava iz Golinjeva je zaokružen na broju 256. Tako se saznalo da je među njima bilo i 24-oro tek rođene, još nekrštene dece...

Pošto su prethodnog dana pohvatali i na gubilištu Prolog kod Livna postreljali sve muškarce iz Donjih i Gornjih Rujana starije od 15 godina, njih više od stotinu, ustaše su sutradan, na Ognjenu Mariju, pokupili i žene i decu, njih 218 i pobacali ih u jamu Ravni dolac na Dinari, udaljenu oko dva sata od sela. Među žrtvama je bilo više od stotinu dece mlađe od četrnaest godina.

Poklali svedoke​ Bilo kako bilo, tek i iz pakla jame Kamešnice, tri nedelje kasnije, dva dečaka su uspela nekako da se izbave. Iznemogle, neko ih je smestio u livanjsku bolnicu. Deca su počela da se oporavljaju, ali su onda za njih saznale ustaše i više im spasa nije bilo - poklali su ih u bolnici kao i sve ostale Srbe koje su tu zatekli. U Livnu se, inače, i danas prepričava da je njihovu smrt videla žena jednog od lekara Hrvata - poreklom izgleda bila Ruskinja - i dotrčala sva prestravljena da kaže mužu da kolju bezgrešnu decu: - Ja šta će nego poklati paščad srpsku - odgovorio joj muž, a ona zanemela od straha i bola izašla iz kuće i više se nikada nije vratila, niti je iko čuo šta se sa njom zbilo.

​

 

[Fring]

Obračun u Grahovsko Livanjskom polju

Kako je ustaška vlast više pojačavala teror srazmjerno je raslo nezadovoljstvo i ogorčenje srpskog stanovništva, a u selima sa mješovitim stanovništvom, naročito u onima u kojima je većinu predstavljalo hrvatsko stanovništvo, i strah od sukoba i odmazde — da bi mogle isplivati stare mržnje i zađevice i sijevnuti iz korica nikad zarđali krvavi noževi nacionalnih raskola i netrpeljivosti.

Najkritičnije stanje je bilo u selima u Livanjskom polju gdje ih je bilo i čisto hrvatskih i čisto srpskih i mješovitih. Tako su sela Lusnić, Strupnić i Kovačić, bila naseljena isključivo Hrvatima, u Čelebiću je živjelo otprilike pola jednih pola drugih, dok su Bojmunte, Radanovci, Vrbica i Bogdaše bila poglavito srpska.

Na drugoj strani, u donjem kraju Livanjskog polja, Odžak i Lištani su bili naseljeni pretežno Hrvatima (u Odžaku je živjela samo jedna srpska porodica — Arnaut — i svi su poklani, dok su u Lištanima živjele četiri srpske porodice — Cvijetića — i od njih je preživio samo jedan član). U Gornjim i Donjim Rujanima bilo je gotovo podjednako i jednih i drugih (prema najnovijim podacima u ova dva sela je pobijeno 339 stanovnika srpske nacionalnosti).

U Čaprazlijama su većunu činili Srbi, a u selima Provo, Gubin i Sajković nije bilo nijedne hrvatske kuće.

Donjem Livanjskom polju pripadaju i sela koja su nekada činila opštinu Crni Lug u sastavu sreza Bosansko Grahovo. Pored Crnog Luga tu su i Bastasi, Nuglašica, Jaruga, Grkovci, Donje i Gornje Peulje, Uništa i Kazanci. Sem u Uništima i Crnom Lugu u kojemu je živjela hrvatska porodica Paškić, u svim ostalim selima je živjelo isključivo srpsko stanovništvo.

Kada je ubijen pop Risto Ćatić i grupa oko njega, postalo je sasvim jasno da do sukoba mora doći, da je samo pitanje dana kada će se glasnuti puške. Iako je bilo puno onih koji su to dobro osjetili i shvatili, koji su na vrijeme upozoravali Srbe da se sklanjaju, ispostavilo se da je ogromna većina srpskog življa ispala naivna i da je tu svoju naivnost krvavo, glavom platila.

Potpuno uništenje i istrebljenje Srba na ovom području bilo je planirano za 2. avgust 1941. godine, za Ilindan, kada se u Crnom Lugu po tradiciji sjazi silan svijet iz svih sela u kojima žive Srbi. Bili su naumili da taj tradicionalni sabor pretvore u dan sudnji, a da se niko jadu ne bi dosjetio počeli su da šire propagandu da će to biti dvostruki praznik — da će tog dana biti proglašena i proslavljena Nezavisna država Hrvatska i da će lično poglavnik Ante Pavelić doći da Srbima čestita novu domovinu.

Da sve izgleda ubjedljivije, u ustašku postaju u Grkovcima tih dana je dovezeno nekoliko stotina litara vina i rakije. Učinjeno je to nametljivo, javno, uz objašnjenja da je tako naredio poglavnik, da je to njegova čast i prilog proslavi NDH u ovom kraju.

Sve su, međutim, pokvarili komunisti koji su po direktivi Sreskog komiteta 27. jula podigli ustanak. Pod rukovodstvom Nikice Gašića i Vasa Ivetića iz Peulja, napadnuta je upravo ustaška postaja u Grkovcima kao centar i tvrđava u kojoj je kovan krvavi plan.

O tim danima i prvom obračunu ustanika sa ustašama u Crnom Lugu piše Milan Radoja:

„U selu Čelebiću bila je organizacija Hrvatska mladež. Toma Pašalić, omladinac, po njihovoj naredbi piso je sve srpske kuće i njiovu familiju i sav imetak. To je trebo svaki domaćin kuće kazati, imena i stanje.

Katoličke kuće nije piso.

Onda, na deset dana prije ustanka, kraj teste đe se vadila pržina za kuće, pet stariji ljudi čistili su te rupe dva dana. Mi se čudili kako nije i Srbe odredilo pa da zajedno čiste. Pitali smo načelnika i kneza što se one rupe čiste i pitali još poneki ljudi. Oni jednako govore da je to naređeno od logornika ako to zatreba za vojnu upotrebu da ima gotovo.

A mi nismo mogli ni pomisliti da će to biti grobnica naši porodica.

Za ustanak ništa ne znamo, ali bilo nam je zabranjeno, naročito od kneza, da odlazimo iz sela, da budemo kod svoji kuća i da se ništa ne bojimo. Ko bude odlazio u druga sela da će ustašama odgovarati.

Pitali bi: pa što je oćeralo popa Rista?

Bijo je odgovor: pa on je vođa četnika.

Pa što je one druge seljake?

Odgovor je bijo: oni su branili popa i davali otpor pa su i zaslužili ono što su zaradili, ko bude nosio drugu propagandu taj će odgovarati ustašama…

Onda čujemo od katolički žena kad su išle na misu u Lištane da je župnik Božo Šimleša govorijo kad je održavo crkvenu prediku:

— Braćo i sestre, kršćani i kršćanke, ja vam kažem sa ovoga svetoga mista da su Jevreji i Srbi van našega zakona. Ko ubije Jevreja i Srbina, Sveta stolica odobrava, ja mu grije opraštam i biće nagrađen i pofaljen od našega poglavnika…

Naročito su se čudile žene tome zakonu kada su čule njegovu riječ. Ustaški povjerenici su govorili da to neće biti a već u užemu krugu podijelili srpsku imovinu, šta će kome dati, ko se bude bolje pokazao u pokolju Srba da će dobiti bolji imetak.

Preko ustaški povjerenika svako je selo donosilo odluku đe ima Srba. Neka sela su donosila odluku: pobiti sve Srbe i podjeliti njiovu imovinu. Neka sela: pobiti ljude, žene i djeca da prime katoličku vjeru. To je đe su pomiješani Srbi i katolici.

Livno, đe su imućniji trgovci — sve. Ostalo — samo ljude. Golinjevo — sve. Guber — ljude, ostalo da priđe u katoličku vjeru. Lištani, Gornji i Donji Rujani — sve. Čelebić — sve, i bila je podijeljena imovina…

Nije uspjelo to učiniti, uspjelo je dosta pobjeći u srpska sela. Pobili su i u jamu ubacili žena, djece i ljudi tri stotine sedamdeset i četvoro (misli samo na Čelebić, prim. B. S.). Uspjelo je pobjeći i što su iz jame izišli osamdeset i četvoro.

Ustanak se sprema. Mi ništa ne znamo. Prije na dan ustanka, iz Grkovaca, sa stanice žandarske pobjegli su žandari i ustaše i jedan učitelj katolik. Neki prijatelj njima kazo da bježe.

Došli su u Čelebić kod opštine i ustaške stanice, a tu je i krčma Ljube Besare. Tu se odmorili, popili po rakiju — sad su slobodni. Čuo sam toga učitelja, govori: ako bude vjerski ustanak ne valja, biće pokolja. Ako bude komunistički bolje bi bilo nego vjerski…

Sutradan, nešto oko 9 sati izjutra, dođoše dva teretna kamiona i jedna limuzina. U njojzi advokar Urumović i satnik Petričević što je bijo jugoslovenski oficir. Na dva kamiona ustaše i domobrani pod šljemovima na glavi. Na svakome kamionu po jedan teški mitraljez.

Govori jedan vodnik:

— Gospodine satniče, ja bi odma počo ubijati.

Satnik:

— Jok, ništa ne dirati dok ne dođemo na lice mjesta pa ako bude istina onda ima municije, ubijaj i pali…

Ja to slušam. Nama niko ne obraća pažnju. Kamioni odoše. Ja odma brzo natrag. Kazivam Jovi i Luki Vujanoviću i Špiri Kozomari i još nekim što sam čuvo. Svi su mi govorili podjednako: dobro bi bilo skloniti se, ali nisu smjeli pošto je naređeno od kneza i ustaša da se niko od Srba ne smije udaljiti od svoje kuće.

Nešto oko pola sata kašnje dođe jedan teretni kamion pred opštinu pun pušaka i municije. Naši seljaci, katolici, dolaze i nose puške, koliko koji reče da ima u svojoj kući ljudi toliko mu daju pušaka.

Odma, malo kašnje, dođoše tri teretna kamiona ustaša, domobrana i civila seljaka. Tude su se te rulje iskupile i napravili raspored, postavili straže oko sela i odma počeli kupiti ljude Srbe i dogoniti u školu.

Vratila su se ona dva kamiona iz Grkovaca kad su ustanici zapucali na nji.

Ja to gledajući uspijo sam pobjeći iz sela i otišo u Sajković.

(Milan Radoja je predosjetio da se zlo sprema ili mu je neko od poštenih i dobronamjernih komšija, Hrvata, skrenuo pažnju, tek on se dan uoči pokolja izvukao iz sela. Sa kosijerom preko ramena zaputio se niz polje kao da će tobož nešto da radi tako da ga ustaške straže i oni koji su bili zaduženi da motre na kretanje mještana – Srba nijesu ni zapazili ili su, ako su ga i zapazili, ostali u uvjerenju da će se on sigurno vratiti do večeri.

On se, izgleda, vratio tek nakon tri dana i zatekao pustu kuću. Prevario se u nadi da ustaše neće dirati žene i djecu, da svoju mržnju i bijes neće iskaljivati na nejači. U čelebićkoj školi su mu pobijeni sedamdesetjednogodišnja majka Mara, jedanaestogodišnji sin Ilija iz prvog braka - prva mu supruga, inače, bila sestra Milana Rosića, sa kojom je imao sinove Jovicu i Iliju, umrla na porođaju sa trećim djetetom - zatim druga supruga Boja i oboje djece koje je imao sa njom, petogodišnja Draginja i jednogodišnja Milka. Najstariji Milanov sin Jovica iz prvog braka još ranije je, kao golobradi mladić, otišao u partizane, ali se nikada nije vratio niti je zlosrećni otac ikada saznao kad je i gdje poginuo, prim. B.S.).

Sutradan poslim podne skupila se jedna dobra grupa ljudi iz Sajkovića i Kazanaca na mramorju između Kazanaca i Sajkovića. Dođe kurir sa gornje strane, Mirko Jović iz Vrbice, donese vijest da su Srbi svi u Čelebiću povatani i bačeni u jamu i da su neki izašli iz jame krvavi.

Odma uvati se graja: ne dati u selo, boriti se na smrt i život, ko ima pušku neka je pokaže, ko je strašiv neka dadne drugome.

Cvijo Oraščić, kako se i prije krijo od ustaša, on se najbolje istico i njemu prepuštali da komanduje i da ćemo ga svi slušati. On daje raspored. Ko ima pušku neka bude u prvim redovima. Mi koji nemamo da budemo pozadi.

Kad se pribrojalo bilo je devet pušaka i jedan puškomitraljez i nekolike lovačke puške. Puškomitraljez, koliko se sjećam, bijo je iz Kazanaca.

Cvijo daje raspored: kad počne pucanje da svi vičemo najačim glasom — uraaa…

Koliko se sjećam, bilo je nešto oko tri sata poslim podne. Neko zavika: eto ji idu vamo!

Svi napregli oči. Gledamo. Iz Kulašice testom izađoše na pustopolje. Kolona je bila dugačka nešto oko pola kilometra. Vojska ide u dva reda ivicom teste, a nekoliko kamiona sredinom teste, neki galame koji su strašljivi. Sve u svemu ima ji više od tri stotine, nemoguće se toj sili oduprti.

Kad su prvi stigli do Banića mlina, pade komanda: pali i ura u glas.

Odma, u dva reda kako su išli, potrčaše ulijevo u onoj šumi vataju položaj. Odma iz topa ode kugla u Troglav. Stoji jeka planine. Spuštaju niže i u selu već nekoliko kuća gori i one zidove raznose topovske kugle. Blizu nas iz teškog mitraljeza sa kamiona gađaju.

Izbacili su nešto oko trideset topovskih granata…”

Razljućeni porazom i ozbiljnim gubicima u tom prvom obračunu sa ustanicima, ustaše su bijes iskalile na nedužnim golorukim ljudima i nejači i u narednih nekoliko dana počinili nečuvene pokolje i zvjerstva kakve ne poznaje istorija ljudskog roda. Izjalovio im se stravični plan pokolja na ilindanskom saboru u Crnom Lugu, ali su zato ceh platili nedužni, pogotovu u Čelebiću, Golinjevu, Gornjim i Donjim Rujanima, Lištanima, Čaprazlijama, odnosno u svim sredinama u kojima je stanovništvo bilo mješovito.

 

[Лекизан]

Domobrani nisu ucestvovali u pokolju u glinskoj crkvi, nego samo ustase. Jer se u izvestaju koji je dao Himlija Beberovic spominju samo ustase, a jedini prezivei svedok pokolja Ljubo Jednjak spominje samo ustase.
To je tvoje proizvoljno misljenje da su svi ustase .
Fra Stana je izbacen iz katolicke crkve.

Нису били припадници усташке војнице апологето.

 

[Brđanin]

Tebi su postavljena pitanja koja redovno iznegavas, jer ne znas ni da beknes, Ko o cemu brnjanin o postenju.

Ah, postanu evo, probaću maksimalni da te ne vrijeđam.
Dakle, ja sam iznio jednu činjenicu na koju si ti burno odreagovao i iznio svoju procjenu. Ja sam ti postavio pitanja o toj procjeni, na koja ti nećeš da odgovoriš, jer ih ni ne shvataš, toliko o tvom znanju. Dakle, došao si na temu, iznio svoju procjenu, a vidjevši da nisi upućen u tematiku počeo da vrijeđaš. Tvoji napadi potkrepljeni nepismenošću i ispitivanje se mogu klasifikovati kao plod sujete, mržnje, želje za dominacijom (koju u realnosti ne možeš ostvariti) i neznanja o temi.
A te Malograđanske cringe fore, poput te o cipelama, ostavi za pijacu.
A na fotografiji se, po svim izvorima, nalaze Nada Šakić i Marija Buždon, no to nema veze sa brojem žrtava u Jasenovcu i utvrđivanjem istih preko demografskih kretanja i popisa, o čemu je posvećeno poslednjih 10 strana teme.

 

[Nikita Kulganov]

Нису били припадници усташке војнице апологето.

Da postavljam opet linkove ?
O pokolju o Srba u Glini postoje tri izvora i niko ne spominje domobrane.
1.Iskaz svedocenja ustase Himlije Berberovica, dat pre drzavnom Komisijom NR Hrvatske za utvrdjivanje ratnih zlocina kao i pred Drzavnom Komisijom NR BiH, kao i pred Vijecem Narodnog Suda NR Hrvatske,1947 godine)
http://www.novinar.de/2009/06/02/svedocenje-jednog-ustase-iz-1947-godine.html
On cak u izjavi koju je dao ne spominje domobrane.
2. Ljuban Jednak - Jedini preživjeli u pokolju u glinskoj crkvi
Jednak je prepoznao među ustašama Đuru Vukinovca i molio ga je da mu pomogne tj. da ga izvuče. Ovaj nije hteo, već se okrenio i otišao.
U to je priskočio jedan ustaša i viknuo: 'Majku mu srpsku, šta čekaš, kolji', te su ga odmah zaklali.
Kada su ustaše došle u crkvu opazili su da je jedan iz gornile zaklanih još micao pa mu je jedan ustaša cipelom razbio glavu, posle čega se isti umirio. Taj ustaša i mene je udario po glavi, ali ja se unatoč grozne boli nisam odao.
https://banija.rs/poznati-banijci/1...ni-prezivjeli-u-pokolju-u-glinskoj-crkvi.html
Jednjak u svojoj izjavi koju je dao takodje ne spominje domobrane

 

[Nikita Kulganov]

Ah, postanu evo, probaću maksimalni da te ne vrijeđam.
Dakle, ja sam iznio jednu činjenicu na koju si ti burno odreagovao i iznio svoju procjenu. Ja sam ti postavio pitanja o toj procjeni, na koja ti nećeš da odgovoriš, jer ih ni ne shvataš, toliko o tvom znanju. Dakle, došao si na temu, iznio svoju procjenu, a vidjevši da nisi upućen u tematiku počeo da vrijeđaš. Tvoji napadi potkrepljeni nepismenošću i ispitivanje se mogu klasifikovati kao plod sujete, mržnje, želje za dominacijom (koju u realnosti ne možeš ostvariti) i neznanja o temi.
A te Malograđanske cringe fore, poput te o cipelama, ostavi za pijacu.
A na fotografiji se, po svim izvorima, nalaze Nada Šakić i Marija Buždon, no to nema veze sa brojem žrtava u Jasenovcu i utvrđivanjem istih preko demografskih kretanja i popisa, o čemu je posvećeno poslednjih 10 strana teme.

Ovo je forum i moze svako da pise sta hoce. Ja sam izneo svoje misljnje da se ne slazem da tvojom izjavom da je cinjenica da je u Jasenovcu ubijeno manje od 700 000. O tome ne postoji koncezus nigde. Onda ti uporno branis to stanoviste.
O tvom vredjanu ne bih pisao, ja inace pisem iz automobili, tako da promasim koje slovo.
Tema je istina i lazi o Jasenovcu tako da fotografija koju sam ja postavio spada u temu.

 

[Nikita Kulganov]

Transport Srba u Jasenovca iz nekog sela ( verovatno u Slavoniji )

 

[Лекизан]

Na današnji dan ustaše u Duvnu izvršile pokolj nad Srbima​

​

Današnji dan 1941. godine ostaće zabilježan kao dan ustaških pokolja nad Srbima na području današnje BiH – cijelo ljeto te godine obilježeno je masovnim zločinima, a u srpskim selima kod Duvna (današnjeg Tomislavgrada) ustaše su ubile 248 srpskih civila.
Izbijanjem srpskog ustanka (koji je u doba komunističkih vlasti nazivan “partizanskim ustankom”) u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, kojoj je pripala i današnja BiH, smanjen je intenzitet ustaških zločina u pojedinim regijama, ali su pokolji nastavljeni.
Tako su 28. jula počeli višednevni masovni zločini nad srpskim stanovništvom kotara Livno.
Prema ratnim i poslijeratnim izvorima, ubijeno je na stotine stanovnika sela u Livanjskom polju: Donji Rujani, Gornji Rujani, Čaprazlije, Golinjevo…
Ubistva su vršena bez obzira na pol i starost stanovništva. Likvidacije su sprovođene u blizini sela Polog, na obroncima Dinare.
Ustaše su odgovorne za smrt 601 stanovnika srpske nacionalnosti u Starom Naselju na izlazu iz Starog Sela prema Topuskom, u Dugačkoj Luci. Od 28. jula do 3. avgusta 1941. godine ustaše su ubile oko 250 lokalnih seljaka.
Tokom 28. jula 1941. godine uhapšeno je 60 odraslih muškaraca srpske nacionalnosti, u selu Kljevci, pokraj Sanskog Mosta. Oni su ubijeni u ustaškom zatvoru u tom mjestu.
Taj dan u ustaškom pokolju ubijena su i 23 Srbina u Topuskom. Pretpostavlja se da su ova lica likvidirana u logoru Jadovno.
Ustaše su ubile i 50 stanovnika sela Polača, pokraj Knina, te 17 Srba iz Grubišnog Polja i okolnih sela.
Pokolji nad Srbima krajem jula 1941. godine bili su svakodnevni, a mnoge su predvodile ustaše iz zapadne Hercegovine, pojačane pripadnicima muslimanske nacionalnosti koji su se borili na strani Nezavisne Države Hrvatske.

Колега остао си нам дужан изворе за приложене текстове.

 

[Лекизан]

Da postavljam opet linkove ?
O pokolju o Srba u Glini postoje tri izvora i niko ne spominje domobrane.
1.Iskaz svedocenja ustase Himlije Berberovica, dat pre drzavnom Komisijom NR Hrvatske za utvrdjivanje ratnih zlocina kao i pred Drzavnom Komisijom NR BiH, kao i pred Vijecem Narodnog Suda NR Hrvatske,1947 godine)
http://www.novinar.de/2009/06/02/svedocenje-jednog-ustase-iz-1947-godine.html
On cak u izjavi koju je dao ne spominje domobrane.
2. Ljuban Jednak - Jedini preživjeli u pokolju u glinskoj crkvi
Jednak je prepoznao među ustašama Đuru Vukinovca i molio ga je da mu pomogne tj. da ga izvuče. Ovaj nije hteo, već se okrenio i otišao.
U to je priskočio jedan ustaša i viknuo: 'Majku mu srpsku, šta čekaš, kolji', te su ga odmah zaklali.
Kada su ustaše došle u crkvu opazili su da je jedan iz gornile zaklanih još micao pa mu je jedan ustaša cipelom razbio glavu, posle čega se isti umirio. Taj ustaša i mene je udario po glavi, ali ja se unatoč grozne boli nisam odao.
https://banija.rs/poznati-banijci/1...ni-prezivjeli-u-pokolju-u-glinskoj-crkvi.html
Jednjak u svojoj izjavi koju je dao takodje ne spominje domobrane

Химлија Берберовић није био припадник усташке војнице, тако да не манипулиши више разговарали смо већ о овоме.

 

[Nikita Kulganov]

Химлија Берберовић није био припадник усташке војнице, тако да не манипулиши више разговарали смо већ о овоме.

Nego sta je bio ?
Daj izvor gde pise da je Berberovic bio domobran ? Nigde

 

[Лекизан]

Nego sta je bio ?
Daj izvor gde pise da je Berberovic bio domobran ? Nigde

Сам то каже у својој изјави, јасно разликује своју јединицу од усташа придошлих из Загреба.

 

[Nikita Kulganov]

Сам то каже у својој изјави, јасно разликује своју јединицу од усташа придошлих из Загреба.

Gde pise u njegovoj izjavi domobran ? Nigde !

 

[Лекизан]

Gde pise u njegovoj izjavi domobran ? Nigde !

Ајде не фантазирај причали смо о овоме.
"BR. 304 ZAPISNIK SA SASLUŠANJA HILMIJE BERBEROVIĆA, UČESNIKA U POKOLJU U GLINSKOJ CRKVI SEPTEMBRA 1941, U POLICIJI GRADA BEOGRADA1
--------------------
Na dan bombardovanja bio sam u Beogradu pa sam istoga dana otišao u moju komandu po ratnom rasporedu Sisak. Tamo sam se javio komandantu 44 p. puka dopunskog. Puk je dobio naređenje da ide u SI. Požegu, a odatle smo krenuh na položaj u jedno selo kraj Požege. Ne sećam se tačno datuma ali mislim da je to bilo 17 üi 18 aprila, pozvao je komandir čete sve vojnike rekao nam da je rat prestao, te da svako ide svojoj kući. Sa nekim mojim drugovima krenuo sam peške od Požege do moje kuće u Bos. Novom. Kući sam stigao oko 24. aprila.
Kod kuće sam ostao svega 8 dana, a tada sam dobio poziv od vojne komande u Petrinji, da se odmah javim Vojnom okrugu u Petrinji. Po javljanju odmah sam uniformisan i tu ostao u kasarni jedan mesec dana, gde smo vrših vojne vežbe po novim pravilima.
Početkom meseca juna moja satnija dobila je naređenje da ide u Glinu, te da u srezu glinskom uspostavi red i mir i da pokupi svo oružje i municiju od naroda. Pred odlazak celu satniju iskupio je komandir Josip Dobrić, satnik, rođen u Splitu, po zanimanju je bio učitelj u građanstvu i naredio nam da imamo izvršiti pretrese kod svih kuća i prostorija, po sehma kuda budemo išli, bez obzira da li su kuće pravoslavnih ili katohka. Isto nam je naredio da možemo ubiti svakoga ko nam se bude protivio.
Po dolasku u Glinu prvo smo izvršili pretres zgrada, pa smo zatim išli po okolnim selima. Ovo pretresanje trajalo je oko 15 dana. Kad je sa pretresom bilo završeno, došli su ustaše iz Zagreba i iz Petrinje i tada smo dobih naređenje da po sehma skupimo sve pravoslavne muškarce od 20 do 45 godina starosti. Prilikom ovog kupljenja u selu Čemernici jedan se pravoslavac protivio i pucao na nas. Tom prilikom ranio je iz puške jednog mog druga, te sam ja tada upotrebio oružje i ubio ga. Ne sećam se kako se ovaj ubijeni zvao. Prema tome vrših smo samo hapšenje muškaraca. Iste smo kupili po sehma i dovodili u Glinu i tamo smo ih ostavljah u sudskom zatvoru. Svi su u zatvoru ostajali nekoliko dana dok se zatvor ne napuni i tada su ubijani.
Ubijanje je vršeno na više načina. Nekoje su zatvarali u pravoslavnu crkvu u Glini. U crkvu je moglo stati oko 1.000 ljudi.
Tad je komandir satnije određivao 15 ljudi koji imaju da izvrše klanje. Pre nego što pođu na ovaj posao, njima je davano alkoholno piće i to: nekome rum, nekome ljuta rakija, pa kada se napiju, onda su ih sa noževima slali unutra.
Za vreme klanja pred crkvom je bila postavljena straža. Ovo je bilo potrebno stoga, što su se neki pravoslavci penjali u Zvonaru, pa su zatim skakali sa zvonare u portu. Sve ove ubijali su stražari u porti. Ja sam bio određen u tri maha da vršim klanje u crkvi. Svakom prilikom sa nama su išli i neki oficiri Dobrić Josip i Cvijetković Mihajlo, a pored njih bilo je i ustaških oficira. Po ulasku u crkvu oficiri su ostajali kod vrata i posmatrali naš rad, a mi smo vršili klanje. Ubijanje je vršeno na taj način, što smo nekoje udarali nožem u srce, nekoje klali preko vrata, a nekoje udarali nožem gde stignemo. Ako neki Srbin ne bi bio od prvog udara smrtno pogođen, toga su ustaše priklali nožem. Za vreme ovog klanja nije gorela svetlost u crkvi, već su bili određeni specijalni vojnici koji su u rukama držali baterijske električne lampe i time nam osvetljavali prostor. U više mahova desilo se da je neki Srbin naleteo pesnicama na nas, ili pak udario u stomak nogom, ali je taj odmah bio iskasapljen. Za vreme ovoga klanja bila je velika galama u crkvi. Prisutni Srbi su vikali: Živeo Kralj Petar, živela Jugoslavija, živela Kraljica Marija, živela Srbija, živeli Srbi, dole Pavelić, dole ustaše, dole hrvatska država. Svo klanje počimalo je uveče od 22 časa, pa je trajalo ujutro do 2 časa. Za vreme dok je poslednji bio živ, ove su manifestacije trajale. Ovakvo klanje u crkvi desilo se 7-8 puta, a ja sam učestvovao tri puta. Za vreme ovog klanja uvek smo bili svi umrljani krvlju toliko, da se uniforma nije mogla očistiti, već smo je zamenjivali u magacinu, a docnije prali. Posle svakog klanja crkva je prana.2 Kada se završi klanje, dolazili su kamioni koji su nosili leševe. Obično su ih bacah u reku Ghnu, a koje su ... (usled oštećenosti dokumenta tekst nečitak) Nekoje su pravoslavne izvadili iz zatvore i odveli na obalu Gline gde su ih streljali iz mitraljeza. Ovo streljanje je obavljeno bilo u grupama 300-400 lica odjednom. Ovi su svi pored obale postavljani u dve vrste, pa su povezani štapom jedan drugom za ruku i tako stojeći klali su ustaše, a mi smo vršili obezbeđenje strelišta. Leševe ovih lica koja su streljana pored obale, bacani su u reku Glinu....."

"У масовним хапшењима и покољима поред усташа-емиграната и новорегрутованих учествовала је такозвана регуларна хрватска војска – домобрани, о чему сведочи записник о саслушању Хилмије Берберовића, канцеларијског поднадзорника, који је као домобран учествовао у клању у чувеној глинској цркви"
http://jadovno.com/arhiva/knjige-fe...tike-spustila-se-u-pakao-jadovna.html?lng=cir

https://www.muzejgenocida.rs/images...ro, Ustaski pokolji Srba u glinskoj crkvi.pdf
тако да престани да рехабилитујеш доказане кољаче.

 

[Nikita Kulganov]

Ајде не фантазирај причали смо о овоме.
"BR. 304 ZAPISNIK SA SASLUŠANJA HILMIJE BERBEROVIĆA, UČESNIKA U POKOLJU U GLINSKOJ CRKVI SEPTEMBRA 1941, U POLICIJI GRADA BEOGRADA1
--------------------
Na dan bombardovanja bio sam u Beogradu pa sam istoga dana otišao u moju komandu po ratnom rasporedu Sisak. Tamo sam se javio komandantu 44 p. puka dopunskog. Puk je dobio naređenje da ide u SI. Požegu, a odatle smo krenuh na položaj u jedno selo kraj Požege. Ne sećam se tačno datuma ali mislim da je to bilo 17 üi 18 aprila, pozvao je komandir čete sve vojnike rekao nam da je rat prestao, te da svako ide svojoj kući. Sa nekim mojim drugovima krenuo sam peške od Požege do moje kuće u Bos. Novom. Kući sam stigao oko 24. aprila.
Kod kuće sam ostao svega 8 dana, a tada sam dobio poziv od vojne komande u Petrinji, da se odmah javim Vojnom okrugu u Petrinji. Po javljanju odmah sam uniformisan i tu ostao u kasarni jedan mesec dana, gde smo vrših vojne vežbe po novim pravilima.
Početkom meseca juna moja satnija dobila je naređenje da ide u Glinu, te da u srezu glinskom uspostavi red i mir i da pokupi svo oružje i municiju od naroda. Pred odlazak celu satniju iskupio je komandir Josip Dobrić, satnik, rođen u Splitu, po zanimanju je bio učitelj u građanstvu i naredio nam da imamo izvršiti pretrese kod svih kuća i prostorija, po sehma kuda budemo išli, bez obzira da li su kuće pravoslavnih ili katohka. Isto nam je naredio da možemo ubiti svakoga ko nam se bude protivio.
Po dolasku u Glinu prvo smo izvršili pretres zgrada, pa smo zatim išli po okolnim selima. Ovo pretresanje trajalo je oko 15 dana. Kad je sa pretresom bilo završeno, došli su ustaše iz Zagreba i iz Petrinje i tada smo dobih naređenje da po sehma skupimo sve pravoslavne muškarce od 20 do 45 godina starosti. Prilikom ovog kupljenja u selu Čemernici jedan se pravoslavac protivio i pucao na nas. Tom prilikom ranio je iz puške jednog mog druga, te sam ja tada upotrebio oružje i ubio ga. Ne sećam se kako se ovaj ubijeni zvao. Prema tome vrših smo samo hapšenje muškaraca. Iste smo kupili po sehma i dovodili u Glinu i tamo smo ih ostavljah u sudskom zatvoru. Svi su u zatvoru ostajali nekoliko dana dok se zatvor ne napuni i tada su ubijani.
Ubijanje je vršeno na više načina. Nekoje su zatvarali u pravoslavnu crkvu u Glini. U crkvu je moglo stati oko 1.000 ljudi.
Tad je komandir satnije određivao 15 ljudi koji imaju da izvrše klanje. Pre nego što pođu na ovaj posao, njima je davano alkoholno piće i to: nekome rum, nekome ljuta rakija, pa kada se napiju, onda su ih sa noževima slali unutra.
Za vreme klanja pred crkvom je bila postavljena straža. Ovo je bilo potrebno stoga, što su se neki pravoslavci penjali u Zvonaru, pa su zatim skakali sa zvonare u portu. Sve ove ubijali su stražari u porti. Ja sam bio određen u tri maha da vršim klanje u crkvi. Svakom prilikom sa nama su išli i neki oficiri Dobrić Josip i Cvijetković Mihajlo, a pored njih bilo je i ustaških oficira. Po ulasku u crkvu oficiri su ostajali kod vrata i posmatrali naš rad, a mi smo vršili klanje. Ubijanje je vršeno na taj način, što smo nekoje udarali nožem u srce, nekoje klali preko vrata, a nekoje udarali nožem gde stignemo. Ako neki Srbin ne bi bio od prvog udara smrtno pogođen, toga su ustaše priklali nožem. Za vreme ovog klanja nije gorela svetlost u crkvi, već su bili određeni specijalni vojnici koji su u rukama držali baterijske električne lampe i time nam osvetljavali prostor. U više mahova desilo se da je neki Srbin naleteo pesnicama na nas, ili pak udario u stomak nogom, ali je taj odmah bio iskasapljen. Za vreme ovoga klanja bila je velika galama u crkvi. Prisutni Srbi su vikali: Živeo Kralj Petar, živela Jugoslavija, živela Kraljica Marija, živela Srbija, živeli Srbi, dole Pavelić, dole ustaše, dole hrvatska država. Svo klanje počimalo je uveče od 22 časa, pa je trajalo ujutro do 2 časa. Za vreme dok je poslednji bio živ, ove su manifestacije trajale. Ovakvo klanje u crkvi desilo se 7-8 puta, a ja sam učestvovao tri puta. Za vreme ovog klanja uvek smo bili svi umrljani krvlju toliko, da se uniforma nije mogla očistiti, već smo je zamenjivali u magacinu, a docnije prali. Posle svakog klanja crkva je prana.2 Kada se završi klanje, dolazili su kamioni koji su nosili leševe. Obično su ih bacah u reku Ghnu, a koje su ... (usled oštećenosti dokumenta tekst nečitak) Nekoje su pravoslavne izvadili iz zatvore i odveli na obalu Gline gde su ih streljali iz mitraljeza. Ovo streljanje je obavljeno bilo u grupama 300-400 lica odjednom. Ovi su svi pored obale postavljani u dve vrste, pa su povezani štapom jedan drugom za ruku i tako stojeći klali su ustaše, a mi smo vršili obezbeđenje strelišta. Leševe ovih lica koja su streljana pored obale, bacani su u reku Glinu....."

"У масовним хапшењима и покољима поред усташа-емиграната и новорегрутованих учествовала је такозвана регуларна хрватска војска – домобрани, о чему сведочи записник о саслушању Хилмије Берберовића, канцеларијског поднадзорника, који је као домобран учествовао у клању у чувеној глинској цркви"
http://jadovno.com/arhiva/knjige-fe...tike-spustila-se-u-pakao-jadovna.html?lng=cir

Pogledajte prilog 1337518
https://www.muzejgenocida.rs/images/izdanja/Aralica, Djuro, Ustaski pokolji Srba u glinskoj crkvi.pdf
тако да престани да рехабилитујеш доказане кољаче.

FALSIFIKAT JE POSTAVIO ARLICA !!!!
Jos 2020 na falsifikatima je dokazno da je to Aralica izmislio i falsifikovao.
https://forum.krstarica.com/threads/falsifikati-iz-istorije-drugi-svetski-rat.895332/page-77
Aralica u svojoj knjizi na 66-67 stranicu ubacuje ovu pricu :
У једној од тих усташких група, запажен је домобрански официр са две звездице на овратнику. Расположиви подаци указују да је то био Јосип Добрић, бивши учитељ из Сплита, домобрански сатник, руководилац групе домобрана која је вероватно клала Србе у цркви.
Koji su to raspolozivi podaci ?
Jedine raspolozive podatka koje ima Aralica je svedocenje o Himlije koji spominje Dobrica, ali ne kao domobranskog oficia.
http://znaci.net/zb/4_25_1.pdf
Zapisnik sa saslušanja Hilmije Berberovića, učesnika u pokolju u Glinskoj crkvi septembra 1941, u policiji grada Beograda 763 - 767 domobrani se spominju 0 ( nula puta )
Postavljaju se pitnja :
1. Kako je Aralica dosao do informacije da je Dobric ''domobranski oficir',, kada Himlija to ne kaze ? Odakle mu ta informacija ?
2.Aralica kaze neko je zapazio ? Ko je zapazio u toj guzvi i haosu, da Dobric ima dve zvezdice na okovratniku ?
Onaj ko je navodno ima vremena da zagleda okovratnika za vreme ustaskog pokolja, nema pojma sa domobranskim cinovima, a takodje i Aralica. Kaze domobranski satnik sa dve zvezdice na okovratniku, ima dve zvezdice na okvraniku su cin natporucnika, a ne satnika. Domobranski satnik ima tri zvezdice...
https://hr.wikipedia.org/wiki/Činovi_u_oružanim_snagama_NDH
3. Aralica kaze Dobric je bio '' rukovodilac grupe domobrana koja je VEROVATNO klala Srbe u crkvi,,. Gde je on nasao taj podatak, da Dobric rukovodi domobranima koji kolju Srbe ?
Na kraju kaze verovatno,....Poziva se Himliju, onda ubacuje domobrane, satnika Dobrica ( koji usput nije ni stanik ) i rukovodi grupom domobrana koji kolju Srbe .....
Mada ni Himlija ni Jednjak jedini svedoci ne spominju domobrane, samo ustase.

 

[Лекизан]

Човек се звао Хилмија и он на свом саслушању јасно одваја своју формацију од пристиглих усташа тако да не митоманиши више.

 

[Nikita Kulganov]

Чивек се звао Хилмија и он на свом саслушању јасно одваја своју формацију од пристиглих усташа тако да не мотоманиши више.

Gde to Himlija na saslusanju kaze jasno i glasno - domobrani ? Nigde !

 

[Лекизан]

Gde to Himlija na saslusanju kaze jasno i glasno - domobrani ? Nigde !

Прочитај изјаву коју даје на саслушању, јасно је да није део пристиглих усташа.

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]